Zvezda

ЧУДОВИШТЕ

85

— и то бејаше негда, негда! — кад би га тата покарао због неког ђачког несташлука. Шта више, можда сада •њена материнска нежност беше још и већа, јер, ах! она не сумњаше више да га је блудница опчинила.

А међутим ова несрећница гацаше по блату уздигнуте главе, смешећи се и не бринући се ни о чему. Услед слабости свога мужа осећаше да не мора ни лагати. ћБени љубазници посташе небројени. Више није пробирала већ је примала све што би јој пало шака. Вођена најчудноватијим прохтевима и каприсима, кад се осећаше уморном нли ситом, вратила би се, противности ради, своме мужу И то су онда биле идиличне недеље, које су усрећавале овога кукавног човека. — Лепо сам ја рекао да ће се она излечити! — говорио би. И тада би предлагао путовања или бављења на селу, — праве фантазије заљубљеничке, — да би је отргао из градске атмосфере, која мора бити да јој узбуркава нерве. — Да идемо у Ницу. — Не. иего на неко усамљено место у приморју ђеновском, — одговорила би она. — Право велиш, у ђеновско приморје. Ђовани се није трудио да себи објасни ту изненадну промену: „То су тајне организма!" Ишао је за њоме, из собе у собу, мучељив и понизан. •помажући јој да остави овај или онај предмет, као негда на свадбеноме путу. У домаћој кашмирској хаљини, божанствено извезеној ■белим, са косом што Ј01 као златна киша падала низ плећа, Вирђинија је имала у својој спољашности нечега девичанског, нечег бескрајно слатког. докјој је очи покривао неки одсев туге. Ђовали се узбуђивао до сржи у костима.