Borba, 09. 03. 1964., str. 4
· недостатком заинтересовано-
· спроводи начело
"БО
0 ЖИВОТНОМ СТАНДАРДУ за шта се треба борити тате ПИЊОЈУ и напретку њи ПРОС МАВЕ МЛАДИХ
(Наставак са 1. стране)
( Постављање тако крупних задатака отвара нове пробле, ме са којима се суочавају ра дне организације. Наиме, колективи указују да не распо лажу довољним средствима за вршење просте и проширене репродукције. У томе има добар део истине. И заиста, ниска продуктивност (на рочито у односу 'на сродна предузећа у иностранству) не може се објаснити искључиво
сти, незнањем или неснпособношћу наших радних људи. Чак и у ситуацији када бисмо све те слабости отклонили (а њих има, и то не мало!), остала би тврдоглава чињени ца да у процесу расподеле из "међу радне организације и осталих фактора. привређива ња (комуна, република, феде рација), колективима не остаје довољно средстава да вр ше радикалније захвате у до мену продуктивности рада и модернизације технолошког процеса. Према томе, нужно је вршити извесне измене пропорција глобалне расподе ле, водећи строго рачуна о томе да се и У самим радним организацијама доследно расподеле према раду. Потпуно је јасно
да такве промене не могу би ти извршене преко ноћи. Оно'
Конкретно праћење
у комуни
Следећи носилац политике стандарда јесте комуна. Али, да би ту своју функцију успешно вршила, комуна мора имати одређени материјални положај у глобалној расподе ли. Остављајући за тренутак по-страни проблем неразвије них комуна, желим да укажем на околност непостојања прецизних рачуница које би нам омогућиле да видимо ко ликим средствима располажу комуне за извршавање веома крупних задатака које смо пренели на њих. А да су ти задаци крупни и јако сложе-
_ ни, у то никога не треба по-
| | | |
Ги
себно уверавати. Довољно је рећи да од тога како се решавају проблеми стамбене из традње, снабдевања, комунал них услуга, здравствене заш тите, школовања, угоститељства, занатства итд. — зависи ниво животног стандарда сва ког члана комуне.
Сложићемо се да материјал ни положај комуне треба да зависи од нивоа продуктивно сти рада у радним организацијама на њеној територији, али ћемо се сложити и у томе да садашњи материјални положај комуне није доведен у склад ни са нивоом постигнуте продуктивности нити са обимом задатака које она мо ра да решава; такође ћемо признати да комуна у таквој ситуацији врши притисак на радне организације у привре ди, оптерећујући порезима и прирезима њихове фондове, а допунским доприносима личне дохотке радника. Ваља ре ћи да и федерација омогућава комунама да један део сво јих потреба задовољавају на терет материјалних трошкова радних организација у прив реди (школство и др.); истовремено, то стимулира и саме радне организације да кроз материјалне трошкове решавају многе своје проблеме или у те трошкове уносе издатке који, нормално, не би требало да се третирају као материјални трошкови (путни трошкови итд.. Што је најважније, на ове начине се ни у колико не решава проблем материјалног положаја комуне (а ни радних борганизација), већ се само губе критери јуми којима се мери успех у привређивању (наиме, онемо тућава се упоређивање материјалних трошкова међусобно сродних радних организација). При разматрању материјал ног положаја комуне, морамо
Радна организација и њена улога у борби за виши животни стандард
У разматрању пеупленрне | проблематике животног стан, дарда не може се заобићи ни | радна организација. Овом приликом указао бих само на два аспекта борбе радних ко лектива за бољи животни стандард. : .
Основно је да се у радној организацији отвори процес откривања и што бољег коришћења унутрашњих резер ви, другим речима да се остварују што већа производња и продуктивност рада, што по вољнији резултати привређи вања. А то ће се најбрже по стићи ако радни колективи почну вршити упоређивања својих резултата са онима ко ји су остварени у сродним
отварање процеса постепеног|танизације такође постају мењања односа између акуму | жртве уравниловке и нису ни
лације и личне потрошње на|чим стимулирани да унапре- ј
нивоу федерације и републи|ђују пословање читавог кока. Истовремено, мора се узе лектива. Такво стање не доп ти курс на развијање оних |риноси откривању резерви у грана и групација у којима|радним организацијама и по. постоје најбољи природни иј|већању продуктивности рада људски предуслови за што јер стручни кадрови нису сти бржи раст и уклапање у ме-|мулирани да проналазе таква ђународну поделу рада. У та| решења која ће обезбедити. квим привредним гранама тре | што веће резултате у произба дозволити да се формира- | водњи, продуктивности и еју виши лични дохоци и фон | кономичности пословања. | дови; концентрација средста| Као што се види ба ва у гране које обезбеђују ви| да према раду ПО Е соку продуктивност и стални | само.боље пословне резултанапредак читаве наше прив-|те и виши стандард радног реде, више је но оправдана човека него ствара погодне пошто. се на тај начин ства- | услове за ликвидирање корерају услави за бољи стандард | на разних деформација друш читаве радничке класе Ју- | твених односа у кблективу, гославије. Да би се овај про- 5 + цес несметано одвијао, нужно је омогућити слободније кретање радне снаге у оквиру наше земље, отворити про | цес нормалне миграције (што личних доходака претпоставља стварање погод 2
них услова за живот радни- Из свега што је досад рецима који долазе из других |чено произилази да низак ни
крајева). .
У закључку овог разматра ња могло би се рећи да од политике коју води општедру
Нужност ликвидирања ниских
ља кочницу не само подизању животног стандарда него и даљем привредном развоју аенам епница умистоме читаве наше заједнице. НаиатИсИ кано ће се кретати ме, ниски лични дохоци формирају уско тржиште и задр
стандард у комунама и рад- | жавају структуру личне потним организацијама. рошње на ниском нивоу. Услед тога читав низ индустриј кретања стандарда ских грана није у стању да њу великих серија. Сасвим Уупрошћено речено, уско тржи поставити још једно питање; | ште и уска домаћа потрошња да ли комуна добро газдује задржавају ситну и услед то оним средствима којима рас-|га скупу производњу. Низак полаже (без обзира да ли су|ниво личних доходака негати она довољна или нису)г Прак | вно се одражава и на развој са показује да се у комунама | терцијалних делатности (заније отишло довољно далеко |натство, саобраћај, трговина, у спровођењу расподеле пре | угоститељство, комуналне де ма раду у непривредним де- латности). Будући да технич латностима, тј. да се не води|ки ниво и развој тих делатно увек рачуна о друштвеној ко | сти зависе од обима потрошрисности појединих служби|ње и да је квалитет услуга (зар није доста чест случајјутолико већи уколико је тра
пређе на савремену производ |
да по неколико установа ра-|жња у порасту, то би проши де у ствари исти посао) ида, ривање личне потрошње на радне организације у непри- бази виших личних доходака вредним делатностима не до- | проузроковало додатно запобијају средства у сразмери са | шљавање у тим делатностизадовољавањем потреба кому |ма. С друге стране, многе ус не и њених грађана. А стан-|лужне делатности које су да дард управо зависи од тогајнас на занатском нивоу, дода ли ће се и како решити | стигле би индустријски ниво материјални положај комуне|јшто би елиминисало неекоу глобалној расподели, одно- | номске односе који се данас, сно какву ће политику кому- | услед ниских личних дохода на водити у расподели сред-|ка, задржавају, рецимо, у ствима која јој стоје на рас- стамбеној изградњи, комунал полагању. ним услугама, транспорту, ту
"Када смо већ на терену ко- | РИЗМУ итд. муне, требало би нешто рећи| Имајући у виду разне аси о специфичностима борбе |пекте борбе за бољи животза подизање животног стан-|ни стандард (о чему је досад дарда на том нивоу. Наиме, било речи) и полазећи од до од особите је важности да сејстигнутог степена развитка у комуни прате трошкови жи материјалних снага, излази вота, полазећи од стварнихј|да је отварање процеса пора кретања на тржишту и од спе|ста личне потрошње од прецифичности потрошње у по-|судног значаја за даљи разјединим подручјима. Паралел вој читаве наше заједнице. но треба пратити и остале е-+ Циљ наше политике не би лементе стандарда: кретање смео да буде смањивање рас личних доходака, структуру |пона у личним дохоцима (ово и обим породичног буџета, за | се, наравно, не односи на оне довољавање потреба у разним | личне дохотке иза којих не услугама (здравство, школст стоје остварени резултати во, комунално-занатске услу| привређивања) тј. смањиваге итд... Такође се, мора ана-|ње високих личних доходализирати структура радне сна ка јер се тиме не би много ге (просечан број запослених | помогло онима чији су личу домаћинству, однос између | ни дохоци данас још увек ни радника који све своје пот- | ски. Шта више, у извесном ребе задовољавају у граду и| смислу то би се негативно оних који остварују додатне одразило на све радне људе приходе са села или од дру-|јер би дестимулирало техни тих делатности итд... Украт-|чки кадар да унапређује тех ко речено, конкретно праће-|нологију производње и тиме ње стандарда — то је основ- | ствара погодне услове за пони задата: у комуни. Међу- | дизање продуктивности рада тим, служба која би се тиме|и за отварање могућности по бавила није организована у|већања личних доходака свим комунама, иако су син|свим радницима. Дакле, не дикати својевремено укази- | сме се ићи на смањивање рас вали на нужност њена посто- | пона, већ треба обезбедити јања. Морам рећи да би сејда свако добија сразмерно са мало више координације|јсвом доприносу у стварању и вођења рачуна о целисход- | дохотка радне организације. ности појединих послова који Предстојећи Конгрес Савесе обављају у комуни могла|за синдиката Југославије по | наћи средства за организова- | светиће стога посебну пажњу ње једне службе без чијег по | управо проблемима стандарстојања није могуће повести | да, указујући на путеве и мо одлучнију акцију за побољ- гућности сталног побољшања | тање. етанкарда животног стандарда радног | РАМЕ човека и обезбеђивања још бржег привредног развоја чи таве с" друштвене заједнице. Тај крупан и веома одговоран задатак успећемо да ост | варимо само ако животни желео. бих само да подвучем | стандард радног човека буде следеће: расподела мора стро|суштина политике свих субго водити рачуна о доприносу | јеката привређивања — фесваког појединца и ужег ко- | дерације, република, комуна лектива стварању дохотка рај и радних организација. Редне организације! Само у том |зултати ће бити утолико кру случају могуће је обезбедити | пнији, уколико се постигне ве скоковит пораст производње|ћа складност акција и полии производње и продуктивно | тике "на свим нивоима. сти. стимулирати сваког чла- ( на Ке нтиа да остварује Светозар ВУКМАНОВИЋ што веће резултате. Свако друго схватање расподеле изазива не само економске ште те'него доводи-и до деформа ција односа у производњи. На име, ако се сматра да, без о6бзира на остварене резултате, треба — због ових или оних интереса — изравнавати фон
ПРИПРЕМЕ ЗА ДАН МЛАДОСТИ ЈЕ
У СВИМ РАДНИМ КОЛЕНТИВИМА
Савезни одбор за прославу Дана младости одлучио је да се ове године нешто измени карактер мајског празника младих. По традицији. свим досадашњим пословима тон су давале велике спортске и културне приредбеи Штафета младости, Сматра се, међутим. да би у овогодишњој прослави могла више да се јангажују друштва Народне технике и многе друге специјализоване организације које окупљају омладину, Тре бало би, такође уложити напор да се овогодишњи праз-
ник младих прослави и у свим радним — колективима. Манифестације су досад одржаване углавном у већим центрима. Ове године би, напротив, највећа сред-
ства за приредбе у оквиру Дана младости требало уло-
во личних доходака представ| жити у општинама и сели-
ма, како би што више граЂана и омладине могло најнепосредније да учествује у прослави. Не препоручује се да прдаелаве пређу ове окви ре и да се претерано инсиститра на акцијама које би окупиле младе људе из више градова.
Штафета _ младдости, као традиционална манифестација преко које радни људи честитају рођендан председ нику Титу. биће – организована и ове године. Међутим, Штафети 6и требало дати друкчији карактер. У овој ма нифестацији могло би да учествује знатно више спорти ста из бициклистичких, једри личарских и других друштава и клубова. Уместо зборова и дочека на главним улицама градова, Штафета ће се зауставити у више радних колектива, школа и села, где млади раде и уче. Још није одређено одакле ће Штафета кренути, али се верује да ће бити одабран град за који је симболично везан неки до гађај из нашег послератног развитка. (Танјуг)
свечане приредбе поводом Дана жена у Македонији
Скопје. 8. марта Миногобројним свечаним академијама и приредбама У школама. организацијама Сокијалистичког савеза, стамбеним заједницама. насељима и на селу. у свим крајевима Ма кедоније прослављен је Осми март — Међународни дан жена. У Скопје је допутовала група жена из Зрењанина и Новог Сада. које ће као гости Градске конференције за друштвену активност жена боравити три дана у главном граду Макелоније. Оне ће посетити и разгледати културноисторијске знаменитости и нова пригралска насеља Скопја и упознаће се са ""порима за обнову и изградњу грала после земљотреса.
у Вршцу пуштена у рад фабрика кекса |
Вршац, 8. марта У саставу прехрамбеног ком бината „Жито-Банат“ данас је у Вршцу свечано пуштена У рад фабрика кекса. Овој свечаности, присуствовали су представници Дирекције за исхрану и Секретаријата за трговину Савезног извршног већа. Машинска постројења за ову фабрику набављена су у Италији. (Танјуг)
ЂАКОВИЦА. — Јуче је у Ђаковици одржана 11. годишња скупштина Општинског удружења резервних официра и подофицира. Реферат о раду у прошлој години поднео је председник Удружења Светозар Огњеновић. На крају скупштине изабрано је но
РБА
Понедељак, 9. март
1
~ 13 ОРГАНИЗАЦИЈА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА
САВЕЗНИ ОДБОР
ја
АРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ
У последње време запажа се јачање утицаја Конференција за друштвену активност жена у решавању најважнијих задатака у општинама. То долази до изражаја и у припремама годишњих оскупштина које ће се одржати у току ове године. У Федерацији, републикама и општинама све је јаснија оријента= ција на истицању оних пита'"ња из области друштвеног положаја жене и дечје заштите која су од ширег друштвеногт значаја. Сматра се да ће конференције у републикама до годишњих скупштина студиозније шире и ком плексније сагледати поједина питања чиме ће допринети и зацртавању задатака и у . Седмогодишњем плану.
У свим републикама донесени су оријентациони _програми рада. Они су занимљиви не само по садржају, већ и по методу којим се и предвиђа њихово реализовање. Та активност даваће тон и садржај не само конференција ма у општинама као специјализованим трибинама, већ и руководствима Социјалистичког савеза. Због тога ће сва| како бити корисно да се изнесу неки најактуелнији задаци на којима ће се у овој години радити.
Босна и Херцеговина. 3ашттита на раду, скраћено радно време, живот жена 'самица. То су нека ол питања ко јима ће се поклонити посебна пажња. Конференција ће их размотрити заједно са 0сталим службама у Републици: инспекпијом рала, Секретађријетом за рад. гтоигазетном комором, као са Републичким већем синликата. Организоваће се и саветовање у метолико општина.
О жени као пољопривредном произвођачу и о прихватању и припремању сеоске женске омладине која се запошљава у индустрију и дру те делатности такође ће се организовати више разговора са _ представницима других друштвено-политичких организацила, Завода за запошља вање, Поивредне поморе, Секретвријата за просвету. за соптијалну политику и других институција.
Хрватска
ПРЕЛЛОГ ЗА СМАЊЕЊЕ ЧЛАНАРИНЕ НА СЕЛУ
Након бројних анализа стила и метода рада. које су извошене у општинским и месним организацијама Социјалистичког савеза у Хрватској. углавном се добија утисак ла ова наша најмасовнија лруштвено-политичка _организација све више постаје политичка трибина радних људи
У највећем броју тих анализа. међутим. констатује се да 6001 евидентираног чланства знатно заостаје за поститнутим резултатима. Док стање у градовима углавном запловољава. У многим селима ја у организације Социјалистичког савеза учлањена једва јелна трећина бирача. Разлоте за то треба тражити у неким организационим слабостима
во председништво од 17 чла-|(мањкава евиденција. бриса-
нова, а за председника је изабран Исмет Дураку, резервни капетам. Џ Б. и.
Помоћ борске топионице општинским фондовима
дове и личне дохотке ужих
„ме се, радни колективи мора
колектива, односно личне до
предузећима. При томе, разу Ф хотке појединаца, губи се ин
; Бор, марта Раднички савет борскето
у да користе друштвено усво јена мерила — однос између нето-производа и уложених друштвених средстава и однос између нето-производа и уложеног живог рада. То ће им помоћи да одмах утврде
__на којој су лестивици у про-
дуктивности, оствареној у њи ховој групацији. Чим обаве тај посао, остаје им да виде зашто су баш у таквом положају — да ли рационално ко ристе основна и обртна сред ства, какав је степен кориш'Ћења техничких капацитета 'и „радне снаге итд. итд. Једном речју, радни колективи ће се _ окренути према конкретним проблемима, према откривању резерви чије ће им боље коришћење отворити сигурну перспективу за већу, квалитетнију производњу, за веће фондове, за више личне дохотке и, најзад, за боље животне услове радног човека.
терес радника да развијају | пионице донео је одлуку да производњу и повећавају про|се из средстава фонда задуктивност, ствара се најам- једничке потрошње да као
на психологија и јачају цент у ралистичко-бирократске теж- помоћ Па Ффондоње у радној организацији. Свима сума од милион ди-
друге стране, таква ситуација | нара. Фонду за физичку ку изазива сукобе унутар самог | лтуру дато је 14 милиона ди колектива — између оних чла | нађа, фонду за просвету 8 нова који раде ван производ | уџилиона и бањском Цент-
ће „Истарски боксити“ поделило је награде најбољим рударима. Педесет три рудара добила су награде у висини од 10.000 до 20.000 динара. ме 5 Вито.
Нови типови силоса фабрике „Гоша“ ,
Смедеревска Паланка,
ње (у техничкој, управној, комерцијалној или економско рачунској служби) и чији ли
ру за рекреацију и одмор У Брестовачкој Бањи такође
чни дохоци, по правилу, нејосам милиона динара.
зависе од резултата привре-
Сем тога раднички савет
ђивања читаве радне органи | опионице одлучио је да се
зације, и радника у непосред ној производњи, чији.су дохоци у сразмери са остваре-
ном производњом и продук-|милион динара утроше,
нераспоређена средства лич ног дохотка у висини од 21 у-
тивношћу. Штета од овога је главном, за регресирање го
двострука: радници у произ-|лишњих одмора
водњи нису заинтересовани да остварују боље резултате јер им се, због уравниловачких тенденција, захватају средства (отуда код њих теж
Други вид борбе за стан- |ња да се врате на сне ли дард везан је за спровођење |чне дохотке, тј. за Беки и-
расподеле према раду и оргајли да напусте производњу и низације пословања по рад- |да пређу у „службенике“). С ним јединицама, Пошто се ој|друге стране, они технички и · тим питањима доста говорило! стручни кадрови који својим |-
и помо Синтикалној ПО РИТА
Најбољим рударима > „Истарских боксита“ подељене награде -
Ровињ, марта Поводом прославе Дана
и будући да су ставови јасни,решењима заиста доприносејрудара Хрватске, предузе-
марта
Фабрика „Гоша“ у Смеде ревеској ПЏаланци, почела је да изграђује два нова типа силоса за смештај житарица — „Микро“ и „Гранде“. На Новосадском сајму пољопривреде биће изложен силос типа „Микро“ од 200
тона, | Фабрика „Гоша“ прегова
ра са пољопривредним ком бинатом „Серво Михаљ“ из
Зрењанина о изради једног силоса типа „Гранде“ за смештај сунцокретовог семена. Силос ће имати капа
цитет од 2.000 вагона. МС,
ње због неплаћене чланарине и сл.. У чињеници да из 1једне сеоске поролице по неколико чланова плаћа чланарину Социјалистичког савеза, Савеза комуниста. Савеза -60раца. синдиката итд. а нај-
више у једној наслеђеној тра-.
лицији.
Наиме, у разним крајевима Хрватске обичаје од давниНА ла само домаћин куће буле члан разних друштава и организација. Чак и у устаничким крајевима (Лика, Банија, Калник) још увек се пружа отпор покушајима да се с том традицијом прекине.
Досад је о овој појави често пута било речи и на састанцима највиших републичких лруштвено-политичких форума. а подузимани су и неки кораци. Далеко се. на-
жалост, није отишло. Мајче-|
шћи изговор био је да „разне чланарине за неколико чланова поролице оптерећује буџет кућне заједнице“.
„Кад не би плаћали чланарину. ми бисмо сви радо били чланови Социјалистичког савеза“ стајало је у 1едном писму сељака из Цирквене (општина Крижевци). Двадесет шинара месечно није. заи“-- велика пара. али. ето.
сељак се овле тешко одваја. Од динара. Можда би, заиста. |
добро било — како рекоше плоттови из Комисије за организациону изградњу и кадрове Главног одбора ССРН Хрватске — ла овај предлог из Цирквене буде 1ош једном изнет на расправу. Нов
Црна Гора. У'току 1964. године предвиђа се — поред осталог — да се заједно _ са Синдикатом и Савезом омладине организују расправе о положају и условима рада текстилних радница и о уста новама за дневни боравак де це. Осим тога са Удружењем лекара, Социјално-здравственим већем скупштине, Црвеним крстом и другим инсти-
"туцијама одржаће се и саве-
товање о здравственом васпитању и заштити жене. Кон ференција ће учествовати и у припреми саветовања о раду школске кухиње и о просвећивању омладине на селу.
Хрватска. Основна оријентација биће на анализи школовања женске омладине и на стручном оспособљавању запослених жена. Изучава-
њу: ових питања приступиће се заједно са Синдикатом и Радничким у-
ниверзитетом „Моша Пијаде“. Са Привредном комором и предузећем „Интерплет“ наставиће се сарадња на покре тању разноврсних облика кућ не радиности, а посебна пажња посветиће се праћењу појава које подстичу или ометају процес" друштвене афирма ције жена, За јесен ће се при премити шире саветовање са темом „Друштвена помоћ породици и домаћинству“, на коме ће се највише расправљати о улози месних заједница и комуналних и сервисних служби.
Македонија. У центру пажње биће знализа лруштвено-економских кретања на се лу и улога жене као пољопри вредног произвођача, . затим неки идејни проблеми у вези са положајем жене у лруштву. Анализа о жени као пољопривретном произвођачу разматраће се зајелно са пред
ставницима Главног одбора ССРН, Савета за пољопшмивредне залруге, Привредне
комоте и институцијама које лелути на селу. Нерочито детаљно ће се проучити учешће жеча у пољопривтелној пРоизв ои 'опптте и стоучно обоазозање и пазвијање углу жтих лелатности на селу. Словенија, ' Утотпуниће "св стуттитћа 0 лучи твом“ тастом утају жемо у“. Репућтини. Ком ФТељтеттија ће посебну пажњу
ГЛАВНИ ОДБОРИ
— МЗАШТИТА ДЕЦЕ = У ЦЕНТРУ ПАМЊЕ РАДА ПОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ДРУШТВЕНУ ~. МИТИВНОСТ НЕНА И СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА
поклонити подстицању друштвених фактора одговорних за спровоџење у живот резо луције о дечјој заштити и с тим у вези сарађивати са републичким органима у изради Седмогодишњег плана на том подручју. Проучиће се и динамика стипендирања жена студената и њихов успех на студијама. Велика пажња посветиће се и учешћу у изради предлога за измену закона са подручја породичног законодавства, радних односа, пензионог, социјалног и здравственог осигурања.
Србија. Ради непосреднијег сагледавања неких питање карактеристичних за поједине рејоне организоваће ге саветовања у три среза и то: у Зајечару — о малолетним браковима, у Титовом Ужицу и Краљеву — о запошљавању жена кроз развијање туризма и домаће радиности, и у Нишу — о улози жена у пољопривредној промизводњи. Сматра се да ће материјали са ових саветовања корисно послужити не само у припреми републичке скупштине, већ и новоизабраним председништвима општинских конференција које ће моћи боље да одреде и свој садржај и метод рада у наредном периоду.
У Конференцији за друштвену активност жена Југо'славије, поред фирмирања студијских група које ће детаљније проучити и оценити рад конференција на појединим подручјима. највећа пажња посветиће се припремама за годишњу скупштину, изучавању проблема дечје за шттите, положаја жене на селу, а посебно ће се узети учешће у изради; Седмогодиш њег плана и доношењу нових законских прописа.
«Секретатијат Савезног одбора ССРНЈ је на проширеном састанку, коме су присуствовали председници главних одбора, позитивно оценио досалашња искуства из рада конференција и између осталот закључио да сеу току јесени непосредно пред оложавање скупштине КонФеренције за длоуштвену актрувност жена Југоставије 05 држи и пштире саветовање о друштвеном положају жене.
—
Црна Гора
ВЕЛИКИ БРОЈ ЗАДУЖЕЊА
Већина најактивнијих чланова руководстава Социјалистичког савеза у комунама Црне Горе има тако велики број задужења, да им то пред ставља озбиљну сметњу у 0обављању послова. Да би парадокс био већи, најизразитији примери ове врсте уочени су у већим комунама, које имају далеко већи број кадрова него неразвијене. Такоу Титограду неки чланови комисије Општинског одбора ССРН имају и по 12 задужења, у Иванграду чак и по 15, а просек је углавном од 7 до 8. Један активиста Социјалистичког савеза из Титограда, једва је избегао оштру партијску казну због тога што, поред многих задужења, које је то тада имао, није желео да прихвати још једно.
Оваква ситуација, пред ставља главну сметњу у раду општинског руководства социјалистичког савеза. !
Због тога — наглашено је на састанку — неопходно је расте ретити свих сувишних функција све оне који су преоптерећени задужењима. Према
Родовљици: Без надсичних пленумо
једној препоруци Кадровске комисије ЦК Савеза комуниста Црне Горе, требало би избегавати да појединци имају више од четири задужења.
Б. ВОЈВОДИЋ
Група Главног одбора Социјалистичког савеза Сло-
веније аналмзиралља је пре извесног времена, метод рада организација у горењској комуна Радовљица. У грутт
се налазио и ФРАНЦ СВАТЕЛ, члан организационо-
кадровске комисије Главног одбора. Доносимо
те из његове бележнице.
Интересовао. нас је метод рада Општинског одбора Социјалистичког савеза горењ ске комуне Радовљица јер од тога у многоме зависи ефикасност деловања читаве организације у општини. Наша група брзо је уочила велики напредак остварен после Петог конгреса Социјали стичкот савеза, мада општин ска организација још није успела да у решавање актуелних друштвених и политичких питања укључи све чланове и грађане, Али, изгледи за постизање бољих резултата у наредном периоду, врло су повољни. Општински одбор се, наиме. од лучно оријентисао на прила тођење начина свога деловања савременим условима рада и живота у комуни.
Радовљичани више = не практикују одржавање „кла-
сичних“ пленума на којима
у
фрагмен-
се расправља о свему им свачему а дискусије најчешће заустављају на голом конста товању проблема и недостатака. Сада се седнице чешће одржавају и на њима се раз матра само један, у одређеном периоду, најактуелнији друштвени проблем комуне. |: му окусијамр учествују не
чланови _ руководства него и остали грађани који се баве третираном проблема тиком, Џрисуство ових активиста и стручњака знатно доприноси ефикасности сед ница. Дискусије су живље и конкретније, а начелних' размишљања је све мање, . Овакве седнице, као што је показала и дискусија. о „школству, могу да-се – претворе и у разговоре: стручња ка за поједина подручја који настоје да овај политички и самоуправни форум комуне искористе за афирма-
=
„Аоходак у јабним служоама
О принциту дохотка раду установа јавних слу жби (здравству, школству културним установама) „ке ше се даје јавних деклара. ција него што се предузу. ма конкретних акција, 3а његово увођење у живо Износи се да би рад на пру нциту) _ дохотка отклонио многе слабости у раду ус танова (које сада добијају средства независно од обу ма посла ц обављања задф тажа), подстакао њихов раљ лвитак у складу са могућ ностима и тотребама, до принео _ успостављању нових односа у њиховим колективима % награђивању према раду. Наводе се џ за пажени резултати које бележе појединачне установе које су прешле на нови на чи рада.
Итак % поред начелних декљарамија „за“ нови, сис тем ми видних резултата ко је постижу поједине установе најчешће се ради по старом: буџетом се одређу Ју средства за школе, здра вствене установе, позоршц та (свако добија што зиј је унапред одређено без обзџ ра шта, како и колико ра= ди), сваког трвог једнаку плату приме ч они што до» бро раде цм онџ што лене ствију, односи у жолективу остају исти,
Разлози за несклад из-
међу јавних декларација м одсуство акција за увођење у живот принцита доб тка су вишеструки, Најчешће се износи да је дохо= дак „неприхватљив за јав= не службе, да под истим условима „ње могу радити привреда и школа ц бол“ тице“. Као аргуменат се на воде извесни неуспелц по" кушцаји ц примерци вулга“ ризације принцита дожот= ке у јавним службама, Ни су усамљени случајеви да се новци систем негира са“ мо да би се сачувала шља позиција им стечена тривилегија, било устано» ве или службеника... _ На: организацијама Соци Јелистичког савеза у кожу“ нама је да се заједно с аиндикжатом _ валоже 38 стварање такве атмосфере у колективима у којој ће се најзад прећи ц на акци је за увођење принцита до жотка у јавним службама, "за окупљање што штпрег круга чланова на овом то слу пружајући им помоћ за изналажење – најбољиг решења за поједине уста“ нове ч њихово стално 106 вртшавање,
врло
цију својих понекад и >
уских стручних ставова. ваква ' настојања знатно тежавају утврђивање одго варајуће политике за поједи на подручја развоја.
Да би“ се ефикасно откло“ ниле такве појаве и ски одбор нарочиту“ пажњу посвећује припреми анализа и материјала за седнице. Да ко својих комисија. оду. месних организација и 00" штинских институција, ОД бор прикупља конкретне 10" датке и информације о пита. њима која ће се наћи = седници. Тако · прикупље 4 материјали се „обрађују х са нацртом конкретних пр лога за решавање одређених проблема, неколико дама 74, није достављају свима У вим на састанак. Р и ни истичу а то јеи Ми ње групе, Главног одбора. 10 овакав метод рада знатно ме приноси побољшању КВ8 а тета дискусија на седници, и што је још важније ом о гућује проналажење на. 6 каснијих решења за актуел
питања развоја комуне .