Borba, 15. 08. 1963., str. 1
БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ ср и. 76
ГОДИНА ХХУШ
,
"БРОЈ 224
Четвртан, 15. август 1963. БЕОГРАД
ј|, Уређује редакцијски колегијум | Главни и одговорни уредник Лазар Мојсов
Лист излази сваког дана
ЦЕНА 20 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
-
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА,
„а
5 ПОСЛЕ ПОГИНСИВАЊА СПОРАЗУМА 0 ЗАБРАНИ НУКАЕАРАИХ РЕСПЕРИМЕНАТА |
_ МОСКВА СА ОПТИМИЗМОМ ОЧЕНУЈЕ НАСТАВАК РАЗГ ОВОРА
– ПОЗДРАВЕ ДЕПЕШЕ ЖЈУМА И: РАСНА ТРЕТИРАЈУ СЕ У СОВЈЕТОНОМ ГЛАВНОМ ТРАДУ НАО МАНИФЕСТОВАЊЕ БРИТАНСКЕ И АМЕРИЧКЕ СПРЕМНОСТИ __ДАбЕ КОНТАНТИ_НАСТАВЕ, — У МОСКВУ ДОПУТОВАО ТОДОР НИВНОВ. — ХРУШЧОВ ПРИМИО ИНОСТРАНЕ КЊИМЕВНИНЕ У ГАГРИ
(Од сталног дописника „Борбе“)
Москва, 14. августа
Поздравне депеше које је
е совјетски премијер Хрушчов примио од лорда хјума и министар иностраних послова Громико од дина Раска, депеше које су данас објављене у свим совјетским листовима, предмет су повољних коментара
у Москви. Њихов карактер се овде не сматра само кур тоазним, већ се те депеше третирају. и као манифесто вање америчке и британске спремности да се конпакти између великих сила наставе, а заједно с тим и разматрање спорних питања, чије би решавање допринело даљем попуштању међународне затегнутости.
Повољно индикативним овде се сматрају речи лорда Хјума да је приликом недавних разговора у Москви „створен трајан фундамент на коме можемо даље градити“, као и Раскова мисао поводом потписивања споразума о делиминој забрани нуклеарних проба: „Нека то буде само први из серије корака помоћу којих земље решавају своју одлучност да живе у _ миру“,
Овакве поруке министара · иностраних послова Велике Британије и САД руководисцима СССР, потврђу-
ју овдашња очекивања да
је после 20. септембра У
Буорку бити вођени веома
разговори – између шка, Раска и Хјума. У, фрку се још увек неће рмално преговарати о мо ностима решења поједих питања из комплекса односа између Истока и Запада — сматра се у Москви — али се и додаје да није немогуће да њујоар шки разговори, после одређене фазе, прерасту и у пре товоре о неком конкретном питању. Овде се, при томе, пре свега има у виду совјетски предлог о закључењу пакта о ненападању између земаља НАТО и Варшавског уговора.
Све у свему, Москва са оптимизмом очекује наставак разговора између министара трију великих сила, иако се овде ни најмање не потцењују тешкоће на Које наилазе Вашингтон и ондон у кругу својих ат-
нтсеких савезника, а пре свега у Паризу и Бону. Ов_ де се, међутим, не крије за довољство што ће бонска влада, по свој прилици, веома брзо приступити москов ском споразуму. Овакав заокрет Бона овде се двојако тумачи: а) као успех Раскове мисије на Рајни одмах после одласка из Москве и 6) као реалистичан корак Аденауерове владе ради из бетавања изолације у наРаслој политичкој активно сти између Истока и Запада. У сваком случају овде се износи утисак да Шинттон и Лондон показују
све више реализма у односима са Совјетским Савезом, а то је довољно да би се кренуло' путем решавања низа годинама замрзнутих питања.
Нови посетиоци „Спиридоновке“
Париске и пекиншке политичаре овде већ називају заједничким именом — „трубадурима хладног рата“. У Москви се, додуше. стално. изражава жаљење што су хинески руководиоци. као комунисти, постали тумачи акционарних погледа на данашњи развитак света, али се истовремено отворено коз„статује да су ових дана — у време потписивања московског споразума — Париз «= Пекинг нашли заједнички језик,/ супротстављајући се неоспорном политичком успеху великих сила.
У међувремену московска вила „Спиридоновка“ постала је својеврсна „ћаба мира“.
садори иностраних земаља и стављају своје потписе под споразум о делимичној забрани тестова. Данас су то учинили — у име својих влада — амбасадори Јапана, Костарике. Бурме, Пакистана и Филипина, тако да је москов | ски примерак споразума већ потписало 49 земаља.
Совјетски грађани настављају да обасипају московова редакције писмима у којима поздрављају московски споразум о забрани тестова, пру жају подршку — совјетској спољној политици и упућују оштре критике кинеском руковедству због његове разбијачке делатности у заједници социјалистичких земаља,
„Ми желимо мир и лепши живот“ — то је лајт-мотив писма, московског грађанина. Инжењер Шчербаков из Туле написао је ове ретке: „Ми
Ва- |
зе- |
Сваки дан у њу улазе амба- |
желимо да обрадујемо свет новим космичким бродовимз,
а не атомским експлозијама у космосу, Ми желимо да водама Тихог океана и свих мора света плове флоте рибо ловаца, а не ескадре атомских подморница“.
Обраћајући се кинеским ру ководиоцима, један грађанин пише: „Уколико ви желите добро човечанству, морате ре чи претворити у дело. За мир се треба упорно борити. Забрана нуклеарних проба то је успех снага мира, а не победа империјализма као што ви тврдите“.
"Совјетски људи на све могуће начине поздрављају московски споразум квалификујући га „победом разума“.
Тодор Живков у Москви
· Велика бугарска владина делегација, са премијером Тодором Живковом на челу, допутовала је данас авионом у. Москву. Живков је дошао да би сутра у парку „Сокољники“ отворио изложбу бугарских привредних достигнућа.
На аеродрому „Внуково“ бугарску делегацију су до чекали. високи совјетски руководиоци са председни ком ' Президијума Врховног совјета СССР Брежњевом на челу. |
Иако је Тодор Живков недавно био у Москви, на | заседању _СЕВ на највишем нивоу, овој посети се овде придаје и шири поли тички значај: а) она је из раз подршке коју Бугарска пружа спољнополитич ким корацима Москве и 6) манифестација жеље Софије да на економском пла ну прошири сарадњу са
Совјетским Савезом. У "свом поздравном гово= аеродрому,
ру на Тодор
Москва — Лењинов проспект
Изешта ј из Вашинипона
Излогањо Раска и Манномаре
1 Сенту ноншао на повољан пријем
(О; сталног дописника „Борбе“)
Вашингтон, 14. августа (телексом)
Претресање уговора о зарани нуклеарних експлози ја пред Спољнополитичким одбором америчког Сената
в пада показује да је -р57
Икација обезбеђена, Чла Бови К
енедијевог кабичета Истри одбране и спољХ послова, Макнамара и К, у својим иступањима 5: одбором, заложили су оу 93 резерве за МосховСвојом оразум и оставили ма сна ментацијом вео-
кан утисак на сена-
о)
и ретпоставља се да
је бола Атомске комисиОрг. као и остали све
у на министрације, који ције е одн добили инструк и ота, У дају искреВорене одговоре, зау Исте позиције,
Саслушавање у сенатском одбору, међутим, показује на више начина да у САД постоје врло јаке пада | цајне снаге које ће, мада ће прихватити споразум о забрани нуклеарних проба, дејствовати веома ефикасно против свих будућих спо
Премијер Хрушчов примио амбасадора сфрј у ссср Мијатовића
Москва, 14. августа | (Танјуг)
Први секретар ЦК кпсс | и председник совјетске вла | де Никита Хрушчов примио је данас у Гагри на Црном мору, где се налази на одмо ру, амбасадора СФРЈ у СССР Цвијетина Мијатовића на његов захтев и задржао се с њим у разговору
| одељења Министарства ино
разума и наносити тешкоће свим напорима да се садаш ња повољна атмосфера У односима између СССР и САД искористи за даље спо разумевање. Свој пледоаје за ратификацију споразума, администрација је кон- | ципирала као одговор на
Наставак на 2. страни
који је протекао у топлој и пријатељској атмосфери. Ра зговору је присуствовао и начелник петог европског
страних послова ОССР С. Т. Аставин.
Амбасадор Мијатовић вра тио се вечерас из Гагре у
Живков је одао признање влади СССР за успех поводом потписивања москов ског споразума са владама САД и Велике Британије, а Москву је назвао градом синонимом мира.
Дочеку Живкова присуствовали су поред Брежње ва заменик премијера Устинов, секретар ЦК КПСС Андропов, министри Громи ко и Патоличев, као и супруга совјетског премијера Нина Хрушчова.
Сусрет у Гагри
Совјетски премијер Хруш чов се, пред полазак за Ју гославију, налази. на краћем одмору у Гагри, црноморском летовалишту. Ни
кита Хрушчов, међутим, наставља — поред вођења домаћих послова — да кон
тактира и са гостима изиностранства. У томе показује заправо и личну иницијативу. Пошто је примио америч ког државног секретара Ди на Раска, он је позвао да га посете и представници
књижевника из многих ев ропских "земаља, који су'
Москву.
ПНАУСТРИЈСКА
недевно присуствовали ве ликој дискусији у Лењинграду. Инострани књижев ници, међу којима и Југословен Танасије Младеновић, одложили су у послед њем тренутку свој одлазак из СССР, да би јуче имали пријатан сусрет са совјетским премијером у Гагри. Никита Хрушчов је, како јављају из Гагре, водио ве ома дуг и неусиљен разго вор са књижевницима из западних и источноевропских земаља. Инострани књижевници, који се данас припремају да напусте Москву, дају многе изјаве совјетској штампи у којима изражавају задовољство што их је премијер Хру шчов позвао и што су с њим водили веома заним љив разговор. Основ у Хрушчовљевом | иступању је био — кажу књижевни
УЈЕДИНИТЕ.
/
СЕ!
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Први број „Борбе“ је Југославије изи
органа Комунистичке парти-
шао је у Загребу 19, фебруа-
ра 1922. године, 13. јануара 1929, године забра-
њено је даље изла
жење „Борбе“ а чланови ре-
дакције осуђени су на затвор и робију. У народноослободилачком рату Борба“ поново У Ужицу од 19. октобра до 27. но-
и у Дринићу од 8. октобра 1942, до 27. фебруара 1943, Ц А
излази и тог; вембра 1941.
Од 15. новембра 1944. године „Борба“ наст | авља излажење у ослобођеном Београду, а од
~ 22:
од 9. јуна 1954, јалистичког савеза
марта 1948. и у Загребу године „Борба“ је орган Соци«
радног народа Југославије.
Указом Председника Републике од 18. фебруара
1962.
године „Борба“ је одликована Орденом
· заслуга за народ са златном звездом.
Нереди у биђшем француском Конгу
ФРАНЦУСКЕ ТРУПЕ ИНТЕРВЕНИСАЛЕ
је преузео сву цивилну
ци — да коегзистенције у идеологији не може бити, али да се и литерате целог света треба више да заложе за мир и међународну сарадњу, јер је њихов утицај у јавности веома. велики. Р. БАЈАЛСКИ
ПРОНОВОДЊА
ПОВЕЋАНА ЗА 15 ОДСТО
Посебно значајно повећање них материјала. — Највећи
стрији дувана (61 одсто) и бродоградњи (30 одсто)
Индустријска производња
у Југославији већа је за првих седам месеци ове го-
| дине, у односу на исти ле- |
риод' 1962, за 15 одсто, према подацима Савезног заво да за статистику. Значи, и у јулу је настављен стаби- | лан пораст индустријске | производње, почет одмах по. сле завршетка неуобичајено оштре зиме
Посебно је значајан пораст производње репродук-. ционих материјала. То сеу првом реду односи на црну. и обојену металургију, неме тале, индустрију нафте, про изводњу угља, грађевинског материјала и дрвну ин дустрију.
Највећи пораст производ ње у времену јануар-јул за бележен је у индустрији ду вана — 61 одсто, затим У бродоградњи — 30 одсто, електроиндустрији — 27 одсто, хемијској — 26 одсто, индустрији гуме — 24 одсто, производњи · електроенергије — 21 одсто, инду- ' стрији коже и обуће — 20. одсто, у индустрији папира '
производње репродукциопораст производње у инду-
и у прехрамбеној грани 18 одсто, у текстилној инду ! стрији и производњи грађе | винског материјала = 25 седсто, у пбодукцији немета | ла — 13 одсто, металској ин дустрији — 12 одсто, произ | водњи угља — 10 одсто итд.
По републикама, највећи! пораст производње за првих седам месеци ове године остварен је у Црној Го-' ри — 43 одсто (добрим де- ' лом због пуштања у рад но вих капацитета), затим у Македонији — 18 одсто (и- | ако је земљотрес у Скопју успорио привредна кретања крајем прошлог месеца) и Србији — 17 одсто, док
' Словенија, Хрватска и Бо-
сна и Херцеговина бележе повећање индустријске про изводње за 14 одсто. |
С обзиром на повољну ди | намику индустријске произ
' водње, која се остварује из | |да- и у обезбеђењу локал-
месеца у месец, у круговима привредника се сматра да ће плански задаци за ову годину бити не само испуњени већ и премашени. (Танјуг)
Председник опат Јулу одржава врло присне односе са бившом метрополом.
га видимо у друштву француског министра Жакиноа како пролази
и војну власт у земљи. —
У УГУШИВАЊУ ПОБУНЕ ПРОТИВ РЕЖИМА ПРЕДСЕДНИКА ОПАТА ЈУЛУД
Одлука о интервенцији донета на седници владе у Паризу којој је предсе= давао Де Гол. — Оклопна кола чувају резиденцију председника Јулуа, који
Барикаде у “сиромашним
бразавилским четвртима Пото-Потоу и Баконљу
Овде бразавил-
ском четврти Пото-ПШотоом у коме су радници сада подигли барикаде
Париз, 14. августа|ку поподнева образовале за
(Танјуг)
У Паризу је данас званично потврђено да је фран цуска влада дозволила јуче својим трупама стационираним у Бразавилу да, заједно са локалним снагама безбедности, учествују у угушивању револта који је избио у овој бившој француској кодонији. Одлука о интервенцији _ француских снага донета је на седници владе, којој је председавао председник Републике Де Гол. Надлежни француски кругови саопштавају да је до. интервенције француских снага дошло на тражење владе Филберта Јулуа, која је свој захтев заснивала на уговорима који постоје између две владе. У Паризу се не прецизира 'о којим се уговорима ради и какве су обавезе францу ске владе према влади у Бразавилу у сличним слу-
чајевима. Француски извори само саопштавају да су француске трупе учествовале у „успостављању ре-
ве радио-станице, коју су побуњеници запосели и „ка ко се тврди“ намеравали да је запале.
Француске трупе су у то-
СЕДНИЦА ГРАДСКОГ СОБРАЊА СКОПЈА
ОДЛУКА 0 НАСЕЉАВАЊУ СКОПЈА БИЋЕ РАЗМАТРАНА И У РЕПУБАНЧКОМ СОБРАЊУ
Скопје, 14. августа |
У дворани за седнице сачињене од дасака и лесонитских плоча, данас поподне, на бившем игралишту Работнич ког одржана је, сматра се после земљотреса најважнија седница Градског собрања. После претреса исцрпне ин формације о проблемима који су настали после земљотреса, претресан је и предлог седам одлука и четири посебна решења Градског собрања.
Са малим изменама усвојене су све одлуке (0 којима смо већ пре два дана писали најављујући ову седницу) изузев предлога да Градско со, брање добије посебно овлаш- | ћење Републичког собрања да. ванредно, за извесно време, својим актима регулише питање насељавања и настањивања града, начин расподеле и коришћења станова. На ос-. нову овог акта очекивало се да ће Градско собрање изгласати привремену забрану усе љавања у град за све оне ко ји у Скопју нису живели 25. јула. Међутим, после веома живе дебате ипак је одлуче- | но да се предложи Републичком собрању да адекватно са' дашњим условима за животу главном граду Републике про, студира ове проблеме и уколико нађе за потребно донесе. одговарајуће законске мере.
Поред одлуке о одлагању извршавања (старог) урбанистичког плана града Скопја, о заштити тешко оштећених 06 јеката који су претња за жи
! вот грађана и других — усво-
јена је одлука 0 фото-документацији последица земљотреса. Међутим. после краће дискусије из предлога одлуке отпао је члан 6. који је фото- ! документацијом и посебним стручним записником установ љавао добијање једнократне помоћи намењене најтеже по
страдалима, заправо онима ко ји су сасвим остали без својих кућа
Сваки предлог за нову одлу ку или решење Собрања био је повол за врло ангажовану дискусију одборника.
На крају. Собрање је одоб-
рило ванредна решења председника Благоја Попова која су била донесена у име Собрања првих дана после катастрофе. Сл. КРСТАНОВИЋ
штитни кордон око разних јавних установа у Бразавилу, као и око резиденције председника Јулуа, коју са да чувају оклопна возила.
Према информацијама француске штампе, у Бразавилу је јуче дошло до народног устанка. На челу покрета маса били су сип-
|дикати који су тражили по
већање надница и протестовали због корупције власти. Грађани Бразавила ма совно су се одазвали позиву и акцији синдикалних организација, па је јуче ујутро више хиљада грађа-
НОВИ СУпОБИ
У јучерашњим нередима 4 Запаљене куће више м
Бразавил, 14. августа Како јављају иностране агенције после релативно мирне ноћи у предграђима | Бразавила (бивши франпу ски Конго) су данас поново избили сукоби. Од синоћ је-у Бразавилу проглашено опсадно стање, а свечаности прославе годишњице независности која пада сутра отказане су. У самом центру града где налазе владине зграде сукоба, али су све главне улице практично. запоседнуте војском и сд"редима жандармерије. Агенција Ројтер јављај да је у јутрошњим сукобима у предграђима Бразавила било 4 мртвих и око 15 рањених. Потврђује се да су побуњени радници синоћ запалили куће више министара, док су јутрос запаљене куће извесног броја посланика ко, је се налазе изван центре. | Облаци црног дима и јут-| рос се дижу изнад предграђа Пото-Пото и Бакванп га, у која је, иначе, немсо-
се нема
гуће ући јер су на улазу у ова предграђа подигнуте велике барикаде.
| звољен
„како
на пошло ка железничкој станици, где је требало да се одржи митинг. Међутим, власти су покушале да спре че одржавање митинга и том приликом је дошло до првог већег окршаја. После сукоба с полицијом код же лезничке станице, демонстранти су кренули према згради затвора, ослободили политичке осуђенике и запалили затвор.
Јучерашњи немири у Бра завилу оцењују се у Паризу као највећа „ерупција незадовољства“ у тој земљи после проглашења независности, у БРАЗАВИЛУ
мртва и 15 рањених. инистара и посланика
У команди полиције је јутрос саопштено да су полицијски одреди пробили синоћ барикаде на улазу у ова два предграђа, ади није саопштено да су вођене јаче борбе.
Атенција АФП јавља из Леополдвила да је граница између Леополдвила и Бра завила практично затворена, и да од јуче у подне
нико није прешао на озу страну реке. Једино је допрелаз · авионским
путницима који се спроводе на бразавилски аеродром. Телефонске везе између Леополдвила и Бра-
завила су такође прекину-
| те.
Према информацијама У Леополдвилу, које преноси АФП, телевизијска станица у Бразавилу је синоћ тешко оштећена.
Председник Конта (Бразавил) Филбер Јулу изјавио је ланас преко радија да преузима сву цивилну и војну власт у земљи. Ову одлуку, јавља АП. Јулу је образложио „озбиљном ситуа цијом у земљи“. Он је најавио ла ће једном комитету. који је њему подређен. бити стављено у задатак да „успостави ред. да обнови рад
|и да уведе неопходне рефор
ме у Конгу“.
Председник Јулу је објавио одлуку о формирању нове
Шродавнице на улици, кинобрани штите од жеге
владе — он је рекао да се консултовао са представници ма „свих струја о формира|њу зедне мале екипе стручњака и људи добре 'воље чи-
: ји би примарни задатак био
напионално измирење“, Јулу је такође рекао да ће касније објавити стварање јединствене партије. Непосредан повод за изби| јање демонстрација и за напад на затвор у коме су се
| налазили политички затворе| ници представља најављена
намера председника Јулуа да организује јединствену политичку организацију у земљи. Он је такође најавио фу зију три синдикалне организације. Међе за остварење овог циља Јулу је.'у ствари почео да предузима још пре проглашења Конга за независну државу — августа 1960, године. За сада нема званичних из вештаја о броју жртава јучерашњег сукоба пред бразавилским затвором. Према не ким информацијама пет лица је погинуло а десет је позређено. уља. сл те -а- а