Zvezda

466

3 В Е 3 Д Д

Детопис Матице Српске. Кљига 207. Свеска III за годину 1901. Ова свеска Летописа одликује се својом одабраном и једром садржином радова наших одличних књижевника, те баш зато врло јако иада у очи неозбиљан, чак, ако би се тако у књижевности смело рећи, вашарски посао г. Милана Недељковића, под насловом: Наша савремена леаа књижевност. Сем неразумевања ствари и незнања, г. Недељковић је у овом свом послу показао још иврло много неозбиљности. Код њега је Нушић на једном месту аризнато име, са великим талентом, а одмах после неколико реда исти Нушић долази у почетнике, који обећавају и имају највише изгледа на успех. Па онда г. Недељковић од „двојиде гради четворицу", као што је учинио од Ђ. Ненадовића и Дим. Глигорића. Али, што је још најчудније помиње неке драме, које нису ни наиисане, а он већ о њима доноси свој суд. У књижевнике је потрпао готово све оне, за које се могао на брзу руку сетити да им је име ма где изишло у штампи. Све чак да му се опрости пре него оно накарадно дитирање „Горског Вијенда'. То је бар могао тачно ареаисати, а не измишљати којешта. Толико би тачности с правом тражио наставник од ђачета ниже гимназије.

На ову расправу не бисмо ни обратили пажњу, да као што рекосмо, не стоји уз онако лепе остале радове наших одабраних књижевника у Летопису, већ да је изишла међу радовима себи равној. Француска библиограФија о Србима и Хрватима. — Париски полумесечни часопис, 1^а Одгшгаше, донео је у своме 151. броју од 1. фебруара, тек. год., стр. 436., из пера познатога српског пријатеља г. С. ТошИгп <1е ОдагегиућЈ, следећи ириказ на „Француску библиографију о Србима и Хрватима", од Николе С. Петровића: „Српска Краљевска Академија учинила је велику услугу историским студијама штампањем Огледа француске библиографије о С'рбима и Хрватима. Овај лепи рад, који заслужује места у свима јавним библиотекама, израђен је са колико интелигенције са толико исто брижљивости. Предговор и белешке су на српском језику, али нам се обећава у скоро издање општије употребе, где ће бити штампане на француском. Међутим, и овако, како је, дело је за исторнчаре и политичаре право благо. Г. Петровић ка.же својим саплеменицима, да све што је изишло и што излази о њима на Францускоме језику, има у толико више значајности за њих, „кад