Borba, 06. 03. 1976., str. 14

АМЕРИЧКЕ КЊИЖЕВНЕ ТЕМЕ __

Обриси другач

ије,

поштен ије стварности

' | Занимљиве расправе о научној фантастици која је готово преко ноћи преплавила тржиште, и бами~

Замислити будућност исто је што и присетити се прошлости, још тачније. научна фантастика У књижевности је са дашња утопија о сутрашњој ствађности! Овим речима укратко могла би да се де финише нова литература која је у САЛ од недавно жобила „подршку“ не само широких четалачких маса, него и елит них мислилаца ове земље:

Научна фантастика готово је преко ноћи праплавила америчко књижевно тр жиште Фацивши у сенку „осталу литера туру“ Чак и велике издавачке куће Њу јорка, Бостона. Сан Франциска и Лос Ам ђелеса и централни амерички листови и часбписи као да се садд утркују ко ће веаце да објави романа и приказа из ове књижевности за коју многи тврде ла „представља прави образац и једини мо гући уметничко сазнајни израз човека наредног века“! Док врхунски амерички књижевни критичари продор фантасти ке тумаче као „уметничку плимензију из раслу на жабокречинама лосадашње ли тературе неспособне ла повеже људски интелект и рад машина“ лотле социолози и филозофи овом феномену придају важност „озбиљног проблема коме ће ускоро бити наметнута овоземаљска раз решења“!

Бекство од садашњице,

Према њиховом мишљењу. има више разлога зашто је научна фантастика по стала толико популарна у свим глојеви ма америчког друштва. Идејнс лево опијентисани мислиопи сматтају ла ЏУ масе прихватило ове литературу као „бег од ужасне салапиђости“ оазочаране данацињим западним системом и учеста

лим кризним ситуацијама. Тачније. да ова књижевност (коју су обновили млади талентовани писци после | студентских

немира 1968. године, а којој више нико не оспорава идејну. и уметничку вредност) уствари потхрањује „позитивне љу дске снове и жеље у негативној етварности“ и да представља „симбол избавље ња помућене и угњетене човечје свести“' Политички _ „неутрални“ социолози пак. мисле да је ова читљива уметничка фантастична литература добродошла „не школованом свету“ чкоји је раније читао само криминалне романе) да би се „пре васпитао и образовао“! С друге стране ова књижевност помаже. фројдовски тумачећи. људима да се ослободе свакодне вне напрегнутости и замора! Она је у не

ла у сенку сву осталу литерату“

ку руку и лек, катарза, за нанету непра,

вду ма земљи! Овај вид књижевности, који још нема правих поборника.у Западној Европи, и-

пак недвосмислено указује на неке проб леме са којима се данас суочавају књижевници САД Неколико америчких фил мова приказаних на овоголишњем Фес-

ту у Београду су нам само узгрел нагове

стили, иако још недовољно одређену. пре акутацију уметчика с оне стране Атлан тика “у потрази за зовим сазнајним обли ком расуђивања. Што се тиче самот са држаја. читаоцу било којег научно фа тастичног дела увек се намеће „порука спонајчештће стварних закључака и нема) ове врсте: „Време ће рећи шта ће ка сније бити“!

(Не) етварност сутрашњице

Многи мислиоци су, међутим. замери ли писцима оваквих дела да су злоупотребили науку. Има романа у којима су описана жива бића или људи како се крећу с једне планете на другу брже. не го светлост! За научнике то би могла да буде само: претпоставка условљена дру-

тим факторима. А са данашњег гледити

та то је и разумски још неизводљиво чак и када би се могло брже путовати него што се светлост креће. Кад би се тутовало и таквом брзином било би потребно често и више милиона светлосних година: А човечји живот, ипак, није толико дуг!

, Друти тисци политички ангажованији птшу пак, романе на тему политичке фантазије. Најчешће описују САД из го дине две хиљадите „после завршеног тре ћег светског рата“! У тим романима сце не су ипак само сурогат данашње, ствар ности. Нека тамо, нама сада јоти. непоз чата „велесила“ уцењује амерички народ и'На „Империјалистички начин поку шава. ла. Та пблјарми“! Ту је и „страна“ ШИА. најамници, агенти... Као наличје једног лица!

На све примедбе да су то само „обич ме глупости и трабуњања“ у одбрану пи

саца стали су социолози! Њихова теза је ова: развој науке свео је човека на „биће без душе“! Литерарна фантастика У не. ку руку заменила је Библију чије су при че негиране научним доказима. Фантас тика је. значи, само идеализовала бекство пред старом истином о нашем свету који је немоћан да реши основне проблеме данашњице и удовољи исконским чежња ма људског бића! у

Спајање садашњице и сутра- 7. · шњице

Тако баш не мисле сами књижевници. Многи сматрају да је то. литература У којој „свако ко жели и зна да пише може слободно да се изрази у стваралач кој машти“. Чувени писац овог жанра Ј. Г. Балард у разговору са песником Џорџом Макбетом каже да је традиционални- роман у основи описивао у рет роспективи увек прошле догађаје: „Чак је'и будућност, какву су описивали ауто ри из педесетих година, наша прошлост“ каже Балард. „Филм „Одисеја 2001“ уп раво оличава крај херојског доба модер не фантастике. Ми смо приморани да ре видирамо наше сазнајне појмове о сада шњици и будућности. Ми смо припојили сутрашњицу садашњици“. :

Према Баларду, сви ми живимо у „утроби једнот великог романа“ и задатак писца је да сагледа другу поштенију стварност која ће се разликовати од оне коју нам сваки дан приказују политичари, телевизија, штампа, историја, преда ња, досадашња уметност, наука и техни ка... Тај „унутрашњи простор“ на који нам Балард указује је „централна тачка духа“ (о чему су маштали и надреалисти) у којој се „спољна стварност и људ ски универзум спајају у јединствени та лас“.

Питање је само колико ће тај литерар

ни „талас“ успети да нешто и конкретно :

измени у америчкој стварности,

Душан Станковић

Шеванско |

рођендан (Оскара Кокошке

(Вилнев, Швајцарска, марта). — Најпознатији живи експресиониста, сликар Оскар Кокошка. навршио је 1. марта 90. тодину живота

Оскар Кокошка је рођен у Аустрији. Пр-

"ву изложбу приредио је кад му је било само

18 година. Од 1947. године држављанин је Велике Британије. а већ две деценије живи у' једном ливајпарском селу на обали Женевског језера.

Своћим првим сликама и цртежима Кокоиг ка је пре седам леценија изазвао врло оштре критике. Интервјуисав поводом свог 90. рођен

| одевести до ВЕСТИ. Деведесети _

лана Кокошка је изјавио да би „већ давно · . '

био мртав да је само и једним увом слушао своје критичаре“. 6 · И Кокошка и данас слика и изјављује да ће наставити да слика иако је. како сам каже „исцедио свој живот као лимун, до последње

капи“, ' и |

сликарство

у Лондону И

(Лондон, марта). — У угледној лондонској галерији Краљевске уметничке академије одр жава се једна од тренутно највреднијих изложби на европском тлу. Реч је о ремек-да лима шпанског,сликарства из периода 1550 1700. који се у историји умстности назива и златним веком шпанског сликарства“. ·

За време од девет недеља лондонска публика видеће 88 најлешџих слика Муриља. Ве ласкеза, Ел Грека и многих других славних уметника друге половиме 16. и 17. века. Све

· Слике су позајмљене /из штонских музеја, за Џ | . лужбина и приватних колекција, а многе су

први пут изложене.

Џиновска статуа Буде |

(Душанбе, марта) — После десетогодишњих

напора таџикистански рестауратори успели су,

да реконструишу џиновску, статуу: Буде, от=

кривену приликом археолошких мекопавакња).

будистичког манастира у “околини трада Куре тан 'Тубе. на југу Таџикистана. Мапастир, по тиче из времена старе државе Тохаристана (крај 7. века и почетак 8. века). Висина, заправо дужина глиненог колоса, јер је Буда

ЗАПИС 3 ПАРМЕ

Обмана, неунусна _ и отунна_ пе

Национална галерија, а у ствари: збирка нападних димензијама огромних, квалитетом веома лоших композиција (сем три-четири изезетка)

Музеј са звучним _ именом:

У музеје се улази са некаквим страхопоштовањем — које човек носи још из раног дети жњетва, боље одећи из оних шко леких дана када на самом по четку стицања свог образовања долази у додир са уметнич ким збиркама и када се, усто,, надовежу и објашњења људи' којима се верује и која остају утиснута. у свести за читав живот. Тако се стене једно поштовање према овим имсти туцијама, поштовање које се касније годинама и деценијама потврђује. и утврђује. искреним намерама друштва да се остваре два основна циља: да такве установе треба неговати и да у њима треба да буду из леожени предмети који ће опле метивати свет својом лепотом и хуманошћу; или ће га. напро сто. обавештавати о нечему. што је ' представљало прошлост.' а што се не сме заборавити. Ако музеј не испуњава ниједан од ова два услова он да се сусрет са таквом једном институцијом, претвара неминовно У велико разочарање и побуђује на размишљања.

тама.

Музеј

Бучна реклама, мала вредност

Такво једно, разочарање пре детавља и сусрет са музејом који и туристички проспекти и туристички програми при посети Парми рекламирају 'нај бучније. Током времена многе заблуде у свету постале су озакоњене. Циљеви туристички, комерцијални“ и сви други што се У крајњој линији своде на материјалну корист, учини ли су да се извесни осредњи сликари прогласе за велике, да се пољуљају критеријуми, па врло често да се избришу

слично.

Поставља се питање, да ли је уопште потребно писати 0о' бдедном таквом музеју. У овом случају. превара је тако вели ка, и злоупотреба поверења пу блике која са поштовањем ула зи у музеје толико недозвоље на, да је свакако занимљиво

__У овој групи држи се само Коређо. Упркос пренаглаше-

границе између праве уметнос ној еротици, упркос ти и кича. Јасно је да сваки град није у могућности да поседује музеј или галерију сас тављене од самих ремек — де ла, па ипак, није правити велики (врло велики) музеј састављен готово искљу чиво (изузимајући само или четири) од слика које се не помињу ни у каквим књи-

дозвољено

три.

јући да спајају

назив: јама и Коређовом

„светло-тамног“ једног

ну ноту..

)

сентименту и неугодним одно сима његових плавих, црвених и жутих површина, то је још увек један одблесак сликарства италијанске ренесансе. Још увек је ту изузетно знање, и умвбтничко и занатско. Био је то већ шес у наести век, А затим. је следило сликарство које представља дефинитиван' пад италијанске традиције, и чији су центри би "ли Рим и Болоња. ПрокламуМикеланђе- лов цртеж са Рафаеловим иде писати и о том феномену. | алом лепоте, Тицијановим. 6о-

носи звучан Национална галерија. и од вре дних ствари поседује мање познатог Ел Грека, неко лико Коређових слика, једног

Анђелика и то је, можда, све, Но. са зидова нападају вас пла тна великих, управо огромних димензија. интензивних . боја, неукусних сижеа. лоше компо зиције, незаинтересована _ за троблеме валера итд. У време када је италијанско сликарство било изгубило толико од свог ранијег сјаја, када се ре несансна епоха почела већ и заборављати, „цветала“ је ов"де, у Парми, такозвана пармска школа, која је. касније у“ стручној литератури добила епитете и називе, као што су: еклектизам, маниризам и томе

техником они су боле сним схватањем имитације 'и подражавања, реториком и ме лодраматиком, уништили сваву свежину и било какву лич-

Уметност надмена, арогантна

Галерија у Парми препуна је баш тих слика. Огромна љу дека тела, неколико пута већа од природне величине, актови чије стопало има дужину од једног метра, а све утопљено у тамну позадину, у црну боју. Треба само видети те огр таче; љубичасте, лимун — жу ) ћи у Фиренци, или венецијанте и боје плавог камена, па да, се осети сва ароганција једне. диктаторске уметности, надме' не и неукусне. А у то време у, Венецији сликао је Тицијан

лажном |

великог

једно

рер, сликао је Бројгел, па заРембрант... У Шпанији, опет. сликав је Ел Греко кога је сле дио Веласкез.

То што је учинила Парма има можда и нечег патриотског у себи. Но, све је тако утонљенб у обману, да делује У нај "већој могућој мери неукусно и отужно. Направити галерију по обиму равну галерији Уфи

ској Академији; створити јед-

ну изузетну рекламу окоње—

то, упркос разлозима туризма,

значи: снижавање укуса пуб

лике, дезинформисање доброна

мерних (и неупућених, а вели' Ј >

| + . |: ; ' · КОРЕЂО: „Мадона“ (једна од ретких слика музеја у Пармц коју историја уметности цени) | |

северно од Алпа сликао је Ди ' ко разочарање за упућене. Сли

„чних галерија има у већем бро тим Халс и: за њима Вермер,

_ што су стари порцелани, стак

"_љи да се по сваку цену конку

: изазвао. невиђени тријумф. Бергонци се искупиоу 7 А ну'и у финалпом дусту када је заиста био онај стари пи машиви вердијански тенор док је Кабаје — која је имал о4| ; „| весних проблема са драмским деловима партитуре о“ 8 ов" по отпевала Арију на Нилу. и од тога тренутка ва Ј на боље. '

Иначе је екипа била састављена све од сами (18 Поред Бертонција и Кабаје певали су још Треје Бамор, Амнерис, Пјеро Капучили је!јбио изванредан АмонСаУ је су две басовске улоге свештеника Рамфиса и Краља, бб чили Руђеро Рајмонди и Луиђи Рони. Вамбри је умова појавом, а и гласовно је сасвим задовољила, док је у ствари био најбољи у екипи и њему се стварно не би ле наћи никакав приговор, Након Магбета и Симона које је већ ове сезоне тумачио у Скали, овај трећи : ски лик био је у ствари за њега одмарање и релаксан оба баса била су на; висини задатка.

Диригент Штиперс у другом је делу врлод вао па се тако представа завршила на високом Ми ци :

ју широм Италије. Но, други градови су се потрудили да-.их допуне било експонатима модерне уметности ( а то није тешко постићи и занимљиво је на свој начин) или пак колекцијама друге врсте, као

кренуле

ло, намештај итд. Парма има и друге, музеје, и квалитетни Је и занимљивије, али у же-

рише градовима далеко срећни им у погледу културне заоставштине, сворена је институ ција неугодна, некорисна, па можда, и штетна. г

Првослав Митић

За наступе у миланској Скали није више имати само уметничке квалитете, већ и добро сачуване ве — можда чак визе ово друго; Кад један уметник сту на позорницу тог театра често изгледа као да је ступио“ арену неке кориде. Примери који су. се понављали 1 њих година довољно показују да ту нема изузетака, па 28 највећи и најчувенији уметници који су годинама били > бимци тих истих гледалаца, ако само мало подбаце, : зе на потпуно неразумевање, Ти гледаоци искаљују С 1 | незадовољство добацивањем т звиждањем.,Како је уметвицима — није потребно описи

Овај је Увод био потребан да би се читаоци ставил“ положај и тледалаца и уметника који су суделовали ва“ давној премијери Вердијеве „Аиде“. Ова представа је оче вана са великим интересовањем из више разлога. Не стога што је то најпознатија опера, већ,и због дебија у том делу славне Монсере , затим бог повратка на сцену Скале Карла Бергонција а кон паузе од неких седам година, и коначно због дир ' Томаса Шиперса који је такође био дуже одсутан .6а | зорнице Скале . .

Сам почетак као да је најављивао катастрафу. Т Бергонци који је више од , вокални тумач тешхе улоге Радамеса, вероватно узбуђев, је се најбоље снашао У наступној арији и на тренутак # губио интонацију, Било је то довољно да с галерије Шу узвици: „Доста!“ Ипак. славни св тенор није збунио И 16

"је брзо да исправи грешку и заврши добру арију » | ћида“. И наступом Монсера Кабаје у првом чину доба публике није био Задовољан и упутио јој је протесте, је прошао због преслорог темпа у првом чину и диригент иу пере. Кад се враћао да започне други звиждука. Но „на срећу како се представа одвијала Со су попримале нормално стање па је чак други део пред

Недовршени

"је део буџета у „гарантни фонд“ којим ћ

раздобља од 1600, годи

Убве врсте организована у иностранству. | сфбрмацији ве "истиче да је највећи део!

приказан у лежећем положају, износи 11 метара, а висина постоља је два м Ро Буда је, по мишљењу научника, при у тренутку понирања у нирвану пошту њУ стигао врхунац својих жеља. Глинену 4 % Буде археолози су веома пажљиво у дело извукли из њеног. лежишта, како се под иза ством ваздуха и светлости не би распала ој, да када је рестаурисана, преостаје Јоду МЕ реконструише. једна рука и део главе с У који су окрњени. а

британски филмоју

(Лондон, марта) — Удружење глумаца

"ничара и осталих филмских радника В %

Британије затражило је да продуценти у

компензирати губици настали услед нед “ вања филмова. Овај захтев уследио је поду је снимање три дугометражна играна Фила у овој земљи прекинуто на самом почетку, ' Један од филмова није довршен затр п његова. протагонисткиња Бјанка Џегер. члан Британског тлумачкот синдиката, На чан начин екипа другог филма остала ј Италији без повратне карте за Лондон, уу су се глумци комедије „Нови спартанци“ у, давно 'жалили да нису плаћени за филе чије је снимање предвиђено милион 4 стерлинга. '

Највеће филмске компаније у Великој | танији већ су увеле овај тарантни ћ срилмски синдикати захтевају да: се онпт шири на све остале произвођаче и филит раднике. 2 ВИ

) ;

Кинеска изложба у Токију

(Хонгконг, марта) — Крајем марта у "Токуу се отвара кинеска археолошка изложба, и којој ће бити приказани веома ретки експоњ ти који никада досад нису излагани у иф

„странству. Међу изложеним предметима пад

зиће се и статуе ратника и коњаника, од та не у природној величини из 2000. тодине. ере, чије је недавно откриће задивило |

Изложба ће бити отворена до августа сеца, а посвећена је двадесетогод нивања Кинеско-јапанскот друштва за ку не везе. ! Ја |

Према писању листа „Такутакунг бао“ му излази у Хонгконгу, изложба на којој ће ба приказани и антички предмети од бронзи

5 ' ПЊИЦИ 6

препорода

Уа

у мета који ће бити приказани на изложби • кривен током последњих десет година. |

ПРЕМИЈЕРА У МИЛАНУ Од фијаска до тријумфа

Вердијева „Аида“ у Скали: најпре протести, звиждуци, туближе, а онда атлаузи и висок

„оцена 2 довоља

после |

налл|

упадица, протестовањећ ли

ј ја Верде и најпопуларнија абав

рани а фури Мер тима ни ИН 07 леви"

. Е стотину пута био егземил,

Це

чин добио је Ур

: еј ре (

нити

ОБРИ Уж ега проту у др ву стилу --+ >

х вели,

капу 1

ђака“, веран диј“

ту ду

+ = =

обро лб“

ЕР

, | ! 4.