Zvezda

3 В Е 3 Д А

— Чујеш, тајо, — рекао би — како би било да ја отпаркнем један чае до аде да ирегледам ограду на ируду ? — Па добра је ограда. — Ама прегоне многу стоку у аду : може бити какве штете. — Па добро, иди. И заиета имао је право. Ограда је на једном месту била проваљена. Он је већ био понео секирицу, насече одмах шибља те затвори стругу и притврди свуда где је слабије. Милутина је Степан дао у школу и то на Рајково наваљивање. Кадмујебило седамнаест година почеше га момчити, Мати му среза танкаче рубнне на ождреље, а Отепан му наручи руво код терзије. Он беше поодрастао па му је лепо иристајало. II девојчице сеоске погледаху га радо. Ни сам не зна Рајко како се у Мирку загледао. Он с њом није растао ни одрастао, она је била чак из доње мале и никад се као деца нису заиграли. Виђао је Мирку доста пута, али виђао је још и других девојака и биле су му све једнаке. Али тога лета, кад се замомчио, беше нека моба код Кузмановића. Слегло се света као на сабор. Свако ти то понело свој срп па кад паде на посао као чавка. Мирка је била ту и нађе се некако уз Рајка. Радило се својски. Младеж се поче надметати ко ће пре и боље. Полегла Мирка по земљи па само брише оним српом а левом руком прихвата руковет па влатића не испушта. Види Рајко да ту треба прионути ако хоће да га девојка не осрамоти. „Умориће се она ! Неће моћи са мном мегданити !" — мислио је. Али она не нопушта, ради као ватра. Забулила се белом неком марамом па јој само види једну румену јагодицу на лицу.