Zvezda

86

3 В Б 3 Д А

Није се могао сит наљубити онога грла и онога врата г обележених овлаш позлађеним тоновима, између плаве косе и беле иене од чипака. Грло и врат као у краљице, Он бих их и изуједао кад се не би бојао да јој не нанесе бола и да тако сруши чаролију сна из кога се није желео будити. Ови мирни дани, проведени у кући од јутра до мрака у дугим одморцима на меким наслањачама у салону или на прозорима што гледају на улицу Краља Умберта, урезиваху му се у памету баш као какав сан, — кад, на жалост, чаролија би се разбила као што му отац и прорицао. Стари није могао наћи мира. —■ Како може један човек тако интелигентан, прави уметник у својој струци, — говорио је, — да трпи без роптања, да га блатним ногама гази једна бедница коју чежња за блатом вуче у олуке, а коју једва помало зауздавају друштвене ипокризије!? — Па шта би могао и чинити ? Ова му је жена већ освојила цело биће. Шта би знао радити, кад је она свемогућна, у његовим жилама, у крви, у сржи костију његових ? А када сазнаде да је и она најзад нашла господара, да се је зауставила у својој вратоломној трци, и нови љубазник њоме влада по своме начину, као какав тиранин, и навија је по својој вољи као што се комад воска моделује само од топлоте прстију, —• он се, веселник, обрадова томе догађају као некому неизмерном благослову. И беше захвалан тој малој, мршавој, црној накази, са незгодно насађеним носом и као тиква ћелавом главом; који кепец не могаше успети да преФињеном елеганцијом свога одела маскира своју наказност; беше му захвалан што је створио мир у животу ове разуздане жене. Дакле и дотле је било дошло !