Borba, 20. 04. 1974., str. 8
8. СТРАНА
(Наставак са 7. стране)
прихватање тржних вишкосва из пољопривреле. те да их финализира кроз најђефитетее пролукте. ко је тражи. не само ваше већ и и“посттоано тожиттте Та значи. па је нужна усклађеност | производних кагацитета прехрамбене имдустееоа птосеп пољотти вгпели Обе гране кроз самсоуправно споразумева-
ње на бази програма развоја кооз пуно поштовање оплвноправности и већег по верења. могу успешнс да· вати нове перспективе озд људима стварањем ве ћет дохотка. а самим тим и већег стандарда. Такође ће се на овај начин решавит, питање запошљавања нове радне снаге. Прехрам бена и друга индустрија. као и остале гране из инду стријских центара. морају У свом развоју предвидети и дисперзију нових капаци тета и погона у она подруч ја која имају услове за прихватања истих Ту ћи морала
ним
ла на разви
и покрајина усмери јању оних општина које су
средства
"законом проглашене нераз вијеним На тај начин ин“ дустријски центри. као и покрајинска срелства. ли-
ректно би помогли развија
ње делова подручја . која
су ланас ис“ “ИВО пољо привредна. а тиме би ути пала и на бржи преобра-
жај пољоптуутзеле и села.
Анализирајући самоуправни тренутак железница Антун Пожега је измео да је пословна 1972.
садашњи
година завршена са великим пословним губитком ол преко 36 милијарди старих динара. а што је све радне људе и пословање у целини довело у изузетно тешку ситуацију. Суочени са овим унутрашњим проблемима. а' наслањајући се у својој идејно-политичкој активности на јединствену и јасно опредељену политику СК у борби за социјалистичке самоуправне од носе у нашем друштву. рад ни колектив је уз повећа-
ну активност организација ·
ск. Синдиката и самоуправ них органа. током 1973. гогине углавном у 1. полугодишту. успео да преброди највећи број тешкоћа. Пре дузете су свестране» мере штедње, рационално кориш инвестиционих троше ња максимални – напори свих радника у што већем извршењу транспортних у-
ћење
слуга често и са врло за-
БОРБА — 20, АПРИЛ 1974.
| чланови РУКОВОДСТАВА |
СК ВОЈВОДИНЕ
ПОКРАЈИНСКИ КОМИТЕТ СКВ, |
Душав Алимпић, Јанош Бански, Никола Барошевић. Божа Башић, Зора Бешлин, Милка Бига. Рада Босиљкић,
Урош Бошков. Ладислав Бухвалд, Бог-.
дан ЏЦревар Стевав Чепски. Стеван Чонкић, Златимир Дамјановић. Соња Димовић, Ђорђе Дупор. Елена Диња, Ђоође Ерцег. Илеш Фиштеш. Ержебет Годић, Ђерћ Гоја. Иштван Гулаш. Миклол Гуташи. Каталин Хајнал. Јожеф Хорват. Ђорђе Јовановић. Рудолф Јонтовић, Стипан Јурић. Ерне Кази. Љубинко Кесегић, Ласло Киш, Стеван Клелић, Никола Кмезић. Јарослав Кобар. Арпад Ковач. Стипан Копиловић. Ивка Кусић Филип Лападат, Вукашин Лончар. Васа Лочки. Нандор Мајор. Милан Мали. Живан Марељ. Радован
Међедовић. Васа Милић, Љубиша Миљевић, Милош Миљуш, Милутин Мирчик, др Ивав Михаљев, Вилмош Молнар. Николо Москаљ, Милош Николчин. Стеван Орчић. Маријана Пајванчић. Миленко Перишић. Миладин Перкић. Маргит Пири, Драгана Предрагов Лазар Радаковић, Ђорђе Радосављевић Руди Сова Јон Србован. Ђорђе Средић Љубиша—Земба Станков, Бранко Стојанов, Сава Стојковић, Милан Стојанвовић. Ђорђе "Суботић. Теодор Шандоровић Стана Шкиљевић. Богдан Тачковић _ Вецо Тонковић. Михајло
· Величић, Карло Витез, Предраг Вла-
„дисављевић. Радовав Влајковић, Марија Звекић—Мишколци, Јанош Жаки.
ПРЕДСЕДНИШТВО ПК скВ
Душан Алимпић, Милка Бига, Бог-,
дан Цревар, Златимир Дамјановић, Ка талин Хајнал, Ерне Кази, Ласло Кин, Никола Кмезић, Стипан Копиловић. Ву кашин Лончар, Нандор Мајор. Милан Мали, Живан Марељ Радовав Међедо вић, Васа Милић, др Иван Михаљев,
Милутин Мирчик, Вилмош Молнар, Ни кола Москаљ. Милош Николчин, Ђорђе Радосављевић, Руди Сова, Јон Србо ван, Љубиша Станков, Стана Шкиљевић, Вецо Тонковић, Предраг Владисав љевић, Радован Влајковић и Марија Мишколци — Звекић.
ИЗВРШНИ КОМИТЕТ ПРЕДСЕДНИШТВА ПК СКВ
Ерне Кажи, Вукашин Лончар, Нандор Мајор, Милан Мали. Живан Марељ, Радован Међедовић, Васа Милић,
Никола Москаљ, Руди Сова, Вецо Тон ковић, Марија Мишколци — Звекић.
КОМИСИЈА ЗА СТАТУТАРНА ИАЊа СсКВ |
Божидар Бардулов, Пал Бенак, Јован Давидовић. Маргит Деак—Балог. Мипулма Ђукановић. Владимир Гајин.
Петар Херват Стеван Хрин, Арса—Ака_
Ковачевић Милан Ковачевић, Јованка
Кулић, Јав Ленхарт, Жива Милованов. Стипав Мусин. Зоран Петровић, Миле Радаковић. Мирослав Срданов, Стеван Шубља. Амалија Тарноцки, Андраш Вербаси. Ђорђе Зечевић.
НАДЗОРНА КОМИСИЈА СКВ ;
Милерад Богдановић. Марија Бурмуџија. Јосип Кеслер. Ђока Костић, Драгомир Марјановић. Војин Медаревић, Ержебет Месарош. Петру Нан. Ла-
· сло Палфи Јован Радић, Тима Сартиг
јановић. Иштван Секе, Радмила Стевановић, Јелка Стојисављевић, Маниша Војводић.
ЧЛАНОВИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ СКЈ ИЗ ВОЈВОДИНЕ
Имре Балинт, Стеван Дороњски, Тодор Мохан. Калман Петковић, Карољ Пехо. Сташко Поноћко. Душан Поповић, Ђорђе Радосављевић, Миленко
Станић. Јан 'Турач, Јован Веселинов, Мирко Видаковић, Марија Звекић Мишколци, Коста Нађи председник ПК СКВ по функцији.
СТАТУТАРНА КОМИСИЈА СКЈ.
Фејеш Силвестер и по функцији посдседвик Статутарне комисије ска ај= и ЈУ
Војводине.
НАДЗОРНА. КОМИСИЈА СКЈ По функцији председник Надзорне комисије СК Војводине.
ГОСТИ Х КОНГРЕСА СКЈ
Лука Атанацковић, Јожеф Баби, Александар Бајшански, Зузана Бодвиш. Јанош Чер, Ђока Даниловић, Душан Дејановић, Слободан Десница, Халинка Долешал, Влада Еделински, Карољ Ердељи Вељко Годошев, Миклош Гуташи, Каталин Хајнал, Михаљ Херцег. Милице Хочевар, Андраш Кереши Марко Клецин, Марко Кустурић, Михајло Лајшић. Душан Марковић, Лазо
ЕС (С АОАОАО—– изван крупних
већ традицију у борби за
Матијевић. Љубиша Миљевић, Јосиф Можек, Жарко Нецин, др Меланија Обрадовић, Душко Павловић, МаркоКамењар Џеричин, Павел Пољовка, Андрија Петровић, Бранко Радић, Марија Сабо Тома Станић, Љубиша—Земба Станков. Сима Стојаков, Сава Стојковић, Нада Татић, Манда Топалов, ока Велеуц, Жарко Зарић.
не, била
воу предузећа и са органи ма СР Србије.
рада учесници Конференци је снажним аплаузом пропратили су предлог да се председнику Титу упути га здравни телеграм. Телеграм је прочитао висококва лификовани радник новосадске фабрике „27. март“ Душан Грекса.
Делегат из Суботице, Фа бијан Сигндероваћ, говорећи о међунационалним 0дносима, рекао је да су постигнути _ огромни огромни успеси у равнопра вној употреби језика и пис ма народа и мародпости ко
подједнако важи и за међу собно општење припадника различитих народа и на родпости, а и за све облас ти друштвено - економског и политичког живота.
Скендеровић је говорио и о проблемима високог школства и посебно о при премању кадра за школст во. Он је рекао да у овој области још нисмо постиг
"школе мабода 'и 'народнос=
утик веје: живе, у Војводини имамб добар наставни кадар. Ласло Киш _ председник Покрајинске конференције Савеза омладине Војводине истакао је да су циљеви и идеали младе гешера ције у првом реду остваре ње интереса радничке кла се, самоуправног социјализ ма, слободне заједнице УД ружених произвођача и очување тековипа наше ре волуције. Он је изразио мишљење да се омладинска оргазизација мора од лучније залагати за јачање полоажја радничке омладине а посебно за преображај образовања у чему би марксистичка мисао до
КОНСОЛИДОВАНИ РЕДОВИ:
У баставку поподневног
ји живе у Војводини. То'
ли такав ниво да За све.
старелим средствима.
САМООДРИЦАЊЕМ РАДНИКА ЖТП ПРЕВАЗИЂЕНИ ГОРУЋИ ПРОБЛЕМИ
Радни колектив је, наста вио је Пожега, и самоодри цањем уписивањем интернот стабилизационог зајма у висини једномесечног лич пог дохотка убрзао санирање ЖТИ и замрзавањем личних доходака на нивоу из децембра 1972. године. исте и задржао током целе 1973. а такође и за прва 4 месеаив ове године. Ове мере _ друштвено-политичких зајелница су допринеле да је предузеће и све ООУР у Бо:водини завршило пословну 1973. годину без ту битека чак са позитивним резултатом од око 3 милизарде старих динара. Посеб во у вези са конституисањем ООУР у току 1973. године и 1 кварталу ове го-
· дине _ учињени су велики напори и постигнути одреБени. резултати. Донети су најважнији нормативни ак
ти“ затим програм развоја :
до 1977 године, у чему део за железнице у Покрајини у суми од око 161 милијарде старих динара. Побољшав је у предузећу као це лини квалитет рада. смање ни су трошкови пословања
побољшана је структура звучних и превозних средстана. али је погоршана структура кадрова одлас-
ком високо стручних кадрова у друге радне органи зације. !
Овде је у првом реду реч о нсвосадском железничком чвору. али је то кара ктеристично и за остале ООУР и предузеће у цели ни. Ова околноет ће у. наре дном периоду утицати на афирмацију ООУР. остваривање програма модернизације ка транспорта, Без обзира и ва ове тешкоће са који ма се сусреће људи У ООУБ: реално тврдити
сасвим је да ће иу
и пбеловних задата ;
СК и радни ;
наредном периоду сви рад си људи у чему пре свега СК улагати максималне на поре у превазилажењу 0вих тешкоћа и обезбеђењу рационалног пословања и развијању самоуправљања Железничари и организаци је СК “у Војводини имају
Делегати прате излагања говорника
остваривање потпуног само управљања на железници. Међутим, исто тако се сма тра да ће бити потребно У наредном периоду више па жње поклонити железници као привредној грани, ка ко од стране ужих друшт вено - политичких заједни ца општина, тако посебно и од стране Покрајине, али и од стране надлежних органа СК. Чињеница је да је Војводина стицајем око лности почев од 1966, годи
на јучерашњој пленарној седними
била значајније место.
Миленко Савић, делегат из Пећинаца говорио је 9 церазвијеним општинама У Покрајини и истакао пот ребу да се Савез комуниста у већој мери ангажује да се поправи стање у тој об ласти. Он се заложио и за то да се приђе још темељи тијем проучавању проблема неразвијених подручја тегрални део покрајинске и да друштвена заједница привреде. те да сва пита пружи већу помоћ него ња треба решавати на ЧИ досад. |
у У поподневној дискусији
учествовали _ су: Бранко Цветичанин, Ранко Бркић, Лене _ Јаноши, _ Ладислав Духвалд, Јелка Стоисавље вић, Ђорђе Петровић, Стеван Чепски и Даница Николић, а своје писмене дис кусије приложили су Слав ко Стуљић, Љубица Стојковић, Јурај _ Червенчек, Штефан Туран, Ђорђе чанаџић, Ђерђ Гал, Силвестер Фејеш, Зита Лајко, Иштван __ Борош, Иштван Дејанка Марков, Десимир Шетровић, Славипа Рогановић, Тодор Гизолам, Карло Хрвчан и Арзад Кевари.
По завршеној уасправи % реферату председника Пок | рајинског комитета и извештајима о реду Покрајинског комитета, Статутарне комисије и Надзорног одбо ра СКВ, учесници Конфе+ренције једногласно су усвојили извештај о раду Пок' рајинског комитета, Статутарне комисије и Надзорног одбора СКВ. Тиме је дата и разрешница свим овим органима · Савеза комуниста- Војводине. А · Конференција је затим усвојила измењени и допуњени Статут Савеза комуниста Војводине. Суштина промене лежи у јачању класне суштине и начела демократског централизма и развијању акционог и идејно-политичког јединства СКВ као саставног дела СКС и СЕЈ. [и 3 Тако сада конференција СКЕВ постаје највиши фо-, рум СКЕВ., који на прин-
,
збивања у ЖТП — Београд и није у вужно пот ребној мери остваривала свој друштвено - економски и политички утицај на основе токове и кретања у железници и ЖТП Београд. У овом периоду на неки начин, формирало се у приличној мери и схвата ње да железнички саобра ћај у Покрајини и није из
ципу демократског централизма утврђује политику и јединствене идејно-политич кеставове и задатке обавез не за све чланове организације и органе СК у САП Бојводини ради доследног спровођења политике скс и СКЈ. У досадашњем Статуту СКВ ишло се линијом разводњавања односа. одлука и акције СК. 'па је овај форум био дефинисан као „демократски облик редовног договарања комуниста у АП Војводини“. Покрајински комитет доби ја сада јасну физиономију. Либералистичка формулапрема којој је ПК СКВ био „радно-политичко тело“ и
ПЕТНАЕСТА ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА ВОЈВОДИНЕ
Са-ХУ конференције скв
„стални орган“ СКВ замењује се статутарно чистим и политички јасним одредбама. Наиме, Покрајински комитет је сада. по новој суштински измењеној формулацији, највиши орган СКВ између две конференције СКВ, који на основама програма и статута СКЈ и у складу са политиком СКЈ и СКС, утврђује идејно -политичке ставове и задатке, доноси одлуке и закључ ке и усмерава укупну идеј-
но-политичку активност скв. Иначе. карактеристично
је да у досадашњем Статуту СКВ радничка класа није чак ни вербално спо-
ДУШАН АЛИМПИЋ:
Казенг. борба — једини пут
комитета СКВ Душан Алим пић истакао је да је за два дана рада Петнаесте избор не конференције СКВ обав љен врло значајан задатак: усвојени потребни докумен ти, оцењено раздобље изме у две конференције, сагле дане слабости и постигнути резултати, утврђени задаци за наредни период. Највећи резултат досада шње идејно-политичке бор бе у СК, који је недвосмислено потврђен и на овој нашој конференцији, с којим излазимо на седми кон грес СКС и десети конгрес СКЈ, је у томе да смо учевр стили и ојачали наше редо ве и обновили јединство СКВ. Оно је, додао је он,
било озбиљно нарушено. То'
је највећи допринос Савезу комуниста Југославије иње. говој револуционарној борби. У идејно-политичкој ак цији, која и даље мора да тече несмањеним интензитетом, почели смо у темељу да подсецамо материјалне и друштвене корене либерализму. разграничили смо се са' фракционаштвом и тру-
паштвом које је дуже вре ме разједало и озбиљно сла било редове СК и неповољ но се одражавало на најби тнијим тачкама развоја са моуправљања.
ВАЉЕВО а
» Председник Покрајинског»
= Мислим да можемо да будемо задовољни чињеви цом што је ова наша Конференција показала да је Савез комуниста Војводине спреман и способан да даље продубљава акцију на основама Писма, Платформе и ставова друга Тита.
Председник ПК СКВ је предочио да су основни за даци Савеза комуниста јачање демократског центра лизма социјалистичког само управљања, равноправности народа и народности за одбрану слободе, независно сти наше самоуправне соци
јалистичке заједнице. Он је упозорио да остварење свих ових задатака неле
ићи без тешкоћа додајући да ће се Савез комуниста суочавати са многобројним проблемима. Мораћемо нај енергичније да отклонимо разноврсне притиске и «савладамо разна супротстављања. Отуда, према речима Алимпића, СК мора У још већој мери да изучава револуционарну праксу, да се учи и оспособљава на по зитивним токовима и оства рењима. То је значајан допринос нашем сталном ходу напред, полазећи од Мер ксовог става да револуција критикује сама себе. Алимпићје посебно снажно назначио улогу критике и са мокритике у оспособљава-
менута и да се у њему опште не говори о класној суштини СКВ. Иста судбина била је задесила и начело демократског централизма.
Сада. међутим, да би се што више ојачала улога ПК СКВ и повећала његова ефикасност — а на основу јединствених ставова утврђених на нивоу СКЈ и СКС — предложени су нови орта ни Покрајинског комитета. То су Председништво као политичко-извршни орган пк СКВ и Извршни комитет, као извршни орган Председништва. ; ,
Избором нових руководећих органа СЕВ, Конферен ција је завршила рад.
· за остварење револуције
њу комуниста за извршава ње задатака и преузимања већих одговорности.
За ово наше време до са да револуционарна акција јасно изражава и јачање и њене хуманистичке сушти не. Она је значила борбу за људе, за учвршћивање њихове позиције и интереса револуције, за афирмадију критике. |
Председник, Покрајинског комитетг захвалио се свима онима који су допринели тако успешном раду Петна · есте изборне конференције Савеза комуниста Војводине. Об се такође захвалио наверењу које је указано новоизабраним _ члановима У органе СКВ и на одговор не партијске функције. То доживљавамо као позитивну оцену нашег досадашњег политичког рада, али и као Белегху одговорност пред нашом Партијом. Живимо у времену када су оба везе према радничкој класи част. а класна борба једини пут за остварење револуционарних идеала — за кључио је Алимпић.
ЗВЕШТАЧИ: | Јован ЋУРЧИЋ Васа РОКИЋ Слободан СТАНОЈЕВИЋ.
ФОТОРЕПОРТЕР: Јован МИЈИН
Ја ЦЕНИО. ДАНИ ПЕШ КП, ПН НЕ Р Н. —-
Памењена социјална етруктура чланства
" Изабран нови Секретаријат Међуотштинске конференције СК
„Ваљево, 19. априла) На данашњем — изборном састанку Међуопштинске конференције ск за шест општина ваљевског краја, главне теме разго вора биле су; јачање клас не суштине и остваривање авангардне улоге СК, затим остваривање задатака у области друштвено-еко номског развоја, као и да љет развијања политичког система 'и самоуправљања на основама нових устава.
ЈУ извештају о раду Ме ђуошштинске конференци. је и у реферату Војислава Солдатовића истакнути су значајни резултати на отклањању негативних по зава и консолидацији СК. У У последње две године знатно је измењена соци јална структура чланства СК у којој сада радници и пољопривредни произво Ђачи чине 45 одсто, иако се ради о неразвијеном и изразито пољопривредном подручју, |
Изабрав је нови Секретаријат од седам чланова
и то: Анђелија Веселиновић, Радомир Вићентијевић, Живота Јеринић, 3оран Матковић, Миломир Миловановић, Момчило Милошевић, Боривоје Радишић. За секретара Међуопштинске конференци је изабран је Зоран Матковић, члав Секретарија та ЦК СКС. Такође су
ЦЕТИЊЕ
изабрани Надзорни одбор од седам чланова, Ко-, мисија за идејни рад И развој СК од седам члано. ва, Комисија за развој пруштвено-економских 90“ дноса од девет чланова и Комисија за општенародну одбрану од 11 члано
ва. М. ЈОЦИЋ
Нико Ражнатовић предеедник општине
(Цетиње, 19. априла) За председника Скупштине општине Цетиње данас је поново изабран досадашњи председник Нико Ражнатовић, економиста.
· који ће своју функцију о-
бављати – лрофесионално За секретара скупштине #
такође је поново изабран правник Војо Стојановић,
За председника Изврш“ ног одбора у Скупштини изабран је, инжењер МИР“ ко Борозан, а за предсел“ ника већа Шетар Мирко“ вић, Миливоје Симовић и
Марко Шеровић.. [ (Тавјућ