Zvezda

424

3 В Е 3 Д А

је изнео особине светлости, коју расииају Фотобацили. У тој су светлости топлотни зрацп заступљени у веома малој количини; хемиских зракова такођер је тако мало, да треба више часова да би се изазвао утицај на фотографске плочице. Напротив је врло велика пробојна снага ових хемислих зракова, јер покривши фотографску плочицу картоном, дрвеном дашчицом, или другим непровидним телом, Дибоа је ипак добио слику на љој. Кроз плочице алуминијеве, ма колико биле тешке, ови зраци ипак не продиру. Гајење ових светлих бактерија, у осталом, врло је лако и просто. За то није баш потребно да се иде на море, где се налазе на арингама, јегуљама и другим рибама. Чак није потребна ни морска вода за њихово извођење. Дибоа препоручује ову течност за њихово размножавање: чистој води треба додати 3% морске соли, 1% глицерина, или манита, 1% пептона, или аспарагина и 1% калијева фосфата, или нуклеина, а то су све градива, која се могу јевтино набавити. Само је аспарагин, који се иначе налази у спарглама, врло скуп. Ну он се може заменити пептоном, који до душе има ту лошу страну, што се од њега течност лакше уквари, те се развија сумпорни водоник са веома непријатним мирисом. Зато претпоставља Дибоа аспарагин, ну г због тога буде течност за исхрану бактерија ску г пља, према томе и жива светлост. Ну Дибоа је успео да справи врло погодну културну течност за светле бацице и из обичних уљаних погача (остатака прп цеђељу уља, који се употребљавају за сточну храну и ђубрење), кад се ове претходно добро стерилишу. Тако је створена могу г ћност, да се по врло јевтину цену добива потребна храна за светле бациле. Докле год се могу г они размножавати, дотле и светле. Кад се пак храњива течност исцрпе, тада бацили изумиру; у том случају мора се течност обновити, да би се и светлост обновила. Да ли су поменуте чињенице само занимљиви нау г чни огледи, без практичних псследица за осветљење у великом ? Жива светлост личи само на месечину, а наше очи потребују за већину радова светлост хиљаду пута јачу. Може бити да ће ова жива светлост још за дуго остати само научна занимљивост, ама нико не зна, како Ке се она у будућности развити. јер је Дибоа, сувише озбиљан нау г чник, који је у своме предавању пред француском академијом изрекао уверење, да ће му ускоро поћи за руком, да светлост бацила толико појача, да ће се иста моћи и практично употребљавати. Кад се има на уму да су и први огледи Галванијеви били, тако рећи, научне