Zvezda

ПОЛИТИЧКИ И КУЛТУРНИ РАЗВИТАК ХРВАТА 113 КЊИГЕ: КА СЕКХОТЈ НОК1Т од ЈосиФа Холечека 1 ).

После поравнања с Мађарима г. 1868. (иознате под хрватским називом Нагода ) прихватили су се Хрвати културног рада. 0 томе, како су се развијале ствари у Хрватској цосле тог поравнања, често сам се разговарао с пок. Бг. Леополдом Гајтлером, који је 1874 позван био за професора славистике на тек установљени загребачки универзитет. Он се одушевљавао резултатом поравнања, али није био задовољен радом самих Хрвата; по њему они су радили мало и површно. На против мени се још онда ннје допадало хрватско поравнање. Сматрао сам ја то за погрешку и за почетак целог низа погрешака; али сам се при том дивио живости Хрвата, с којом су после поравнања прионули раду. Мислим да су догађаји од тог времена потврдили моје веровање.

х ) 1897. г. кренуо је Ј. Ходочек из Прага да иосле дуже иауле нооетн јужносдавенске зеиље. Своје утиске с тог иута ои је свео у две лепе књиге, од којих. једна носи насдов: »У Црну Гору и Црна Гора крајем 19-тог века« 1 — 310 стриз које вадиио данашњи одломак, а друга, »Восна и Херцеговина за време окунације « (1—301 страна) Нрва половина ове друге књиге штамиапа је најире у књижевном чешком листу »ОзуИа« под именом »Двадесетогодишња окупација Босне и Херцеговине«, и иод тим именом ја сам је превео и предао српској цублици у »Делу« за 1898 јануар—јуни. Она је затим и прештамиана у засебну књигу. Српској читалачкој иублици из тога превода у »Делу" довољно је позиата сва озбиљност рада ЈосиФа Холечека и његов начин посматрања. Он је усвојио облик иутописа као најзанимљивији, да на лак начин уиозна своје земљаке са животом и радом јужних Словена, од најстаријих времена до данас. У свом посматрању зналачким|оком дубоко продире у душу народа који посматра, и не зауставља се само на томе да упозна истину у њеној суштини, већ критичким