Borba, 22. 11. 1969., str. 20
ПИСМО ИЗ ПАРИЗА
ПољОПР
ВРЕДА —
_ СЕМЕ РАЗАОРА
„Шесторица“ пред ђеликим искушењем. — Изђесно ·разочарање у Паризу после бриселских разгобора. — Ипак је ашмосфера |
пред сасшанак „на брху“ у Халу побољшана
(Париз новембра) — Схваћена превасходно као увод у западноевропску (без Велике Британије) конференцију на врху, која треба да се одржи у Хагу !. и 2. децембра. последња дводневна сеанса ми-
нистара „шесторице“ у Бриселу, изазивала
је истовремено наде и за-
бринутост париских политичких кругова.
(Од сталног дописника „Борбе“)
Наде: У споразум о заједничКој пољопривредној политици, који би коначно утро пут на коме заједничко европско тржиште (ЗЕТ) већ годинама тапка у месту, неспособно да узме у озбиљно разматрање потребу политич-
ког јединства и, сходно томе, сво- |
је проширење — пријемом Велике Британије и неколико других земаља, које желе да се „учлане“ у западноевропску економску заједницу. Забринутост: због веома тешког
КАКВИ СЕ РЕЗУЛТАТИ ОЧЕКУЈУ: Хаг, стари део града
—
ТРАГОМ ВЕСТЕ
ТАНЗА
„КИ
М ценкања које би управо због тога „могла покренути француска страна, која у свему томе има своју посебну рачуницу, али која би могла да погорша климу неповерења, која је. мало по мало, скоро потпуно овладала међу утледном „шесторицом“.
Бриселски дводневни разговори министара иностраних — послова, финансија и пољопривреде завршени су после дугих дискусија, које су на моменте биле и драматичне, али за које је још увек тешко рећи колико су биле плодоносне, односно колико су ојачале поменуте наде, односно ослабиле претходна страховања,
„Упркос гипкијем ставу Француске, наши партнери су остали резервисани“, — Такву констатацију изнео је париски „Фигаро“, резимирајући бриселске разговоре, и њу још нико није побио. Очи-
гледно, оваква оцена бриселског састанка, односно бриселских састанака — од којих се много
стрепело а још више очекивало значи да је француска јавност у приличној мери разочарана оним што је у главном граду Белгије овога пута учињено, односно што је остало да се тек учини.
Већ одавно се знало да ће заједничка пољопривредна политика земаља ЗЕТ. на којој је још Де Гол инсистирао, кад-тад представљати семе неслагања, па чак и раздора унутар „шесторице“. Јер. то је био и остао главни нерешени проблем Заједничког тржишта, од чијег решења зависи не само даљи развој и евентуално проширење ове економске заједнице, већ и сам њен опстанак.
Француска, као најиразитија пољопривредна страна у склопу „шесторице“. природно је показала највеће интересовање за успостављање што. чвршћих регула „шесторице“ у смислу перфектуирања заједничке пољопривредне полмтике за дужи период, А та политика би, према француском ставу, имала да обезбеди одговарајуће повластице унутар За-
једничког тржишта и, ако и када устреба. солидарно финанси= рање тих повластица, или разли-
ка Које би могле наступити. Те разлике су, међутим, насту-
пиле брже него што се предвиђало (услед девалвације франка и ревалвације марке), — тако да се овога пута, у Бриселу, Француска морала снажно ангажовати За одбрану своје пољопривреде од „лутајућих таласа“ који данас потресају, не само на пољопривредном подручју, Заједничко европско тржиштте,
Али, Француска очигледно није наишла на потпуно разумевање и довољну подршку осталих партнера из ЗЕТ. Једине, и то колебљиве присталице њеног става да је пољопривредна политика заједничка одговорност „шесторице“, биле су СР Немачка и Белгија. То, наравно, није било довољно. Но, с обзиром да је француско становиште како-тако наишло на прилично широко разумевање, Француски политички кругови, бар у својим гласним изражавањима, оцењују бриселске договоре као веома позитивне — за припремање псвољне атмосфере предстојећем састанку „на врху“ у Хагу, 1. и 2. децембра. ,
Насупрот попустљивости, или благонаклоности осталих чланова „шесторице“ према француским захтевима, поставила се Италија =— са изричитим захтевом да никакво дотирање на пољопривредном плану не може бити ни де= финитивно ни вечито, Напротив, Мталија је остала при томе да
Пошиисани зађршни докуменши о израдњи железничке пруге дуте око 1.700 километара
од Дар-ес-Салама (Танзанија) до Лусаке (Замбија). — Вредност пројекша је 300 милиона
долара пи шо су досад најбише кинеске инђестиције у инострансафу. — После Асуанске бране обо је друга по значају приђредни објекш на афричком шалу.
Из Лусаке је пре неколико дана стигла вест да су Замбија. НР Ки на и Танзанија потписале коначне документе о изградњи железничке пруге ТАНЗАМ, дуге око 1.700 ки лометара. Пруга треба да споји бо тати, „бакарни појас“ у Замбији са Даррес-Саламом на Индијском 0кеану и да, уколико све буде текло по плану, кроз пет година представ ља други по значају привредни 06 јект на афричком тлу, после гиган тске Асуанске бране на Нилу.
Међутим, док се Асуанска брана, као што је познато, финансира из совјетских кредита, железничка пруга ТАНЗАМ представљаће нај већу кинеску инвестицију у иност ранству: вредност пројеката проце њује се на 300 милиона долара.
Планови о изградњи ове пруге постоје већ две деценије, али су актуелизовани тек пре пет тодина. "Тада већ независне земље, Замбија и Танзанија обратиле су се МеЂђународном монетарном фонду за кредит. Захтев је одбијен са образ ложењем да би таква комуникаци ја била „прескупа и нерентабилна готово до краја овог столећа“.
Нешто касније, једна екипа бри танских и канадских стручњака ус тановила је да би пруга могла да буде и рентабилнија „него што се У овом тренутку може очекивати“. Изградња би стајала око 400 мили
· она долара.
нР Кина је пошла од предрачун ске суме од око 300 милиона дола ра, али је уз то понудила и изузет но повољне услове: бескаматни кре дит на 25 година и почетак отплате дугова тек неколико година након завршетка пруге. Сем тога, НР Кина се обавезала да ће обез бедити и стручну радну снагу за трасирање, пројектовање и извође ње радова коју би плаћала кинес ка влада, а не афрички партнери
ЧВРСТА ПОНУДА
Танзанија и Замбија су оцениле да се ради, без обзира на могуће кинеске политичке амбиције на аф ричком тлу, о изузетно повољној понуди без претходних уступа ка. Председник Њерере је тада из јавио да је једино Пекинг — имао
„чврсту понуду“ за финансирање пројекта ТАНЗАМ.
Он је додао, вероватно да би суз био најразличитија нагађања о ки неској „инфилтрацији“:
„ја не могу да подигнем гвоздену завесу око Танзаније. Ја радим са светом какав јесте, а не са оним какав бих желео да буде“.
.
; Један од његових министара био је још прецизнији у настојању да објасни кинеско понашање у Афри ци им став своје земље: „Ми са њи ма имамо најбоља искуства, иако не мислимо, нити желимо, да их овде копирамо. Кад се са њима на ђемо ради пословних договора, они су веома пажљиви и предусретљи
САРАДЊА: Председник Танзаније Џулијус Њерере приликом почетка изградње једне фабрике у Дар-ес-Саламу, коју подижу кимески, стручњаци, Поред Њеререа је кинески, амбасадор (на слици, десно) Е
ви саговорници. Изрекну по који уобичајени комплимент на адресу председника Маоа, а затим прелазе на врло стручан и ефикасан раз товор у коме су пуни пажње за сваку нашу жељу или идеју“.
Тако је 685 кинеских геометара и инжењера ових дана окончало и пројектовање последњих деоница будуће велике комуникације која ће, према ранијим предвиђањима, почети да се гради већ у марту идуће године у доста тешким природним условима: преко са вана, џунгли, планинских венаца и дубоких кањона.
ВИШЕСТРУКИ ЗНАЧАЈ
За Танзанију и Замбију _ пруга нема само економски, него и политички и стратешки значај.
Пре свега, пруга је Замбији пот ребна да би се ослободила географ ски логичне, а политички неприхватљиве, упућености на расистички и колонијални југ, односно на родезијску луку Беиру. Танзанији, с друге стране, она ће — вероватно омогућити коришћење богатих налазишта гвоздене руде у сада теш ко приступачним пределима.
Дар-ес-Салам одавно – представља уточиште за многе борце против колонијалне владавине им расистичке доминације на афричком југу. Његово повезивање за Луса ком, једном таквом значајном са-
обраћајницом као што је пруга ТАНЗАМ, омогућиће и _ повећану политичку сарадњу између неза-
висних афричких земаља која има ју у суседству расистичко-колонијалну тврђаву.
Што се тиче кинеских – побуда, сигурно је да је Пекинг водио ра чуна о подручју у коме се друге социјалистичке земље, а посебно Совјетски Савез као економски нај јача међу њима нису појавиле у својству моћног трговинског или техничког партнера. ђ
Постојање знатног броја азијских становника у томе делу Африке такође је могло да представља, у кинеским прорачунима, известан ослонац за теорије о борби неразвијених против развијених, а бли
Морис Шуман: Господине председниче, припремио сам. Вам Хаг
заједничко финансирање
трајати дуже од две године, У француској политичкој
Паризу, француски
— тако да је пред хашки „самит“
ипак припремљена повољнија ат-
мосфера од оне (пуне неизвесно-
сти и сумње) која је претходила
бриселским разговорима.
Ипак, нико овде не прикрива неверицу да би било какви закључци хашког „самита“ могли да убрзају вање ЗЕТ“, које је предвиђено за
крај ове године. Показало се. наиме, да је за такво оформљава-
ње неопходно најпре дефинисати заједничку пољопривредну политику „шесторице“ Међутим, баш та политика избила је на површину као главни камен спотицања. А док се он не уклони, не може бити ни речи о умножавању „шесторице“, итд.
Исто тако. сматра се да је немогуће до краја ове године оба-
вити све претходне радње и постићи потребне споразуме за за-
вршни чин „шесторице“, после којег би се могло прећи на „проширивање“, „отварање“ како
> – и --1- -—
| ЕПЕТОЈЕТТ | |2ЖШ5А
РЕОЈЕШТ МОМЕ РЕШЕ Мићић
и ЕЕ КМ
вакатму ВОЈА
2МЕИ 277 позака
/
зина територија под колонијалном доминацијом можда и наду у већи кинески идеолошки утицај на активност ослободилачких покрета. Чињеница је, ипак, да је председник Њерере велики заговорник идеје о специфичности борбе осло бодилачких покрета и њиховом одупирању амбицијама и утицају великих сила. У Лусаки, опет, Ки на ужива велики углед због тога што је, како је рекао замбијски пре дседник Каунда, успела да „обуче, нахрани и организује нацију од ' 700 милиона људиџ, али друштвени развој у Замбији знатно одудара чак и од покушаја да се евентуал но користе кинеска искуства. Тако се цео пројект, бар што се Танзаније и Замбије тиче, своди ма користан пословни подухват са обавезама које произилазе из њего ве економске основе игиз трговилз ских могућности сва три партнера,
МОЖДА И КРОЗ ЧЕ_ ТИРИ ГОДИНЕ
Кина намерава да трошкове изтрадње надокнади тиме што ће у Танзанији и Замбији продавати
ону своју робу широке потрошње.
за коју је сигурна да ће наићи на одговарајуће интересовање и проЂу. Продаја би била организована преко државних предузећа и засад су због тога узнемирени једино западни трговци _ специјализованом робом.
пољопривредне политике ЗЕТ не може
јавности овај италијански „отпор“ се углавном тумачи унутрашњим политичким потребама Италије, па се, стога, сматра лако савладивим.
У сваком случају, верује се у предлози су наишли на потребно разумевање,
„дефинитивно оформља-'
мито ~УК вимимт
. АОРЕЗЈТ
Ћ (КАРИКАТУРА ФЕЗАНА У ПАРИСКОМ УФИГАРОУ) у
би рекли Французи, имајући пр! том у виду првенствено преговр. |! ре са Великом Британијом, ка
првом на листи кандидати
За у 1
лазак у ЗЕТ. Ни у ком случа. ју пре маја идуће године, — зак. !
ључују париски посматрачи,
Наравно, од хашког „самита“ (. |
чекује се много, али не и све, Њ
постоји тај чаробни штапић коју |: би могао глатко да ОТКЛОНИ нара- |т сла неслагања и тешкоће, којима |! нису узрок само девалвације у |: ревалвације, већ и изразито раз- |' личити интереси који су постоја- || ли још у време стварања ЗЕТУ |:
овом тренутку Француска се нашла у незгодној ситуацији: онда, Де Гол је био најјачи на терену ЗЕТ; а сада. — Француска то: није,
У ствари, можда би, после бруселских разговора, најважнији закључак био тај да ниједан о „шесторице“ није ишао на оспоравање било какве личне корис ти од постојања Заједничког тржишта и да ничим није показао жељу за његовим „расформиргњем“, о чему је већ поодавно било речи, додуше незваничних.
Уосталом, Париз. већ прилично узнемирен, очекује да ће састе нак „на врху у Хагу дати њ многа питања одређеније одговоре и многе неизвесности извести на видело дана. ~
Андреја ПАРТОНИЋ
пОРаАМ _— БТОРТА
швимов
МЕМАЈЕТ
МЕРЛЕШЕН
Засад се још не. зна да ли ћекре | дит бити отплаћиван и у конвер“ тибилној валути, нити да ли ће, " у којој мери, отплата укључити из воз замбијског бакра, на пример у НР Кину.
Такође се не зна какви су тле нови танзанијске владе за прош рење луке у Дар-ес-Саламу, с 09 зиром на њен недовољни капаци“ тет да прихвати сав саобраћај '3 Замбије Постоје само извесни #210 зештаји да ће влада Танзаније 3" тај проблем, који је у сваком Слу чају одвојен од пројекта ТАНЗАМ потражити решење у виду зајм“ код Светске банке.
Како било да било, неразвије!“ Африка ће кроз пет година према неким изјавама можда већ и кроз четири-добити једну 88" ну саобраћајницу, која би се ев6" туално могла разгранати и прем“ железничким системима суседни“ држава, Комга-Киншаса и у 607
дућности слободне и независне 4"
голе. Разуме се, чињеница да други 19 значају привредни објекат у 00 лобођеној Африци гради НР КУ" на такође може да има извесне политичке импликације. Оне су овом тренутку могу назрети једино кроз надметање великих, али без јасних показатеља дахће све 79 значити и њихов обавезан утицој на тлу које упорно наглашава 60! ствене специфичности и аутохто“
не тежње, ; Д. РАНЧИЋ