Zvezda

Б Е Д Е Ш К Е КЊИЖЕВНОСТ

Додатак Поменику. — Под овпм насловом издала је Чупићева Задужбина књигу нашег највреднијег и најплоднијег књижевника Милана Ђ. МилиЛевиЛа, који у овој, 1901. години навршује седамдесет година свога живота и пуних педесет година свога трудног, а за српски народ корисног, драгоценог књижевног рада. И после педесет година овога рада Милићевићеве мисли су и у овој књизи свеже, једре и потичу пз здраве, ведре и поштене душе његове, која не клону ни под толиком тегобом мучног, кљижевничког посла (а тегобу ову могу разумети само они, који су ма и најкраће време ишли том мучном стазом), израз и стил снажан, а језик тако чист и леп, да може служити као углед многим будућим нараштајима.1 Милићевић је дао до сада с.тотину књигаиспод свога пера,

књпга написаних најчистијим српским језиком и стилом, па. да ништа друго не уради заслужан би био признања и благ<?дарности и наше и многих будућих покољења, код којих ће,без сумње, престати ова мода германског и страног стила и израза, те ће, читајући Вука, Даничића и Милићевића, моћи учити како се српски пише, учити се богаству и обилности наших, српских речи и израза, у -чему се данас код многих људи, који се баве науком и књижевношћу, осећа велика оскудица. управо незнање језика. Али заслуга велика, неоцењива Мплићевићева поглавито је у садржини његових дела. Он нам, жртвујући своја лична задовољства и угодности и предавши се свом душом, искрено, не жалећп труда, тешком књижевном послу, отрже од заборава помен на оне велике, узорите претке наше, који нам