Zvezda

КЊИЖЕВНОСТ

449

због слабог и рђавог успеха истеривани из школе (као од прилике по закон} г од 1898 г.)" како се лепо изражава г. П. сећајући се фамозног чл. 42. у данашњем „закону о средњпм школама". Овим нам је г. Ј1. у исто време изнео лепу слику прогреса васпитних срестава у нашпм гимназијама кад се 1898 г. враћамо на мере уведене у школи „законом устројства гимназија" од 16. септ. 1863. г. Какав прогрес у настави и васпитању после 40 година! Ну г. П. и у изношењу овпх података није био потпун, да не кажемо искрен, јер нам не износи и један податак о сталном вођењу бриге о ученичком успеху и о вези између куће и школе одржаване крајем петог периода. Овде је г. П. био непотпун, а није пропустио на страни 95. истаћи став из расписа министра просвете. Вг Владана Ђорђевића од 25. апр. 1888. г. (ПБр. 3148), којц он, г. II. сматра и као најлепши завршетак одељка о настави поменутог расписа. Са те „лепоте" и ми ћемо га изнети! „У средљешколској настави прва је потреба да се средње школе излече од преоптерећености, од нагомиланих часова, за тим да се покуша спречитп нагло опадаље броја уписаних ђака". Каква бљутавост речи са њихове перфидности ! Између Владана и српске просвете лежи највећа контракдикција. А у овоме нашем мишљењу најбоље нас поткрепљава његово неморално и издајничко држање приликом претреса просветнпх закона у оној фамозној скупштини, у којој је ликовало начело: „Српски је народ прост и глуп, за љега није слобода, а школа му не помаже. Србији не требају гаколе". Г. П. више би нам задужио, да је место овог продукта шпекулативног духа Владановог поклонио боље пажње у излагању васпитања ученичког, износећи нам пред очи све дате, које би нам корисно послужиле за оцену педагошких назора извеснпх директора (г. М. М.) у гимназпји. ЈЈЈ Кроз све време од основања прве гимназпје до 14. јула 1898 г. наставници су гимназиски привлачили особиту пажњу највиших државних, административнпх власти. Никакво извођење рефорама у школи, било у погледу наставе, или у погледу школских закона, није вршено без споразума са наставницима гимназиским. Јер и не може се ни замислити каква правилна реформа школска, ако се у томе не ради са самим извођачима наставе и васпптачима школским. Па не само да се тако поступало према наставницпма у погледу чисто школских питања, него се на љих обраћало питањем за савет често и у другим државним пословима, очекујући од њих Звезда, Књига IV. Св. III. п IV. 29