Borba, 04. 06. 1966., str. 8

Субота,

(6)

и 7 а ПОД СТАРИМ НРОВОВИМА НОВОГ СТАМБЕНОГ ПРЕДУЗЕЋА

_ СТИЕ ЈЕФТИНИЈИ уосттељен ЛАРАДАЈЗ

о.

родна година

У беогадским продавницама за два-три дана поја- виће се веће моличине паБос чија ће.цена бити

ПЕУЕНЕ „динара _килог

ћ Реја који се до сада могао купити у главном граду није заузимао значајније место у потрошњи

_ „Београђана. Био је, пре

"усвега, . веома скуп — 1.000

_кеетарих динара килограм, а

"' м квалитет му је био доста "лош. Овај парадајз је растао у стакленим баштама, па му је зато и цена била висока. Свакодневно вагони парадајза из Македоније

Према раније закљученим уговорима, београдска снабдевачка предузећа „Ја

бука“ и „Смедеревка“ по. 7 "чеће за два-три дана свакодневно да примају веће количине парадајза, који је у Македонији узгајан на отвореним пољима. Парадајз из Македоније, у ства ри, већ путује према Београду. — Од 4. јуна свакоднев- _ но ћемо примати по неко__лико тона парадајза из Ма _„„жедоније и продаваћемо га '"тпо цени од око 500 старих » _ динара килограм — рекао нам је директор „Смедеревке“ Урош Павловић.

— Колика му је откупна цена — упитали смо Павловића. ј — Око 340 старих дина-

ЊЕ | ра килограм.

|| Снабдевачко _ предузеће

+|| „Јабука“ уговорило је са произвођачима из Македо-

КИ није откуп око 400.000 ки-

| лограма парадајза. Према | речима директора овог пре дузећа Радета Трифуновића, 6. јуна приспеће прва | Е количина. До 10. јуна тре-

ба да приспе 3 одсто од у-

: купне количине, од 10. до

| 15. јуна 5 одсто, до краја!

месеца 18 одсто, тако да до 15. јула главна количина парадајза из Македоније буде већ испоручена. Од половине јула снабдевање

Београда парадајзом треба

| ~ углавном да преузму про-

1 ___ извођачи, из Србије, а у пр

Београда.

„Мали рат“ сељака и пиљара

Између индивидуалних пољопривредника, који сво је производе свакодневно износе на такозвану сељачку пијацу, и трговинских предузећа, која своју робу На | продају у пиљарницама, |) постоји стална конкурен-

А ција. У том трговинском

овом греду они из; околине»

„рату“

је победа и пораза и на је-|ју цену. страни. Сељаци су победили у про

дној и на другој

даји младог кромпира, грашка и још неких поврћа, а пиљари су главни поен добили на продаји јагода.

Наиме, индивидуални пољопривредници ових дана стално покушавају да наметну високу цену јагодама — од 400 до 500 старих динара. Међутим, трговинска предузећа, такође с квалитетним јагодама, иступају са ценом од 300 до 350 динара, па приморава-

После 15 + 5 „академских“ м инуша

Прошмрени тљенум синдиката радника. инду стрије и рударства из Београда није одржан. После 15+5 „академских“ минута утврђено је да недостаје кворум: од 240 позвана на састанак су дошла само 63 лица, од 45 чланова Пленума градског одбора трисутно је било само 11.

Они који су дошли да разговарају о искуствима џ проблемима радних организација у скраћива њу радног времена разтц шлљ су се а да ну реч нису трезборили. Неко прихватљиво објашњење за недостатак кворума није било могуће наћи (сви позвани су обавештени на потпис још тре десет дама, није играна никаква утакмица...)

Можда су онш који су ставили ову тачку на дневни ред погрешила Не би се рекло: јер до сада је у Београду само сразмерно мали број рад нихж организација скратио радну недељу“ или радни дањ (37 од 203 рад не организације колико окупља овај Синдикат). Многе нису донеле ни програм мера за тпрелазам, „мада, је, рок тредви"ђен 'за то прошао; 4

Схватљивог објашњења за одлагање овог састанка, бар засад, нема. Али, неки разлог за одлагање сигурно постоји: биће да се ради о неодговорном односу оних ко ји су у првом реду били дужни _да присуствују (чланови _Пленума). Само двојица су, уосталом, јавила да неће моћи да дођу. с.М.

|" СТРУЧЊАЦИ ЗА

| ВИСОКЕ ХОНОРАРЕ

Загреб, 3. јуна 52) Анализа комисије за дру 41 4 _ штвени надзор Скупштине Еп ~ загребачке општине ТреРВ: - = шњевка, презентирана си-

а ноћ одборницима подста| исекла је живу расправу. Пре лома наводима комисије, са"=мо у 14 радних организа-

ција 28 особа осуђених

због кривичних дела нала- | зи се, након издржане казне, на руководећим — местима. ; У извештају комисије о _ стању у предузећу „Пано» __рама“ наводи се да је Сил“ _ вио Ружић, који има средсњу стручну спрему, двапут осуђиван због кривичних ___ дела и после издржане ка— __ЗНе постављен за главног уредника издавачке делатности. Ружић је најпре био = председник управног одбора, а по истеку мандата » _ председник радничког са= вета. Није изненађујуће “ што су се у „Нанорами“ „дешавале чудне ствари“.

„ Органи управљања, у којима је био Ружић и оста"Ли руководиоци, слабо су радили. Група људи је у својим рукама — држала функције у органима управ = _ љања,а истоврбмено ти љу 3: ди били су руководиоци Е каже се у извештају коми- _ сије. У групи су били Мија ~ _ Племенчић, директор пре-

дузећа, Едвин Харамина,

-ОМСннИх директора, Сил-|! “= вио Ружић, главни уредник издавачке делатности, Живко Внук, главни уредНИК листа „Панорама“, Белан Борис, технички уред_ ник. Група је створила ме= Ђузависност у колективу, -' поред осталог и такозва-

ним „међуредакцијским из„и ворима хрнорара“. Илустра ~ "еције ради треба спомену-

: је само Силвију Ружићу од 1962. до 1965. го-. дине одобрено хонорара за у

осе

више од нето 14 милиона старих динара (а у том периоду његов лични доходак је износио укупно 4,115.000 динара). Истовремено Живко Внук је добио на име међуредакцијских хонорара око 4 милиона старих динара, Ед вин Харамина више од 2 милиона итд. Они који су сметали уклоњени су. У „Панорами“ је била пракса да се разним поводом деле високе награде као за „добар“ периодични обрачун, израду статута и слично чак и онда када је завршни рачун за 1964. годину показао слабо пословање, односно када је пре-

дузеће било на граници рентабилитета, према налазу службе друштвеног

књиговодства. Људи запослени у управи предузећа били су изгледа стручњаци за све. Тако, на пример, Живку Внуку, иако није психолог, „Панорама“ рекламира ње гова издања с подручја пси хологије: међуљудски односи, општа психологија, радна група, психологија учења, психологија личности, логика у пракси, индустријска психологија. А економисти општине у „Илустрованој радничкој библиотеци“, коју је водио „Ружић, који није ни економиста, налазе низ нетачности. Скупштина је затражи-

комплетира материјале, па да се онда предузму одговарајуће мере. Одборницима нису били јасни мотиви који су руководили једну затребачку банку да сада предузећу које лоше и расипнички послује додели око 300 милиона старих ди нара крелита. „И. НЕЈАШМИЋ

| ко од комисије да хитно

б Парадајз из Манедоније продаваће се на београдсној пијаци по 500 старих динара килограм, - То је упола мање од садашње цене

овог пролећа било,)ју и сељаке да спусте сво-

Трговинска предузећа су уговорима обезбедила довољну количину јагода, тако да ће и даље моћи да парирају цене индивидуалних пољопривредних произвођача. Али...

— На младом кромпиру губимо — каже „Јабуке“

па и ниже.

Цене на београдским пијацама

На београдским пијацама ових дана се појавио и купус који производе пољопривредници из околине Обреновца, Гроцке и других крајева у близини града. Цена му је од 100 до 150 старих динара килограм. Ево какве су цене осталим производима на три различите пијаце:

Млади грашак: Каленићева пијаца — 100 до 150 старих динара килограм, Скадарлија 100 — 130, Земун 150; млади кромпир: Каленићева 150 — 200, Ска дарлија 80 — 100, Земун 150; салата се свуда продаје по цени 20 — 30 динара комад; јатоде: Каленићева 250 — 300, Скадарлија 200 300, Земун 300; трешње: Каленићева 150 — 200, Скадарлија 150 400, Земун 300; На свим пијацама цена кајмаку је од 1.600 — 1.800 килограм, сиру 700 — 900, јајима 45 — 50 динара комад, итд.

А. КОСТИЋ

директор. Трифуновић. От-, купна цена му је 110 ста-.' рих, динара, а ових дана га, продајемо по 100 динара, |

Привреда београдске оп штине Савски венац на сва их сто запослених прими ла је у прошлој години са мо два нова радника. Ипак, касе предузећа биле су бо гатије за готово 84 милијарде динара.

Оно што називамо рефор

мом. феномен је са много лица: иста привреда, ето возисти људи, иста техно | логија а резултати неупо редиви: док су године 1964. пет предузећа, лоше послу јући, изгубила преко 124 милиона динара, прошле го дине губитак су забележи ли само „Антилоп“ 8,5 ми| гиоа и „Топчидерско брдо“ 5 милиона и 206 хиљада старих динара. (Укупно око 13 милиона).

У првој половини прве

према статистици, прошли угоститељи, саобраћајни и индустријски радници. Нај торг они У занатству и трГОВИНИ. Нови услови привређива ња, више цене и боље пос ловање напунили су новча нике запослених. У прош лој према претпрошлој години на сваких сто добили су још 44 стара динара или, ако је неко зарађивао 50 хи љада добио је још 22 хиљаде динара.

Када се овај просек погледа изблиза онда су пољопривредници добили 65 одсто више, угоститељи 57, грађевинари 49 и радници спољне трговине 47 одсто.

Запослени у трговинском предузећу „Боја“ примали су до реформе само 17.445 динара у просеку. На кра ју проштле године досегли су 51.547 динара или готово

три пута више. За њима је

године реформе најбоље су,

нешто мало заостало пре-

дузеће „Телефонсервис“ чи ји су радници примали 32.739 а пред крај прошле године 88. 941 динар.

·У реформи расту и зараде стручњака Завода за еко номске експертизе. Они „у до реформе примали 139.750 динара (просек у години 1964) а после реформе до краја прошле године 167.485

старих динара.

Ваља рећи да су сви про сеци запослених у прошлој години знатно нижи јер је реформа почела тек средином године.

И пекарски радници су свакако задовољни јер су њихове зараде порасле (за исти квалитет хлеба) од 37.000 на 60.500 динара а та кође су задовољни и произ вођачи пива којима су зара

"де порасле од 37.700 на 62.500

динара. (За исти квалитет пива).

По зарадама У угоститељ ству води „Мадера“ (од 32.000 на 58.000), а затим „Мостар“ и „Топчидерско брдо“. Све их распознајемопо високим ценама и реномираним именима.

Нису порасле само зара де већ и фондови заједнич ке потрошње и резервни фондови. Све су то добрим делом потенцијалне паре за посебну врсту личних доходака. У оба фонда оства рено је преко 7 милијарди динара, а предњаче Југос ловенско речно бродарство 505 милиона, „Иван Милутиновић“ 490 милиона, ЈАТ 410 милиона, Београдско ба герско предузеће 320 милиона, Београдски графички завод 200 милиона и „Дим ничар“ 20 милиона.

жож.

САОБРАЋАЈ У БЕОГРАДУ

Возачи против „таласа“

У АННЕТИ ЗАВОДА ЗА СТАМБЕНУ И КОМУНАЛНУ ДЕЛАТНОСТ ГРАДА ВОЗАЧИ СУ СЕ ИЗЈАСНИЛИ ПРОТИВ „ЗЕЛЕНОГ ТАЛАСА ““ И ЈОШ НЕНИХ ЛОШЕ ПОСТАВЉЕНИХ СЕМАФОРА

„Може лир;саобраћај у'гра ду бити бољи: ишта све смета да, постане. „бржи“ 2 На ово питање покушали су да одговоре и возачи у анкети коју је ових дана ор ганизовао Саобраћајни одсек Завода за стамбену и комуналну делатност града.

Занимљиво је да је „зелени талас“ који је рађен готово две године и од ко-

вити на виднија места 'или их «склонити: Питам се докле ћемо плаћати путарину а возити по лошим улицама без најелементарнијих саобраћајних знакова“ — записао је један службеник. „Семафори у „зеленом таласу“ су сувише близу један другог и најчешће само коче саобраћај. Пред-

меника. Потпуно: су непо-'

требни, јер, возила која до-

„лазе'од Трга Маркса и Ен-

гелса, односно Бориса Кидрича, могу ла се крећу несметано десном страном. Ови семафори стварају само гужву и неред у саобраћају“. „Београдске улице очајно су осветљене и требало би дозволити употребу аб-

Градско стамбено предузеће располаже са око 102.000 станова,

ГО Б

Разговор о директором Стамбеног предузећа Београда Винном јамнином

текста који ће одредити у-

Пре него што се ма шта каже о првим исходима зајамна права и обавезе је

труда да се развије делатност Градског стамбеног треду-

зећа — није на одмет мала рекатпитулација: акт којим |дних и других, сматра Вин. се оно оснивало деловао је на многе крупне кућевласни- | ко Јамник. Зна се такође ке нових зграда (на челу са савезним органима) — каојда све значајније одлуке у

предузећу доноси раднички савет у ширем саставу, Централни самоуправну орган сачињавају 43 радни ка из предузећа, 32 представника кућних савета уз свих општина и 1 пред

сигнал за спасавање. Тажо је, захваљујући тек донетом закотиј, вучлше од 10.000 нових станова, којима отравке ч нису потребне, иначе акумулативнијих од троструко већег броја старих — налило азил у 18 на брзу руку фор» ммраних тредузећа. Томе су допринели пч утутралињие, односи предвиђени статитом, према којима се губи економски имтерес крупних инвеститора да се нађу џ једин-

ственом предузећу. ставника које делегирају И — Градско стамбено предузеће је почело да ЗЕи општинске и Градска скуп ви под старим (углавном предратним) крововима, траље- | птина.

но старим дуговима, неповерењем мо „раним" критикама

Шта доносе Београдџи његови први — трави или спори, погрешти, несигурни, или — ефектни кораци Разговоре о томе са људима из кућних савета, скитиштина и треду-

зећа, објавићемо у неколико патиса. другог финансијског пословања износили су 950 мили

Погонима је, каже директор Јамник, у нашем преднацрту статута дато место самосталних економских је. диница. Наравно, онџ и са да имају своје представни

У почетним дискусијама ш ДИСКУ Ри ке у радничком савету за-

о томе како треба да изгле-

њих дана, једно од доми- |тири пута мање. Кроз њи- — Да ли су погони већ

сада у прилици да самостално преузимају и круп није оправке на територији која им припадаг —-Настојали 'смо: и до. = да, гласио је одговор, д не спутавамо њихову „5 цијативу. Омогућено им је да интервенишу у свим хит ним случајевима. Погони су сами предлагали план инвестиционог одржавања према захтевима кућних савета. Настојали смо да прихватимо све ове предлоге. Комплетна документација свих објеката је ве лики посао. Ми је јози не-

хове руке треба да прође годишње око 22 милијарде сакупљене са најразноврснијих врло ситних рачуна комуналних и других услуга. Од ове суме око 11 ми лијарди сакупљају. инкасанти месецима и то од ста !'на до стана. А и наши ста нари нису увек најуредније платише. Пре неколико месеци када смо почели да радимо наследили смо милијарду дуга од неиспла ћених станарина и закупнине. До сада дуг је већ сведен на пола.

— Колико је погонима о-

нантних питања било је: неће ли овако гломазна организација коштати више него што може да вреди2г Како је; у ствари, организо вано ново градско стамбено предузеће2

Постоји, најкраће речено, дирекција предузећа са 88 службеника. Она обезбеђује, поред осталог, јединство програма употребе средста ва. Затим, девет оперативних погона (у свакој општи ни по један) са 277 службеника који остварују програме одржавања зграда, сарадњу са кућним савети-

= БА

Улаз у „зелени талас“ из улице 29. новембра је тесан: свако веће возило . зауставља целокупан саобраћај

ленда као и у осталим зем

га се много очекивало до- | лажем — каже један про-

живео највећу критику | фесионални возач — да се|љама у Европи“ — сматра људи за воланом. Већина '!обустави рад „таласа“ док |један апотекар. возача сматра да »зелени | се не уради тако да возачи „Раскрсницу код „Моста-

ра“ требало би боље обележити линијама, а ноћу због слабе осветљености поста-

| стварно од' њега имају ко-

талас“ овакав какав је нерист.“ довољно користи саобраћа-

Ју. „На раскрсницама са ау- ове с Е ; вити светлеће сигнале“ е талас“ збуњује томатским семафорима (Лон 5 „Зелени БЕЕЕ УБУЈе. он, Понта) присуство- | каже један службеник. = | саобраћајаца је апсурдно. »МПо прописима све јед„Сматрам да „зелени та- | Било би боље да они не- | носмерне улице требало би

означити на улазу стрелицом. У Београду се тај члан међународних прописа уоп ште не поштује. У Итали-

што раде дуж саобраћајни ца и да својим присуством омогуће бржи саобраћај“ —

лас“ не ради онако како би требало. Он само збуњује возаче и успорава саобра-

ћај“ — написао је на ан- |каже један инжењер. | ка пример, не свмо да , ПН један так- пе да У „зеленом постоји знак великих ди( у не може да се по- мензија него је на њему и „Семафори као они у Ми | стигне онај темпо вожње уписано: једносмерна улилоша Великог само успора- | због кога је „талас“ и на- | ца“. |Е вају саобраћај. Због слабог прављен“. Скретање у десно кроз функционисања долази ло • црвено светло по новим непотребних гужви и 38- Лоше обележавање прописима је забрањено. и ам Њ 57 улица Највећи број саобраћајних в ти 1 – синхронизацију _ семафора | Готово сви возачи стави- Нана у назоецрура-

ли су примедбе џ на остале саобраћајне знакове и прописе.

„Питам се само — каже

(у свим већим улицама) |. која би омогућила вожње и до 60 километара на час“ — каже један професионал

ду. Али, неки у Кажњавају. То ствара забуну међу возачима. Предлажем да се овај пропис озакони или

ма, финансијске и друге оперативне послове.

У дирекцији предузећа упознали смо се и са квали фикационом структуром ка дра. Запослених са високом спремом има 34, са вишом девет, средњом 184 и нижом 26 (инкасанти, курири, чистачице).

— Колика је укупна сума коју предузеће даје за

| личне дохотке 360 запосле-

них, — запитали смо Винка Јамника, директора предузећа. — Ове године, — 390 милиона старих динара, јер још сви нисмо били на бро-

| ју, а идуће године сума ће

приближно износити 500 ми лиона динара. — Која је горња и доња

граница у личним дохоци-

маг — Сто седамдесет хиљада

"|према четрдесет пет хиљада динара.

— Колико зарађује, рецимо, техничар са средњим образовањем

— Стартни основ је 90.000 основних школа

динара, — каже Јамник. Толико, међутим, има и референт са правним факултетом. Хтели смо више да. стимулирамо технички кадар. ћ

— Ипак, у техничком сек тору имате свега 56, а у општем 81 службеника. То је била једна од примедби на првој седници радничког савета.

— У број од 81 спада и по моћно особље са инкасантима, а и службеници који У дирекцији раде на разним обрачунима и многим другим пословима.

'"— Колико укупно имате обрачунских службеника.

— Заједно, у погонима и

"дирекцији на финансијским

пословима и наплати ради 160 службеника.

— То није мали бројг

— На пословима наплате станарине, решавању праввих и других односа са ку ћним саветима било је анга жовано у Комуналној банци и општинским скупшти-

мамо и још нисмо у ситуацији да најобјективније одредимо редослед оправки и других послова. Ипак, оне најхитније нисмо мимоишли. Раднички савет је пре неки дан усвојио план инвестиционот одржавања. Сада погони знају укупна средства с којима располажу и на њима је да их најрационалније употребе до краја године. Анкету води: А. ДРАГОЈЕВИЋ

могућено да самостално ра де и какав је практични утицај кућних савета на њи хов рад, односно рад предузећа. — Ускоро ћемо донети ста , тут који ће регулисати ове и многе друге односе. Пре него што овај документ до ђе пред Градску скупштину о њему ће се изјаснити грађани у јавним дис кусијама, Већ и тиме је га рантован удео одборника и грађана у уму лисању

СУСРЕТ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА „БРАЋА РИБАР“ ИЗ СВИХ РЕЛУБЛИНА

И ове године састаће се ученици основних – школа | грађевинског центра. „Браћа Рибар“ из свих ре- Изложб и публика. Од 12. до 15. јуна | ени тросзер 5 домаћин _ традиционалног 56 У прво време обухватисусрета, петог по реду, би- |ти 2.000 квадратних метара, ће овог пута основна шко | греба да омогући да се изла „Браћа Рибар“ из Ник- | ложеним пројектима, техни

шлића. На окупу ће бити преко 300 ученика из 10. | = 50ом документацијом, узор“

ђевинарства Југословенског

које но- |цима материјала и конМЕ |Е5 1 име — „Браћа Ри- | струкција добије _ реална ар“ ченицима _ основне | 55 школе „Браћа Рибар“ из. лика о могућностима

Никшића, који се већ Ди пших произвођача играђеви ше недеља припремају за нарства из области упбаниовај сусрет (сваке године зма и пројектовања; лабора домаћин је други град), до |торијских испитивања маћи ће У госте њихови врш а: њаци из Македоније, Хр- теријала и конструкциј ватске, Србије, Босне _ и градње објеката на класи“ чан, унапређени класичан,

Херцеговине и с ловеније, У заједничком троднев- | полуиндустријски и инду'стријски начин; производ“

ном програму — почев од | културно- уметничких при|ње машина, транспортних средстава итд. али исто та

редаба, спортских и дру- : ко треба да омогући и

гих такмичења међу којима и „Шта Знамо о браћи а

'пагирање нових производ и достигнућа.

Рибар“, до обиласка околи | не Никшића, излета џи посе "С друге стране, стална из

та знаменитим местима, у—

чествоваће учениг

жица, Скопја, Беоира бе | ложба ће омогућити и У“ Семизовца, Тузле, Загреба, вид у развој грађевинар+ а, Бегеча и Табано-|ства и технику грађења У ~ другим земљама јер, према енд речима директора ове Пе

жбе архитекте Иванке Из Отвара се стална изложба |кић. и страним пронавоће грађевина СТВ чима биће пружена могуз“ ђ ђ ност да своје производе и

ни возач. »У Улипи Кнеза Милоша семафоре би требало поста

један возач — коме је пало на памет да постави онакве семафоре код Вуковог спо-

укине“ — написао је један

инжењер. Ђ. ВЈЕШТИЦА

нама 504 службеника. Пре-

ма подацима Банке, техничка достигнућа прика

жу на посебним штандови“ ма. 11

- У понедељак, на БулеваНе 'РУ револуције број 84. отва"ра се Стална изложба траг