Zvezda

444

3 В Е 3 Д А

наставленија за професоре гимназија и подгимназија од 1845. г. стр. 9. који гласи: „Српски језик заузнма прво место у гимназијалном заведенпју, у смотренију латинског језика будући се језик и књиге класичне древности сматрајV као основ сваке учености и као срество не само душевне силе младића покренути и пзоштравати, него њега и за све остале науке предуготовити: за то се овај иредмет аосле срискогјезика као најглавнији у гимназији сматра".*) Иа не само да је Милићевић погрешно протумачио, нарочито ио-следњи цитат , вели г. П., него да је отуда и погрешно схватање у ..онога проФесора." Овде је г. П. и сувише себи слободе допустио, поред онако јасне оцене дате латинскнм језику од стране меродавнпх просветних Фактора онога времена. Према самом наставном упуству и латински језик добно је више часова од српског, али г. П. ту гледа ,.ако не случајност, а оно с обзиром на то што за туђп језик увек треба више времена, па да се ипак не постигну резултати као из матерњег језика." Ну, г. П. тим самим већ. признаје да се у латиском желео успех онар:ав као у матерњем језику. После четири године (1850.) учињена је измена у гимназиској настави, у толико, што је лат. језик спуштен из II у I р., и тиме број часова лат. језика, који до тада би 23, сада порасте на 26 недељно у целој гимназији, — свега се, дакле лат, јез. повећао са 8 часа у целој гимназпји, п г. П. према тој измени овако суди: „Према овим изменама изгледа да је као главни циљ гимназије : спремити ученике да буду прави „Латини," који ће не само читати латински већ и умети говорити" (стр. 62). А на стр. 58. г. II. вели: „Нема сумње да су се у погледима на уређеље гимназија морале сукобпти две струје, једна, која је хтела образоваље у националном духу, и друга која је застуаала класицизам у најстрожем смислу. Ова друга победила је 1850. г." Али г. П. као да не води строга рачуна о ономе што је раније казао, кад о настави у треКем аериоду , којој је био циљ: „1. да се даде прилично изображење младићима, који нису намерни, или којима није могуће продужити науке у лицеју; 2. да се приуготове к слушањт наука у вишим ученим заведенијама они млади људи, који се вишим наукама поеветитп желе," — с пуно сигурности го-

*) Свп су дптатп верии пстпма у расправи г. Протпћа, а за истпност њихову носп одговорност сам г. Протић.