Borba, 04. 06. 1966., str. 7
22227
у Е ,% 2 72 %:%% 7 БР А ВРЊАЉАЕРЕ
| ___ПРЕДЛОНЕНИ_А ~ МУ НРУГОВИМА СТРУЧЊАНА
Председник Међ УБ комисије Сара ва Просветно-културнор већа Са везне скупштине за израду новог савезног документа о образовно-васпитном систему Киро Хаџи-Василев одтово–
4 рио је уреднику Танјуга на неколико питања из о ласти. не
Замољен да нешто каже о полемици која се о Нацрту теза за савезни документ о образовно-васпитном стсте му води у јавности уз замерке да сви заинтересовани друштвени и стручни фактори нису били укључени у ње гову израду. Хами-Василев је рекао: »
— Тезе које је доставила Централна комисија за израду савезног документа о образовно-васпитном систему а које сада разматра Међу= одборска комисија Савезног већа и Просветно-културног већа Савезне скупштине, да би. после јавне дискусије, она израдила коначан текст новот савезнот документа представљају резултат двого дишње широке сарадње око триста стручњака из заинте тесованих институција и школске праксе. као и представника привреде и лруштвених служби.
Наиме, на основу дискусија у Просветно-културном већу Савезне скупштине о проблемима система образовања у нашој земљи — при| ликом усклађивања Општег
закона о школству са Уста| вом — Савезни секретаријат | за образовање и културу до| био је задатак да припреми предлог теза за нови савезни документ о образовно-вас
Ових дана једна пр ском Народном театру изв
| прекида, ниј њаали, само 1 готово истовр седамдесетхиљадити гле
осталим протагонистима. На слици: сцена из »
| |
КОД НАСИ У СВЕТУ ПРАИЧКОВ СТО ПЕДЕСЕТИ ЈЕРОТИЈЕ
едстава и један глумац прос. едепа је стопедесета представа са Петром Прличком у улоз На Пе | дема је у скопском Театру пре
е скидамна са репертоа је Јеротије остајао увек исти емено забележили још једен далац!
ару најбоље су признање редитељу
Сумњивог лица
Субота, 4. јун 1966.
БО
стоје дискусије | азовном енетему
ЦР' ТЕЗА ПРЕДСТАВЉА САМО ОСНОВУ ЗА. НАЈШИРЕ РАЗГОВОРЕ У ЈАВНОСТИ
питном систем
У. За остваривање овог за Р
5 датка ј је већи број ома и МЕ многи стручњаци 5 а аве овим питањима. 8 а су биле заступљене организације, установе и органи заинтересовани _ за Ову проблематику, Мођед тога, У комисијама је радио и зећи број сарадника, предтавника Савезне привредне Коморе, ' Централног већа Са веза синдиката Југославије Савеза омладине Југославије. Савеза студената Југославије, Савеза педагошких дру штава, Заједнице југословен ских универзитета итд. Већи број посланика, чланова ву ту рог већа са ађивао је тако а предлога. УЧИ
Наравно, додао је ЖХаџиВасилев, овим није затворен пут широј дискусији, већ она сада почиње. а ово што је предложено представља само основу за шаиру дискусију у јавности и круговима стручњака. — Чиме су се надлежни фактори руководили прииком израде Нацрта теза, односно шта је утицало на то да се припрема предлог за нови савезни документ о 06 разовно-васпитном системуг
— Приликом израде Нацрта теза — рекао је Киро Хапци-Василев Комисија је морала поћи од општих констатација које је тешко 0спорити. а које су биле изражене у већ поменутој дис кусији у Савезној скушштини. Прво, у целини узев, постојећи систем образовања и васпитања не одговара многим битним захтевима систе-
и Јеротија, среског
Толико гледалат представе
=
А
Праг, јуна ј позо-
Три највећа прашка (Народно, Сметанино ај пертоа
Тилово) имају на реп - т оперских дела приказаних У савременој, врло смелој режији и смело сти лизованом декору. Спомену-
ли смо већ неовини „Кар~ ј аусова ен“, Тако је и тог
„Са. врхунац
ома“ достигла У Еве, сценски прихватљиве, изванреднм игром се Сиље кад заводи Јохана, роман оркестарски апарат од
зву~ ок чланова за 5 око стотин свакој
дао је вибрантно У бин темпераментно ђен одличним диригентом рославом Кромбхолцом.
У го чудесно, коло очарава · јућег звука ухватио Ма ансамбл љубљанске пре Управо непосредно „посл „ко успеле „Саломе · а ' која нас је пратила В 5 Њ почетку прве представе та ' игран је Вердијев ~ ступи — одмах је нестала и 5 4 ла место пуном повер !
ипре 5 “" и озбиљну пр ваљаности и озбита 5, један
му нашег анс н! подвит који пеизбежто Але:
оте ј ће строга “поређења, Ма
режија 5 сненографија га нарочито
сти и критике ка Лескошека, Виктора Молке, УкОмузичко вођство Бога Деса вица, одузели су „матб Ји готово сваку баналност У
|
· Вердијевогт стварал
Зебња,
писмо ИЗ ПРАГА (1)
РГ ТОГ
99
нтану теадраматику а из првог ачког периода. Представа је по рафинованости стилизације да леко од аутентичности и вре менске истине; али, С друге стране, „Магбет“, одавно ве одбачен и заборављен, у та-
налисали ону неспо: тралност и сирову тако типичне за пел
а та- | во орми васкрснут пос | квој фор: ЗЕИМ
је прихватљив, чак и
љив па и ближи духу Шек-
спировог оригинала. Код ИН- |!
тернационалне публике и са мих Пражана такво прикази вање је изазвало коментаре који су жестоко супротни
(„Магтбет“ је приказан и У ре
призи, док су „Еквиноцио“ и „Кнез Игор“ извођени само по једанпут, 2,
Домаће _ дело „Еквиноцио“ Марјана Козинс својим снаж ним драмским садржајем и
| јасно издиференцираном глу
мом одличних певача, дубоко зе потресло глелалиште:;ита [је представа одржала висок углед "убљанске Опере, Дирритовао је Димитри]. Жебре који ће са „Кнезом Итором постићи највиши ломет ансам бла. Довољно је рећи да је
на хонференцили за штампу
) обила велико ова представа л
признање и похвале, У успо менама присутних критичара и музиколога засјала је љуб
'
|
|
лавили су редак јубилеј: у скопНушићевог „Сумњивог лица“,
и пут пре пуних двадесет го рљ, За то време носиоци — Петре Прличко.
значајан податак: » да м тако дуго одржавање на реперто-
Димитру ЋЋостарову,
Три представе љубљанске Опере на „Прашн
ћ што није при | ћу“. шком проле
· извођење опере »
ма друштвеног самоуправљања. као и економског, друштвеног и културног развит ка наше заједнице у савременим условима. Друго. ова неадекватност образовно-васпитнот. система новим потребама нашег друштва такве је природе да се не може ук лонити неким површним 2 рама или мањим кКоректурама постојећег система, већ | захтева дубље ране на бази свих потребних истраживања. — У јавности највише полемике изазива предлог за образовање на другом ступњу: Шта ви мислите о томег И Чињеница је. а донекле је то и разумљиво, да се при медбе стављају управо на тај предлог. Поменута општа констатација о систему обра зовања нарочито се одпоси на други ступањ. Постојеће стање у том погледу указује на јако изражен раскорак из | међу друштвених потргба и резултата овог ступња сбразовања. Он се огледа у сле-; дећим чињеницама, које су досад веома често и са пуно права наглашаване: диспропорционалност с кадрова са средњим стручним образовањем у односу на високошкол ско образовање, предимензи онираност општег средњег 06 | разовања у поређењу са стру | чним, „традиционална“ разби јеност средњег ступња образовања на — како се обично каже — школе за радничку и школе за чиновничку ОМ-о ладину. '
Не треба ни наглашавати да је овакво стање неспојиво са захтевима нашег друштвеногт система и његовог
| | |
—— РАЗГОВОР НИРЕ ХАЏИ-ВАСИЛЕВА СА УРЕДНИНОМ ТАНЈУГА
развоја. Из ових констатација је јасно да нам се на овом ступњу образовања објектив но намећу најдубље промене. Та чињеница се нужно оДражава и на предложени Нацрт теза. Разумљиво једа се због тога и могло очекивати релативно највише реаговања на тај део теза. Добро је и пожељно наставити полемику и дискусију како о овим, тако и о другим питањима из предложеног Нацрта теза, али треба и то нагласити да ће дискусија
бити утолико успешнија и
делотворнија уколико се више буде испољила у виду конкретних предлога. Друшт вена заједница. међутим, 0чекује да сви предлози буДУ, инспирисани тежњом за дуо љим и суштинским побољ-
шањем _ образовно-васпитног система. | — Може се, значи, схва-
тити да предложени Нацрт ,
теза представља само основ за дискусијуг — Сасвим тачно. Потпуно
| су неоснована страховања да
се Нацртом теза прекида ши ра друштвена дискусија, а још мање да неко жели да стави пред свршен чин било којег од заинтересованих друштвених фактора. Тачно је то да се ми, у ствари, тек припремамо за отварање нај шире дискусије у јавности. Међуодборска комисија Савезног већа и Просветно-кул
| турног већа Савезне скупш-
тине за израду новог савезног документа о образовноваспитном систему одлучила је да то учини што пре, али тек онда када она у довољној мери размотри Нацрт теза и када и сама буде могла
||
Нушићева комедија изве- | сем краћих појединих улога су се меПредстава и ансамбл су Сумњиво лице“ видео је
Петре Прличку и
« у најновијој, подели.
ом пролећу“
_љанска Опера својим недавним успесима на турнејама по срранцуско1. Холандији и Италији. Нарочито су снажне
нисценције на одлично Ро Љубав за три поморавме“ Сергеја Прокофјева "за колу се жалило казана на „Пра-
дела која су дожи прво светско изетимо се конкурне композиције 28 овога пута „Прашко пруре ће“ је испред многих, ме! У народних фестивала. Изв 1 на су многа оперска, Ра нијска и камерна дела не стижемо НИ да мо.
И ове годи обичајено так
По броју вела своје вођење — с са за савреме
не одржано је “=
мичење инстру тстора: дошли
менталних мајс
су на ред оргуљаши. Пошто
7 у могућности да
нисмо били присуствујемо том конкурсу можемо изнети само пр
енције за тамну. 14 опфе дидати У том тешком задатку приличе но подбацили: нове звезд су засјале. | Инзванредно је ов она на Шеста изложба » Ри на 66“ која је одржана пр:
1 ног сим ом Првог међународно ка о спенографији. Не
"мање атрактивне су и мани-
иступити као предлагач тих теза за јавну дискусију. Пот
пуно је јасно да ће тек пред ;
стојеће дискусије у јавности У свим стручним и друштвеним организацијама, као И представничким телима друштва уобличити коначне пре длоге решења образовно-вас питног система.
— Представници гимназија Југославије изнели су у више махова примедбе на место дато гимназији у Тезама, истичући недавно да предлог „у суштини сужава ниво раз вијенијих школа на друтом ступњу“. Како ви гледатена те примедбе7 Не бих коментарисао смисао Нацрта теза пре нето што се Нацрт поднесе ва јавну дискусију. Међутим, убеђен сам да ће том приликом сваха сталожена и 06јективна оцена утврдити да предлагачи Теза. не само да мису имали намеру да доведу у питање гимназију као посебну институцију средњег образовања, нити ниво и 0бим општег образовања који се досада пружао на средњем стушњу. већ. напротив, да се ствари у том погледу побољшају. Предлагачи су те жили повећању општих знања у свим облицима образовања, па и у гимназији као саставном и неотуђивом делу савременог образовања. Није се тежило за тим да се било шта што је позитивно у садашњем систему угрози, већ да се реализује нова и другачија структура на друтом ступњу образовања. као и да се знатно побољша ниво и садржина наставе. Може се дискутовати о томе колико су успешно у Тезама остварене и колико би се мотле боље остварити све 0ове тежње.
Управо у том погледу шира дискусија као и практична искуства су незаменљиве претпоставке за изналажење релативно најбољих решења.
„Кнез Игор“ у извођњу љубљанске Опере на „прашком пролећу“
фестације филмске уметно|сти где Чеси заузимају тако значајно место у свету. Ту су и многобројне изложбе савре | мених ликовних уметника, а | и сам Праг. као слика, неодо-
РБА
ћвеста година. _ тминозије
у Осијеку | Др Иван Рибар — покрови-
тељ прославе школе која носи име његових синова
. Осијек, 3. јуна Ових дана осјечка гимназија „Браћа Рибар“ слави 200тодишњицу непрекидног рада. Почетак прославе обележен је отварањем изложбе ликовних остварења бивших наставника и ученика ове гимназије од средине 19. века ло данас, коју су заједнички организовали Одбор за прославу и Галерија ликовних уметности у Осијеку. Међу петнаестак аутора изложених дела налазе се имена наших истакнутих сликара Владимира Бечића, Беле Чикоша, Стојана Аралице и других. Разноврсне мавифестације активности ученика Гимназије поводом прославе јубилеја већ неколико дана прати као гост покровитељ прославе лр Иван Рибар са супругом Цатом Дујшић-Рибао која је У Центру за унапређење домаћинства у Осијеку отворила своју изложбу слика. Централна приредба одржана је јуче У концертаој дворани Дома ЈНА. На свечаној седници школе Гимназија је своје досадашње име „Иво Лола Рибар“ променила х „Браћа Рибар“. Тим пово| дом је поред раније подигнутог споменика Лоли Рибару испрел Гимназије у предворју школе откривена и биста ЈУоише Рибара и 1убиларна спомен-плоча. Др Иван Рибар је уручио награде у виду књига петорици ученика за најбоље литерарне саставе поводом прославе и поделио 170 спомен-плакета заслужним граЂанима за унапређење лве установе. Д. Ј
смотра професко налних позоришта | Макелони!а
Прилеп, 3. јуна | У Прилепу ће се од 7. до 14. јуна одржати смотра професионалних позоришта из унутрашњости Македоније, под називом „Војдан Чернодрински“, Поред организатора. припепског позоршшта, на смотри учествују позоришта из | Битоле. Штипа, Куманова, Ти товог Велеса, Струмице и позоришта шиптарске и турске мањине из Скопја.
Према најављеном репертоару учесници ће приказати та остварења овогоди-
шње позоришне сезоне. Тако. | на пример. битолско позори-
новско Саотрове „Заточенике из Алтона“.
Најбољим позоришним анпсамблима и појединцима биће лодељене награде. За глуму и режију У оквиру игара дожаће се и саветовање о про
| уну-
|блемима позоришта из трашњости Македоније.
Зевршене „Змотете дечје игре“
Нови Сад, 3, јуна
| У Новом Саду су завршене | ! проовић, Милош Цветић, Тоша
Девете „Змајеве дечје игре“.
које су протекле у знаку смо)
тре југословенске поезије за папмлађе.
Последњег дана игара приређен је традиционални „поет ски викенд“ код споменика на Иришком венцу у Фрушкој го ри, где је изведен рецитал по | етских текстова деце и писа-
ца Југославије.
Нађмлађим учесницима фе-
стивала представило се бео- |
градско _ позориште „Бошко Буха“ које је на сцени ОСрпског народног позоришта У
Новом Саду приказало коме"дију „Ходл де Бодл“
љиво везује око својом једин | ственом панорамом и безбројем питорескних перспектива
ретке лепоте. Тесло фестивала „Са
зиком миру п пријатељству,
ште први пут ће извести Шек спировот „Хамлета“ а кума-,
| |
о- |
' дине. У то време тумачи гла-
Анеамол изванредних |
у .
уметинка
ВАРШАВСНИ »ТЕЛТАР ДРАНАТИЧНИ ГОСТУЈЕ У БЕОГРАДУ И ЉУБЉАНИ
Петог јуна долази у нашу зе мљу познати варшавски „Театар драматични“, који ће бити гост Београда и Љубљане. Овај веома цењени пољски анП5 даће (6. и 7. јуна) у Југословенском драмском позоришту у Београду две представе: Диренматовог „Ромула БРЕЗНО и „Деветог праведни ка“ Јежи Јурандота. Поред ова два дела, пољски глумци ће у Љубљани приказати још и Милеров комад „После пада“. · За „Театар драматични“, од,
|његовог почетка, везано је име једног од најпознатијих 'пољских глумаца — Јана Шви дерског. Он је уметнички ру-. 'ководилац и директор позори|шта, активни глумац и профе |сор Више позоришне академи |је. Нашим љубитељима позо|ришта Швидерски ће се пред ставити у улози Ромула и Ми леровог јунака Квентина.
Међу гостима биће већи број |тлумаца који су познати са филма, телевизије и сцене. На пример, Елжбета Чижевска, која је за пет година филмског стажа снимила око двадесет филмова, добила „Златну маску“ као најпопуларнија |тлумица пољске телевизије и уврстила се у ред. најбољих позоришних глумица. Чижев-, ска је, поред осталог, имала главне улоге у филмским комедијама: „Где је генерал“, „Жена за Аустралијанца“, „Њу зепе у Варшави“, а недавно је завршила филм „Невољена“, који ће представљати пољску кинематографију на овогоди-. шњем филмском фестивалу у. Сан Себастијану. Од њених | драмских улога треба у првом | реду поменути изванредно 0-' стварен лик Меги у Милеро- | вом комаду „После пада“. |
Међу филмским глумицама које су познате југословен- | ским гледаоцима биће Ева Кшижевска која је играла у Булајићевом филму „Рат“. За тим, истакнути глумци Ри-' шарда Ханин, Вјеслав Голаш, Јузеф Новак, Станислав Ја|ворски и други.
Комад „Девети праведник“, | који ће гости приказати у Београду и Љубљани, јесте савремена пољска комедија. Аутору Јежи Јурандоту као пре текст је послужила библијска прича о Содоми и Гомори и де сеторици праведника. Иако се акција отгитрава у давним вре | мени зндот је оштрицу свој уперио у време
сет
« урандот је један од рет представника старе. "традиције пољског кабареа, а
у послератној пољској драма|тургији је редак, тачније ис-, '"тински комедиограф. Он је
| посветио
| многи
дива о ћинаи ћи жал
Елжбета Чижевска као Меги у Милеровој драми „После пада“
| тридесетих тодина писао текс
тове за готово све варшавске кабарее, одмах после рата наставља тим путем, да би се у току последњих седам година искључиво писању комедија. Међутим, он остаје веран кабареу, односно песми и музици, који испуњавају ње гова дела. То је случај и у „Деветом праведнику“, на почетку другог чина када после песме млекаџије Ката следи права музичка сцена.
„Театар драматични“ је вар шавско послератно позориште на чијој су сцени дебитовали глумци који су данас добро познати и ван граница Пољске. Од 1955, када је осповано, позориште је имало 58 премијера, понајвише савреме них дела.
Пољски драматург Славомир Мрожек, чија су дела до• бро позната југословенским гледаоцима, посебно Београ|ђанима који су имали прилику да виде премијеру његовог | комада „Танго“ пре него сами Пољаци, такође је као драмски писац дебитовао у „Театру драматичном“. На сцени о|вог позоришта први пут су по | стављена и дела Тадеуша Ру| жевича („Картотека“ и „Лао|конова група“). Светска преми јера Брехтовог „Швејка“ тако ђе је одржана у „Театру драматичном“. Иако свој рад те-
мељи претежно на савременој .
'драматургији, ово позориште (је реализовало и многа дела. пољских и страних класика.
| Овим гостовањем „Театар 'драматични“ враћа посету Сло "венском народном гледалишчу јиз Љубљане, који је гостовао ЈУ Пољској 5. Р. ЛАЗАРЕВИЋ ·
уМакеим Црнојевић у Народном позоришту
На сцени Народног позори-
премијера трагедије Лазе Костића „Максим Црнојевић“, | која је први пут приказана У | Београду у октобру 1870, го- |
вних улога били су Адам Ман
Јовановић. Ђорђе Пелеш,. Љу' бица Ковачевић и Милка Гр- | гурова.
| Од тада је представа обна| вљана 1902. године, чијој по| пуларности је допринео До| брица Милутиновић који је У! улози Максима дао једну од! својих најбољих креација. и 1985, у режији Мате Милошевића са Теодором Арсеновић,
| Раденковићем и
| Лушаном
|
|! улогама.
|
| Инспирисан Максимом ЦРрнојевићем композитор Петар
Даром Милошевић у главним |
' шта сутра ће бити приказана за своју оперу „Кнез од Зете
Коњовић је написао либрсто која је први пут приказана У Народном позоришту 1929. голине. Овога пута у режији м = | даптацији Арсе Јовановића, у декору Миомира Делића и ко-
стимима Божане
тумачи главних улога ла сце-
~
о =
о
народа“ добија _ симпатичну | потврду сваког „Прашког про лећа“ на крају, на последњем концерту извођењем Бе-
му- | товенове Девете симфоније.
Миховил ЛОГАР
Јовановић | |
чи Народног позоришта биће
Станислава Пешић, Љиљана Јанковић, Ксенија Јовановић. Јован Милићевић, Петар Краљ, Петар Банићевић. Михамло Викторовић и друга. У извођењу суделују и чланови хора и балета Народног позо-
ришта.
. [У 26 4 = Пао кад ветар
дуне
... И тако, сваке године мучи нас иста мука: како да упишемо нове ученике у школе, на факултете, где да их упишемо, какав наук да им пружимо, којим смером да крену, да би сви били задовољни — и они, и њихови родитељи, и друштво, и остали,
И тако, Увек се попавља иста прича: има места нема места, за неку школу треба више кандидата, за неку мање, морамо школовати такве и такве стручњаке, разговарамо о Усмеравању ученика, о њиховом будућем радном месту — на крају испадне онако како испадне, по-
неки наш разговор забележи се као успех, и чека се наредна година да се прича понови.
Служба за професионалну оријентацију Завода за запошљавање и оспособљавање радника у Лесковцу, према обавештењу нашег дописника Власте Вељковића, анкетирала је недавно ученике завршног разреда гимназије
„Станимир Зеле Вељковић“
да би сазнала шта је који У-
ченик одабрао као будући позив, Анкета је показала да
се више од двадесет одсто
гимназијалаца определило“ за
студије на техничким факултетима, око деветнасст одсто поћи ће на више школе, четрнасст одсто па медицински, и тако даље, два и по одсто на стоматолошки и фармацеутски, ни пун један одсто па шумарски, ни пола одсто на пољопривредни и скономски факултет. Ранијих година, кажу, ситуација је била готово сасвим обрнута. Е Откуда толика популарност техничких факултета7 Нека ми не замере лесковачки гимназијалци, али не могуда поверујем да су позив инжењера изабрали само зато, | што знају да нашој земљи треба таквих стручњака. Знам
од раније да су факултети
често бирани „по моди“, како
наиђе талас, како ветар дуне. Једне јесени то буде медицински, друге технички, треће неки трећи, прочује се, такорећи, једна струка па сви крену њој. Тако је било, а да више не би тако било оспиване су неке службе, па и служба за професионалну оријентацију. Из лесковачке вести видим да је ова служба анкетирала ученике, а нешто ми се чини да њен посао са ученицима није само то, већ, сходно свом имену, и да их оријентише, усмерава итд. Констатовати неповољно стање не значи готово ништа ако се пре тога ни прстом није макнуло да до таквог
стања не дође.
на питање зашто је одабрао позив који је о аб
ли задатак Управо службе за п ал УМ цију да Учини нешто како не би о таласу који чини шта жели,
Е
Ученик често слеже раменима кад треба да одговори | Није рофесионалну оријентасмо више слушали приче о ветру који дува како