Zvezda

НДУЧНН ХРОНИКД ГЕОДОГИЈА историји гесклогије у 1ХХ ве^у. (Свршетак) Гредећи стопама Лајеловим геолози се дадоше на марљиво •аепитивање свих оних чинилаца, који дап-даљи утичу на промељивање чврсте коре земљине. Тако се разви до угледне висине један одељак геологије, звани геодинамика, или динамична геологија, која се бави испитивањем утицаја ватре, воде, ваздуха, органи^зованих бића на лице земљино. Развитком ове гране геодогије стицаше све жнвљег полета и физичка географија, којаса своје стране враћаше зајам геологији. Кспитивањем унутарљих «ила земљиних дођоше геолози до важног закључка : да се као нојаве вулканизма, т.ј. реакције усијаног језгра земљиног против спољне чврсте коре, имају сматрати не само вулкани, него и солфатаре, румароле, врели извори, секуларна издизања и спуштања обала, постанак континената и планина (орогенија), трусови. Што се тиче вулкана Себах је увео разлику између наслаганих (страто) вулкана и громадних (хомогених) вулкана.; на пољу вулканологије радили су још са успехом Фукс, Фуке, Хохштетер. Палмијери је посветио сав свој век изучавању Везува, а Сарторијус од ЈЗалтерсхаузена исто јс тако целога века проучавао Етну. Као изврсан испитивач трусова .истакао сеЖале (Ма11е4) (185.7.) — У погледу орогеније Дана, Хајм и Сис извојеваше победу својим назорима.: да је прави извор орогенстичке силе у скупљању језгра земљпна (пиросфере) услед хлађења, чиме се набира спољна чврста кора; тако постају тектонске планине, које представљају боре на оста.релу лицу земљину. Проучавањем геолошког рада воде, морске :и слатке, развише •се из геологије нове научне тране, -оцеанологија, хидролотија, лимшологија (наука-о језерима), које траде <као леку .спону између 27*