Borba, 22. 11. 1969., str. 21

(у, СТРАНА — БОРБА — 22. НОВЕМБАР 1969

НА ПРАГУ ХХ]: ВЕКА

(ПРЕЧАВАЊЕ |

МУНОАОШКЕ

РЕАКЦИЈЕ — БЕЗ ЛЕКОВА

Др Вилфганг Милер Ру-

холц. истраживач са универзитета у Килу. изјавио г да је успео да спречи икунолошку реакцију организма експерименталних пацова при трансплантацији органа. без интензивне потребе лекова.

Др Рухолц је истакао да је до развијања новог мепода дошло после петогодишњих експеримената са паповима и да овај његов метод прво треба испробати на псима или мајмунима, пре но што почне да се примењује код људи.

Једна од највећих „предности овог метода. према речима немачког научника, јесте у том што: се не смањује пацијентова природна отпорност према болести, као што је случај при трење ману примаоца органа против одбацивања страног ор танизма. Поред тога, мотуће је. пре трансплантације утврдити и контролисати степен сагласности ткива примаоца и даваоца ортана. а

Метод др Рухолца састоји се у томе што дужи период пре операције пацов припремљен за тренсплантацију прима ћелије узете из организма даваоца ортана. Неколико дана пред операцију примаоцу се дају лекови против реакције ортанизма на страно тело. После тога, врши се унакрена измена крви даваоца и примаоца органа. Пошто престану ефекти лекова за спречавање имунолошке ре

акције, пацијент је спреман да прими орган даваоца као свој и „трансплантација органа се може извршити по жељи“..

Према речима др Рихолца, У току многобројних лабораторијских — експеримената са овим методом утврђено је да организам пацова, којима су пресађени органи других пацова, не показују потребу за лековима који би сузбили реакцију према страном телу. Многи од пацова над којима је испробан овај ме-

тод живели су до годину дана са пресађеним органом. Др Рухолц верује да би, у току даљих експеримената. било могуће развити овај метод до тог степена да би људи са пресађеним органима могли живети нормалан људски век.

На крају разговора са новинарима овај научник

је истакао да су његови

експерименти засновани на теорији „имунолошке толе-

ранције“ коју је развио британски зоолог Питер Медавар.

Употреба дрога – заразна оолест

Хери Гринфилд, председник Међународног одбора за контролу наркотика. изјавио је да све већа употреба канабиса (индијска конопља) изазива „озбиљну забринутост“.

„Узимање дрога је заразна болест и легализовање употребе наркотика изазвало би нове проблеме поред оних које изазивају алкохол и дуван“ — рекао је Тринфилд новинарима по завршетку састанка Међународног одбора за контролу наркотика.

Према речима Гринфилда. уживање канабиса и дрога типа ЛСД раширено је у свим друштвеним сло-

јевима и међу особама различите старости.

Чланови Међународног одбора за контролу нарђкотика забринути су због чињенице да се употреба психотропских дрога — као што су аметамин,. барбитурати и халуцинотени — све више шири у земљама У развоју. а кокаин, који је био популаран двадесетих и тридесетих година, поново се све више употребљава. Поред тога, у земљама У развоју. према речима Гринфилда, све чешће се са опијума прелазе на хероин.

ДАТ — СПАСИЛАЦ И УБИЦА

Поучени, скупом школом ДДТ научници сада тразају за ефикасним алм безопасним инсектицидом

Инсектицид ДДТ спасао је милионе људских живо та, уништавајући комарце

„који „преносе маларију, и "милијарде долара вреднос-

ти жетве, искорењујући армије штетних инсеката. Међутим, сви су изгледи да ће америчка влада уско ро _ забранити употребу ДДТ, на основу низа неповољних узгредних дејстава, чиме се на драматичан начин предочава чињеница да је човекова техноло

тија најчешће мач са две

оштрице — то јест, да може нанети колико користи толико и штете, или чак више штете него користи.

То понајбоље илуструје прича са Борнеом, на којем је Светска здравствена ор танизација ПУНО) некад користила ДДТ за борбу против комараца. ДДТ је заиста. скоро сасвим униш тио преноснике _ маларије на Борнеу, али је убијаом бубашвабе у чијим се тели ма натомилавао. Дугорепи туштери „бекое“, који лу“ тају по зидовима и подови ма кућа у тропима, Јели су буба-швабе, по обичају. Али је ДДТ из буба непово љно деловао на њихов жи вчани систем. Чинећи _их спорим и дремљивим. Зах ваљујући томе мачке су их тотово сасвим уништиле, да би саме почеле цркава ти од ДДТ. Тада су се пацови намножили и навали“ ли из прашума Борнеа У насеља, носећи опасност од епидемија куге. Мачке су допремљене авионима, и падобранима спуштанеу села, да би сузбиле пацове, Али убрзо су почели да пропадају кровови _ кућа.

Тада је утврђено да су гу штери „Бекое“, поред буба-шваба, јели и гусенице које нападају кровне конструкције. Ову причу испричао је др Алмот Коул, са Универ зитета Корнел, еколог, стручњак који проучава разнотежу супстанци и си стема у природи, предочавајући да је ДДТ само један пример технолошке благодети, чија се коначна пена на почетку примене не може знати нити предвиђати. Исто тако, аутомобил је човечанство учинио мобил ним, али само у САД директно убија око 50.000 Љу ди годишње, Пеницилин спасава животе, али изази ва бурне реакције, па чак и смрт неких људи који су алергични на њ.

ддт (апстого агрћуепу] илећјогефћапе) један је из породице хемикалија усавршених после 2. светског рата. Он је смртоносан за велики број инсеката, мада многе врсте постају от порне. Најпре изграђен за борбу против инсеката ко ји су изазвали болест холандског бреста, и сузбија ње вашију које преносе ти фус, ДДТ се показао изузетно ефикасан У борби против маларичних комара ца и многих других штето чина — губара, скакаваца итд.

Међутим, невоља је у то ме што ДДТ | изванредно постојан. Он се задржава у води, преноси ваздухом, и доспева свугде. Пингвини на 'Антартику имају га у својим телима, док се

код људи складишти у мас ном ткиву. Мада нема дока за о томе да је изазвао смрт иједног човека, њему приписују главни узрок изумирања огромног броја птица и риба.

Пре десетак година, изражена је сумња да дДтТ може бити изазивач нерв них поремећаја код људи. Тада су научници америчке здравствене службе извршили експерименте који су показали да код доб ровољаца изложених 200 пута већој количини дДт од нормалне нису запажене никакве патолошке про мене. ~

Поучени скупом школом ДДТ, научници сада трага ју са све ефикаснијим инсектицидима са специфичним, селектривним дејством, који, поврх свега, не би били тако постојани. Истовремено, три највећа произвођача ДДТ саопшти ла су да евентуална забра на овог чувеног инсектици да неће озбиљно угрозити њихов посао. Наиме, он по следњих тодина и тако про лази лоше на тржишту. Доносећи 20 милиона долара годишње (250 милиона динара), ДДТ је занемарљив на тржишту инсекти цида, чији промет достиже једну милијарду _ долара (125 милијарди динара).

Откако су приговори про тив ДДТ учестали, његова потрошња смањила се, за само две године, преко де

сет пута. Против свега, највећи део произвођача америчких произвођача

ДДТ. одлази у извоз, првенствено у земље у развоју. Нови метод откривања опасних супстанци у крви

На годишњој скупштини Америчког удружења за ср це, управо одржаној У Да ласу, др Роберт С. Лиз из Масачусетског _ института за технологију поднео је извештај о усавршавању новог метода обаввања крв них проба. Нови тестови да ју поузданије резултате У установљавању количине Холестерола и других суп станци у крви, те тако и от кривању потенцијалних жртава срчаних удара.

Холестерол је масна суп станца на коју се сума да игра кључну улогу и коро нарној болести. По образло жењу др Лиза, нови крвни тест утврђује присуство и мери количине _ извесних крвних беланчевина, које, У ненормалним количинама, повећавају опасност од срчаних напада, чак и Код неких пацијената код ко"

јих је количина холестеро ла у крви нормална. Штавише, др Лиз је чла новима Савета за артерио склерозу организације АЖА предочио да његова испитивања потврђују зећу опасност од повећаних ко личина тих беланчевина названих „беталипопроте“ ини“ = него од повећане количине холестерола. Липопротеини су комбинације масти и беланчеви“ на, при чему беланчевина ти део спрега служи као преносник масти у крви ко ја циркулише. „Бета-проте ини“ обично носе највеће количине холестерола при“ сутног у крви, али ДР, па каже да његов рад УАВИЈЕ на то да протеински део 6 та-групе игра непосреднију улогу од холестерола у. стварању органског стањ погодног за срчани удар.

Доскора, каже др Лиз, ни је постојао једноставан и непосредан начин мерења, количине тих беланчевина у крви. Погрешно се претпостављало да је количина протеина сразмерна количи ни холестерола коју носи, Међутим, нови тест подразумева одбрану крвне плаз ме у центрифуги велике брзине, при чему се бетапротеини одвајају, па се мо ту тачно мерити. | Потенцијална практична Вредност новог теста дока зана је проучавањем проте ина код оосебе за које се зна да пате од »пуерорго јејпетјае« — стања које че сто претходи коронарној бо лести. Код једне групе так вих пацијената, количина холестерола у крви била је нормална, док је количина бета-протеина била повећа на.

КРАЈ АВЕЛИЋЕВОГ _ ЉУБИМЦА

Касније је из Загреба довезена сва сила разноврсне друге опреме и технике, па им је требало још неколико бункера. Било је ту: тридесетак шмајсера, шест „шараца“, десетак снајпера, десетак пригушивача за пиштољ, четири радио стани це са великим и четири са мањим радиусом, гомила разних униформи (америчких, енглеских, руских) и цивилних одела, при личне количине експлозива и мина, неколико ташни разног новца и којекаквих дрангулија.

Тим камионима се у Госпић довезло и двадесетак војника у немачким униформама од којих су се, међутим, многи сасвим добро служили домаћим језиком. Да

би слика била смешнија, њима је кома-'

ндовао усташки официр, заставник Звонимир Новак, за кога се касније установи ло да је по националности Чех, да се раније звао Јиржи Краус и да је велики стручњак за шифру и „круговал“ (радио).

Већ други дан по доласку исти ти војници примећени су на госпићким улицама и у гостионама у усташким униформа ма.

У то време у целом Госпићу нико није "могао да каже о чему се радило, чиме се та „скупина“ бави, шта им је намера, какви су им циљеви.

Све је било обавијено тајном, све и у најбољој конспирацији.

Знали су само директно умешани, а ти су ћутали као рибе.

Новоскројени усташки надпоручник Баришић био је стално у покрету. У Госпићу га се виђало само када је изван гра да било „густо“ због близине неке једини це Народно-ослободилачке војске или на лета савезничких авиона — када би се увлачио у свој бункер. Иначе, када је напо љу било „ведро“, скитао је унаоколо, нешто тражио, њушкао.

Активисти Народно-ослободилачког покрета добро су запазили да често "некуд путује мотоциклом или аутомобилом, сам или у пратњи двојице-тројице усташа, да се дружи само са поручником Јањићем и да ступа у разговоре са свима и сваким.

Његов помоћник, поручник Хајн, био је више пијан него трезан, али извући из њега реч било је теже него добити главни згодитак на лутрији. Ћутљив и затворен до крајњих граница — остављао је утисак као да је човек без језика. и када би седео у гостиони мртав-пијан, радије би гостионичару прстом показао шта жели нето што би отворио уста. Ако би се то случајно, понекад, и десило — кроз ретке коњске зубе би као по правилу исцедио не-

Пише; А. Јупин

фељтон.

Другог светског рата, припрее бекство из Југославије, хитлеровци и усташе су приступили остваривању очајнички смишљеног плана о организовању "диверзантско-саботажне активности и герилског ратовања У подручјима која је Вермахт морао да напусти под при тиском незадрживе офанзиве јединица ЈУ гословенске армије. Рушење објеката, паљење кућа, тровање бунара, терор над становништвом, атентати и сваки други по кушај изазивања хаоса били су задатак повереп нацистичким „јатдкомандама“ им усташким С-групама. У Лици су тај посао имали да обаве „Јагдкомандо Госпић“ и (С-група под заповедништвом једног од нај окорелијих усташа, пуковника Делка Богданића. Павелићевог све чинио и

Пред крај мајући свој

како се завршио живот једног од најбезобзирнијих, најсуровијих злочина па усташке НДХ — о томе говори овај

миљеника. Шта је

ку одвратну псовку. Јуди, који су доживели и то да га чују питали су се која је мајка могла родити такво чудовиште.

Усташки заставник Звонимир Новак био је далеко говорљивији, али су га ретко виђали у граду. Највише је времена проводио у бункеру, бавећи се својим „круговалом“.

Ништа се није могло сазнати ни од пу ковника Судара, а поготово не од његовог „извејштајног часника“ Јањића. Они су обојица знали о свему све, али су им уста била везана правилима игре и стротим законима конспирације.

„Не дај боже да се нешто провали“ товорили су један другом. у

Ипак су — и то доста времена пре завршетка рата — наша војна и политичка руководства дознала да Немци и усташе заправо припремају разне видове субверзивне саботаже и диверзантске делатно сти на ослобођеној територији иза фронтова. Скупина у Госпићу организована је би ла с таквим задацима, и представљала је „Јагдкомандо Госпић“ по немачком, односно — срж и језгро једне шире организације, коју су усташе крстиле као „С група Лика“.

НЕМЦИ ИДЕЈЕ, УСТАШЕ МАТЕРИЈАЛ

Стварање малих борбених јединица за специјалне задатке Немци су практиковали од самог почетка рата.

То, уосталом, и није био њихов специјалитет. Познато је да су се и друге зараћене стране у Другом светском рату, а и раније, служиле малим специјално припремљеним јединицама, убациваним У по задину непријатеља да би рушиле комуникације, важне ратне објекте, да би нападале војне штабове и слично. У Другом светском рату такве су се јединице прочуле под називом командоси.

Немци су се таквим методама ратовања користили у великој мери. Имали су безброј установа. институција, организација које су се бавиле „специјалним пословима“. Свим тим пословима углавном су дириговале полицијске, шпијунске и оба вештајне службе.

У агонији 'Трећег Рајха дошло је до обједињавања свих обавештајних, контра обавештајних и полицијских снага, а тиме и активности специјалних јединица.

Како се „стратешко повлачење на но ве положаје“ немачке војске почев од Ста љинграда никако није могло зауставити. а

отварење Другог фронта постало питање дана. у многим главама немачког водства све је више сазревало питање шта ће би-

ти ако фронтови пређу границе самог

Рајха.

Многима је било јасно да то неће бити обично дизање руку. једноставна капитулапија и предаја. док су многи видели, У страху и најпрометније улице и тргове Берлина пуне вешала и табли с њиховим именима.

Морало се предузети све што је још остало на располагању и тражити излаз из ситуације.

Вукови су почели да се припремају за одбрану у сопственој јазбини.

После обједињавања војне обавештајне службе. Абвера, и цивилне полиције безбедности. у којој је Гестапо био само једна грана. у оквиру РСХА, Главног уреда сигурности Рајха, створено је и једно ново одељење с ознаком ВИ-С.

За шефа тог новог одељења био је по стављен СС-пуковник Скорцени. један од највећих немачких мајстора за послове диверзије и саботажа вишег стила. Управо се то одељење бавило организацијом и дириговањем свом субверзивном, диверзантско-саботажном активношћу у позадини противника, на подручјима одакле су немачке трупе биле присиљене да се повуку.

Приликом разраде планова о активно стима иза линије фронта и на подручјима одакле су се повлачили, Немци су другачије третирали територију Рајха а другачије окупирана подручја.

Посебну пажњу су обраћали на оне земље и подручја за која су претпостављали да би „могла доћи под утицај кому низма“.

Још нису били потпуно убеђени у сна гу и чврстину антихитлеровске коалиције. па су веровали да ће за њих бити од велике користи уколико се у тим земљама пружи организован и што снажнији от пор покушају увођења социјализма или ширења сфере утицаја Совјетског Савеза. Западни савезници би у том случају, рачунали су. били стављени пред готов чин. Морали би помагати те покрете чиме би дошли у сукоб са СССР. Југославија је У том погледу била најинтересантнија и у првом плану.

Под окриљем одељења ВИ-С нашле су се и организације под називом „Јагдфербанд“ састављене од разних група ко је су се раније већ бавиле сличним посло вима. Њихове подручје или теренске једи нице носиле су име „Јагдкомандо“.

(Наставља се)

ВЕЛИКИ ПОТРКЕ

Како је 1929. тодине ерупширао булкан економске кризе —

најбеће у историји. Може ли се понођиши данас:

Помоћу једногласне рекламне кампање у листовима од понедељка. агенције-мењачнице су саветовале „мудрим штедишама“ да се одмах снаб деју деоницама. У ствари, управо је тог понедељка, 28. октобра, почела права катастрофа. У почетку је замена акција била интензивна, но нешто мања него у суботу — достигла је 9,212.880 акција. 55 ли је зато пад вредности био далеко већи. Индекс деоница у „Тајмсу“ забележио је пад за 49 поена само у једном да ну. „Џенерал електрик“ је из губио — 47,5 „Вестингхауз“ — 345, „Телеграф енд Телефон“ — 34 поена. Пад је био већи него читаве претходне „недеље панике“.

У 13,10 часова створила се једна велика заблуда — неко је видео Чарлса Е. Мичела, високо хваљеног шефа „Нешенел сити бенк“ (једне од највећих банака тог времена, поред „Чејз , нешенел“ бенк“), како улази У Морганову канцеларију. И,гле чуда —- „тикери“ су тог тренутка почели бележити пораст вред ности! Акције челика су оја-

било _ ништа — а Мичел је, како се касније сазнало, и сам дошао да тражи кредит. Упао је и он у берзанску мрежу, као нека ситна риба. Следећих десет година провео је бранећи се пред разним судовима.

Пошто никакво саопштење није . долазило — поново је био забележен пад. а У после дњим часовима замењено је три милиона акција по до та да најнижим ценама.

И тог дана су се банкари

били окупили У арта а канцеларији и «К али два МЕ — од 1430 до 16.30,

Штампа је тај састанак опи/ ствује.

монт је добио мучан задатак да пред штампом демантује те гласове. '

Међутим, са више сектора су стизале изјаве намењене Уумиривању публике. Једини „конструктивни“ предлог тог дана дао је Џемс Џ. Вокер, тадашњи градоначелник Њујорка, иначе готово потпуно незаинтересован за узбудљиве догађаје у његовом граду. Саветовао је власницима био

чале и скочиле са 193,5 на 198 поена. : ] | Од очекиване уорганизова- Милијардер Рокфелер варам не подршке“ није, међутим, је да су „основне прила земљи добре .-.

сала као „размену гледишта“ и „извесно охрабрење“.

Само, после састанка су рекли за јавност „да није ду“ жност банкара да одржавају одређени ниво "берзи. Фихова је дужност да пазе да се размена одвија У реду и да сваки продавац на ђе купца — по некој цени али не и да непосредно уче-

жотирања на

„Покољ недужних“

Шкртим речима банкари су

тако повукли дата обећања.

Била је то страшна вест. |-г ;

За власнике акција без покрића катастрофа је имала само један излаз — пад цена. Желели су да буду спасени од пропасти и готово ни су могли веровати да су их уништили на тако суров начин. Уторак 29. октобра био је најтежи дан У историји Њујоршке берзе, а можда и У светској берзанској историји.

Сви су масовно продавали акције. На свим секторима се

нудило — али нико није куповао. Као и увек, „тикери“ су ра дили са закашњењем — еми-

товали су податке два и по часа по затварању берзе. Ре зултат је био ужасан — било је замењено 16,410.030 акција, три пута више од претходног дана. Губици су били страховити. „Тајмсов“ индекс акција показивао је пад од 43 поена.

Пред затварање, берзански службеници више нису могли да се држе на ногама од замора. Нико се више није надао да би могло поћи на боље. Говорило се да ће бити и — горе.

У првој недељи потреса до шло је до покоља недужних. Сада је казна стизала и најбогатије. моћне пословне људе и берзанске професионалце. Прве недеље берзанске фи лијале су опседали мали, успаничени људи, а сада се заинтересовани нису могли видети, јер су нове жртве имале удобне станове. где се могло патити — приватно, далеко од туђих погледа.

Банкари су се опет састали тог поподнева, па опет увече, али њихови састанци више нису изазивали никаква реаговања. Углед им је пао на најнижу степеницу.

На берзи су кружили гла; сови да представници ·„организоване подршке“ — врхун-= ске лакрдије тог времена протурају гласове о стабилности и помоћи да би могли распродати сопствене акције. После вечерњег састанка Ле-

скопских дворана да на репертоар ставе филмове који би подигли дух и унели нову наду у срца њујоршких грађана“.

На берзи су мислили да је најбољи начин 3за повратак духа и наде — затварање бер занског тржишта деоница да би људи могли одахнути.

Невоља је, међутим. била у томе што би таква вест само појачала панику.

Октобра 29. озбиљно се у поподневним часовима почело мислити на затварање. Да не би привукли пажњу публике, чланови управног одбора Берзе полако су се удаљили и пошли на састанак, овог пута не у велику конференцијску салу, већ у просторије компаније „Сток кли ринг корпорешн“. испод позорнице узбудљивих догађаја. Одлучили су да берза остане отворена, али да би мо гла да се затвори у боље одабраном тренутку.

ИМ, поново су у кварту финансијера светиљке биле упаљене читаву ноћ.

Следећег дана могли су се посматрати надчовечански на пори људи да се спасу кала је спас већ изгледао немогућ.

Обим замене акција и даље је био огроман — али су се цене нешто подигле. Акционар ски индекс „Тајмса“ показивао је пораст од 31 поена. По јединим деоницама опет је по чела расти вредност. Нико ни је умео да објасни како и заш то. Можда зато што су профе сионални „пророци“ јавно показивали оптимизам.

Увече, 29. октобра, Џулијус Клајн, важна личност у аме ричкој националној администрацији, говорио је преко радија и подсетио на речи пред. седника Хувера „да се основ не активности у земљи одвијају сасвим нормално“.

(Наставља, се)