Borba, 06. 03. 1976., str. 12

4 | !

| 12. СТРАНА — БОРБА — 6. МАРТ 1976.

САБРАНА ДЕЛА ЛЕ

" Оштро перо,

убитачнареч

Душан Поповић: „Сабрана. дела“, књига 1, „Рад“, Београд, МР Дрв кији

У едицији дела српских социјалиста, која издаје Институт за историју радничког покре та Србије и издавачко предузеће „Рад“, изаш ла је из штампе прва књига „Сабраних дела“ Душана Поповића, једног од истакнутих сопи јалистичких агитатора и мислилаца, теоретичара и секретара Српске сокијалдемократске партије до 1918. године.

Душан Поповић. један од првих професио налних новинара у Србији тога периода, заједно са Радованом Драговићем и Димитријем Туцовићем, оснивачима Српске социјалде мократске партије и пионирима марксистичке изградње српског радничког покрета, спада међу значајније идеологе тога покрета у пр вим деценијама ХХ века, Као секретар Партије Душан Поповић се налазио на њеном челу у тешким данима и условима првог светског рата, када се водила оштра борба за одр жање њене социјалистичке консеквентности и постављали темељи њеног преображаја. У праву револуционарну партију.

За разлику од Радована Дратовића, Димит рија Туцовића и Драгише Лапчевића, који су, поред осталог, много радити на организационим питањима, Душан Моповић је свој рад претежно усмерио на пропагирање социјалис тичких идеја и у ратном периоду на срормирање партијских ставва и политике. Изванредном новинарском способношћу да: уочи по литичке поенте, широком културом и еруди“ цијом, интересантним и духовитим начином обраде, богатим и живописним стилом, умеглношћу да срочи језгровите и убитачне наслове, кратким и кристалним реченицама, ориги налним, брзим и оштрим пером за своје противнике, привлачио је и пленио пажњу читалаца. Због тога је био један од најомиљенијих новинара у социјалистичком покрету. а и новинар од кога су зазирали многи.гтрађански политичари тога времена. Поред тога, Душан Поповић се убраја и међу најпродуктивније

новинаре свога доба који је био у стању да.

једно време испуњава меле „Радничке новине“ а делом и партијски часопис „Борбу“ бројним и разнородним, актуелним, друштвеним, културним и политичким "чланцима. То је само потврда његових огромних новимарских способности и веома широке културе која му је омогућила да се бави веома тлироким дијапазаном проблема. Једно од подручја његовог нлироког интересовања била је и култура, посебно есејистика заснована на социолошким освртима, затим књижевна "критика итд.

Приређивач прве књиге „Сабраних "де Душана Поповића, др Сергије Димитријевић је, на преко 820 страна лепо и укусно опремљене књиге, изложио 117 текстова Душана По повића, насталих од 1905. до 1910. године, међу којима и 16 његових превода. Остали текстови и преводи Душана Поповића биће дати у наредним књигама које се налазе у припреми. /

Изложени текстови и преводи Душана Поповића у првој књизи „Сабраних дела“ дати су у јединственом хронолошком низу, уз њи хову потпуну библиографску обраду (утврђивање потпуног наслова појединих текстова, датума њиховог настанка и ауторства). Поред потписаних тектсова дат је и велики број непотписаних, чије је ауторство приређивач утврдио. Душан Поповић, из скромности, ретко је потписивао своје чланке, Међу његовим чланцима“ налази се и знатан број уводника који се нису потписивали. У ову књигу ушли су и они чланци чији је био когутор. Међу-

Из ЧАСОПИСА |

на“ 4

" није ХХ века, Због тога ова књига „Сабра-

тим, партијски извештаји. међу чијим се потписницима налазио и Душан Моповић, нису унети у ову, књигу, већ се приређивач, уместо њих, позивао на „Историјски архив КПЈ“, где су они објављеви. Прештампани текстови нису унети као посебне јединиле (сем у библиог рафији), али се они помињу у коментарима дотичних текстова. , ,

Уз обрађене текстове дати су веома опсеж ни студијски историјски коментари. На крају

моћна

текстова и коментара налазе се живописне бе |

лешке којс омогућавају хронолошко праћење веома богате и интензивне делатности Душана Поповића. Моред тога дата је и библиографи ја радова и превода. -

На почетку књиге, поред уводне напомене, приређивач је, на око 110 страна, дао опсежну студију социјалистичке делатности Душана: Поповића. Не задржавајући се на чисто би ографским аспектима његова живота и конкретним детаљима из његове биографије, који су опширно дати У живолисним белешкама, приређивач је настојао да осветли однос

Душана Поповића према сопијалистичком покрету и Партији и његову улогу у њеној историји. -

Овај студијски предговор приређивач је зналачки тако укомпоновао са аналитичким ко ментарима и животописним белешкама да они сачињавају једну јединствену сгудијску цели ву и представљају солидну заједничку основу за сагледавање политичког карактера и улсге Душана Поповића у српском социјалистичком и радничком покрету и даљег проучавања његовог дела.

Прикупљајући објављене и рукописне текстове Душана Поповића за ову књигу, приређивач је извршио систематски преглед приступачних и вероватнијих извора, архивских фондова специјализованих за историју српског радничког покрета и листова тога покрета, који су излазили у том времену. Коришће ни су и подаци из остале југословенске социјалистичке штампе. Различите вредности и провениенције. Такође је извршен и систематски преглед неких иностраних сопијалистичких извора, нпр. бугарских, архива Друге интернационале, архива Карла Кауцког, француских, немачких и аустријских социјалистичких листова до 1918. године. међутим. не значи да су овим исцрпљене све могућности за изналажење нових, до сада непознатих текстова Д. Поповића и то не само у страним изворима, већ и Вољу! лидтовима |у; којима, вероватна, постоји фолп доста његових непотписаних текстова. Овим се ни мало не умањује вредност учињеног чапора приређивача, који нам је презенти рав велики број мањих и већих радова овог великана социјалистичког и радничког покрета Србије.

Прикупљени, хронолошки сређен и анали тички обрађен материјал у овој књизи може послужити као веома солидна основа за даље изучавање, не само социјалистичке делатности Душана Поповића, већ и за проучавање историје српског. па и југословенског социјалистичког радничког покрета у прве две деце

них дела“ Душана Поповића. која представља велики допринос вашој историографији, значи драгоцену помоћ научно-истраживачКим радницима кој се баве не само српским, већ и југословенским социјалистичким раднич | ким покретом; '

Др Жарко Јовановић

Са Конгреса

писаца _ „Мост“, број 38

Часопис за књижевност, уметност, науку и друштвена питања, који на бугарском језику излази у Нишу, доноси избор из реферата који су под нети на Осмом контресу књи жевника Југославије: др Пред рага Матвејевића о новој улози културног стваралаштва, др Милоша Бандића о револу цИји као инспиративном изра: зу, Сретена Асановића о писцу у новоствореној ситуацији, Петра Џадића о ослобађању

од ортодоксности једног стила, Јосипа Видмара о писцу им победи социјализма, Ивана Потр ча о бризи о књиви, др Александра Спасова о македонској поезији, др Војислава. Максимовића о босанско-херцеговач кој књижевности, Јаноша Ба њаиа о литератури јутословен ских националности и Реџепа Ткосје о албанској књижевности, као и усвојени Акциони програм на скупу писаца.

Стихове објављују Стефан Николов, Методи Костов и Симеон Костов, који је уједно и аутор прозе „Три сусрета“. Преведеном поезијом је заступ љен Фридрих Ентелс. ·

Др Данило Ж. Марковић пи ше о основним проблемима за

штите човека у индустријској средини, а Стојан Евтимов о природним лепотама Бесне ко биле, Часопис доноси и белет

ку о првој колективној излож би уметника бугарске народности у Југославији.

Научноистраживачки рад и оружане снаге „Војно дело“, број 1

Општевојни теоријски часопис објављује уводну реч генерал-пуковника Ђура Лонча ревића на седници Савета за научноистраживачки рад у оружаним снагама — о задацима научноистраживачког рада у оружаним снагама на основу ставова и сугестија које је друг Тито изнео приликом ре~

ферисања савезног секретара.

и других највиших старешина !у оружаним снатама на Брионима. „Самоуправни друштвени од носи — напомиње Лончаревић — отварају простор за неслућен размах креативних снага. То важи и за подручје науке, Нашом активношћу треба, да помогнемо процес самоуправног конституисања _ научних институција. Посебан задатак у том погледу јесте да се у це локупан научни рад у земљи (у планове, програме, пројекте) реално и конкретно уграде елементи од значаја за рат

у „и одбрану — као израз непо-

средног самоуправног и друшштвеног одбрамбеног интереса носиоца и реализатора истраживања“. · ГТенерал-потпуковник у пензији Милија Станишић пише о основним моралним принципима наших оружаних снага У НОР, генерал-мајор у пензи ји Милан Лах о железници у систему општенародне одбране, професор др Златко Биненфелд о хемијском рату и противхемијској заштити, пуковник Љубо Благојевић о предмету, критеријуму и основном обележју наше тактике, пуковник Милорад Богдановић о повезивању ОУР, рад них, интересних и месних за-

једница на плану народне одбране и друштвене самозаштите путем самоуправног споразумевања и, договарања

у домаћим, посеб- +

„немају подједнаку вредност, али Кер

ВАСИЛИЈ КАНДИНСКИ: Црква (Са изложбе „ савремене уметности у Београду)

уз

СТУДИЈЕ

свело руке очаја,

у Мурану (1910) | Плави јахач“ у Музеју

Ретко се нашој читалачкој публици нуди књига која је срећан „спој интелектуалне радозналости, вешто вођеног аналитичког испитивања и неуобичајеног приступа значењу књижевних дела као што је случај са „Инфантилним демоном“ ''Тараса Кермаунера. Назначивши књигу као збирку студија о европској драми, аутор своје интересо-

_вање везује за пет драмских дела која,

са књижевно-историјског становицутга.

нуеру омогућавају да прати, развој 53 ропског духа им нарастатње "травинних. раскола који чине његову природу сло женијом и књижевно привлачнијом.

Свих пет анализираних дела, заправо ликова из Шекспировог „Отела“, Гетеовог „Торквата Таса“, затим „Лоренцача“ . Алфреда де Мисеа, Камијевог „Калигуле“ и Жаријевог „Краља Ибија“, као и бројни успутни ликови за које се везивала Кермаунерова аналитичка свест, припадају групи дела која се баве развојем судбине личности крајње искључивих у вољи, бескрајно охолих у ставу и страсних природа, људи чија природа тежи крајњим границама и апсолутном, и у чијем се исходу види трагичан сукоб између бескрајности жеље и ограничених индивидуалних могућности. Сви они, опет, са своје стране теже да створе свет нових вредности и да

Могућности тумачења драме

Тарас Керлаунер: „Инфантилни демон“, Нолит, Београд, 1975.

се поставе мимо реда м новог моралнот поретка. Са становишта модерног чита-

оца — и у томе је полазна основа на којој Кераунер заснива своју аналитичку методу — све споменуте драмске

фигуре имају изузетно значење као архетипски јунаци који у себи носе најзначајније трагичне аспекте модерног европског духа. Почевши са тумачењем Отела у есеју „Сигурност и верност,

се одупре заводљ ут " стал“ ном нарастању интелектуалне сумње, која ће лагано водити, кроз европску драму, драмског јунака од човека сумње и вере ка „инфантилном "демону“ какав је Жаријев Краљ Иби.

сумња и вера“, анадитичар Кермауне-. ровог-кова и опсегау-ро Х може л4 е

Кермаунер покушава да анализира ове ликове са становишта модерног човека, али истовремено презентује једну врсту личног виђења и аналитичког при ступа који није оптерећен сазнањима која су други „успоставили“ о споменутим делима. То, другим. речима, значи да аутор настоји успоставити, као ме тод, посматрање дела из равни која га најмање везује за ред, конвенцију и институционализовано мишљење — из равни личног приступа и интелектуалне радозналости. „Чим се упутимо да истра жујемо свет методом радикалне сумње“ — каже Кермаунер — „све ствари се ов

- 1

Гробље |

То острвље ча коме труле очеви, , браћа. 'бичевамо је немиром борова, ветро Увек самоћи окренуто, 5 | тајстажијскми слето, у зрчу слеђено. |

Све што се будило ту је окончало љутње ш. благости,

лалимло се свега сем тишине.

Ни мудрост овде мудра не остаје! Ни глас да се огласи, па растут да се скрати, ми дањ да се удене у панику листања, лита! ,

Птимји лет од неба украден свет! Под тим светом непомично леже очеви ч браћа. |

Камена узглавља у расуљу мрака.

Немири борова дају се ветру У бесцење, | нешто ветру а жешто маглама.

Овде спиђ), овде ништа стију, онџ, који заборавилше на све сем

вима пи маглом.

Овде су на смотри камена узољавља. . | на којима јасминов цвет замењује покојников сан, , сам слачам шуму воде или заносу шуме. у

на мир!

Жарко Ђуровић

Ма

рећу на главу и никада не можемо да се ишчупамо из нерешиве дијалектике сумње и (нејсигурности, истине и преваре“. 5.

У његовом тумачењу, Отело је управо жртва сукоба између вере и сумње, а у лику Торквата Таса — између љуба“ ви и Институције. И што је још важније, у 'Тасовом лику се огледа сва драма модерног интелектуалца који не пропада објективно, већ. у самом себи, те на

ЗЛА Ив

оренџано је | човек са склоношћу

апсолутни чину, али је у поређењу са Шекспировим Јулијем Цезаром недовољно снажан, јер

је Мисеу недостајао онај дух синтезе | који је тако штедро био дарован Шекс= пиру.

Мако аналитички пут води Кермауне- | ра од Отела.до Ибија, који опет пред“ ставља модерног човека, оптерећеног ис “Укључивошћу и жељама, став аутора ових есеја је недвосмислен, Иби јеи израз потребе модерног човека за дехероизовањем. То, другим речима, значи да, упркос таквој потреби, европском духу су свакако потребне снажне при“ роде, које заради интелектуалне радозна лости и високо постављених моралних и људских Захтева творе оне зреле и богате сокове који хране историју

' Миодраг Рацковић

капетан фрегате Тоне Жабкар·

о могућности употребе већих трговачких с бродова у ратне сврхе. оу :

У рубрици „Трибина“ генерал-пуковник Златко Рендулић и пуковници Живко Благојев, Војислав Микић и Стеван Радованов говоре о теми „Ваздухопловне доктрине“: Ча сопис доноси и информације о Награди: „22. децембар“, конституисању новог Савета часописа „Војно дело“ и награди овог гласила. - , |

У одељку „Из иностраних армија“ др Милан Шаховић пише о октобарском рату и несврстаним земљама, пуков-

"и ник Светислав Јанковић о би-

ИУ

ни или небици и др Антон Беблер о штанској оружаној снази и њеном положају КУ друштву.

Мотив књиге на надгро- _ бницима

„Расковник“, тролеће 1975.

После дужег неизлажења по ново се појавио „Расковник“, чији је сада издавач Дружи-

МИОДРАГ АНЂЕЛКОВИЋ: Двориште (Са изложбе у Изложбеном павиљону у вишкој Тврђавију | ; :

)

За х 17

МИРОСЛАВ АНЂЕЛКОВИЋ: Глава

на песника са села „Сунцокрет“, у импозантном за наше прилике тиражу — 10.000 при мерака.

Посебну пажњу привлачи одељак из докторског рада Ра-

дДоја Николића под насловом, - „Мотив књиге на надгробњаци

ма“. .

Поезију објављују Србољуб Љ. Митић, Зоран Вучић, Дратољуб Јевремовић, Марин Мла динов, Радојко Милосављевић, Слободан Станковић, 'Радован Делибашић, Ж. М. Жучни, Предраг Бајчић, Михајло Кне жевић, Младен Михајловић, Миодраг Игњатовић, Верољуб Ивановић, Никола Вујичић, Славко Николић, Милан Петровић, Бранислав Бранковић, Паун Дурлић, Алек Перановић, Момчило Тешић, Тодор Бјелкић, Ивица Вања Рорић и Драгољуб Јекнић, а узваник са својим стиховима је Драгутин Тадијановић) белешкао узванику Добрице Ерића). Уру брици истоименој као овај тро месечник, у којој се објављују народне умотворине из наших

крајева, прилоге су дали Љ. Рајковић, С. Деспотовић, Н. Богдановић, Р. Марковић, С. Митић, Ј. Ђуровић, Горан Спа сић, Драган Симовић, Благоје В. Марковић, Стеван Пријић и

' Ј. Трифуновски. Милорад Бре

винац даје кратак осврт на јавно мњење села, Тихомир Марсенић објављује свој прилог речнику „незабележених речи“ из Васојевићког краја, и

· Слободан Ћирковић прозни за

пис под насловом „Нека војска из недоба“. !

На крају часописа се налазе његове сталне рубрике „Од

Зиви“, „Видици и тмине“ и. . „Прибележено“.

"(ликовна

· самоуправног система, а

"Сокић о капитализму

Стваралаштво на Косову. „Обележја“, број |

Приштински часопис за 07 шттвена питања, науку и ку ру објављује напис Веља та дића поводом пленума ПК с Косова о проблемима култу ног стваралаштва..

„Речи критике — подвука је Тадић — нису мимоишле ни саму критику. Мање је За Мерки на рачун онога што бо критика рекла и учинила, више на рачун оног што) прећутала или није дорекл а Нека подручја умет 087 стваралаштва иначе у усп а) уметност, МУЗУК 4 критика једва дотиче, а мо аспекте стваралаштва турног живота дотиче % информативно, и површ Сем извесне дидактичноа критику данас оптерећује ћ пиње конформизам, опорзу зам. малограђански мете тет“.. у ј

Часопис доноси рефера:а дискусије са ХУШ савето ња Југословенског савеза ју управне науке и пралоу. сав је одржан у Пећи. Тема .у товања је била „Положај Улога управе и извршних

У наше! тана у функционисању 00

пе Ла др 5

а Каси с =

гласило преноси речи ДР с нислава Марковића, Др аи «на =

Ставилеција, Непмуду тића и Ђорђа Ђурића. Милош Симовић пише је проблемима _ трансформ пословних банака на устав ућ одредбама, Воја Јевтимије 4 о ефикасности средњег пета зања на Косву и Мр Сре“

вености човечанства.