Borba, 15. 06. 1962., str. 11
+
„“
Петак, 18, Јун 1962.
Скопје, јуна За последње две године у
· "Македонији је отворен ве-
· дики број основних, средњих и виших школа. Већ до сада је изграђен и систем образовања одраслих; отворен је велики број специјалних шко ла за основно и стручно образовање, све се више развија ванредно и — дописно школовање. а омогућено је ванредно студирање. на свим факултетима, укључивши ту и технички и медицински. Тако сада у Македонији сва ки пети становник посећује неку од ових школа – што "сведочи о великом. интересовању за стицање виших знања и квалификација.
· Догодило се, међутим, да су ови крупни "резултати који су постигнути на пољу „стручног оспособљавања кадрова. као и брзо ширење разних школа и других уста-
ње. нова за обоазовање. отвори-
· на радним местима за
_. ли пут једној појави о ко. јој се ових дана у Скопју
много дискутује и за чије
| решавање су се ангажовали
највиши републички органи и друштвено-политичке ортанизације. Наиме, школа "чији су кадрови веома потребни привреди нема довољно, -а других. за чијим ка-
_ дровима је потражња далеко
"мања, има превише. Преви"ше има гимназија, економ„ских и виших школа, а пре „мало школа за квалификоване и висококвалификоване раднике, погонске инжењере и друге стручњаке потоебне непосредној производњи.
· Ове године основне школе у Македонији завршава око 14 хиљада ученика. Сви они, углавном желе да се упишу у неку од постојећих | средњих школа. Ако се, међутим, мрежа и капацитети појединих школа не би Уекладили са потребама за-
> једнице, онда приличан број
ученика после завршене шко ле не би могао да се запосли на оним радним местима за-која су оспособљени. Већ сада. на пример. они који завршавају једну од 77 сред њих економских школа. колико их укупно има у овој „Републици, запошљавају се ; која вису школовани. Али, тиме се овај актуелни проблем не исцрпљује. Постојеће средње школе, и поред тога што неких има превише, не могу да приме све ученике који сада завршавају основне шко ле. На разним скуповима ко-
боји се ових дана одржавају "и на којима се расправља о
' овим актуелним _ питањима, истиче се да је потребно ускладити мрежу постојећих школа са стварним потреба-
· ма заједнице као и да је по-
Италијански филм у режији Доминика Паолела, са ' Делиом — Скалом, паолом Панелијем, Мином, Тонијем Даларом, Теди Реном У главним улогама. За добре филмске трговце ништа није за одбацивање. поготову кад се ради о једном тако познатом и популар ном „урлатору“ као што је то фамозна Мина и компанија. Смишљено — учињено. Наравно. шта би друго могло „да испадне него једна сери „ска типизирана комедијица:
| јефтина роба за јефтине па-
ре. Међутим, далеко од тога да се неће наћи бројне мут:терије, јер Мина. на велихо
· задовољство својих пасионираних верника, пева, тоест „урла“ на висини своје репутације. Е ј м. М.
2
Четири дана н тодине Фишер, Таљ,
јелу Немачке и Шољсв
Вачицу ов из Пољске ид сте, ;
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
по МЕЗЕ ПРОБЛЕМИ спвучОг образовања. У НаНЕОНКИ _ Недовољно школа потреоних привреди
КОД НАСИ У СВЕТУ ФЕСТИВАЛ ЏЕЗА НА
ова фестив Петросјан,
"поља, окупила је најбоље ЈУ
е ;
блика концертима у новој сели пУ
4 изврсно
елен ке ар на делу виде
На нашој слици су члано
требно смањити број школа којих има превише а повећа ти мрежу и капацитете оних школа за којима се осећа потреба. Али, привредне ортанизације, њихова удружења и коморе, као и комуне и срезови, не располажу „с плановима потребних кадрова а ни развијеним службама које се баве кадровском политиком, па је потребно пре свега — научном методологијом установити те потребе као и потребе које ће се јавити наредних година. Комуне су, Као што је познато. до сада доста школа отварале без оваквих про учавања. на основу субјективних схватања и импровизованих показатеља.
На једном саветовању о ак туелним проблемима стручног образовања кадрова ових дана су изнети примери да има таквих „упражњених места“ за нове школе које би се отвориле на рачун оних којих има превише. Изнесен је пример да ни једна школа не даје специјализоване техничаре за – потребе прехрамбене индустрије и металургије. Школе за квалификоване и висококвалификоване раднике не могу да дају потребан број кадрова за потребе рударства, грађевинарства, хемијске керамичко-стакларске и прехрамбене индустрије.
Број занимања у Македонији је. међутим, све већи. Сада има око 5.000 занимања, али постојеће школе спремају доста кадрова за класична занимања. па и за она занимања која немају „перспективе“, а веома мало за занимања која се тек јављају и која ће бити све више тражена У модерно организованој производњи.
У Македонији је школске 1960/61 у свим средњим школама било око 25 хиљада у-
] Пођодом једног писм
ченика, а у свим школама за квалификоване раднике је било око 10 хиљада ученик; Значи" 2,51 а пимајр-аик У корист сред-
у кола, док би овај однос, када би се узеле у 06зир потребе заједнице, треПА обрнут. Због чега
ло до
а до таквих пропор-
Пре свега недовољно је инвестизано у школе за квалификоване и висококвалификоване раднике, Док. на пример, неке од „сувишних“ средњих школа имају добро опремљене библиотеке. лабо раторије и кабинете као и нов и модеран намештај у учионицама и канцеларија“ ма, школе за квалификоване раднике немају најчешће сво је зграде. недовољно су им опремљене лабораторије и кабинети као и радионице,
Све ово показује да се у комунама није довољно поклањало пажње оним школа ма којих највише треба. Али, није решен ни статус ових школа тако да су свршени ученици разних средњих шко ла у много чему у бољем положају него свршени ученици школа за квалификоване и висококвалификоване раднике. пре свега што се тиче награђивања, служења војног рока, могућности преласка у неку другу школу
ји слично,
Све је ово комплекс сложе них питања који се ових да на целовито сагледава. При Заводу за унапређење школства Македоније се ових дана формира посебно одељење за стручно — оспособљавање кадрова, а службе које ће се бавити политиком _ кадрова формираће се и у комунама и срезовима док се привредним организацијама препору чује да ојачају своје кадровске службе и да дугорочни је и са више бриге исказују своје потребе за калоовима.
Д. НИКОЛИЋ
|
БОРБА
Данае почињу Змајеве дечје игре
Нови Сад, 14. јуна У Новом Саду ће сутра почети Пете Змајеве дечје игре. Одржаће се саветовање педагога, просветних радника, уметника и уредника деч јих листова из целе земље. Они ће водити разговоре о темама: „Литература за децу старијег узраста“. „Када се опраштамо са детињством“ и | „Деца старијег узраста у породици. школи и слободно! времену“. · ' На сцени Српског народног позоришта новосадски пи онири приказаће сценско-поетски спектакл „Највећа 621ка“. који у ствари представља усмено. издање збирке сти хова песника Боре Богдановића, учитеља из сремског се ла Огара. Овакве приредбе организоваће се убудуће сва ке године у жељи да се југословенској јавности представе до сада неафирмисани млади песници за децу. Ма завршетку Змајевих дечјих игара. 17. јуна. у Сремској Каменици окупиће се око 15.000 дечака и девојчица из Војводине и 40 југословенских градова, где ће бити изведен _ културно-уметнички програм. Истог дана у Змајевом музеју у Сремској Ка меници биће отворена. Савезна изложба дечјих цртежа. (Танјуг)
Завршено гостовање Југословенсног драмоног позоришта. у Љубљани
Љубљана, 14. јуна Вечерашњом представом Би јеноворг „Талца“, Југословенско драмско позориште из Београда завршава своје тро дневно гостовање У Љубљани. На позорници Љубљанске драме београдски ансамбл извео је и прву репри зу Шекспировог „Хамлета“ и Ћосићево „Откриће“. Са истим програмом ово позориште ће гостовати 15, 16. и 7. јуна у Марибору. (Танјуг)
ИЗ ЗАВОДА ЗА ИЗДАВАЊЕ УЏБЕНИКА СРБИЈЕ
| За нову школску годину обезбеђен
· већи део гимназијских и сви ·_ уџбеници за основне школе
„Завод за издавање умбени ка Србије припремио је све књиге за основне, стручне и друге школе, као и већи број уумбеника за гимназије, тако да ће ученици моћи да их купе већ на почетку нове школске године, — тако се бар обећава. У штампи су, поред осталих, и двадесетак приручника за стручно обра зовање радника. Завод ће обезбедити са уџбеницима и школе у којима се предаје на бугарском и шиптарском језику, као и најављене потребе у школским књигама Босне и Херцеговине и ЦПрне Горе. ,
Да се на почетку и ове школске године не би ствара ла непотребна нервоза међу ученицима. љима и наставницима због набавке школских књига. за вод је већ сада предузео низ мера да обезбеди благовреме но снабдевање књижара. Показало се да ученичке задђу ге, уз ангажовање школа. нај
боље организују набавку и
продају књига, па ће ове је
сени оне у још већој мери преузети овај посао. Ученици београдских школа ће на бавити књиге само преко својих разреда, то јест уз по средовање ученичких задруга. За овај рад примају десет одсто сакупљенот новца који _ће употребљавати У школске сврхе.
Снабдевање књижара уџбе ницима и кредитирање књижарске мреже биће коначно размотрено на састанку Трго винске коморе Србије 18. јуна. Сем у промету уџбеника на овом скупу ће бити речи и о обезбеђењу кредита за обртна средства, ради покрића залиха уџбеника. (Танјуг)
а алексиначкиг 1имназијалзаца вНУ БР“ “ил
ЗАШТО ЈЕ САМО 27 МАТУРАНАТА БЕЗ СЛАБИХ ОЦЕНА
Алексинац, јуна Једно писмо које је група алексиначких гимназијалаца упутила нашој редакцији, обавестило је о успеху овогодишњих матураната, Писмо је поставило отворено питање: зашто од 66 ученика четвртог разреда на завршни испит излази само — 219 Пошли смо трагом ове вести и разговарали са ученицима. професорима и грађанима Алексинца. Да ли је генерација о којој се У овом малом месту говорило и пре поразног резултата заслужила епитет „пропала“; Откуда 191 слаба оцена у оба четврта разреда на крају првог полугодишта7 „Шкрипи“ ли заиста нешто и у наставничком колективу Директор гимнази1е: Ученици не раде. Настав-
ници признају да до сада ни- |
су имали тако слабе ђаке. Ми смо на већу и раније о овој генерацији разговарали. покушавали да однос слабих и позитивних оцена унеколико изменимо. Недавно је одлучено да се изврши детаљна анализа успеха четвртих разреда и пруже одговори на питања која интересују Алексинчане. Мој је утисак да У“ ченици и сами нису били до вољно заинтересовани за коначан резултат. Разредне 38 једнице учиниле су у том погледу врло мало... Несугласица међу наставницима је
алска сал Тлигорић гословенске ме је имала прилике т пијанисту,
ичују н
ви Љубљанског џез
а на Бледу, МАЈА су први гости и други велемајстори и 3 музичаре и госте, извођаче из САД,
еза. четвртом југословенском фестивалу м а америчку пеАмериканца Мона левиса, ајбоље југословенске Џ | м6 1 || ђака У тиколском одбору). По-
ансамбла.
било, данас их више Има само жучних дискусија на седницама наставничког већа. Не поричем да су и наставници у извесној мери одговорни за неуспех.
Ученица У разреда (одличан успех): Кривицу делимо заједнички, и ми и наставници. Они због тога што још увек испитују махом кам пањски. ми због — нерада. Ове године није било гледања „кроз прсте“ и то се многима осветило. На успех су утицале и сталне промене наставника. Сукоба у наставничком већу је било али их ми нисмо осећали.
Ученица 1! разреде Не могу да кажем шта је узрок неуспеху четвртог разреда. О томе знам само понешто. Али могу да изнесем неке примере да је кривица и до наставника, Бар у мом разреду. Кад смо на разредном већу критиковали грешке и пропусте наставника математике. он нам је рекао: „Мораћу убудуће да применим посебне мере“. А ми смо се жалили због тога што он за два часа испита све, па мно“ ги прођу више на срећу него на знање, што неприпремљен долази ма часове и слично... Наставница биологије испунила је дневнике казнама.
Референт за просве ту општине: Неки наставници нису говорили међу собом, и то се знало, Тачно је,
БЛЕДУ
били прошле о-белих Ита-
гре на 64 при
За четири дана
зна чује по најбоље џез му-
ез ансамбле и со-
нема. | међутим, да и ђаци слабо у-
че, иако кривица за неуспех није само до њих. Педагошка служба у Нишу ниједног тренутка није се заинтересовала за стање у школи, нити је реаговала поводом: слабих резултата у појединим разредима. Гимназију за годину дана није посетио ниједан педагошки саветник.
Председник школскогодбора: Овогодишња генерација желела је да изврши атентат на савест наставника. Мислили су да ће, као и до сада, бити провлачења. Није, међутим, поклоњена ниједна оцена.
Секретар Општинског комитета СЕ: У гимназији је одувек критерићум био оштрији него у Учитељској школи. Отуда једним делом и разлика у процентима прелазности. Ове године, сећам се, директор је рекао председнику Општинског савета за просвету: „Професори хоће да „секу“. Шта да радимој“ Наставнички колектив није лош у целини, мада је чињеница да неки наставни» ци не раде добро.
Успех алексиначких матураната. у сваком случају, није нимало завидан. Подаци су поразни, приметнији утолико што се ради о ученицима у завршном разреду. Умесно је, због тога, и није случајно питање које је постављено у писму упућеном редакцији. Одговор не сме да заобиђе мишљење изнесено у разговорима које смо у Алексинцу поводом писма водили. Ученипи су слабо учили, овогоди шњи четврти разред и рани“ јих година био је међу најслабијима У гимназији. То признају и наставници, и ђаци, и чланови школског одбора, Ове године, осим тога, оцене нису „поклањане“ и самим. тим критеријум је био пооштрен. Наставници су заиста вешили да секу“. и то се осетило. ·
По оцени ученика с којима смо разговарали, кривица је „заједничка“. И сам "директор потврђује да је несугласица међу наставницима било. Је= днодушно је и мишљење о раду појединих наставника и о њиховим грешкама које су се морале одразити на успех, можда пре у неким другим него у четвртом разреду.
Занимљиво је, кад је реч о ' билансу матураната, да је тек пре месец дана одлучено да се изврши детаљна анализа њиховог слабог успеха. И пре је, истина, често било говора о великом броју негативних оцена у оба четврта разреда. али је, изгледа, мало учињено да се отклоне неки видљиви узроци очигледног неуспеха. Најмање је то покушала омладинска организација, односно Школски комитет, чији председник и сам има две слабе оцене (без слабих оцена није ни представник
| сле 191 „слабе“ на:крају пр-
вог полугодишта, била је организована допунска настава из појединих предмета, али за кратко. Интересовање је било минимално иако је изве"ено да би већим ангажовањем | разредних заједница ови допунски часови дали добре резултате. у
Није безначајан ни податак да гимназију ове године није посетио ниједан педагошки са ветник. Педагошка служба из Ниша морала је да се заинтересује за стање у овој алек синачкој школи, већ и због успеха који су за прво пола године показали ученици чет вртог разреда.
Све у свему, овогодишње искуство скупо је плаћено. За школу која ће ускоро да прослави стогодишњицу посто јања, није пријатно ако генерација 1961/62, забележи успех слабији од свих претходних. Па чак и под претпоставком да то буде само пролазна слабост, усамљен резултат. Криваца., очигледно, има више.
Феликс ПАШИЋ
г
ГАРАНТОВАНО САДРЖИ ЛЕКОВИТО УЉЕ КАМИЛИЦЕ
ЈАЧА ДЕСНИ
њиховим родите-,
СПРЕЧАВА КВАРЕЊЕ ЗУБА ПРИЈАТНО ОСВЕЖАВА УСТА
Да ли ће и ове године (као и "сваке досад) први дани па и месеци школске године протећи у бескрајном обилажењу књижара и тражењу уџбеника којих немат
За фестивал у Пули
пријављено
18 филмова
ОБЈАВЉЕН САСТАВ ЗВАНИЧНОГ ЖИРИЈА
Дефинитивно је утврђена листа пријављених филмова за ТХ фестивал у Џули, који ће се одржати од 27. јула до 2. августа ове године. Листа садржи 18 фФилмова. на којима стоје потписи шест на ших продуцентских кућа: |
„АВАЛЕ“. која је пријавила шест филмова: „Срећа У торби“. „Прекобројна“, „Чудна девојка“. „Др“. „Сибирска леди Магбет“ и „Саша“. у
„ЈАДРАНА“, који конкури- | ше са три филма: „Абецеда | страха“, „Сенка славе“ и „Да | ли је умро добар човек“.
УФУС-а: „Прозван је У/3. | „Звиждук у осам“ и „Медаљон са три срца“.
„ЗОРЕ“: „Велико суђење“.
„БОСНЕ“: „Велика турнеја“. „Козара“ и „Крст Ракоц“. „ВИБЕ“: „Породични дневник“ и „Минут за убиство“.
Већина пријављених филмова могла се досад видети | у оквиру редовног биоскопског репертоара. тако.ла ће| у Пули своју стварну преми- | јеру доживети следећа још неприказана дела: „Саша“, „Да ли је умро добар човек“, „Звиждук у осам“. „Козара“. „Крст Ракоц“ и „Минут за убиство“.
Како је већ познато, У ПУ- | ли, у званичној конкуренци- | ји, биће приказано 12 филмо ва. Њих ће одабрати чланови жирија, коме је ове го- | дине истовремено припала и улога селекционе комисије.
АЗЛУП
Плаба паста за 57бе
Састав жирија изгледа овако: Мира Боглић, Влада Булатовић ВИБ,. Света Ђурић, дрј Иван Фохт,. Киро Хаџи Василев, Аница Магашић, Му харем Первић, Александар Петровић и Игор Претнар.
Седница Савета за просветна питања националних мањина
Преко три хиљаде припадника националних мањина у нашд)ј земљи, који се школу ју, поима стипендије од народних одбора, привредних организација и установа констатовано је данас, у Београду на седници Савета за просветна питања националних мањина.
„Позитивно оцењујући до-
садашњу политику стипенди- |
рања ученика и студената, Савет је закључио да у скла ду са потребама привреде, а посебно ради обезбеђивања наставничких кадрова и техничке интелигенције, и даље треба повећавати број стипендиста — припадника националних мањина. Притом је наглашено да посебну пажњу треба обраћати стипендиоању женске омладине. По ред тога треба пружити извесне олакшице – припадницима националних _ мањина приликом пријема у школе
и интернате, односно на фа-
култете и у студентске до- |
мове.
На седници су размотрени и актуелни проблеми издавања уџбеника и остале школске литературе на зицима националних мањина,
је- |
ТУРНИР КАНДИДАТА У КАРАСАУ
Норес због болести одложио партију против Фишера
вВиљемстад—Кирасао, 14. јуна (АП)
У Хххр колу турнира кандидата за титулу првака света до прекида су довршене свега две партије, обе нерешеним ре зултатом. Једна партија је пре кинута, а једна одложена због болести совјетског велемајстора Паула кереса.
Резултаи ХХА кола: Бенке Гелер реми (ретијево отвара“ ње, 36 потеза), Таљ — Корчној реми (сицилијанка, 25), др Филип — Петросјан прекинуто, Фишер. — Керес одложено.
Стање на табели после двадесет првог кола: Гелер 14 ке рес 1355 С» Петросјан 13 О» Корчној 1, Фишер 10 (4), Бенке у, Таљ 7, др Филип 450) поена, у
Обе довршене партије Бенке — Гелер и Таљ — Корчној имале су сразмерно миран ток. После измена низа фигура положај је био потпуно изједначен, Др Филип и Петросјан су сво ју партију прекинули после 31. потеза. Била је то игра у ко“ јој је стратегија Петросјана до шла до пуног израза. Совјетски. велемајстор стекао је позициону надмоћност коју је за држао и по преласку У завршницу. Обојица приликом пре кида имају по једног ловца, два скакача и једнак број пе шака. Распоред фигура је такав да Петросјан има доста па де да реализује своју“ пред“ ност.
Четврта партија није играна због болести Кереса, који је требало да се сусретне као мр ни са Бобијем Фишером.
Следећим, двадесет друтим ко лом почиње четврти, последњи круг турнира. Сусрети су следећи: Гелер — Корчној, Таљ — Петросјан, Фишер — Бенке и др Филип — Керес. између ових партнера постигнути су У прва три круга следећи резултати: Гелер — Корчној 21 (реми, реми, 1:0); Таљ — петросјан 0,5:2,5 (0:11, 011, реми); фишер — Бенке 1,5:1,5 (011, 1:0, ре ми); др Филип — Керес 0,5:2,5 (реми, 0:11, 0:1).
Прве пријаве за шаховону олимпијаду
Софија, 14. јуна (Танјуг)
За ХУ шаховску олимпијаду, која ће се почетком јесени 0одржати у летовалишту Златни Песци код Варне, пријавило је досад учешће 13 земаља. То су сссР, Француска, Енглеска, Западна Немачка, Израел, Белгија, Чехословачка, Шведска, сФринска, „Аустрија, Швајцарска, Ирска и Бугарска.
У организационом комитету истичу да су од 62 националне шаховске федерације, колико их је учлањено у ФИДЕ, само три саопштиле да неће учсствовати на овогодишњој олим пијади: КанадаЈужна Африкл и Сингапур.
Ч'етворомеч омладинаца На Трешњи код Београда оди грана су два кола омладинског двокружног четворомеча за из бор двојице играча који ће на ступити у Лавову. Прво коло: Милошевић Десница „реми,
Банушић — Анкерст прекину то (бољи изгледи Банушића). Друго коло: десница — Ан-
керст прекинуто (бољи изгледи деснице), Милошевић — Ба нушић прекинуто (изгледи на реми).
Југословенска екипа на студентској олимпијади Студентска шаховска екипа Југославије суделоваће на 1Х студентској олимпијади _ која ће се одржати у Маријанским лазнима (Чехословачка) од 7. до 21. јула. За улазак у југословенску екипу долазе у 06зир интернационални мајстори Бруно Парма и Дратољуб Ћирић, затим мајстори Минић,
(Танјуг) | Маровић, Остојић и Букић.
7.