Zvezda

34 3 В Е 3- Д А ■ ^ III. Турска је наравно нрва била попдашена овом савезном политиком кнеза Михаила. Њој је у овом страховању следовала А> стро-Угарска. У Бечу се с незадовољством л г тврдило, да кнез српски није сачекао султана у Београду , да га поздрави при повратку из Париза и Беча почетком августа месеца 1867. год. Ма да је био извештен у бечком посланству о проласку свога сувереаа кроз Београд, кнез Михаило је остао у Гаштајну „због здравља" како је он то писао турском посланику Хаидар-Ефендији. Ј\. Жг. Ргеззе од 11. авг. прекорава га за ову непажњу према султапу и утврђује „да је разлог здравља у томе само изговор, будући је кнез наскоро после тога отпутовао у Париз, да тамо поздрави цара Наполеона". После четири дана исти лист желео је нриметити, да је кнез, пролазећи кроз Беч у повратку на своје имање Иванку у Угарској. учинио неколико посета шеФовима посланстава, а да се некако није ни видео са турским послаником, и већ 19. истог месеца телеграфирали су из Цариграда. да је држана једна министарска седнпца нод председништвом султановим. да су 7000 људи испослати на српску границу где ратна припрема задаје бригу. Исти лист објавио је још (у броју од 21. авг.) некакав допис из Београда, од 18. августа, који одаваше свој извор. По њему у Београду се је образовао комитет, заштићен владом, за подржавање буне у Бугарској. Говораше се још. да су чете прешле српску границу и упутиле ее Бугарској : да се чине велике ратне припреме у кнежевини. да нарочито крагујевачка тоиоливница ради дан и ноћ. Још доцније (4. септ.) Хеш?г/. НегаШ цариградски јављаше новост, да су услед покрета у Србији, испослани редиФи ка граници ове кнежевине. У Бечу, изгледа, били су врло узнемирени оним што се радило — или боље рећи оним, што се држало да се ради —- у Србији. Конзулат аустријски у Рушчуку