Borba, 06. 03. 1976., str. 3
Родезијски | напад на Мозамбик. незађисне Африке
Још пре девет месеци, када је 25. јуна 1975; проглашена
независност Мозамбика,
председник Самора Машел и руководство ослободилачког. покрета ФРЕЛИМО били
су дубоко
освесни сложене ситуације коју им оставља у наслеђе дуготрајна португалска колонијална владавина. У окружењу два
расистичка бастиона, ком Џона 'Форстера,
Родезијом Јана Смита и Јужном Афримлада република морала се суочити
одмах са свим врстама притисака и покушаја да Јој тек _ стечена независност буде угрожена.
На насртаје, мање или више прикривене, није се дуго чекало: већ у децембру прошле године у Мозамбику је успешно савладан покушај завере инспирисане споља.
После неуспеха интервенционистичких снага Јужне Аф_рике у: Анголи, на расистичком југу повећавала се нервоза. Поражени Форстер окреће се истомишљенику у Родезији, обећава Јану Смиту сва-
ку врсту помоћи у гушењу“
_све јаче изражених ослободи-
лачких тежњи народа Зимбабве. Свакако, има у виду да једино на Смита може да се ослони у овом делу Африке, у покушају да спречи напредовање већ добро 'организованог и успешног ослободилачког покрета СВАПО у Намибији. Још од краја почеле су да се концентришу „према мозамбичкој граници и изазивају инциденте, вршећи насиља над цивилним станов'ништвом. Тако су родезијска авијација и артиљерија 23. и
фебрвава: : · знатне јужнородезијске снаге
· штва.
"јима
24. фебруара напале мозамбич-
"ки, погранични град Пафури
на тромеђи граница Мозамбик — Родезија — Јужна Африка, а после тога Смитове јединице упале су у тај гради извршиле _ покољ 'становни-
и родезијско Министарство одбране је званично признало овај упад и навело да су „снате безбедности убиле 24 афричка герилца у операцији чишћења“.
Солидарност Африке
Према најновијим извештаиз мозамбичког главног трада Мопута (раније Лоренсо Маркес), у сукобима на граници са Мозамбиком Солсбери је ангажовао пешадију, оклопне јединице!'и авијацију, која бомбардује мозамбичка насеља. У вестима се каже да је том приликом убијено. и рањено много цивила, међу којима има и деце.
Суочен с агресивном претњом и акцијама расистичког режима из Солсберија, пред-
ИНТЕРВЕНЦИОНИСТИЧКЕ СНАГЕ: Трупе расистичког режима Јана Смита у операцији „чилићења“ на тлу Мозамбика
ПН ЖАРИШТЕ НА ЈУГУ АФРИКЕ
"Раенести
седник Мозамбика Самора Маел упутио је апел афричким земљама, тражећи помоћ. за одбрану “револуције. У Мапу"ту је проглашено ратно стање и затворена граница са, Родезијом. Одговоре на апел Машел је већ добио из више суседних земаља кђрје су манифестовале солидарност и спремност да материјално :и. оружјем помогну одбрану не-
зависности Мозамбика, као и. коначно "ослобођење народа Зимбабве, :
У савременој Африци мното шта се изменилојод оног 11. новембра 1965, када је бела мањинска влада у Солсберију једнострано прогласила „независност“ и тако формално озаконила власт 25.000 белаца над више од четири милиона зао 5у црног становништва, готово потпуно обесправљеног, Бели су добили сва права — од бирачког до власничког, а црни „право“ да живе на маргинама тог друштва заснованог на расној дискриминацији и политички неодрживим принципима. Било је то стварање, једном речју, острва белог благостања усред огромног црног гета.
Лондон, бивши колонизатор Родезије, успротивио се Смитовом једностраном акту 2 мада ништа конкретно није предузео — а УН донеле одлуку о економској блокади режима у Солсберију. Она међутим никад није до краја била спроведена због подршке Преторије, али и непридржавања неких других земаља одлука УН
Сви покушаји владе из Лондона да приволи Смита да призна принцип права већине пропали су. Чак је и Јужна Африка последњих година покушавала да утиче на Смита да пристане на компромисно решење. са црном“ већином, како би дошло до „црне“, али умерене власти. Отпор Јана Смита још: једном се по-
'казао непремостивом препре-
ком за решење родезијског питања.
одлуком МЕ чи ва # У а' Од пре неколико месеци, међутим, положај Смитове. Бодезије веома еф: Мозамбику, на родезијској источној граници, нема више португалског колонијалног залеђа, ту је сада независна влада, која, како се видело, неће трпети расистичке самовољне и ·агресивне кораке
Сапт рред
армија
бменћф У
ки насртај _
— Самора Машел затражио подртаву
пред сопственим вратима. Победоносни анголски обрачун са снагама интервенције и те како је утицао на однос сната на југу Африке уопште.
Јан Смит је још 1970. рекао да црначка већина „неће доћи на власт за мога живота“. Ипак, недавно је почео да преговара са представником једног крила Афричког националног савета (АНЦ) Џошуом Нкомом. Као што је познато, разговори досад нису дали резултате, јер Смитов предлог
_ о учешћу црне већине у вла-
сти евентуално кроз 10 година, није могао бити прихва+ћен. Друго, радикалније крило
'УАНЦ, коме је на челу Абел. · Музорева
а тренутно се валази у Мозамбику — не прихвата преговоре са расистима. Он се залаже за оружану борбу кроз коју ће остварити своја права. Према последњим вестима, оба крила су се договорила да формирају заједничку врховну команду, а ослободилачка војска Родезије добила је име Народна Зимбабве.
Нашавши се у шкрипцу, Солсбери је отворено изразио жељу за војном интервенцијом Лондона, како би се „спасли белци из његове бивше колоније“. ПЏрва реаговања Фо рин офиса нису била наклоњена Смиту. Представник за штампу британског Министарства спољних послова рекао је да „честита Мозамбику што је затварањем границе намет-
_нуо Родезији пуну економску блокаду“, и потврдио да Бри- .
танија нема намеру да војно интервенише на страни Смита.
На економском плану, наиме, Родезија животно зависи од пруге Солсбери — Мапуто
која је највећим делом у Мо-'
замбику, а преко које се извози 60 одсто родезијске робе ка лукама Беира и Мапуто. Садашња ситуација у овом делу југа Африке пуна је опасности од проширења сукоба, евентуалног мешања са стране, покушаја страних интереса да надокнаде „изгубљено“'у Анголи, или демонстрација силе над независним и несврстаним Мозамбиком. „едно-је, међутим, сигурно започети процес еманципације народа Африке и коначне деколонизације, не може зауставити било која наметнута сила или интервенција са стране. . „Душица ПЕТКОВИЋ
ДЕБАТА У КОМИТЕТУ УН ЗА РЕСТРУКТУИРАЊЕ ПОРЕТКА ЕКО-, НОМСКИХ ОДНОСА
Прекретница | у Пи
проолема _
Структуралне промене привредног и социјалног
сектора могу. бити
само додатни фактор за ефикасније деловање светске. организације истакао представник Југославије Миодраг Чабрић.
(Уједињене нације, 5. марта, Танјуг — Оријентација на стварање новог поретка међународних економских односа у свету, која је потврђена на шестом и седмом специјалном заседању Генералне скупштине Уједињених нација, наметнула је потребу — значајних структуралних промена еко"номскот и социјалног сектора светске организације, чиме се сада бави ад хок комитет за реструктуирање. Њему је Ге«ерална скупштина на седмом специјалном заседању ставила У задатак да започне процес реорганизовања система Уједињених. нација у складу са
„потребама и захтевима декла
рације и програма акмпије за успостављање новог међународног економског поретка“.
|
· Дилеме око ефикасности Почетне идеје о реструктуирању економског и социјалног сектора Уједињених чација изложене су прошле године У опсежном елаборату групе 25 еминентних стручњака из 36маља у развоју и развијених земаља. Они су оценили да је реструктуирање _ Уједињених нација подухват од изузетног значаја за њихов даљи рад;
Првим примедбама, које су се чуле после објављивања елабората експерата о »новој структури Уједињених надија за глобалну економску сарадњу“, "указано је да се ни-
· каквом | реорганизацијом може заменитии политичка по дршка земаља-чланица, укупћој активности светске ортанизације. У том елаборату се |полази од закључка да су У-
не“
стем треба да дејствује“. '
десетој гтодинии Моје шле ва прекретницу. Процењено је да се с једне, стране отварају изгледи да УН добију- додатни капацитет у решавању централних питања са којима се човечанство суочава у последњој четврти 0овогт столећа. У другом правцу је опасност од опадања ефикасности "Уједињених нација, каже се у извештају ових екс перата, који. изводе за многе спорав закључак да ће опредељење светске организације за једав од ова два пута њи-
ховог даљег хода бити „знат-'
но условљено и одлукама о по литици и структуралвим пита њима“.
Новозеланђанин Мајкл Менс филд изјавио је у садашњој дебати у ад хок комитету за“ реструктуирање система ујелињених нација да се „не може градитии цео систем изнова, Систем УН је динамичан, а не статичан. Он не може; бити заустављен и рфазмонтиран, да би се на место њега изградило нешто друго, јер тај си-
· Реструктуирање УН, по 0цени кубанског представника
~ Морена, мора обезбедити да-
_ једињене нације у својој триЕ ' .
љи напредак ка новом еко-
номском поретку, олакшати ефикасне мултилатералне пре говоре и гарантовати адекватну заступљеност интереса земаља у развоју.
Обавезе земаља-чла- |
· ница Југословенски представник у ад хок комитету Миодраг Чабрић указао је да су се Уједињене нације потврдиле као незаменљив универзални механизам међународне економ-
'
ске сарадње, Јасно је да никакво реструктуирање не може заменити политичку вољу и спремност земаља-чланица да извршавају · своје обавезе. Структуралне промене економ ског и социјалног сектора моту бити само додатни фактор за ефикасније деловање УН.
По оцени југословенске деле тације, ово реструктуирање не би смело да буде само себи циљ, већ допринос успостав-. њању новог међународног економскот поретка, „Централиза ција или децентрализација у реструктуирању економског социјалног Сектора УН пренаглашавају се и супротстављају једна другој, рекао је Миодраг/Чабрић. Ми сматрамо да се ова два мрилаза међусобно допуњују. Правац којим / треба да идемо дат је на седмом специјалном заседању Гевералне скупштине, наиме, формулисање глобалне политике и утврђивање смерница за развој и међународну економеку сарадњу треба да бу- | де централизовано. Међутим, извршење политичког догово- · ра, преговори за изналажење конкретних решења треба да буду. децентрализовави и да се одвијају У читавом систему У~' једињених нација“.
Југословенски представник је упозорио да је беспредме- > тан страх од тога да би веће ангажовање УН у решавању међународних економских про блема водило њиховој деполитизацији, јер су управо проблеми развоја и међународне економске сарадње превасход«о политички проблеми. Уједињене нације су позване, као универзална политичка организација, да се ангажују у ре-' у тшавању ових проблема.
Оставка турског амбасадора на Кипру
(Анкара, 5. марта, Ројтер) Кипарски амбасадор у Турској Ахмед Заим поднео је данас оставку због, како каже, „бес компромисног става“ председника Макариоса. · !
Амбасадор је јутрос. саотпитио да је „затворио амбасаду“ а сва званична документа пре дао представничком уреду кипарских Турака у Анкари.
Син велепоседника, Фидел се родио 13. августа 1926. године. На студије права уписао "се 1946. године с великим оду шевљењем, гледајући у овом позиву нешто више од уско стручне мисије правника. У одлуци да постане адвокат посебнво су га учврстили социјал на неједнакост и друштвени од носи тадашње Кубе. Много кас није, кад се једном приликом присећао свог детињства, Фидел је испричао: „Једног дана обећао сам сиромашним сеља цима на имању мог оца да ћу наћи начина да им дам обућу, одећу и све оно што им треба“.
Током студија, у Кастру све више сазревају идеје о успостављању социјалне правде и масовног просвећивања у земљи. Но, кроз те „наочари“ он не гледа више само Кубу. Под тај аршин његових · схватања долазе све земље Латинске
на рачун режима.
зиу изгнанство у Мексико.
Свакако, међу највеће
(Нарбона, 5. марта, АФЦ, УЏЦИ) — У јучерашњем пушкарењу између 1.000 наоружаних винбградара и полиције погинула су два лица, а 29 их је рањено.
Међу погинулима налази се и мајор Гоф, командант полицијског одреда _из оближње 'Тулузе, док је 21 полицајац рањен. На страни револтираних виноградара, једно лице
1 #
_ револуције _
Фидел Кастро, председник Ђладе п прђи секретар ЦК ки | Кубе, налази се на челу борбе сћот народа 09 |: | арђиг устаничких дана. АЕ 4:
но одољлевање свим непријатељ .
Америке. Истовремено, он се све више окреће те ренима политике. Баш у то време, у познатим мартовским збивањима 1952. године, диктатор Фул генсија Батиста започиње своју другу владавину, у којој долази до кулминације терора.
У таквој ситуацији, један судски процес пру жио је прилику младом адвокату Фиделу Кастру да покаже колико своје правничке способности, толико и гнев и мржњу против бруталних посту пака власти, Суђење једном раднику, баш заслугом Фидела, претворило сеу блиставу оптужбу
Напад на Монкаду
Међутим, Кастро не одустаје од намере да сво је револуционарне идеје претвори у дело. Са гру пом истомишљеника он у зору 26. јула 1953. године напада војну касарну Монкаду желећи да тиме да знак за дизање револуције. је пропао, 2 већина Кастрових другова побијена. Остатак је похапшен и осуђен на робију. Многи су овај напад назвали „непромишљеном авантуром“ и „самоубилачком акцијом“, делио таква, мишљења. Закон о амнестији доноси му слободу после две године тамнице и он одла
Ни овде није дуго мировао. Већ у јесен 1956. године са 82.друга креће на броду „Гранма“ на Кубу. Овај напад доживео је исту судбину као и први. Само дванаест бораца успело је да избегне масакру и дочепа се спасоносне Сијере.
Али, пламен револуције био је запаљен. Терил пима се најпре придружују групе сељака, затим радници и интелектуалци. На саму Нову годину 1959. Кастрове трупе умарширале су победоносно У Хавану, из које. је само неколико часова раније побегао у паничном страху диктатор Батиста.
Иако звучи помало парадоксално, баш тада нас тупио је најтежи период — требало је сачувати револуцију. А критичних тренутака за Кубу било је напретек. У таквој ситуацији испољио сав Кастров изванредни смисао за реалистично расуђивање — било да се налазио међу сељацима приликом сече шећерне трске, било да је предводио војнике против агресора у „Заливу свиња“. Кастрове успехе ваља
„Можете ме осудити, то није важно. Историја ће ми обратио се пре 23 године млади кубански, револуционар Фидел Кастро суцима "ероцесу после неуспелог натада на жабарну Монкаду, 26. јула 1953. године. револуције, напори за њено стабилизовање, мукотрпно крчење пута у социјализам х успешнедвосмислено су показали да је историја затста даља за право бунтовном адвокату, легендарном Ји Но КениНОм револуционару %, садазиње. премијеру Кубе Фиделу Кастру. . У
победити.
луције.
Но, напад
али Фидел није тле године.
се
је погинуло док их је 8 ра-
њено.
Мако у том региону данас влада мир, комитет побуњених виноградара прети новим нередима, уколико се:полициј ски одреди .сместа не повуку у касарне,
Побуна је избила у знак про
. теста виноградара француског
југа због увоза јефтиних италијанских вина, чија продаја
( ' А
ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН РЕВОЛУЦИЈИ: Фидељ Кастро
сврстати баш чињеницу да се кубанска револуци ја одржала и стабилизовала. нама, када се „црвено острво“ нашло притешњено са свих страна, потврдила се она стара истина да један народ, одлучан да своју слободу бра: ни по сваку цену, нимједан непријатељ не може
ЛПут у социјализам
После славног периода борбеног ентузијазма и хероја, наступило је раздобље трудбеника и орга низованог учешћа маса у свим пословима друштва. Земља се сва посветила изградњи социјализ ма. Све то време Фидел и даље предводи нацију, поставшти вођа, симбол и легенда кубанске рево-
Фидел Кастро се није заносио мишљу да се социјализам може градити без организованог уче шћа маса. Дошло је време да се револуција и власт институционализују и донесе, нови Права прилика за то био је Први конгрес Комунистичке партије Кубе, одржан у децембру про
Неопходнб је истаћи да је Кастро за време ре волуције створио-нбву Комунистичку партију, јер је дотадашња сматрала · авантуром с 'малограђанским узбрима. У нову пар тију ушли су сви они који су прихватили Кастро ву политику и марксистичку оријентацију специфичног пута у социјализам.
Првом конгресу КП Кубе претходиле су опсе жне дискусије међу становништвом о програмској платформи КП м нацрту новог устава. Ови документи представљају једну темељиту анализу развоја кубанског друштва до данашњих дана, с јасно прецизираним основним правцима изградње социјализма. Нови устав прихваћен, 5 на референдуму средином фебруара.
Од великог је значаја и чињеница да се Куба определила аз несврставање у својој спољној политици. Хавана је у више наврата „подршку Кубе покрету несврстаних и њено зала гање за чвршће окупљање око прогресивног и антиимперијалистичког програма“.
Тим речика и пороти на Ток и победа
дати за право“.
|
У тим тешким годи
устав.
његову борбу. чистом
изразила
М. МИЛИВОЈЕВИЋ
Побуна француских виноградара
по нижим ценама . угрожава пласман њихових вина.
КП Француске и Социјалистичка странка су оптужиле француску владу да она сноси одговорност за нереде у региону Нарбоне, пошто се на званичним /местима — кеко тврде те две опозиционе стран ке — уопште не води брига о привредно заосталом југу земље ,
САРАДЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ И „ДЕВЕТОРИЦЕ« -
Разлози за орзо реализовање договора _
Европска, економска заједница иститује ногућности за проширење привредних односа са нашом | земљом.
(Од дописника Танјуга)
(Брисел, марта) — Мада дотовори на високом нивоу најчешће захтевају извесно време да би били реализовани то, према ономе што се ових да"на изјављује у Бриселу, изгледа неће бити случај са закључцима разговора које је председник СИВ Џемал Биједић водио 54 Бриселу и Луксембургу. У Извршној комисији Европске економске заједнице изјављује се, наиме, да више разлога захтева ,„конкретизацију · договора“ без застоја. Прво, за додатна дужа проучавања нема потребе, јер је југословенска делегација дош-
ла у Брисел с добро припрем-
љеним и конкретним предлозима. С друге стране, дефицит од 2,3 милијарде долара у
робној размени Југославије са |
земљама чланицама Европске "економске заједнице захтева хитне мере, због, могућих последица на сарадњу у целини. ;
У вези с југословенским за-
жхтевом да се, уз истовремено отклањање препрека у робној размени учине и нови напори за проширење економских односа, у седишту заједнице указују на неколико праваца акције.
Према, обостраној оцени, пољопривреда. је једно /од најатрактивнијих подручја мотуће сарадње. Због тога ће већ у јуну ове године у ортанизацији и уз финансијско ангажовање _ „деветорице“ У нашој земљи бити одржано међународно саветовање о коришћењу кукуруза у тову говеда. Заједница, у ствари, на тај начин жели још једном да провери наша искуства у овом послу пред ширим“ кру-
гом иностраних стручњака, ј
пре него путо с нама уђе у дугорочне аранжмане. Истовремено, додаје сеу Бриселу, једној радној групи ће наредних дана бити пове-
рено да испита могућност ор- ·
танизовања производње у Југославији неких производа у којима су дефицитарне зе-
мље | ЕЕЗ. Пре; свега помиње се соја, али и још неке друге пољопривредне културе. Научно-техничка сарадња између наше земље и „деветорице“ већ дуже времена постоји и успешно се развија.
Стручњаци наших организа- ·
ција у дрној металургији, и "њихове западноеврпске колете обавили су до сада већи број заједничких технолошких "истраживања у производњи челика, а сада је у току договор о новим заједничким темама.
У погледу финансијске сарадње, значајно је саопштење које је ове недеље објавила европска инвестициона банка. У њему се наглашава да ће се југословенским захтевима за кредитима за реализацију пројеката од обостраног интереса свакако изићи у сусрет.
Према овдашњим изјавама, у Извршној комисији ће ускоро такође бити ,размотрене „препреке“ које су, и у онако смањеном обиму увоза западноевропских земаља због привредне кризе, још више оте-
жале пласман наше робе. У том погледу Белгија је преузела обавезу да испита како је могуће да југословенска трговина још има третман „државне привредне гране“, што аутоматски. доводи до низа сметњи на нашу штету.
Ових дана очекује се и одлука белгијске машиноградње о томе да ли ће наша индустрија бити укључена У. производњу пет. шећерана 'за јутословенске потребе, у вредно сти од пола милијарде долара. То је у ствари наш услов за закључење овог посла, који би према пази кун мишљењу тре бало уједно послужи и као „уигравање“ за будућа заједничка иступања на трећим тржиштима, о чему је за време боравка Биједића у Бриселу такође постигнут договор.
Све у свему, дакле, већ су покренути разни „механизми“ да се реализују договори између југословенске делегације м њених партнера у Бел-
„тији и Луксембургу.
Милан СОКОЛОВИЋ
.