Borba, 20. 04. 1974., str. 11

САЗЕЗ КОМУНИСТА И СТВАРАЛАШТВО

Јасмина Богдановић је, кажу у екстилном комбинату „Зеле Вељковић“, радила ноћас, у трећој сме-

иа. И дадоше нам адресу, погреш-

ну на жалост. Тражисмо је дуго. пу тевима којима: се селила од стано-

давца до станодавца.

А залшто бал са мном хоћете да

разговарате; — пита и без љутње и без радозналости, чим је отворила врата. једне приземљуше у Улици Саве Ковачевића. Рекосмо да друте раднице из Комбината неће говорити на УП конгресу Савеза комуниста Србије. И да нису кандидо ваше за чланове Централног комитета. Она јесте.

Пита даље: Да немате ц ви, у про граљму, неку радничку темуг Не рече то ни подсмешљиво ни у накани да увреди незване госте. Доста јој је: парцелисања живота, и доста јој. је политичара који говоре о радничким становима, о радничкој култури, о радничким проблемима. Доста јој је и новинара који су, го-

динама, хитро записивали те говоре,

Осећала сам се као у резервату.

КОМПЛЕКС: НИЖЕ ВРЕДНОСТИ

Не: сматрам ја да: су. радници 2љути, сматрам да нису обавештенц. „У радничким школама се мислим да мама не треба података о Гетеу, шта ће нама Гете! Гете нам, тако се жамесе. неће помоћи за малиитом. И тако ми што-лита нисмо научили, од онога што знају наши | врињаци. Кад се усковитљајџ духови око њеке заблудеље _ стваралачке _ личности,

кад се почне неко дело јавно кри-.

тиковати, тада се. реда ради, тра-

жи мишљење ц од радника. _ Радниж примећује да ту, можда, нешто није у реду. Да не би тпогрешто, да не би забраздио у начим опалазам или у какав други „изам“, приклања се оном мишљењу које има изгледа да постане званично

малшљење. Својом главом није трд-'

мислио јер није ни могао. Они који су му могли помоћи, рачунајући и спомељијтог Гетеа, одсутни су из ње гове главе. ;

' Читалац. примећује како лепо говори ова двадесетшестогодишња девојка. Она је завршила Текстилну индустријску школу, а дане и дане провела у библиотеци. Учила сам из имата, каже. Спочетка сам се стидело што идем џ ту школу, признајем то, зашто да не признамг Знала сам да је то школа „нижег ранга“ тџ 0диста сам пмала комплекс ниже вре дности.

Каже затим да је била одликаш у основној, а да су неке њене другарице, незаинтересоване за књигу, једва искорачиле из школе. И није знање одређивало њихове путеве, Ја сам, вели, отишла у индустријску, а оне, већином, у гилмтазију. Судбине су одређиване новцем породица. РАДНИКУ ОСТАЈЕ СЕВДАЈЖ па те

Данас се, наставља она своју малопређашњу мисао, многи исправни

· људи труде око радника. Покуша»вају да нам приближе озбиљну. Му

зитку м' мрско ши. је што волимо уг лавном тралљала певање. И какото, занимају се они, радник нижажо да завола оперу Па, имам ја одговор:

у школљм смо најчљли само до — ре — маи..., а касније нилшта. Тељлевизија, и дан-данас, све чини да Баха ч Бетовена сачува од налце пажње. Озбиљна лијзика се емитује у тозним часовима, онда кад је могу слу шати, само одморни. Раднику остаје севдах. ка

Јасмина понавља: Није срамота не знати што-шта и не неразумевати праве вредности. Срамота је оно друго, рећи човеку: Шта ће то теби%! Шта ће раднику Бах и Бетовенгт! у

И није култура само у уметничком стваралалитву. Култура је, за-

Може ли Гете да помогне раднину _

Кад се усковитлају духови око неке заблу деле стваралачке личности, кад се почне

" неко дело јавно критиковати, Тада се реда ради, тражи мишљење и од радника. Рад-

ник примећује да ту, можда, нешто није у реду. Да не би погрешто, да не би забраздио

"у национализам, приклања се оном мишљењу које има изгледа да постане званично мишљење. Својом главом није промислио јер није ни могао:

талшите то молим вас, % у тоналџа-

њу. |

Исприча затим један од својих пр вих сусрета са бирократском набуситошћу. Била је кратко у Комбинату кад се неким послом обрела у канцеларији једног шефа. Не посматрајући је као биће, већ као пред мет, упитао је осорно шта хоће.

· Шта она ту тражиг Окренула сам

се, ћутке, п изалила. Данас су друкчије прилике. Боље

__ је дамас. Ето, једна Циганка, чис-

тамица 'налца, добра жена, изашла је ономад тламући из камцеларије једног руководиоца. Плакжала је од среће; јер је дочекана љубазно, јер језапитана, има ла каквих тородич них тробљема. Тај руководилљам је приметио да ова радница ради безвољно, да изгљеда суморно, И: питао

-је то- што. је питао, сасвим другар»-

ски, присно. Знате ла шта се тотом десилог Она је радила као да љети. Цео нали погон је блистао. Не мисли Јасмина да су радници пре објаве Титовог Писма били глу пу и да нису зна шта је шта, али се није смело рећи... „Ћути, шеф иде!“ — то је та несрећна реченица која је често изговарана У фа-

ЈАСМИНА БОГДАНОВИЋ, КВ РАДНИК ТЕКСТИЛНОГ КОМБИНАТА „ЗЕЛЕ ВЕЉКОВИЋ“ (ЛЕСКОВАЦ)

бричким халама; Данас се слободније дише, али великих промена, правих промена још нема. Радник остаје оно што јесте, јер је скучен незнањем и страхом. Свако је незнање плашљиво. Г

УГАЂАЊЕ ПОЛИТИЧКОМ РАСПОЛОЖЕЊУ

Питање које постављамо тражи одговор о нашој професији. Колико ми, новинари, доприносимо кул турном уздизању и идејном оспособљавању радника 7

Имам утисак да већина новинара рачуна да је ово некаква кампања. Птишуј као по наруџбини. _ Угађају тренутном – политичком растоложењу, не угађају читаоцима. Пуне су новине бомбастих наслова и тразциж текстова. Моји другови чж другарице су разочарани јер обично се потулљарише. љета особа, а не особа.

радина ч вредна. ј

Јасмина Богдановић сматра да треба напустити ту шему, ако је то шема, по којој се пишу и објављују разговори са радницима. Приметила је, каже, да у сваком колекти ву има понеки радник. „за сликање“ и за изјаве, Он је као некаква звезда, као филмски глумац. Он ће, тобоже, најбоље да каже. Он је нај вештији. Зовите њега, кад дођу новинари ! ;

Недавно се овде појавила другарица из Радио-Београда. Хтеља је да снима две-три изјаве о Седмом конгресу ц тражила од мене да иза

: 20; АПРИЛ 1974. — БОРБА — СТРАНА 1."

шоа

Крстић: Реклама Трећа награда у групи „Позоришна атмосфера“ па четвртом међународприређеном на ХТХ Стери-

Мирослав

ном тријеналу „Позориште у фотографији“

јином позорју у Новом Саду)

берем раднице. Да изаберем2 Ја2! Рекла сам да свако уме да говори % позвала трве раднице које – сам срела.

Тако се десило да је једна девој Ка из Текстилног комбината „Зеле Вељковић“ страшљиво пришла ми крофону, рекла „..ја мислим..., и заглунула потпуно. Другарица репортер је журно, нервозно, исписала лист и пружила јој га. То је та изјава! То је оно што треба да се каже! Чини ли се То честог — пита Јасмина. И не чекајући одговор вели да се побунила. Рекла је: Тако не можемо сарађивати. Мислила је: Тако не можемо доћи до истине.

Питамо је шта ће говорити на Сед мом конгресу Савеза комуниста Ср бије.

Ако буде прилике да ж ја нешто кажем, говорићу о школовању рад нижа, Рећи ћу да нам не вреди мно 20 од друштвено-толитичких _ знања, од чињенице из марксизма, кб-

ја нам се сада увелико дају, ако немамо оташите културе. Заложићу се, дакле, за бољи положај раднимчлиг школа. Рећи Ћу да је важна култура рада, али да нам није вајде од светлих простора, ако њије светло у нама, људима. Треба тако удеситц налце људске ш радне односе да пам рад причињава задовољство. Рећи ћу даље да средства из Титовог фонда за школовање мљадих радника треба што правилније употребити. И рећи Ћу све то, надам се, кратко тж јасно. Не волим ја оне: дуге мч тнакићене реферате:

Испраћајући нас, пита.на степе-

ницама: Да нисмо одлутали од на= ше теме7 Ви рекосте: Савез. кому-' нмста ц% стваралљалитво. · Можда _ је требало казати нешто о одговорности Партије за„оно што .у култури имамо немамо; Ја мислим да се њена одговорност подразумева.

ж Разговара:

Мило Глигоријевић

Крешо Г олик:

Разбијање некадашњих привилетованих · је потезима који ће касније довести до хаоса у фиљљ погоршања положаја. домаћег фиљма на властитом, тржишту |,

У првој фази послије ослобођења, па негдје до провођења прве привредне реформе. имали смо малу и дотрајалу кино-мрежу и масе нових гледалаца, жељних сазнања, за које је кинематограф тада био готово јесдини могући дотицај с културом и једина разонода. Филмова је. било мало. репертоар се састојао претеж но од совјетских филмова новије и старије производње С изузетком де сетине класичних дјела, већином из пред-дотматског раздобља, тај је ре пертоар патио од тематске и изражајне једностраности, која је већ након двије, три године, упркос „глади“ публике, довела до полутра зпих дворана. У таквим репертоарним увјетима појављују се и први домаћи филмови. Унаточ свим њиховим занатским и умјетничким не достацима. радозналост и патриоти зам гледалаца пунили су дворане. То је доба када су криза публике и недостатак термина: били потпуно непознат појам, али нам оно ипак оставља искуство како се једностра ним репертоаром може изгубити и најнаклоњенија публика.

Друга фаза почиње око 1952. и "трајат ће слиједећих дванаестак година. Ово раздобље могли бисмо на звати тренутком процвата кинематографије у нас. Повећава се и број кинематографа, а репертоар се проширује филмовима из цијелот свијета. Опће ослобађање од догматиз ма лачнији избор филмова, те су кинодворане опет пуне. У репертоару ипак нема ексцеса У односу на идеј ноетичке засаде друштва, У фор"мирању репертоара претежну ријеч имају Санјети за избор филмова.

Нове околности мијењају и положај домаћег филма. Првотна благонаклоност гледалаца уступа мјесто већој критичности, опће повећање обујма и разноврсности материјала дају публици прилику да бира. (С друге стране, домаће се стваралаштво ипак спорије ослобађа дотматске усмјерености него увоз. стра-

омогућује разноврснији и прив-,

из ИЗЛАГА

позиција увозника-дистрибутера. "спроведено ском репертоару и до драстичног

них филмова, а уз то домаћи филмови јопт освајају занат. Зато прве године овог раздобља доносе смањење интереса за домаћи филм и број његових гледалаца опада. Но, то, срећом, траје само неколико година. Већ око 1957. почиње значајан продор домаћег филма у нашем филмском репертоару. Ускоро ће. ус пјети домаћи филмови представља ти културни догађај и биљежити преко милијун, неки чак и до три милијуна гледалаца, те по интересу публике надмашивати и најпопулар није стране филмове. Тај пад ће замах домаћег филма кулминирати 1961, године, када је забиљежена и већа производња од 32 домаћа фил ма. ; “ :

Уз повољнију опћу климу, два су фактора довела до оваквог процвата. Први је у самим филмовима. Ос лобађање стваралачког духа и савлађивање заната омогућили су знатан скок у квалитети. а тематска и

проблемска оријентација _ већине филмова изравно ниче из нашег

тла, из природе и искуства нашег човјека. Други је фактор процвата био у равнотежи између увоза и потреба наше кино-мреже, која је омогућавала нормалну експлоатацију филмова. 6 Треба међутим рећи да је стање

југославенске кинематографије већ

у то вријеме било само привидно идилично. Економски закони, који тада у ој управо почињу превладавати, ускоро ће избацити на површтину супротности интереса њених организама. Утврдит ће се да постојећи односи фаворизирају уво зно-дистрибутерска подузећа, а на штету и домаћег стваралаштва и кино-мреже. Разбијање тих привилегираних позиција увозника-дистрибутера проведено је потезима ко ји ће касније довести до каоса у

филмском репертоару и до драстич ног погоршања“ положаја домаћег филма на властитом тржишту.

Тај се процес већ одвија у трећој фази, која траје до данас.

оу

ЊА НА КОНГРЕСУ ФИЛМСКИХ РАДНИКА

Мића Милошебић:

ЈУГОСЛАВИЈЕ Е

Осам тачана, нао основ

Филмски радници желе да начине основни програм и задатак свог садашњег и будућег, деловања, сматрајући да је то важан политички задатак им свих осталих појединаца, фактора ж институција од којих зависи конституисање кинематографије

У циљу разрешења, пресецања, и превазилажења свих аномалија, „филмску: радници сматрају да се више, на бази амандманских принципа и односа, не може одлатати

„СУТЈЕСКА“ — најгледанији домаћи филм

„

· бним инструментима,

враћање производњи њеног отуђеког дохотка, па стога „инсистирају на прерасподели прихода од улазница за домаћи филм, и то по следећем основу: |

1. 70 одсто оствареног – прихода иде произвођачу и дистрибутеру филма. ;

2. 30 одсто остаје биоскопу,

3. Укидају се све републичке, оп _ штинске си друге принадлежности које су до сад третирале улазницу за домаћи филм и у целости пре бацују на улазницу за инострани филм, што би се регулисало посеуз обавезно вођење рачуна да се цена улазнице за инострани филм формира У скали зависној од његове друштве же и уметничке вредности.

4. Формира се нова. адекватчија цена биоскопске улазнице, у оквиру једног одговарајућег самоуправног споразума, зависно од релатив-

и јних и аналогних економских и 0р=

жишних показатеља. 8 ',5. Место домаћег филма на домаћем репертогру треба да буде сти мулисано и обезбеђено како квали.тетима самог дела. тако исто и одређеним економским, друштвеним и законским мерама.

6. Трошкови приказивања домаћег филма, у односу на страни филм, морају да буду подложни од товарајућој сразмери, зависно од у“ купне акумулативности домаћег и страног филма, односно друштвене и културне улоге једног и другог, водећи рачуна да висока производна цена домаћег филма и ниска на бавна цена страног филма захтевају и целисходну биоскопску мрежу, тим пре што без третмана домаћег филма као културног добра не би био остварљив и овако. повољан третман страног филма, као култур ног артикла. У том смислу, треба разумети и наш захтев за предложеном прерасподелом прихода од улазнице за домаћи филм " 7. Политику увоза и приказива-

"се и могућност

_Кктора и институција

ња иностраних филмова у потпуности условити откупном,. третмном и експлоатацијом домаћих филмова,

5. У циљу ефикасне заштите домаћег филма, неопходно је, на нивоу међурепубличког договора, постићи што пре практичну сатласност о свему овоме као и о свему осталом што може да доведе до побољшата услова привређивања филмске индустрије у мери која би сталне филмске кризе и потресе заменила стабилнијим и плодотворнијим развојем домаћег филмског стваралаштва, као масовним медијем друштвеног и културног де ловања. У том случају. смањила би разних садашњих манипулација. доводећи _ домаћи филм у један много чистији и оправданији друштвени однос, где би било више места и за ефикасније деловање тржишта, и за ефикасније деловање планирања, за један целисходнији друштвени однос У ствари. не ради заштите онога што као филм није у стању да се потврди у животу, него баш ради за штите свега онога што као филм хо ће и може да издржи све пробе пред животом, у равноправним ус= ловима, наравно. "

Филмски радници не мисле да 0вим предлозима праве било какав преседав „ни било шта друго у супротностима са свим јасно и одлучно дефинисаним амандманским обавезама у погледу. целисходнијег утврђивања положаја производње, промета и услуга. Само на тим основама. и никаквим другим, онако исто као што то важи и за осталу, производњу ' промет и услуге изван филмских сфера, филмски радници хоће да начине основли програм и задатак свог, садашњег и будућег деловања „сматрајући да је 70 истовремено важан политички зада так и'свих осталих појединаца, фаол којих за-

виси укупно конституистање кине-

у матТографије на новим основама.