Zvezda

ВНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОБИИ Зб Ј Бугарској издао је био Митад-паши два српска поданика, занатлије, ма да су били снабдевени правилним пасошима. У једном од њих желели су гледати некаквог руског генерала од високог положаја, који је шест месеци надгледао српску војску. Оба ова несрећника бише убијени усред дана и вучени кроз улице, да би се заплашило становништво. У исто време бечки листови узели су за задатак, да посеју клице неповерења између Београда п Цетиња (види .V. /г. Ргеззе од 23. и 27. авг. 1867. г.). Изгледа да је Наполеон III. уочи свога поласка у посету аустријском цару у Салцбург, саветовао кнезу Михаилу политику резерве, чекање и већег поверења у свога моћног суседа. Изгледа такође да су у истом Салцбургу цареви много претресали балканска питања у својим поверљивим разговорима са бароном Бестом и кнезом Метерником и сада је ван сваке сумње, да је у ељедству ових разговора гроФ Андраши отишао непосредно и готово тајно (јер и бечки и иештански листови ни речи о овоме не рекоше) у посету кнезу Михаилу на његово имање Иванку и отуд се вратио право у Беч. ГроФ Андраши, како изгледа, наговорио је тада кнеза Михаила, да обустави припреме за рат и да одложи акцију против Турске. Има разлога веровању, да се није задовољио саветима, да је овима приложио обећања и да је чак узео на се обвезе. Један чланчић објављен у N. /т. Ргеззе од 31. авг. (у облику дописа из Београда под 26.) помаже да се то разуме врло Јасно. V њему ее прориче да ће кнез Михаило по повратку у Србију променити министарство, и да ће русоФили као Гарашатин и Христић уступити евоја места западњаку Ристићу. Томе додаје: да је ова промена последица пројеката, које кнез доноси из посета у Паризу и Бечу, и да је она мотивисана одлуком, да више не иде у источном питању са силама, које раде на разорењу отоманске царевине, као са Русијом и Пруском, већ да з*