Borba, 02. 04. 1963., str. 3
Ц | ХЈ
ет мексичког председ Лопеза _Матеоса и а Тита, којем ана били сведопо знача-
Суср
еђу две мирољу сове аље. Био је то јеод оних важних догана међународном плакоји не само да потвру сличност гледишта. не и подстицај двема за ефикасније заделовање у кобезбедности и
а човечанства..
ће лични контакт дво „ државника, бити срдаи пдогло се и очекивати. је нормална последица 7" шње блискости поа, сарадње и узајамИ ла две земље. Пред о иди су брзо нашли заднИчКИ језик. Њихови ра Х вори, _ прожети духом уз ости и највећег приства, потврдили су У у иштем степену све оно се очекивало. Досадашња, дубока приеност две земље миру = конструктивној међународној сарадњи — засноџина на поштовању приннезависности, самоопредељења, немешања У уутрашње ствари других уужава и праву народа на усметани развој — није са о констатована. Два предидника СУ изразила своје уверење да 0 судбини чове нства треба што живље брину управо земље ко% су активни поборници чипа, Оне, сједињење блиошћу погледа и настојаза, добијају данас у свету пе већу улогу. Уколико њи тући напори за кочпсолидашју мира буду већи, утосу и неопходна решеа ближа. Разлике између ених и економских тема не могу да буду зетрека мирољубивим раз теворима и сарадњи. Заједничко убеђење два председника да је непходо закључити споразум 9 забрани нуклеарних експеримената и стварању безатомеких зона у Европи, Ла оци и другим подручјима света, као и да та пжити _ постепеном вању и ослобађању ва за помоћ земљаразвоју — чврста су а предстојећем зајед деловању Мексика
— (ВЕТ У БРОЈНАМА
ОД УКУПНОГ броја ле кара и другог медицин ског особља у Грчкој више од половине запо слено је у главном гра ду Атини.
ПРЕМА подацима Заједнице за угаљ и челик, резерве — сирове нафте 7 свету износе око 41 милијарду тона, што значи да тиме моту бити покривене свет ске потребе за следећих 40 година.
ИНДИЈСКИ извоз чаја достигао је прошле године 214 милиона кило Трама, према 205 мили-
килограма годину Лана раније,
| ЧЛАНЦИ ; КОМЕНТАРИ!
ИНФОРМАЦИЈЕ БЕЛЕШКЕ "ал
ДОГОВОР _ АВА ПРЕДСЕДНИКА
и Југославије т у окв за једињених НрУЈУ
Нада да ће у Женеви доћи до првих позитивних ре зултата, а да ће се на предстојећој светској конферен цији за трговину и развој наћи решења, за стабилизацију међународних економских односа и смаљење јаза између развијених и мање развијених земаља. такође је обострано искрена и велика.
У мексичко-југословен-
ским државним и привредним разговорима изражене су обостране жеље за продубљивањем билатералних односа и интензивирањем робне размене и осталих ви дова економске, научнотехничке и културне сарад ње. Препрека нема, јер сви услови и обострани интереси постоје. К Одлука о образовању заједничке мешовите комиси је за унапређивање међусобне привредне сарадње, договор о размени група привредника и пословних људи, израз су решености двеју влада да уложе без оллагања напоре у циљу искоришћавања _ постојећих могућности. У току привредних разговора обе делегације су већ и конкретно на значиле робе које би се могле размењивати у већим количинама. Али и пре не го што дође до конкретних решења, може се претпоставити да ће робна размена још у овој години забележити известан напредак. Све ће то водити ка јачању и оживљавању свих 0блика конкретне међусобне сарадње која је у прошлости заостајала иза високог нивоа пријатељства између Мексика и Југославије.
Председник Тито посетиће на јесен Мексико. Сигурно је да ће поновни сусрет председника Тита и председвика Лопеза Матеоса у пријатељском Мекси-
БОРБА
Хж
ИТАЛИЈА И УВОЂЕЊЕ »ЕВРОШСКЕ« ЦЕНЕ ЖИТАРИЦА
Запипо се римска балада ни је сложила са обарањем пи поскупљењем кукуруза и јечма
(Од сталног дописника „Борбе“,
Рим, априла | блем“ и да ће се о свему мо Првог априла требало јеј5и да изјасни тек кроз дведа почне „приближавање“ три недеље. Зато он тражи
цена пољопривредних про- | одлагање доношења одлуке. извода у трговини међу Остала петорица као да су шест земаља Заједничког| само чекала такав предлог. европског тржишта, По ра- Сложили су се одмах и таније усвојеном „пројекту ко је почетак реализације Мансхолт“ тог датума би сеје вРропске цене аграрних про почело остваривање „европ| извода одложена за извесно ске“ цене жетарица и оста- | време, вероватно за почетак лих агрикултурних продука “прила. та да би се 1970. година, ко| Италијански министар аја ће значити укидање свих | грикултуре Румор нијг због царинских (баријера међутога морао да брани и ошесторицом, дочекала и са|бразлаже став своје владе јединственом оријентацијом | који се иначе разликовао од ве за пољопривредне про | предлога из „пројекта Ман5: | схолт“, Италија би, наиме,
тшеници за 50 одсто лира, а повећање цена јечму и ку курузу максимум до сто ли ра по метричкој центи.
Било је припремљено доста аргумената којима је италијански представник намеравао да брани позицију римске владе. '
Основни изгледа онај према | коме од свих пољопривреда | шест земаља „мале Европе“ италијанска има најмању кон курентску моћ, другим речима највеће производне трошкове, најмању продуктивност, најмање приносе. Иако 1970. изгледа далеко, ипак се мо-
рају постепеније уводити про мене да италијански пољопри вредни произвођачи не би исувише били погођени.
Реч је пре свгга о непосред
Заостало село Калабрије, где из камена ништа не рађа
ку представљати нову сте-
пеницу у остваривању зајед
нички планираних акција. Д. Р.
пута 5
_ВЕЛЕНС
Лондон, 1. априла Ако у убрзаном процесу ра спадања Централне Афричке Федерације и Јужна Родези ја добије независност под ра систичким режимом Винстона Филда, Нкомов покрет афричког становништва ЗАПУ образоваће своју владу у изгтнанству и позвати комонвел тске државе да је признају. а у земљи ће прибећи свим могућим средствима да спречи стварање јужнородезијске пржаве расне сегрегације. Представник ЗАПУ. Зимбабве политичке уније афричких народа, у Лондону Чирим бани сасвим је одређено у-
Протеклих дана састали су се у Бриселу министри пољопривреде „мале Европе“ да би утврдили је ли могуће почети са нивелиса њем цена. Дискусију, проже ту диспаратним мишљењима и ставовима, прекинуо је министар пољопривреде Западне Немачке изјавом да „његова влада још није темељито проучила про-
по повратку у земљу
(Од сталног дописника „Борбе“)
позорио на непосредне после дице евентуалне одлуке да се овде попусти притиску Јужнородезијске владе, која је јуче добила пуну подршку 0огорченог и разочараног премијера Централне Афричке Федерације Роја Веленског.
„Моја је политичка карије ра завршена“, рекао је Велен ски пред одлазак из Лондона, где су севернородезијски лидери изборили право на исту пање из Федерације. Њаса је то право добила још прошлог децембра.
„Ја се не повлачим, него сам избачен“ — додао је Веленски, демонстрирајући још
ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У ТУРСКОЈ
ке Под је ода
то је
ше
рањених и. повређених. седницу и, ма крају седмочасовне Бајар бити задржан у болници на л
Мор, ће
На | ма трио) слици Турски војници растерују
у Истанб ул.
пуср тиском десничарске Страт
Ила је на слободу бившег тре уху о томе донела због његовог » ' после свргавања Мендересовог режима
ке правде, турска влада пре неколико дседника Бајара, званично саотлитивш“ слабог здравља“. Бајар је, као што је осуђен, 1961. године, на смрт,
доживотну робију.
После
у
подржава акције метвородневних нереда, : дебате, издала коминике у коме је реечењу а затим, поново враћен у
казна. затим треиначена на по “ и ј „токе демонстрације у Истанко Јарево пуштање ма слободу изазвало је жест
зжонстранти, међу којима су најетерох је листа. „Јени Истанбул“ који
чимји били студенти, демолмралљ
Странке правде, Бивлада је одр-
демонстранте 26. марта са јед-
била обавезна да смањи це |
не пшенице за 275 лира по метричкој ценги док би цене јечма биле повећане за 412 лира, а кукуруза за 370 лира по метричкој центи. Влада премијера Фанфани ја оценила је неприхватљивим и један и други предлог. Као компромисно реше ње Италија би могла да прихвати смањење цена
_ ПОСЛЕ ОДЛУКЕ О РАСПУШТАЊУ ЦЕНТРАЛНЕ АФРИЧКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
(И: ЈА САМ ИЗБАЧЕН
Афричко становништво спремно да се супротстави стварању јужнородезијске државе расне сегрегације. — Џошуа Нкомо осуђен одмах
једном против британске вла де, у чијем је мирењу са распадом вештачке федерације видео „чин издаје“.
Веленски је пружио пуну
подршку Филдовом захтеву да Јужна Родезија одмах добије самосталност, што тражи и група конзервативних посланика у британском Доњем дому. Афричко становништво спре мно је да се супротстави понављању у Јужној Родезији оног што се десило већ у Ју жној Африти, која је добила самосталност под расисти чки настројеним режимом бе ле мањине.
Међутим, британска влада би. под притиском дела својих посланика који заступају интересе масивно уложеног британског капитала у појасу Родезија — Јужна Африка. желела пошто-пото даса чува Филдов режим у Јужној Родезији, а Фервурдов у Јужној Африци.
Џошуа Нкомо, лидер ЗАПУ. осуђен је данас у Јужној Ро дезији на шест месеци затво ра. одмах после повратка из Њујорка, где је пред Комитетом Уједињених нација за колонијалне проблеме говорио о покушајима Филдове владе да претњама и применом најстрожих мера огромну афричку већину становни штва у потпуности потчини привилегованој мањини белаца. У Јужној Родезији живи 3.690.000 афричког становништва и свега 223.000 белих досељеника. Б. ЛАЗИЋ
ним обрађивачима земље, о малом сељачком поседу који ће први морати да плаћа цех уједначавања цена уколико држава не буде јаче интервенисала, што до сада није увек било. Цена италијанске пшенице износи по квинталу око шест хиљада лира, по некима чак и 6.900 лира што је много више од светске цене. Економиста, који често критикују аграрну политику хри шћанских демократа и снага које их подржавају. сматрају да је свега 22 одсто средстава предвиђених да се по такозваном „Зеленом плану“ унапређења пољопривреде утроше за механизацију и модернизацију аграрне произвео дње, доспело у руке малих поседника док је лавовски део припао аграрним капиталистима. У житарским рејонима Падске долине један аграрни капиталиста производи по хектару 40 до 60 метричких центи пшенице. За сваки квинтал производа утроши један сат и десет мизута рада. Када се, међутим, пређе на сељачки посед добија се свега десет, па чак и седам до осам метричких денти по хектару у зонама брегова и нижих планина, зонама којима Италија обилује. А једна метричка цента шшенице захтева од земљорадника три дана рада.
Власници великих аграрних поседа механизовали су и модернизовали производњу фон довима које је дала држава, смањили су на половину запослену радну снагу и на разне начине успели да раски„ну уговоре о обради земље ко јима су још били везани са земљорадницима који су „седели“ на њиховој земљи.
Тако нешто нису могли да учине мали и средњи произвођачи. Процес преображаја није се осетио на “ситњеним сељачким поседима чијим је власницима остала непозната снага и ефикасност удруживања и кооперације. А управо ови аграрни произвођачи снижавају опште просеке доводећи италијанску пољопри вреду на зачеље табеле у поређењу са осталим партнерима у Заједничком европском тржишту. 3
У Италији се троши свега осам долара и 70 центи ђубрива по хектару према 37,16 У Холандији, 31,94 у Белгији, 24,67 у Западној Немачкој. Овде још увек 27 одсто становништва живи од рада у по љопривреди док је таквих у
ЗЕМЉОТРЕС У ИРАНУ
Саопштава се да је било и људских жртава
Техеран, 1. априла У источним и североисточним областима Ирана јуче је дошло до јаких потреса земље. _ Према саопштењу иранског Црвеног лава и Удружења сунца (организација слична Црвеном крсту), у селу Хендојан, које се налази око 550 километара источно од Техерана, земљотрес је причинио извесне штете, а било је и жртава. Број жртава, међутим, још није познат.
Пронађени остаци несталог италијанског авиона
Рим. 1. априла, (АП)
Пилот једног хеликоптера је | чара. Осим тога, пет лица је| лачкој борби, Мао Це
километара југоисточно од Рима пронашао олупину авиона „ДЦ-3“, који је нестао прексиноћ. Сматрг се да нико од пет путника и три члана посаде није преживео удес. Власти претпостављају да је овај авион скренуо са курса због невремена.
Шест жртава лавина
у Аустрији Пет лица нестало
Инсбрук, 1. априла (АП)
После недавних снежних падавина, у Тиролу је дошло до нових лавина, у којима је
јуче нашло смрт шест сму-
јуче јавио да је на око 100! нестало,
цена пшеници
сРрранцуској 25 процената, У Белгији и Луксембургу 10 одсто, у Великој Британији све га пет.
„Када би се на неки начин могло у јединој штали саставити шест крава, свака из по једне земље Заједничког европског тржишта, — тврди један италијански колега после годину дана видело би се да је наша дала најмање млека“. Но, оваквих поређења има доста. Рок који представља 1970. година, у којој ће ступити на снагу европска цена житарица и осталих про извода У „малој Европи“, под стиче и та поређења, али још више захтеве за променама.
Став владе да се не прихвати одмах снижење цена шшеници за 275 лира што би за малог произвођача био велики губитак, нити повећање цена јечму и кукурузу којег је Италија увезла прошле године више од 26 милиона квинтала, 0цењује се као корисна мера уз коју се, међутим, траже и очекују већ доста дуго времена и други кораци у борби против корена а не само последица стања у коме се италијанска пољопри вреда данас налази.
Тиме се долази до захте-
ва за аграрном реформом
Аграрном капиталу и монополима не треба заштита државе. Они су у стању да се ценама својих производа супротставе конкуренцији на светском тржишту. Финансијска средства, која држава даје, морају помоћи непосредним произвођачима да се удружују и ја чају. да механизују и модернизују своју производњу, иначе ће се свака друга мера само открити „као инјекција морфина којом се ублажава бол али болест остаје“ — како је то медицинским речником објаснио један италијански економи ста коментаришући став италијанске владе у садашњој фази разговора око постепене реализације јединствених цена пољопривредних производа у трговини међу земљама ЗЕТ.
В. КРАЉЕВИЋ
Проблеми Заједничког ебродског тржишта
ГАНА. ЈЕ ИЗАБРАЛА
СОЦИЈАЛИСТИЧКИ
ОБЛИН ДРУШТВА
— истиче се у нацрту седмогодишњег плана објављеном у Акри
Акра, 1. априла
У нацрту седмогодишњег плана, за развој Гане, који је објављен у Акри, посебно се истиче да је Гана
„као циљ свог друштвеног |
и економског развитка изабрала социјалистички 06лик друштва“,
Како јавља Ројтер, према нацрту плана приоритет
и експанзија пољопривреде. Индустријализација би
три фазе. У првој, највећу пажњу би требало посветити производњи
ће уживати модернизација | требало да се спроведе У |
главних ||
артикала широке потрошње и извоза, као што су минерали, дрво за грађу и какао. |
У другој фази, индустри- | јализација би обухватила развој основних индустри-
ја металне, хемијске, синтетичке и индустрије вештачких ђубрива, а у| трећој, развој тешке индустрије. У нацрту плана се пред- | виђа укупна сума за инве- | стиције у висини од око 120 милиона фунти стерлинга годишње.
|
Председник Нкрумах
Дефинитивна верзија сед могодишњег плана за развој Гане ће бити израђена у току године. Очекује се да ће план ступити на снагу 1. октобра ове године.
ПРИПРЕМЕ ЗА СВЕТСКУ КОНФЕРЕНЦИЈУ О ТРГОВИНИ И РАЗВОЈУ
ДАНАС ПОЧИЊЕ ЗАСЕДАЊЕ
Е.К.0.6.0.8.
Проблем бржег развоја заост
у ЊУЈОРКУ
алих подручја биће у првом
плану рада Економског и социјалног савета УН
Њујорк, 1. априла
(Танјуг)
Сутра у Њујорку почиње | врло значајно заседање Економског и социјалног савета Уједињених нација, на чијем | се дневном реду налази и пи | тање припремања светске кон | ференције о трговини и раз- | воју. У седишту Уједињених нација се истиче да се овом | заседању ЕКОСОК придаје изузетан значај, јер ће управо на њему бити потврђена | све изразитија активност УН | у решавању и сагледавању све тсеких економских и социјалних проблема. У документима припремљеним за ово заседање каже се да ће најактуслнија економска питања светске заједнице бити разматрана у светлу задатака „Декаде развоја УН“, где се предвиђа удвостручење напора у унапређењу земаља у развоју.
Код Бахамских острва заробљен брод кубанских контрареволуционаро
БРОД ЈЕ ПЛОВИО КА КУБИ НАТОВАРЕН ОРУЖЈЕМ
Мајами (Флорида), 1. априла
Оргатизација кубанских антиреволуционара у Маја мију саопштила је вечерас да је један британски брод, УЗ помоћ једног америчког патролног авиона, заробио у водама Бахамских острва један њен брод који је, натоварен оружјем и муницијом пловио ка Куби. Брод је заробљен прошле
поћи. На њему се налазило |
15 кубанских избеглица.
У овом саопштењу, које преносе западне новинске агенције, каже се да је један други брод контрареволуционара успео да побег не и да је наставио пут ка Куби.
Према извештају Ројтера, представник Стејт департмента изјавио је вечерас да америчке слаге нису "учествовале у овом заробљавању брода кубанских избеглица.
Из Лондона се јавља да
| танског брода
је британски Адмиралитет |
потврдио да је бахамска по лиција ухапсила јуче не-
|
колико лица. Они су ухап|
шени када су после заробљавања искрцани са бри-
|
на кеју у Насауу — изјавио је пред“- | ставник _ Адмиралитета и додао да „не располаже | сликаквим новим информа цијама о инциденту“. Пре- | ма његовим речима, Адмиралитет нема никакве информације ни о томе да |
ли су сва ухапшена лица| кубанске избеглице, какви | су њихови планови и да ли су били наоружани,
Ограничено кретање кубанских емиграната У Мајамију
Мајами, 1, априла
Одлука америчке админи страције, којом је лицима за која се сматра да „могу учествовати у нападима“ на Кубу, забрањено да напусте област Мајамија, наишла је, како јавља АП, на „огорчено реаговање“ међу кубанским емигрантима. „Претварају нас у непријатеље америчке владе — ре као је један од шефова кон трареволуционара уместо у непријатеље комунистичке владе на Куби."
|У
Чланови Савета ЕКОСОК, међу којима и Југославија, ра зматраће извештај генералног секретара У Танта о активно сти УН на економском и социјалном пољу, и у области поштовања људских права, затим извештај припремног комитета светске конференци је о трговини и развоју, извештаје о раду светске економске банке, УНЕСКО и ни за других органа УН.
Овом заседању ће бити под нет и извештај специјалне ра
дне групе састављене од пре лставника 12 земаља међу ко јима и Југославије о неопход ности јачања напора за по-
бољшање међународне еко-
номске сарадње.
Несумњиво је да ће проблеми бржег развоја економски заосталих подручја бити у првом плану рада ЕКОСОК. извештају припремљеном за ово заседање истиче се да УН сматрају да унапређење међународне робне размене представља прворазведни инструмент у скономском разво ЈУ заосталих подручја. ЕКОСОК сада треба да одлу чи о предлогу днувног реда светске конференције о трговини и развоју који ће бити
поднет на усвајање Генералној скупштини УН.
Ово заседање ЕКОСОК тра јаће до 19 „априла а Југосла вију ће представљати шеф сталне делегације у УН Мишо Павићевић,
ЈЕМЕНСНА ВОЈНА ДЕЛЕГАЦИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ
У Београд су допутовали
пуковник Хади Еиса, Командант националне гарде Јеменске Арапске Републике, и капетан Ахмед ал Насер.
Делегација ће у нашој земљи боравити неколико дана. (Танјуг)
Предавање Питера Лифтинка У Институту за међународну политику и привреду
Мзвршни директор Међународног фонда Питер Лифтинк одржао је јуче у Институту За међународну политику и привреду предавање на тему: „Инте грација и дезинтеграција у светској привреди“,
Мао Це Тунгов разговор са алнирсним новинаром
Алжир. 1. априла (Танјуг)
Лист „Револисион Африкен“ објавио је разговор који су његов главни уредник Верж и позната Алжирка Џамила Бухиред водили недавно са председником КП Кине Мао Це Тунгом.
„Има ствари, рекао је Мао Це Тунг у овом разговору, У којима су земље Африке и Латинске Америке сличне са Кином. Ми смо. пре света, били исто тако угњетавани од империјализма. Ослобође ни смо већ дуго. Наша привреда и култура су у заостат ку. Кина је постигла извесне успехе у изградњи социјализма, али ови успеси нису сувише велики. Треба _ нам још времена. Треба да се ујединимо у овој борби. Кад кажем да се хмзјединимо, онд: мислим на све оне који желе да постану господари у својим кућама: у Азији. Африци и Латинској Америци“, Пошто је истакао победу Алжира у народноослободиТунг је рекао;
„Алжир је однео — победу, али очигледно сви проблеми тамо још нису решени. Тамо постоје још француске трупе, зар не Постоје базе7
Да ли Французи имају тамо још и индустријска предузећа и плантажег — Да, одговорио је Мао Це Тунт на своје сопствено питање. „Е, па добро. Онда су то про блеми које треба касније ре шити“.
„Данас је Алжир — наставио је Мао Це Тунг — дао пример победе над империја лизмом. То је искуство корисно за народе Азије, Африке и Латинске Америке. Рекао сам својим афричким пријатељима који су ме посећивали: треба посетити Алжир. То вреди труда. а осим тога Алжир је у Африци.
Пријатељима из Латинске Америке саветовао сам — ла посете Кубу. Искуство Кубе им је ближе“.
мишљење7 Да ли смо ми изоловани7“ Пошто му је новинар одго ворио да Кина није изолована., да је увек помагала Алжиру и друтим афричким народима и стекла велики број пријатеља. Мао Це Тунг је наставио: .
„Зар не, ми имамо – много пријатеља, Сви они који таже за слободом у Азији, Африци и Латинској Америци наши су пријатељи. Чак и међу народима Европе, Северне Америке и Аустралије имамо пријатеља,., .“
Пошто је запитао алжирског новинара да ли је био У Мошију (на конференцији Азијско-афричке солидарности), Мао Це Тунг је наставио: „Ова конференција била је успешна. Довела је до неуспеха све покушаје саботера. Они нису успели. Одлучено је да се одржи конференција земаља Азије, А=
Мао Це Тунг је затим упитао алжирског новинара ла ли се сматра да је Кина' изолована, и лодао. „Желе да нас изолују. Какво је ваше
Ффрике и 'Латинске Америке у Хавани. То је добро. Треба се солидарисати са наротима Латинске Америке, Тамо живи 200 милиога љу| ди“,
| | |
| | ;