Borba, 20. 02. 1964., str. 1
ДБОГРАДСКО ИЗДАЊЕ ГОДИНА ХХЛХ
БРОЈ 49
Четвртак, 20. фебруар 1964. БЕОГРАД
Уређује редакцијски колегијум
Главни и одговорни уредник Лазар Мојсов
Лист излази сваког дана
ПЕНА 20. ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
ЈЕМЕН ПОЗДРАВЉА НОВУ КОНФЕРЕНЦИЈУ НЕДНГАНЖОВАНИХ
Ел балал одговорио на Титову поруку
Каиро, 19. фебруара (Танјут)
Председник Јемена Ел Салал примио је отправника послова СФРЈ у Сани Мухамеда Гребовића, џ пре дао му одговор на недавну поруку председника Тита у вези са предстојећом широм хонференцијом земаља које се боре за мир, активну
зитивну акцију у правцу 0остварење мирољубиве коегзистенције и сарадње међу свим нацијама света.
Политика неангажованости служи заједничкој ствари човечанства
— истиче се у коментару алжирске новинске
коегзистенцију и равноправ агенције ну међународну сарадњу. Алжир, 19. фебруара "Председник Салал је по- „Политика неангажова-
сле овог састанка изјавио да Јемен поздравља напоре за одржавање нове конференције и да је спреман да допринесе њеном услеху. Јеменски председник из разио је уверење да ће шира конференција одиграти битну улогу у консолидаци ' ји светског мира. Он је по-
ности не служи само националним интересима појединих земаља, него и заједничкој ствари и циљевима целог човечанства: она служи миру, према томе и прогресу“, истиче се. у коментару алжирске новинске агенције АПС поводом припрема за цејлон-
тврдио приврженост 7еме-|ски састанак. на политици · неангажова- | | „У наше доба — каже се ности. у коментару — кад је ну-
клеарно наоружање постало доминантно, пред цели свет се намеће потреба бор бе за мир и мирољубиву коегзистенцију. Рат у коме би се сукобила два блока сила значио би уништење, ако не целокупног, а оно сигурно већег дела човечанства, а људи који би: ту катастрофу преживели, нашли би се пред ужасним перспективама“.
„Гумхурија“: Још већи задаци неангажованих у борби за мир
Каиро, 19. фебруара
Најновији развој међунаро дних догађаја указује на нужност одржавања нове конференције неангажованих. истиче данас лист „Гумхурија“ у коментару под насловом „Нови напори за очување мира“. Истичући да је не могуће оспорити крупну уло гу незнгажованих земаља У јачању мира и мирног оешавања међународних _ проблема, „Гумхурија“ пише:
Указујући. затим. на улогу неангажованих земаља у бор би за окончање колонијализма. „Гумхурија“ на крају указује на тенденцију споразумевања“ међу великим си" лама. па каже да нови курс носи још веће задатке за неангажоване земљг у борби за мир и у ширењу основе за по
Јордан спреман да учествује на конференцији неангажованих
Каиро, 19. фебруара
Како јавља Радио-Аман, јордански министар информација Салал Абу Зеид изјавио је да је Јордан спреман да учествује на конференцији неантажованих земаља. ако добије позив.
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изашао је у Загребу 18. фебруара 1922 године, 13. јануара 1929. године забра-
БОРБА
ОРГАВ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОЈ · НАРОДА
,
миша ока зид. смени шевцнст | ОДЛЧНИ КОРАЦИ ЗА ПОБОЉШАЊЕ порско влада одооцило
У Тантов плон |
(Од сталног дописника „Борбе“)
Вашингтон, 19. фебруара
Кипарски министар спољних послова Спирос Кипри јану одбацио је план генералног секретара УН У Тан та, који је он у приватним консултацијама са делегаци јама заинтересованих влада, сугерисао као компроми сну формулу за решавање кризе на Кипру. У Тантов план предвиђа да генерални секретар УН у својој изјави пред Саветом »безбедности подржи интегритет и независност кипарске државе и да Савету само саопшти чињеницу формирања међународних снага, са стављених од војних контин гената земаља неангажова них у блоковима, као и из британског Комонвелта. На крају, У Тантов план предвиђа именовање једног посредника, који би радио на постизању споразума између Кипра и трију земаља, потписница уговора из 1960. године: Турске, Грчке и Велике Британије.
У Тантов план, дакле, предвиђа да се уместо резолуције Савета безбедности којом се подржава неповредивост територијалног и политичког статуса кипар ске државе и којом Савет безбедности, у складу са По вељом УН. прима на себе одговорност да штити интегритет и независност Кипра. Овај У Тантов предлог тежи да помири став Велике Британије, Турске и Сје дињених Држава, које се противе томе да Савет безбедности донесе резолуцију бо неповредивости политичког статус-квоа кипарске државе са једне стране и став кипарске владе која инсистира да је то, с обзи-
ћозор Нолишевски допутовао
; у посету Малију
Југословенској партијско-државној делегацији приређен
срдачан дочек у Бамаку
куба Маига и:многе друте личности. Дочеку је присуствовао и југословенски амбасадор у Малију Драгомир Петровић. '
Бамако, 19. фебруара! (Танјуг)
'У Републику Мали је вечерас допутовала југословенска партијско-државна и делегација коју предводи Југословенска партијскопредседник Савезног одбо-! државна делегација бора-
| виће у Малију осам дана и
водиће за то време политичке разговоре са највишим представницима Парти | је и владе Малија. У току боравка, чланови југословенске делегације посетиће нека места у унутрашњости | Малија и присуствоваће прослави пуштања У погон фабрике за прераду поврћа у Бафинди, недалеко од Ба мака. коју су комплетно 0премила југословенска пре дузећа.
Колишевског и чланове југословенске _ делегације примиће у току посете генерални секретар Суданске уније и председник Републике Модибо Кеита, који ће — како се очекује — узети учешћа и у политичким раз товорима делегација.
Разговори делегација Југославије и Малија очекују се у овдашњим политичким круговима са великим интересовањем. Овде се сматра да ће југословенско-малијски разговори допринети даљој и још тешњој сарадњи две земље по МНОТИМ питањима у којима Југосла вија и Мали имају идентич не ставове и заједнички ин терес.
После Малија, југословен ска партијско-државна деле гација посетиће Гану и Гви неју.
Лазар Колишевски
ра ССРНЈ и члан Извршног комитета ЦК СКЈ Лазар Колишевски. Југосло„венској делегацији приређен је срдачан дочек на аеродрому у Бамаку. . југословенској партије ко-државној делегацији на лазе се председник Привредног већа Савезне скуп“ штине Осман Карабеговић, организациони секретар ц СК Србије Риста Антуновић, члан ПК СК Хрватске Анка Берус, председник | 'Извршног већа Црне Горе
поселин Ђурановић, помоћ Делегација владе Гвинеје Е кретара државног секр долази данао у Београд
. мностране послове Ранко
ец, директор у Савезном Заводу за привредно плани| Гвинејска владина делерање Мирко Јамар и чауч- гација коју предводи мини ви ИК а итуоуза стар економског развоја и зарад М члан Политичког бироа Де мократске партије Гвинеје,
изучавање радничког покре Исмаил Туре, допутоваће
. · _ тадр Војин Рус. На дочеку су били члано“ ви Политбироа Суданске у- | данас У Београд, у петодне није на челу са политич- |вну посету Југославији. До КиМ секретаром Партије И- | лазак Исмаила Туреа, бра„Арисом Диаром, чланови вла та председника Републике Де са државним министром Секу Туреа, означава насаном Мари Конеом, пот- тавак плодних контаката између одговорних лично-
Председник скупштине Ја-
| турни радници
сти две пријатељске земље. За време посете Београду, Исмаил Туре водиће ра зговоре са потпредседни“ ком Савезног извршног већа Борисом Крајгером о унапређењу привредних односа. Исмаил Туре је члан гви нејске владе од стицања не зависности ове западноафричке земље.
О –' На пријему који је приредио пред
Чрномељ, 19. фебруара
Народ Словеније просдавио је данас 20-тодишњицу заседања свог првог парламента., У част ове славне го дишњице, у Чрномељу је одржана свечана седница Општинске скупштине. на којој је о историјском значају одлука Првог заседања словеначког народноослободилач ког већа. одржаног у овом месту Беле крајине. говорио
потпредседник Скупштине Словеније др Марјан Брецељ. Седници су. поред преживе лих чланова СНОС и одборника Општинске скупшти не, присуствовали и Едвард Кардељ. Миха Маринко. Иван Мачек, Франц Лескошек. Виктор Авбељ. Вида _ Томшич и други јавни и _кулСловеније. На свечаности су учествовали и Влада Зечевић и Марко ВУ јачић. који су пре 20 година. својству · делегата АВНОЈ и Националног комитета народног. ослобођења Југославије, присуствовали заседањ,
Општинско веће и Веће организација У Оп-
радних штинској скупштини усвојили су. на заједничкој седни-
пи, одлуку 9, подизању споменика народном хероју 0 вог краја Ффрранцу Розману Станету. команданту Главног штаба НОВ Словени је и члану снос,
ром на претњу инвазије на Кипар.
| Потпуно је јасно зашто је министар Кипријану одбацио У Тантов план, Са сва ког објективног становишта, индивидуална изјава ге нералног секретара није адекватна резолуцији Савета безбедности и сама чи' њеница да се неке земље, у првом реду САД, Велика Британија и Турска. труде да избегну и заобиђу одговорност органа Уједињених нација за заштиту међународне безбедности и мира, представља веома забриња вајући, за Кипране злослут ни феномен који не носи ни шта добро.
Мада је У Тантов план из раз компромиса и жеље да се спречи погоршање и онако тешког стања на Кипру и да се уклони опасност од грчко-турског сукоба, нема никакве сумње да он иде сувише далеко у сусрет ставовима Велике Британије и САД. Тај план, треба истаћи, још увек је у стварању, нема дефинитивну форму и још увек је предмет приватних _разговора генералног секретара с представницима заинтере сованих земаља и неких чланова Савета безбедности, па се мора третирати као један покушај постизања споразума а не као дефинитивни програм.
Кипарски министар Кипријану, у свом говору пред Саветом безбедности потвр дио је мишљење да је независност била жеља кипарске делегације на лондонској конференцији. али да су други учесници уместо да ојачају темеље независне кипарске државе настојали да их уздрмају. По његовим речима то је био и разлог да су извршени велики напори да се решавање кипарске кризе од вија без Савета безбедности, то је разлог да се не прихватају предлози председника Макариоса, него се, напротив ствара утисак да је кипарски Председник је дини човек који не жели успостављање мира на Кипру и главни кривац за садашње стање. По његовим речима Кипру прети опасност од напада и Савет безбедности треба да преду зме мере које ће уклонити ту, по његовом убеђењу, ре алну и непосфедну. опасност. Полазећи од таквог става, његови разговори са 'У Тантом, око евентуалног ' компромиса, показали су ' да на:питању своје егзистен ' ције кипарска влада не мо-
ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД ПРВОГ
|
же да одступи ни за један
корак, јер он води у амбис. Турски делегат, који је
такође говорио пред Саветом, пре свега је тврдио да је кипарска влада изгубила свој уставни карактер и не представља више кипарску државу Циљ кипарске. делегације јесте да преко Савета безбедности оправда санкције за ликвидацију и истребљење турског становништва, рекао је турски делегат Менеменциоглу и да неком резолуцијом Уједињених нација пониште меЂународни уговор о Кипру. У разговорима са У Тантом, турски делегат је стао на гледиште да је за његову владу неприхватљива свака резолуција Савета 6езбедности која гарантује интегритет и неповредивост независне кипарске државе. И паници таи ишнвн
Живко МИЛИЋ
Јучерашња седница (Савета безбедности
Њујорк, 19. фебруара
У присуству делегата Кипра, Грчке и Турске, Савет безбедности наставио је данас поподне дебату о кипарском проблему.
Приликом наставка дебате о проблему Кипра, данас је овде објављена порука председника Макариоса. у «којој се износи да кипарска влада чини све што је у њеној моћи како би се очувао мир на острву.
Ова порука кипарског Пред седника — како јавља Ројтер — представља одговор на-недавни апел У 'Танта владама Кипра. Грчке и Турске да се уздрже од сваке пренатљене акције.
„Ми полажемо велику наду у улогу Савета безбедности и УН и верујемо- да ће њихов допринос мирном решењу – кипарског проблема бити веома значајан“, каже се у Макариосовој поруци У Танту.
У току дебате говорили су совјетски представник Федоренко и делегата САД Стивенсон. У свом излагању Федоренко је указао на сву озбиљност ситуације на Кипру под вукавши да су неке земље НАТО настојале да из овакве ситуације извуку предности за себе.
После совјетског делегата говорио је амерички прелставник _ Адлај Стевенсон. Он је, како јавља АФП, пред ложио Савету безбедности да упути позив непосредно заин тересованим странама да се што хитније сагласе о саставу међународних снага.
ОЛЕЛАУ
ГУГОСЛАВИЈЕ
вембра 1941.
22. марта
Од 9. јуна 1984. јалистичкот савеза
Указом Прелседника републике од 18. фебруара
1962. године „Борба“ заслута за нарол са
њено је паље излажење редакције осуђени су на затвор и робију.
У народноослободилачком излази и то; у УЖИЦУ од и у Принићу ол ». октобра 1942. ло
21. фебруара 1333. Од 15. новембра 198. године „Борба“ наставља
излажење у ослобођеном Београду. 8 902
године „Борба“ је
„Борбе“ в чланови
рату „Борба“ поново 19. октобра до 27. н0-
у Загребу орган СопиЈугославије. 1948 и радног народа
је одликована Орленом златном звездом.
РАДА ЈАВНЕ УПРАВЕ
Заједничка седница Глаађног одбора
сађеза п Оранизационо-
Соци јалистимчког
полишичког ђећа
Скупштине Босне и Хе рцетобине
Сарајево, 19. фебруара
— Напредак у јавној управи се, пре свега, огледа у из весном побољшању односа ор гана и службеника према гра ђанима, нешто умеснијем функционисању управе. рела тивном местимичном побољшању квалификационе струк туре службеника. смањењу појава подмићивања и протекционаштва — рекао је Бо шко Башкот на заједничкој седници Главног одбора Социјалистичког савеза и Орга низационо-политичког већа Скупштине Босне и Херцего вине која је данас, под пред седништвом Есада Церића. одржана у Сарајеву.
Но после ове прве позитив не. доста шкрто учињене кон статације. Башкот је поенту излагања у својој уводној ре чи ставио на недостаткеу функционисању јавне управе. Једном речју, на оно где још „шкрипи“.
Због компликованости пос тупка, слабости у организацији рада им честих неправил ности у решавању појединих предмета. а нарочитб због оп ште потраге за уверењима, ог роман број грађана свакодне вно је заузет обиласком органа управе и обигравањем појединих канцеларија и референћта. Има општина кроз које годишње прође више од 200 хиљада људи. Томе треба додати бројна кретања грађа на по установама социјалног осигурања. банкама, здравственим установама и слично. Практично то значи да велики број људи свакодневно од суствује с посла чиме се про изводњи и продуктивности ра да наноси велика штета и чије је праве размере готово не могуће оценити — истакао је потпредседник Главног одбора Башкот.
Број незаконитих решења у управним споровима износи 35 од сто, што са одуговла чењем поступка материјално погађа појединце и изазива њихово негодовање и протест. Узроци таквог рада управе су. пре свега У неповољној квалификационој структури кадрова. недостатку разрађеног система стручног оспособ“ љавања. поготово идејно-политичког образовања и етичког васпитања. Затим неадекватне форме награђивања. неразвијен систем самоуправе. слабости у организацији и методу рада органа упрзве. недоследност у примени санк ција за прекршиоце законито сти и слично. Међутим, _на рад управе такође утичу број ност. компликованост и неус клађенсст прописа (органи управе у општинама примењу ју око 5 хиљада различитих прописа.
Узимајући реч у дискусији Есад Хорозић је указао на по требу законитости у општинској управи и привредним ор ганизацијама. где су врло често присутне тенденције враћања на стару праксу. Да би то илустровао он је истакао пример једног рудара Креке
ЗАСЕДАЊА СЛОВЕНАЧНОГ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧНОГ ВЕЋА
СВЕЧАНА ПРОСЛАВА У ЧРНОМЕЉУ
значају заседања говорио др Марјан Брецељ
Учесници свечаности у ЧР номељу упутили су поздравни телеграм председнику Републике другу Титу.
Говорећи о историјском зна чају Првог заседања СНОС,
| |
Са јучерашње свечаности у Чрномељу.
Марјан Брецељ је рекао да Белој крајини У историји НОБ Словеније припада посебно место зато што се њен
"народ од првих дана укљу-
чио у покрет и што се свом
,
ти у историји народа
својом снагом непоколебљиво борио до победе. Народноослободилачко веће предузело је читав низ мера и из подручја привреде, међу којима је донета и одлука о издавању – бонова за плаћање, о народном порезу. о обавезној обради плодне земље и другим питањима. Основана је и коми сија за управљање напуштеним земљиштима, као и дру ги потребни органи. Расправ љано је такође и о просветним и културним питањима. Завршавајући свој говор. др Брецељ је рекао да ће прво заседање СНОС остаСло- Хасан Бркић
који је одбио да сиђе у јаму на рад због тога што му радно место није било обезбеђено од евентуалне несреће или удеса. Инспектор је потврдио његове наводе али је после неколико дана, под фирмом законског поступка. тог руда ра. пословођа преместио на слабије плаћено радно место. Он је изнео и податке који говоре да је солана у Тузли у току 1963: мимо знања комисија за пријем радне снаге. примила 45 људи. предузеће „Каолин“ примило је 131 радника. од чега преко комисија радничког савета само 64.
„Ако треба да региструјете кола. чак ако сте и носилац Партизанске споменице — рекао је председник општинске скупштине Приједор Лазо Крнета — потребно је. између осталог. да донесете увере ње да нисте сарвђивали са окупатором. Крнета је указао да је на пример. за вађење сточног пасоша. потребно неколико различитих уверења и поврх свега два сведока. а ако је потребно и довођење стоке пред скупштинског слу жбеника ради проверавања описа.
Износећи ове детаље Крнста је истакао да кроз наше општинске скупштине годишње само због сличних послова прође милион странака и два милиона сведока. Овим драстичним примерима он је апеловао на вапијућу потребу поједностављења прописа. Он је изнео примере о измени организације општинске
седник Скупштине Чрномеља говорио Едвард Кардељ. — 0 историјском
веније као _ револуционарна делатност која је имала одлучујући утицај на _ развој и изградњу народне власти.
У говору на свечаној седници Већа. председник _ Општинске скупштине инж Радо Дворжак је изнео податке који показују да је У послератном периоду Бела крајина доживела велики привредни, културни им соци јални напредак.
На пријему који је приредио председник општине Чрномељ Радо Дворжак, и Име првог заседања СНОС говорио је председник Савезне скупштине Едвард Кардељ.
Ј. ПЈЕВИЋ
_РЕЧ_БДАВАРДА_КАРДЕЉА
Пошто се захвалио председнику Општинске скупштине Чрномељ, инж. Раду Дворжаку, на топлим позд равним речима, председник „Савезне скупштине Едвард Кардељ говорио је најпре о Белој Крајини и белокрајинском народу, који су представљали најзначајни је упориште народноослободилачке борбе, Он је изразио радост због досадашњих резултата привредног и друштвеног развоја Беле Крајине, истичући да су ти: ме постављени темељи ко-
ји отварају и овој покрајини перспективу сталног на претка.
Пре двадесет година, наставио је Едвард Кардељ, на заседању СНОС у Чрномељу прихватили смо ван редно значајне одлуке. Оне нису биле значајне само по свом садржају и непосредним последицама које су имале за будућност словемач ког народа, него пре свега, у томе што су представљале стварност коју је изво-
(Наставак на 4. страни)
скупштине Приједор, која не базира на ресорској подели него на функционисању пре“ ма потребама грађана и 5 управљања.
Неђо Крекић је указао на огроман број послова који су законским прописима стављени на савест инспекторима. Посебан је проблем недовољан број инспектора. недаће на које они свакодневно наилазе и различити прописи ко јима се руководе инспектори једне те исте општине. На при мер у Кладњу тржишни инспектор (живежне намирнице, по правилу. треба да прегледају три инспектора из разли читих струка) је забранио про дају меса које је променило боју и које је непријатно ми рисало док ветеринарски инспектоо каже да је све у реду јер је наводно „месо тек тиме добило на квалитету и сазрело“. ,
Максим Балорда је испред групе посланика изнео запажања о раду општинске упра ве. Његове основне замерке су на за сада доминантну такоз вану ресорску организацију посла у општинској управи, која се ослања на начело организације управе из административног периода.
Износећи податке о ниској стручности службеника у управи. почев од месних уреда до среза или републике.
Невенка Новаковић је говорила о потреби систематског школовања кадрова који би омогућили јавној управи не само да се организационо осавремени него и да постане експедитивнија и ефикаснија.
После Фадила Дрине који је такође говорио о кршењу законитости, за реч се јавио Пе тар Додиг који је говорио да је управа последњих година закржљала јер се погрешно сматрало да је развој самоуправљања гура у други план.
На крају преподневне диску сије узео је реч и председник Извршног већа Хасан Бркић који је истакао да је интензиван развитак друштвеног управљања суштински изменио карактер и улогу јавне управе. Да тај процес њеног прилагођавања није ишао у корак са потребама, сведочи и ова данашња седница која, на свој начин, говори какав је значај добио тај проблем у на шој републици. Интереси по-
дизања продуктивности рада и
стандарда грађана. као основ них циљева наше политике рекао је председник Извршног већа — намећу потребу да се јавна управа развије и о-
способи као неопходна друшт-
вена служба која ће успешни је штитити и грађане у оства ривању њихових права. и бити способна да врши све оне стручне службе и задатке који су неопходни за успешан рад самоуправних и пред ставничких органа у привреди, друштвеним службама, друштвено-политичким заједницама на свим нивоима. По што је констатовао да сеу администрацији број службеника стално повећава, Хасан Бр кић је рекао да упркос тој чи њеници поједине службе управе заостају иза потреба и развоја самоуправљања.
Недовољно интензиван рад — рекао је он — неорганизова ност, недовољна техничка опремљеност још увек чине оссновно обележје наше админи страције. Начин награђивања углавном почива на платама, што подржава инертност, неодговорност, и одуговлачење У раду. Формализам у раду је спољни израз те материјалне незаинтересованости службеника. Допунски хонорарни рад кога има и превише у таквим односима не само да није користан него са своје стране поједине службе управо чини још екстензивнијим. Проблем радног времена у управи постаје такође отворено питање. Курс за увођење више смена у привреди тражи да се већ сада приступи проучавању и припремама за измену радног времена и у јавној управи и појединим друштвеним службама. У поподневној дискусији учествовали су Џемал Биједић, Хасан Диздаревић, Гојко Вукадиновић, Мирјана Шестак, Ратко Јовичић, Вуксан Љумовић, Милко Крижановић и други.
Говорећи о функцији, положају и. улози органа управе, Џемал Биједић је истакао да њихове слабости имају и озбиљне политичке последице. Од њиховог рада зависи даљи развитак нашег система орга
' на управе.
На крају је усвојена препорука о унапређењу организације и рада органа управе.
Ј. БРКИЋ
– а