Borba, 16. 09. 1966., str. 16
| | |
____ ПЕТАК, 16, 1Х 1966. '940 „ТВ у школи“ — Студио За-
" греб
10,40 „Ентлески језик“ — Студио Загреб 4
11.00 „Основи општег образовања“" — „Медицина за вас“,
К учествује др Изан Станковић — Студио Беотрад. Једна од серијских емисија образовног програма београд ског ТВ-студија посвећена је популаризацији медици~ не. Предвиђено је да се гледаоци упознају са основ , ним проблемима анатомије и физиологије човека, хиги јеном и свим оним што долази у оквире људске пси( хофизичке целине. Као пре 1 _ давач учествоваће профе6 сор универзитета др Иван Станковић. Редитељ је др |" _ Марко Бабац. у у 14.50 „ТВ у школи“, реприза Сту| _ дио Загреб 15.50 „Енглески језик“, реџриза . — Студио Загреб јр. „Основи општег образова-
% ња“, реприза — Студио Бео
град
16,55 Пренос са Балканских ат-
5 летских игара — Студио Са рајево
19,10 „Музички магазин“ — Сту-
“дио Љубљана. Ова емисија посвећена је 70-тодишњици рођења словеначког композитора Карела Пахора који је у својој дугој (Композиторској делатности написао бројна музичка дела. Оркестар Музичке академије из Љубљане извешће неке. од најпознатијих Пахорових композиција
19.40 „Смотра фолклора“ — Студио Загреб. Овог пута представиће се ансамбли који негују изворни фолклор. 19.54 „Лаку ноћ, децо“ — Студио
Скопје
(ПРОГРАМ
( "ПЕТАК, 16. 1Х 1966,
4.00 — 8.00 ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ
800 ВЕСТИ
8.02 Да вас подсетимо
8.05 „Гор чез изаро“ — словенач-
, ке народне песме и игре
8.25 Композиције Рамовша и Бјелинескот — Кончерто пиколо за фагот и оркестар; "трећа симфонија
9,00 Приче науке и маште = Забо Бил не продаје коња, научнофантастична прича Владимира Суперла
9.15 Музика сунчаних поднебља
9.30 Радио-школа — Мали музички час — Како да слушамо музику. Треба да знамо 0... сликарству: Јесте ли већ у-
радили неки акварел. Учимо француски: Обратите пажњу на изговор
10.00 ВЕСТИ
10.05 Изабрано за данас — Разговор о јесењим изложбама у Београду
16.20 Иво _ Тијардовић: Сплитски акварел
1940 Свира Ернест Ачкун клари-
нет. За клавиром Зорица ди; митријевић
11.00 Наш језик — _Акцентовање глаголских облика — говори Др. Ђорђе Живановић
11.10 Народне песме о рекама
11.30 Са Плесним оркестром Пољског радија
12.00 ВЕСТИ
12.02 Музички интермецо
1210 Извештај о водостању
12.30 Емисија за најмлађе — Велибор Михић: Поклон— сцена
12,40 Војводина у песми и игри —
' Студио Нови Сад
13,00 ВЕСТИ
13.065 Из рада ОУН
1315 Музика старих мајстора
1345 У стилу диксиленд џеза
14.000 ВЕСТИ
14.02 Оперске арије — Кристоф Вилибалд Глукг; Арија из опе ре „Армида“;
1420 Ми млади — Уводна емисија из циклуса „Млади и техничка култура“
14.30 Мала продавница плоча
14.55 да вас подсетимо
15.00 Новости дана
15.20 Распевана енигма — ХУГ пише Верослава Митровић
16.00 ВЕСТИ
16.02 Говоримо о филму
16.30 Привредни журнал
17.00 Данас у нашој земљи
17.115 Свира Народни оркестар Радио-телевизије Београд
17.30 Ново, актуелно и занимљиво
18,00 ВЕСТИ
18.02 Тема дана
18.15 Први пут на протраму — ком позиције Ралфа Вона Вилијамса '
ЈАР И ЗНА 2
Проф. др Иван Станковић биће предавач у образовној серији „Ме дицина за вас“
19,58 Тачно време — Студио Бео-
тв-д 20.00 ТВ-Дневник — Студио Бео_ град 20.30 „ТВ-биро“— Студио Затреб 20,37 „Председниче, стоп“, италијански "играни филм 'Студио Београд. Како насловну улоту тумачи популарни Алберто Сорди, може се очекивати да гледаоци проведу неколико при: јатних часака покрај ма“ лих екрана гледајући ову живахну италијанску филџ ску комедију 22.17 Вести — Студио Београд
РАДИО-БЕОГРАД
18,46 Радио-универзитет — Неједнака и неправедна расподела светског богатства — основни узрок сиромаштва и глади у свету — пише Тихомир Љокановић “
19.00 Вечерња ревија жеља
19.30 ДНЕВНИК |
20.00 Забавни музички програм Студио Сарајево
21.000 ВЕСТИ
21.05 Сусрети и збивања — „Град никао на ледини“ — Студио Сарајево
21.20 Солисти, група певача и Велики народни оркестар РТБ — Народне песме и игре Студио Београд
22.00 ВЕСТИ и метеоролошки извештај '
22.15 „Охридско лето 1966" — Репродукција концерта гудачког квартета Ајова, Марте Сосинске. 23.00 ВЕСТИ
23.03 Наставак концерта „Охридско лето 1966" - Студио Београд 2400 ВЕСТИ
пП ПРОГРАМ
ПЕТАК, 16. 1Х 1966.
12.00 ВЕСТИ
21.03 Програм за данас
1210 И јуче и данас
13.000 За љубитеље народне музике — 1 део
13.30 Наш радио доктор
13.355 За љубитеље народне музике — п део
14.00 ВЕСТИ
14.02 Мајстори свот инструмента
14.30 У неколико речи
14.355 Млади који освајају свет Марина Мдивани, клавир
15.00 Рекламни излот
15.30 Студентске звучне новине
16.00 ВЕСТИ
16.02 Стари грамофон
16,20 Песме и игре са Балкана
16,45 Хроника главног града
17.00 Музика не познаје границе — Студио Љубљана
17.445 Мала антологија П програма — Стихови Хуана Лискана
81.00 Туристички барометар
18.40 Резервисано за Народни оркестар Царевац
19.00 ВЕСТИ
20.000 Жеља за жељом
20.50 ВЕСТИ и сутрашњи програм
ПТ ПРОГРАМ
21.00 Системи и платформе — др Михаило Марковић: .Идеолошки ратови и мирна коегзистенција 4
21.21 Оркестарске адаптације Ђука Елингтона
21.51 Дела Албана Берга
22.53 Едвард Елтар: Фалстаф. —
1 Симфонијска студија у цемолу дело 68
ПАРА У о
ПОСТЕПЕНО НАОБЛАЧЕЊЕ — ~
| Протноза времена за Југославију за 16. септембар: На северном
Приморју, у: Словенији, Хрватској
и западној Босни очекује се посте-
пено наоблачење, а крајем дана и киша. У осталим крајевима задржаће се сунчано и топло.
Прогноза времена за Београд и околину за 16. септембар: Сунчано и топлије, Највиша дневна температура око 25 степени. у
"елтица | ли сл | птРА |-+и
ЉУБЉАНА | МАРИБОР
Издаје пи штампа НИП „Борба“.
и штампарија; Београд, Трг
23-184 п 23-492. Претплата 1
земље 22 пона (2.200 старих) динара. Жиро рачун;
плату 601-1-1751 | за регизоре
Поштански фах 629.
Марк 334-531 и Загреб, пререлвиинећа о ам игелра 7.
Уредништво, администрација Пн: "телефон | | | ни: 37-501, пових (1.100 старих), за па 601-1-1752 џи певтрелни во 16
1% ,
"илуструје »Тта Мше«. -напис у Стејтисту“ где сам подробно
,
Акционари фирме »Тикга Ми е Тр уезтел., »ршђок« 1 »Бетраћ« окупили су се били у Лондону да размотре извештај председника г. МЕ В Рајса о несталих 2,8 милиона фунти стерлинга. Као што је то г. Рајс истакао, сума: је већа од, плена у великој пљачки поштанског — воза. Ипак, нико досад још није отишао у затвор. Мада на писаћи сто директора јавног тужилаштва пљушти киша писама, слабо је вероватно да ће ико убпште заглавити бајбок, Највећи део тог новца као и главни људи који. су контролисали поменуте компаније у критичном раздобљу увелико су већ изван Британије,
Колико је британски механизам који треба да се бави таквом врстом афера неефикасан, нарочито добро Први мој
описао (у границама које дозвољавају законски _ прописи о клевети) махинације ове групе компанија био је објављен 29. марта 1965. 'Било је то пре него што су многи од њихових послова били довршени. Да је тада нека акција била предузета, мо"ла се сачувати више од половине износа од 2,8 милиона. Све се то зби ло неколико месеци пре него што је министарство трговине покренуло истрагу, а када је већ била наређена, поведена је само против три од девет умешаних компанија.
Наравно, аферу »Тига МЏе« ваља посматрати у перспективи. Девет компанија — то није тако велики број с обзиром на 3.630 вредносних папира на листи лендонске берзе, а сума од 2,8 милиона фунти стерлинга је сићушна у поређењу с укупном тржишном вредношћу тамо, која извоси, према последњем срачунавању, веких 27 милијарди фунти стерлинга. Али, постоје два разлога због којих је афера далеко важнија него сама. сума у питању.
Прво, у тако комплексној операцији морало је-бити сарадње— у разним фазама — и интегралних делова британског тржишта капитала, Један је трговачки банкар из Лондона позајмио новац. Други је именовао човека с дозволом да му се име употреби у послу. Швајцарске су банке биле дубоко ангажоване. Чланови лондонске берзе су радили за појединце и компаније које су биле умешане. Тиме се не жели рећи да су сви ти људи знали шта се
заправо догађа. Али, у најмању је“
руку дозвољено да се упита колико су се они потрудили да утврде шта се догађа, када се зна да. је један од главних људи имао за собом криминалну прошлост, а бар још један репутацију човека који се бави сумњивим пословима.
Друго, сасвим је вероватно да безброј других афера не добија, публицитет какав је стекла »Тта МШ е«. Нема, или је врло мало могућности да неко буде застрашен последицама. У последњој деценији све казне заједно износе укупно мање од тридесет година, а глобе се пењу до општег износа од тек неколико хиљада фунти стерлинга. Суђено по казнама, Сити као да нема удела у општој експлозији темпа пораста криминала.
Могло би се помислити да је Сити много боље место од осталог света. Мало би ко могао тако шта тврдити. У ствари, наши су закони о компанијама тако. благи, а механизам њиховог спровођења тако неефикасан, да финансијски швиндлери имају много више простора за маневрисање, а много мање треба да се боје да се боје да ће бити ухваћени, него провалници и пљачкаши који нападају поштански воз. Поред тога је веома отворено питање за расправу где законита операција престаје а превара почиње. ,
Чак и такви случајеви који добијају велики публицитет — као »Вгаћ Рмпшиг Согроганоп« и »А550стајед Е!те АЛјагта5« — остају без до краја истеране истраге, а јавност је на крају наведена да се пита откуд сва она узбуна у штампи, око чега, Можда нико и није ништа рђавог учинио Ако је тако, онда би то ваљало рећи јавности. А кад министарство трговине води истрагу, цео поступак је тако дуг да никако чудо није ако у међувремену оптужбе и падну. У јулу 1964. године компанија „Ролс бријачи“ се распала а за извештај министарства трговине се чује да је сада код директора јавног тужилаштва. Буде ли било, на крају, неког судског поступка,“ од сведока ће се тражити да се сете оног што се десило пре више од три тодине.
ПРЕДСЕДНИН ЛИНДОН ЏОНСОН И АМЕРИЧКИ РАТ У ВИЈЕТНАМУ:
' ступају
Кад сам се први пут нашао у Ситију, говорили су ми тако о високим стандардима личног морала и политике којом Сити управља сам собом. Лондонска берза је, чуо сам, једно малено село, толико мала за- . једница да би сваки нечасни корак одмах избио на видело. Ко би прекршио етички кодекс, био би каж» њен истеривањем на периферне послове; Али, имао сам прилике да видим људе, за које . сам знао да су лупежи, како постају милионари. и друге, познате по кршењу етичког кодекса ако не већ и закона, како чланство лондонске берзе и мирно се мешају с трговачким банкарима. р 1 .
Самом Ситију је сигурно стало до тога да одржи високе стандарде, али он истовремено "неће да се лиши промућурних младих људи који би могли постати корисни чланови фи-
-нансијске заједнице. Управо зато, по
ред осталог, није здрава идеја да Сити управља сам собом. Други је разлог опседнутост поверљивошћу, тајношћу, од које пете сви финан- | сијери. Јасно је да незгодан публицитет може скинути хиљаде и хиљаде фунти стерлинта с цена деоница неке компаније, а да озбиљни скандали могу веома погодити заинтересеваност јавности да улаже свој новац и средства.
Корисну илустрацију пружа недавни случај за који знам, а који није имао никаквог публицитета. Велика је рупа била откривена у фондовима једног новог осигуравајућег друштва. Ранији његов шеф ужива сада на путовању око света. Људи који су подржавали ту компанију одредили су били нову управу, а сами су претрпили значајне губитке. Већина осигураника појма нема ни данас да се све то десило. У овом случају спасен је био новац осигураника и компанија ће вероватно у Судуће бити добро вођена. С тачке гледишта интереса људи чији је новац био у питању, таква је акција часна, али јој је вредност никаква ако се мисли на потребу да нешто одвраћа од операција, које нису у. реду. .
Такви органи Ситија као што су Берзански савет, Комитет за заштиту инвестиција осигуравајућих друш тава и Савез инвестиционих трустова обављају у великој мери користан посао. Њима није намера да незгодне афере гурну под тепих. Али. њихова је моћ ограничена, а везани су законским прописима о клевети, одсуством нужних закона за многа подручја и непостојањем ефикасних санкција против сумњиБог пословања. ,
Остаје чињеница да се многе пре варе, за које се тврдило да су биле гочињене, никад нису нашле под ударом потпуне истраге, а да' многи сумњиви послови никад чак и нису били испитивани...
(Из чланка Робертса Џонса У лондонском „Стејтисту“)
КП ЈАПАНА ОКРЕЋЕ ЛЕЂА ПЕКИНГУ
Јапански комунисти прекидају с Пе кингом До сада су усвајали тезе „братске“ кинеске партије. Изгледа да је одлука о прекиду. донета још фебруара ове године, када је Кину посетила јапанска партијска делегација коју је предводио генерални секретар КП Јапана Мијамото. ;
Од тада се прекид наглашавао дискретно. Неспоразуми су, како се чини, избили из контрадикторних концепција кинеске и јапанске партије око „заједничке акције коју би требало предузети против гмеричког им перијализма“.
Више чињеница указује на жељу јапанских комуниста да се одвоје од Пекинга. Најпре, учврстили су своје везе са Румунијом,.која је у расцепу Москва-Пекинг заузела прилично не утрглистички став. У јапанској комунистичкој штампи почели су да се поново појављују чланци францу-. ских и италијанских комуниста, које су Кинези окарактерисали — као „модерне ревизионисте“. Најзад, јапанска КП уопште не спомиње „велику културву пролетерску револуцију“ која се сада спроводи у Кини.
У том контексту треба тумачити и поруку коју је кинески премијер Чу Ен Лај упутио конференцији гротив
__ВАМР УМЕСТО
~ ___РЕНДЕЕНА
Радар је први пут био примењен медицинске сврхе када су га совјер, ски лекари употребили за локацуј једног страног тела, које је било про дрло у људски организам. Први па јент којем је радар био од помоћи ја, дан је радник из града Уфе, Он пре 32. године био погођен залуталуу метком, приликом хајке на медведе Метак, својевремено, нису успели уа му изваде. Пушчано тане се „учауру. ло“ у неком дебелом ткиву, али је меном причињавало раднику све ве, ће тешкоће. Хируршки захват бир је отежан. јер се положај метка није иу гао довољно тачно утврдити.
У Уралском политехничком инсту. туту дошли су на идеју да саграде специјалан радарски уређај који. је требало да омотући локализацију ме. талних предмета. Апарат се показа многоструко корисним. нарочито. пру, ликом одстрањивања ненамагнетиса. них страних тела из тешко присту, панних делова чевечјег организма,
Рендгенски зраци продиру кроз пре дмете а да притом не покажу на су. рану, или рендгенској слици, прису. ство страног тела. Зраци радара, на. против, одбијају се од страног теда у организму и рефлектују га на радар. ском екрану. Осамдесет страних те,
ПОГЛЕД У АТОМСКИ ШАХТ: ово је први успели снимак дубоког шахта“у центру за нуклеарне експерименте у Невади, у САД, пе се врше пробне подземне експлозије бомби. Снимак је направљен специјалном камером. Сниматељи — научници из Лос Аламоса. Ду-
бина шахта око 300 метара.
А-бомбе у Хирошими. У тој поруци кинески премијер је оштро напао
ве.
„совјетске ревизионисте“:: „Јапански антиатомски покрет најбоље ће допринети ствари мира ако се супротстави агресивној политици америчког империјализма као и дефетистичкој групи совјетских ревизиониста и 'ако буде подржавао борбу за ослобођење народа Азије, Африке и Латинске Америке“. КП Јапана упутила је изазов, не само као одговор 'Пекингу већ и као упозорење дисидентима. који су верни директивама кинеских: комуниста. У једном чланку објављеном “у партиј ском листу „Акахата“ („Црвена заста ва“) од 8. августа, КП Јапана захтева стварање · јединственог комунистичког фронта, укључујући ту и 'Совјељски Савез. У чланку се каже да свим људима добре воље треба. пружити руку,,без обзира на разлику у убеђењима, ал имак не дозволити да преовладају њихове десно-опортунистичке или лево-секташке идеолошке го зиције. | |
(„Жен Африк“, Тунис)
Моазанова
«
ла, која помоћу рендгенћ нису могла бити сигурно локализована, успешно су откривена коришћењем медицићског радара, а затим су операцијом одстрањена из тела пацијената. („Новости“, Москва)
КРЛЉЕВСНИ ПРИХОДА
Живети као краљ — или краљ!ца — скуп је посао. Холандска краљу ца: Јулијача ·дуго ле: била; на прау банкрота са сволом-пивилном листом ол 690.500 долара .. плате , (863.125.000 старих динара). Из тог износа -ваљало је да подмири плате. неких 280 особа на служби у њеном лворском помаћи сТвУ — ол коморника па. по -29680“ ца. Верује се да ће посланилти увића но удвостручити Јулијанину 0сноввУ плату' послегчета би краљица постала најбоље плаћени монарх у Б8рОШ" Списак каже следеће:
а "лолара. Краљица Јулијана 1:436:000 Британска Елизабета П 1.330.000 Белгијски Бодуен | 1.068.000
Дански Фредерик 1Х. 65700)
Шведски Густав УЈ Алодф за Грчки Константин ХШ ЈЕ А
Норвешки Олаф У („Тајм“ ЊујорЕ
НА ЈЕДНО УВО УЛАЗИ, НА друго изллзн..
| .. У » .
са је" Канар 2857 Ј
ва - | Хон у 4 пара – | ње Рикатура у париском недељном. листу »
“% , “У