Borba, 20. 04. 1974., str. 5
· вања
ССРН ЦРНЕ ГОРЕ __ Подржан предлог састава новог Извршног већа
Кандидат за председника РИВ-а Марко Орландић известио о досадашњим консултовањима,
(Титоград, 19. априла) = На данашњој заједничкој седници Секретаријата Председништва Републичке конференције Сонијалистичкот савеза _ радног народа Црне Горе и Координационог одбора за питање кадровске политике при Републичкој конференцији ССРН кандидат за председника Извршног већа Скупштине Црне Горе Марко Орландић поднес је информацију о досалашњем току консултоо организацији и саставу буплућег Републич ког извршног већа.
На селници је позитивно опењен досалашњи ток и начин консултовања ко-
је је Орландић обавио са представницима општина и неких организација удруженог рада, републичким политичким и друтим органима. Пружена је пуна подршка концепту. организације Републичког извршног већа и њетових радних тела као и конкретном предлогу састава Извршног већа. Оцењено је да су предлози за састав Извршног већа са којима је Ооландић упознао учеснике овог састан ха такви да ефикасан и квалитетан рад новог Извршног већа у остваривању сложених п одговорних задатака ко ји пред њим стоје у наредном периоду.
Предлози Одбора за калровеку политику
За председника
Републичке
конференције
ССРН предложен Ненад -Бућин, за председника, Конференције Синдиката Емин Добарџић, за председника Републичког одбора СУБНОР-а Владо Стругар, а за ректора Универзитета др Мирчета Ђуровић
(Титоград, 19. априла) Данас је Координациони одбор за кадровску политику при Републичкој кон ференцији Горе утврдио предлог кандидата за одговорне функције у Републици.
Пошто Доброслав ЋулаЉић. председник Републи чке конференције ССРН Црне Горе, Владо Јовано вић, председник Конференције Савеза синдиката Републике и Владо Божо вић, председник Републичког одбора Субнор одлазе на нову дужност, Координациони олбор је пре дложио да се за председника Републичке конференције ССРН изабере Не над Бућин, члан Председ ништва ЦК СК Црне Горе. за председника Конференције Савеза синдика
ССРН Црне
та Емин Добарџић, потпредседник Републичког извршног већа, а за председника Републичког одбора Субнор Владо Стругар, председник Већа комуна Скупштине Црне Горе. ;
Републичко руководство обавиће о овим предлозима консултације са сваком од ових организација.
Координациони одбор је на основу предлога Иницијативног одбора за кон ституисање Универзитета у Титограду дао пуну подршку мишљењу да се Скупштини Универзитета предложи да за првог рек тора Универзитета изабере др Мирчету Ђуровића, редовног професора Ековомског факултета у Титограду. с.в.
САВЕТОВАЊЕ У АРАНЂЕЛОВЦУ
НАСТАВА МАРКСИЗМА НА ОСНОВАМА ПААТФОРМЕ
(аравреканан 19. апри-_
ла) — У Аранђеловцу је данас почело дводневно саветовање о актуелним проблемима марксистичког образовања на универ зитету које је организовала комисија Скупштине Београдског универзитета за марксистичко 0бразовање. У току рада са ветовања, јавља Танјуг познати научници и други учесници у процесу 09бразовања размениће искуства и утврдити правце даљетћ преображаја наставе марксизма на основама Платформе за 10, конгрес СКЈ. у
— На Универзитету У Београду успешно је превазиђена фаза тражења
концепције · марксистичког образовања истакао је геоф. др Најдан Пашић. Професор др Владимир Милановић је пошао од питања: како и шта учи-
нити да настава по својој
садржини, циљевима и ва спитним ефектима одгова ра потребама модерног со цијалистичког самоуправ ног друштва и човека.
· У вези са идеолошко-ва спитном функцијом марксизма професор др Буко Шавићевић се посеоно осврнуо на значај присту па марксизму ·Управо зато што се општедруштвени процес револуционарног преображаја мора у“ век јављати као конкрет-
САВЕЗ КОМУНИСТА
~ Прекретинпа У 1973. години _
Подаци о чланству побијају тезу да „Савез комуниста стари“
Поводом конгреса СЕ републи ка и СКЈ вршене су и анализе кретања чланства, пре свега ње гове класно-социјалне "структуре. која је почела да се осетније ме ња тек после Писма. Кад се анализирају подаци о броју чланова СК. о његовој социјалној структури, види се да је 1973. го дина нека врста камена- -међаша. да је у тој години углавном до штло до прекида многих негативних токова и изразитијет мењања дотадашње социјалне струк-,
туре: СК.
Број чланова године већ је познат: чланова. Радника је
цини
СКЈ крајем 1973. 1,076.711 у СКЈ 313.466 или 291 одсто. Иако ове бројке показују да још није пос тигнуто стање из 1968, године. да кле пред 1Х конгрес СКЈ. кад је ов имао 1,146.834 члана и жад је у СК било 356.834 радника ЗА одсто — ипак је у 1973. го— у. односу, на претходне — постигнуто знатно повећање и укупног броја чланства и броја
гиМ показатељима
зна.
интензивниј е
или
обезбеђују.
| |
БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ
ПОГОНА _
ПОЛИТИЧКА КЛИМА
На, седници Унверзитетске саивевение СК расправљано и о примени критеријума, о морално-толитичкој подобности
| наставнижа
Политичка битка за раз вој самоуправљања на Бео градском универзитету за почета је на прави начин.
али се мора тражити све-
обухватније и одговорније остваривање суштине уставних начела, јер првим успесима нису отклоњени и сви отпори, од организованих до оних који су изазвани идејном и политичком неукошћу. То и мора бити поље рада Са веза комуниста на Универзитету. један је од закључака са јучерашње сед нице Универзитетске конференције СК. посвећене уставном организовању
У уводном излагању Ми хајла Чемерикића, председ ника Комисије за реформу Универзитета. истакнута су три централна питања: примена Закона о високом школству. примена Устава у високошколским установама и марксистичко образовање. У примени закона о високом школству, организоване снаге су наилазиле на различите отпоре чија је јединствена карактеристика да су тежиле очувању „чврстог Универзитета, са свим карактеристикама мо нопола и хијерархије“. Ин систирало се затим преко мере на специфичностима и аутономији Универзитета. с једне, или се пак Универзитет тотално поис товећивао с привредом, с друге стране.
Било је доста неразуме вања, несналажења, па и намерног _ искривљавања познате препоруке о кри теријумима за избор нас тавника и сарадника Бео традског универзитета, што га је усвојила Скупштина Универзитета. На неким факултетима је то схваћено тако, па чак и у статуте унето, да СК мо ра да даје оцену и „пише
реферат о моралној и по,
литичкој подобности.нас-
тавника“, уместо да,ства..
ра овољну _ политичку климу у којој ће (бити олакшан посао комисијама које су дужне да то
ураде. Марксистичком образо-
ни и особени процес, рекао је др Павићевић, и марксизам мора добијати
' своја посебна уобличења.
радника у СК. Ти су подаци мање-више познати, «вема потребе овде их понављати,'док се о дру
промена до којих је дошло у 1973. години у кретању чланства мање
На пример, у тој. години је зна. тно смањен број оних који су са мовољно напустили СК. Док се претходних година број таквих чланова кретао између 10 и 15 хиљада. у 1978. тодини самовољчао су СК напустила 5.694 члана.
У 1973. години дошло је и до идејно-политичке диференцијације, па према томе и промене у разлозима искључе- · ња из СК. Док је ранијих годи"на проценат искључених због па сивности (недолазак на састанке. неплаћање чланарине и чеизвр- штавање осталих статутарних 0бавеза) био врло велики, у 1973. години тај проценат је смањен. а истовремено је повећан постотак искључених због идејно-политичких скретања. Иначе, у тој
Морају постојати ако Ра „национални марксизми“. а оно особеним друштвено-историјским словима одређене варијанте маркеизма, тј. уобличења, примене и унапређења марксистичке мисли
Ту онда марксизам није пука теорија већ револуционарна Пракса и није израз само појединих теоретичара већ колектив ног искуства у организованој друштвено-историјској акцији на изградњи социјалистичког друштва.
тодини из
позитивних
носио 37,3.
са.
СК су искључена 9.443 члана, а у претходној, 1972. тодини, 12.941. у
Подаци о искључењу радника, њиховом скидању са евиденције и самовољном напуштању СК, из међу два конгреса показују да | је у 1973. дошло до значајних промена, У 1969. години проценат радника који су по овим ос новама напустили ск износио је 51,3 одсто. а у следеће две године 47 одсто, па у 1972. години 40 одсто, у 1973. тај проценат је. из
Занимљиве су и цифре које бележе број оних који су једноставно нестали из евиденције Са веза комуниста. Приликом одлас ка из своје дотадашње организа ције они су узели документа и једноставно нестали.
се да је добар део тих људи отишао на привремени“'рад у иноетранство. али, то је претпоставка коју треба тек проверити. Ме ђутим, и у тим кретањима је 1973. година изузетна. Ево како
вању на факултетима при ступа се још поједностав љено и униформно, оно је исувише школски постављено. Још није прихваће на идеја о Универзитету као центру марксистичке мисли и непосредном учеснику у стварању самоуправне надградње друшт ва. Савез комуниста на Универзитету, поред свих отпора који су се јављали, рекао је Чемерикић, успео је да у последње две године створи погодну по литичку климу за примену Устава.
Часлав Страхињић (Фа култет политичких наука) је указао на „деградирање марксистичког образо вања“, а Радоле Шекула-
рац (Машински факултет).
на формализам у примени препоруке о утврђива њу идејно-политичке и мо ралне подобности кандида та за наставнике и сараднике Београдског универзитета, који је присутан на многим факултетима. Момчило (Правни факултет) сматра да се чак и површном анализом може утврдити да је Статут Филозофског факултета „збирка незаконитости“, што комунисти не би смели да дозволе. Он је изнео податке према којима су надлежности Савета овог факултета сужене Статутом, тако да
је сведен на „формалну егзистенцију“. : Председник _ Универзи-
тетске конференције СЕ Милорад с" Бертолино је, говорећи о увођењу критеријума за моралну и по литичку подобност настав ника, нагласио да се тиме желела ревалоризовати позитивна категорија која је раније постојала, али је с појавом либе-
рализма постепено напу-
штана, па чак доведена дотле да је сматрана „ни жом ' категоријом“, која.
деградира ниво научника... Уни- .
и: истраживача на верзитету.
Бертолино каже како постоји велики формализам у примени ових кри теријума, поготово код та козваних „средњих случа јева“. То су они наставници који нити су нарочити друштвени радници, нити имају за собом научне радове, а нису анти замоуправно оријентисани, па им се у рефератима о моралној и политич кој подобности пишу „чи таве антрополошке студи је“, ствари се, кратко речено, измишљају, јер је зве схваћено формално. Друго, СК не може давати оцену о подобности на ставника, што је унесено у статуте неких факултета. СК може да даје гвоје мишљење комисија ма и то на јавним, широ ким скуповима, а не да тиме буде „задужен“ рекао је Бертолино. Конференција је на кра јУ упутила писмо другу Титу и СИВ, којим се по пржава став наше владе према претензијама Итапије на наше територије, изражавајући пуну спрем ност наставника и студената Београдског универзитета да све своје снаге, уколико то буде загребало, стави на браник цомовине.
Ј. РАДОВАНОВИЋ.
Курдулија ·
(Загреб, 19. априла) Дискусија у наставку Осмог конгреса филмских радника Југославије обухватила је многа актуел-
тографије. од идејних и „организационих до материјалних и чисто стручних. Први учесник у распра ви. Вељко Булајић, изнео је да је пред филмским радницима велика шанса да кроз заједнице за филм. у оквиру заједница
за културу. уз пуну функ
цију координационот одбора развијају нове иницијативе и омогуће продукциону експанзију.
— Ми имамо основ кадрове. а према томе и шансу за нову ауторску експанзију — казао је он. Због тога је немогуће нашу кинематографију замислити са приказивачима филмова који њен раз вој проматрају супротно интересима нашег филма. неосновано убиру огромна материјална средства, а која онда директно и индиректно усмеравају против домаћег филма. Против једне социјалистичке кинематографије. младе али сиромашне, а која ипак у својој биланци има и успеха, као што је тај, да је око 80 одсто наших филмова извезено у свет. па макар да се ради о две или три земље, а што није мало у односу на дру ге“ — закључио је Булајић. Матијаж Клопчич је на гласио да филм треба тре тирати као саставни део националне културе, а ни
УЗ
МА, ЧУ
~ ВЕЉКО БУЛАЈИЋ: Шатса за нову ауторску екстанзију
како као индустрију. По његовом мишљењу. критика треба да одгаја укус гледалаца и да буди интересовање за домаће филмско стваралаштво. Међутим. многи добри филмови прошли су без одјека
је смањиван број тих „изгубљених“ чланова СК:
1969. године
тај број је износио 48.936. да би
Верује
се следеће године попео на 55.769 У 1971. ова бројка се преполовила и износи „само“ 27.842, а 1972. године — 20.805. У години о којој пишемо као о прекретници 1973. тај број износи — 8.866.
„Завршавајући овај кратак ста тистички преглед кретања у Са- | везу комуниста из којег је могуће закључити да је 1973. година значила прекретницу. наведимо и податак да је те године У примљено 109.150 нових чланова а од тог броја новопримљених 49.969 или 39,3 одсто су радници И још један врло значајан податак који побија тезу да СК стари: 1973. године од свих новопри мљених 74,3 одсто су млади људи са непуних 27 тодина. Прош ле године у Савез комунисте
примљено је 81.207 младих људи
ск
У: Р.
ФИЛ:
на питања наше кинема-
КМ -
~
против домаће производње
у критици Што се тиче „црног таласа“ он је. према његовим речима био снажне политичке осуде. али никад није направљена истанчана анализа критичара.
Формула о „три слободе“
Говорећи о критичару као аниматору Божидар Зечевић је негирао да је
„наша филмска критика у
целини на ниском нивоу.
ПУРИША ЂОРЂЕВИЋ: Концепција или. конструк ција 0 „три слободе“
Ту треба. по њему, да дође до диференцијације да се трачерска критика не изједначује с оном озбиљном и друштвено ангажованом. Критичари — сматра. Зечевић — треба да изиђу из друштвене неутралности, јер је критика пре 'свега' друштвени чин. У опсежном излагању Пуриша Ђорђевић је изнео да постоје гласине које тврде да све што је ство рено у Југославији после 1948. године, а поготово у филму, не вреди ништа. Међутим, створено је више од 500 само играних филмова. „Не желим рекао је он — да се одрекнем ни једног југословенског филма јер сваки говори о свом добу. Тих 500 филмова ове земље не труну у кинотекама, него стоје на располагању историји ове земље“. Говорећи даље о слободи стваралаштва, Ђорђевић је изнео да се „та слобода делила, па је до 1960. била једна, од 1960. друга, а 1972. трећа. Механичка подела иде на штету оних
који су је делили, јер као.
и у рату, она је и у миру недељива“ — сматра Ђорђевић. Међутим, у вези су тим оценама приметили бисмо да — ако је сваки од 500 реализованих филмова одраз свога времена — изгледа да је говорећи о сло боди синеаста Ђорђевић заборавио неке објектив-
не историјске, политичке.
и идејне етапе нашег друштвеног развоја. Историја и дијалектика вероватно би демантовале његову концепцију „о три слободе“. Говорећи о забрани по-
јединих дела у социјалистичким земљама, Ђорђевић је мишљења да је то „често забрана критике. борбе мишљења или њихова замена. а у ствари избегавање идеолошке борбе“.
Конструктивна' критика усмерена је на кориговање постојећег, а не на де-
струкцију темељног — ре као је Душан Вукотић. Конструктивна критика
коју доноси истинско уме тничко остварење. увек је добродошла. а лоше. не истинито и уметнички недоказано дело не може ни ком користити осим злонамернима. јер полази од кривих ' претпоставки и зауставља се на неистинитим закључцима. Радник са својим проблемима. наставио је Вукотић, био је једно време редак гост у нашем филму — наставио је Вукотић. Занемарено је једно подручје великих инспиративних могућности, По: следњи београдски фестивал кратког филма пока-
„зао је неколико изванре-
дних филмова на ту тему али осетили смо ту и јед-
ну озбиљну опасност, по- .
јаву личног интереса, за
до- ' „таласа Вукотић
· те филмоке и дилетантску
реализацију. Упозоравајући на опасност тзв. белог је' изнео да сама радничка тема. снимање напетих мишица радника без стваралачког доживљаја или је срачуната или је ступидна. То је такође злоупотреба сло боде — закључио је Буг котић.
Моћни представни" ци клика
Критичар Драгослав Адамовић је нагласио да је кинематографија сама стварала. онакву критику каква јој је била потребна. Ни један критичар није постао на пример. члан пулског жирија зато што је он хтео већ су се бирали „одозго“ од ауторских групација које су биле на власти. По њетовом мишљењу у свим одборима и жиријима тзв. представници друштва би ли су у ствари моћни представници клика. они су давали регресе. дотаци је. бирали жирије,. свршив шти посао за стручњаке. филмске критичаре који ни издалека нису имали
„такав уплив на филм као
што се сматра.
О филмским манифеста цијама у нашем културном животу говорио 'је Миодраг Новаковић, а о примени уставних начела у кинематографији Аца Стојановић, Франце Космач дискутовао је о перспективама филма. Уместо оболелог директора „Загреб — филма“ Миливоја Погрмиловића инфор мацију о Заједници кинематографије СР Хрватске која би могла послужити и као вишеструки модел о коме се може расправљати на југословенском нивоу, прочитао је Круно Хајдлер, док је председник Друштва филмских радника Хрватске Драгутик Вунак поднео информацију о припремама за
'оснивање филмског цен-
тра Хрватске. Божидар Јањчић гово-
"рио је о неким естетским
проблемима. Декан Акаде мије драмских уметности у Београду Дејан Косановић изнео је, да би у тезама о култури за десети конгрес СКЈ требало да
ДУШАН ВУКОТИЋ: Отасност и од „белог таласа“
буде детаљније назначена кинематографија будући да се у једној реченици не може дати паушална реченица. а да се не истакну и вредности које у њој постоје.
Против административног руковођења
Члан Извршног бироа Председништва Савеза ко муниста Југославије БУДИСЛАВ ШОШКИЋ изја
· вио је да је Савез комуни
ста одлучно против сваке тенденције враћања на агитроповско усмеравање филма, против тезе која значи свођење уметности на,идеолошку и политичку пропаганду. Савез комуниста неће насјести са ветима да се озваничи би ло која уметничка школа _и уметнички изрази де "се у том домену партиј
врати на позицију арби тра. Упркос осцилација, па
и промашаја, наш домаћи
Џ
20. АПРИЛ 1974. — БОРБА — СТРАНА 5.
,
ОСМИ КОНГРЕС ФИАМСКИХ РАДНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ
– САСТАВНИ ДЕО КУЛТУРЕ | А НЕ ИНДУСТ
Немогуће је нашу кинематографију замислити са приказивачима па њен развој. посматрају супротно интересима нашег филма и убирају огромна средства која њорис
ИЈА |
филм је, према Будисла-
· ву Шошкићу, успео да на
„ња. Марксистичка
'тив тенденција
ђе своје место у друштву и у свести радног човека. Велики број филмских ос
.тварења својом стваралч
ком снагом значи животно сведочанство наше ре волуције, одражава драма тичност борбе за револуцконарни,. социјалистички преображај нашег друштва. |
Члан Извршног бироа Председништва СКЈ упо зорио је даље на стање друштвено-економских од носа у кинематографији и. рекао да ту још постоје елементи с противуречних односа. Поред самоуправљања, које је у повоју, и које се доста тешко пробија, ту још егзистирају елементи бирократских, технократских и – најамних односа уз снажно де ловање стихије тржишта. Све је то отворило прос-, тор за приватизацију и монопол кланова. |
Охрабрени писмом, филм ски радници су у великој већини наставили с већом одлучношћу акцију против разних девијација иту су већ остварени први зна чајни резултати. Измењено је стање духа, заустав љене су или потиснуте са сцене националистичке, либералистичке и друге тенденције. Уздрмани су кланови и искристалисани погледи на суштинска питања домаћег филма подвукао је Шошкић, и додао да појединци и гру пе у нашем филму сада лансирају тезу како критике и“сузбијања негатив них тенденција, заоштравање естетских, идејних и етичких критерија ствара климу која спутава слобо ду стваралаштва.. 1 |
„Борба против злоупотреба слободе стваралаштва 'у реакционарне политичке сврхе, против поја ва анархије и неодтоворности уствари је претпоставка за продубљивање стварне слободе и размаха истинског ствараланштва“ — истакао је Шопкић. Он је додао да марк систички усмерена критика не може обесхрабрити истинске ствараоце. За ис тинског ствараоца смело, критичко истраживање значи начин дисања, доживљавања и исказивакрити ка може обесхрабрити само оне који немају ства ралачке снаге и којима мањка сигурност оријента ције.
Будислав Шошкић је посебно истакао да ће Са вез комуниста и у будуће чинити све да би се обез бедило продубљивање сло боде стваралаштва, јер та је слобода еминентно свој ство социјализма што га градимо. Но. та слобода није само за уметника, на учника или неког другог ствараоца. Слобода стваралаштва је животна и трајна потреба радничке, класе у чијем је најдурљем интересу непристрас но, објективно критичко истраживање — истина о друштву, његовим противуречностима о човеку, Са вез комуниста ће и даље водити одлучну борбу про тив свих покушаја да се обнови административно руковођење културом,про враћања на агитроповско усмерзва ње, против теза које би уметност хтеле да сведу на идеолошку и политич+ку пропаганду... Разуме се, Савез комуниста 'ће се борити и против покутпаја да се из области уметности потисне класна, иде олошка компонента ми да се тиме отворе канали иде ологијама које су туђе марксизму и социјализму.
Члан Извршног бироа Председништва СКЈ јена крају. рекао дг Савез комуниста неће послушати савете да се озваничи би ло која уметничка школа и уметнички израз и да се у том домену партија врати на позицију арби тра. Када је реч о крити ци уметничких и филмских остварења,“ онда се че може ићи на тражење пстштачке равнотеже из-
у зфирмативног и кри
птот у умзтничком де-
Трема ттие, не ради
се о жестинч и оштрици критике.
Иго РаВОЉЕНОВИЋ