Zvezda

КББИЖЕВНОСТ

448-

н живот њен. Онн траже науку о души — без душе. Рачуни, дакле, још нису склопљени. Из овог хаотнчног стања још се није формовала једна нова Психологија. Можда ке нас нови вегс из овењене крпзе извести. 2. И код нас се зна за ову науку. Наравно далеко од каквог самосталног рада на овол пољу; тек по нешто. Једна је од Рнстића, друга је од Васиљевића, трећа је од Радуловића, четврта је од Матића и ова пета од Окановића, окојој је реч. Ово су управо елементи њенп, најобичнија емпирија, најпростпје пзложена. Она не гази дубоко, нема, дакле, ни опасности да утоне; а то је на свом месту, кад дно и обале нису испитани. Она хоће само да наговести, да заинтересује. ТЈочетннци, ђаци, самоуци и сви, који желе прво познанство са Психологпјом користиће се овом, ћирилицом штампаном, књигом највише, наравно, после оне од Г)г. ОгпоИ-а, која је лагнницом писана. У другом издању преводилац би им учинпо још већу .•Буоав, ако би што слободније преводио и не би уносио произвољно нове термине (осетак,, сачуство, зачуђење, покретп душевности, подсијава, непоступање, недушевно, искуствено, хотење п нехотење, неслободна воља, сарадост ....). 3. Господин Аџић, пак, који је ову књигу у Пр. Гласнпку, св, за март, негативно оценио — 2Гећеп-овим речима — није умесно пост) г пио, према овоме што рекосмо о љој и о несигурности ове науке у опште. Позитивне Псиологије још немамо, а контраверзепостојаће у њој п у најдаљој будућности. „ Тајна чојку, човјек је највеКа". Љотић.

Гшшазија Кнеза Мплоша Велпког. Педагошко-исторнскарасправа. Критички изложио Љус. М. протић. Штампано трошком Гимназнје Кнеза Милоша Великог. Београд. Електрична Штампарија Пазловића и Стојановића, 1901. год. стр. 1—270. Дена 2 дин.. (свршетак) Али г. П. за оправдање својих назора не штеди ни М. Ђ. Милићевића, наводећи да је он — Мплићевић — у својој књизп „Школе у Орбији" 1869. г. стр. 7. погрешно протумачио овај цитат из-