Zvezda

ПОЛИТИЧКИ И КГЛТУРНИ РАЗВИТАК ХРВАТА 53

Хрватско хисторијско право, које је поравнањем било признато и утврђено, сводило се на признање самоуправе троједници у ■оквиру угарског краљевства. Државно - правни однос Хрватске према Угарској по њему није потчињен (вазалски), али се не може узети ни да је независан од Угарске, нитп је пут који води независности. Од почетка XI века Хрватска је непрекидно била зависна од угарске круне, уживајући при том пространу самоуправу, која се одичавала у хрватским бановима. Банови нису били обични чиновници угарске краљевине ; њихов је положај био виши, онп •су у неку руку били заступници краљеви. Али такве разлике т -схватању достојанства данас су од мале практичне вредности. Од веће је вредности околност, што су Хрвати за тај свој хисторијски однос према Угарској сами утирали пут и изнашли, да је још у XI веку, кад се бан Звонимир оженио угарском принцезом Јеленом Лепом, кћери краља Владислава, ова по убиству свог мужа. као удова, позвала угарског краља т Хрватскз~, не да јој помогне да јој се признају наследна права, него да сам Хрватску заузме. Па тако је и било. Од тог времена Хрвати стоје у „добровољној зависности" од Угарске. Тај добровољни однос нису одрефивали Хрвати, већ старословенски политички систем, који је тада владао у Угарској, а који данас видимо у Русији. Русија и дан .данас оставља народима, који дођу под њено окриље, најширу са-

■бичем шиба све махне и пороке којп су утидадп бидо на одрођавање нацпонално' бидо на квареж иодитичку, која је у неких Сдовена отишда у крајност до те мере, да су носталн нрости измећари пангерманске мисди „Вгап§ пасћ Оз^еп". Оддомак који овде износпмо и који се бави политичким и кудтурним раздитком Хрвата, у„збијенпм редовима казује како Ходечек иосматра ствари, и како шиба и лечи махне које разривају братску душу два племена истог народа, који би богдиде у заједниди и слозн биди и срећнији и задовољнији. О Ходечеку и његовом раду ја ћу ускоро онширннје говорити, јер он то •у пуној мери заслужује, кад дредам јавности другн део његове књпге »Босна и Херцеговина за време окудације«, који се бави искључио двама питањима: аграрном хисторијом и социјадно-иодитичким нодожајем Босне и Хердеговпне. Ади за разумевање Ходечекова рада сматрам за потребно да напоменем ■овде још п то, да је он једнак према свима Словенима па п према свом народу. .Теднако добар да похвади све што је у њих добро п што води и сдужи заједниди л зближавању словенском, и једнако опор и готов да осуди сваки њихов себични дрохтев и сепаратизам, којии на штету других Сдовена траже иривидне добитке у противнпка, те на тај начпн из кратковидости жртвују најсветије интересе »свога народа у будућности.

X, С. ЈНаушанобић.