Zvezda

28*

КЊИЖЕВНОСТ

435

дије и није ли овај крај био под црквеном влашћЈ- ерпског пећ-ског патријарха ? У манастиру св. Јована „рилског" находи се читав ред сра■ских, бугарских и руских светаца у природној величини: св. Климент, св. Наум из Охрида и читав ред сриских краљева и владика (стр. 498.). Дакле, нема бугарских владара ни владика. А да нема -спомена о бугарским владаоцима у овом западном крају Бугарске помиње и сам (стр. 462 и примедба). У Самокову је била уХУЈв. владичанска столица, која није потпадала под власт грчког, цариградског патријарха, но под срп•ску, пећску патријаршију (стр. 503.). Предео Осогов, Брезник. Радомпр није много сада познат. •"Средиште му је био град Ремеснана (сад Бела Па.танка), коме је припадао и Пирот. Год 1750. овај је предео сачиљавао владичанство •са столицом у Пироту под именом „нишавска епархија" (стр. 465.). Ћустендил, Кратово., Струмица и Штип припадали су Кон■стантину и братуму, Драгашу Дејановићу. Под Турцима Ћустендил је бно средиште санџака (стр. 475.). Овајеобла.ст сачињавала целину када су је Турци заузели од Срба, те је под Турцима сачињавала целину. Описујући „рилски" манастир, помиње ппрог- (кулу) који је подигао протосеваст Хреља, заповедник цара Душана у овоме крају. Бели, да је на кули цигљама натпис словенски (дакле, не старобугарски, па опет неће да призна да је српски или старосрпски, као што вели за Неманиће да су говорилп старосрпским језиком (стр. 326.) који каже-: ко је и када подигао пирог. Говорећи да је царица Мара, удова Султана Мурата II, а кћер Деспота Ђурђа Бранковића, настојала те се тело св. Јована пренело из Трнова у ман. св. Јована, испод Рила, гдејеовај испосник живео, умро и био сахрањен, вели : да је у то доба у мана•стиру било око 100 рукописа словенских (стр. 496.). Дакде, не старобугарских. У граду Ћустендилу помиње дворац и вели да народ држп: да је то кула цара Константина (стр. 472—473.). А неће да помене, ма да зна, да је ово дворац војводе, и рођака цара Душана, вла•стелина Константнна Дејановића. Када су Срби 1877. г. -од Турака освојили Цариброд, Трн, Брезник и т. д. народ их је радосно дочекао и са великим симпа•тијама (стр. 466.). Ова су места Срб.и .држали до 1879 г., пасуих ■уступили Бугарима.