Borba, 06. 03. 1976., str. 4
а. СТРАНА — БОРБА — 6. МАРТ
БОРБА
ке одликовао је поволом 40-годишњегт изла жења Орленом заслуга за нарол са златном звезлом и указом ол 18. марта 1972 повопом 50-голишњице ли · ста Орденом братства и је лимнства са златним венцем. >
»
Указом ол 18 фебруара у Мариа Раја АКТУЕЛНОСТИ | | „Борбу“ . „ ћи | ' ' ЗА АИНЕ и4 1 .: пету РЕДА ове
ам 7 лежуна У % |
,
КАСЕ БЕЗ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА |
тавка за даљи развој
Примена новог обрачунског система и система плаћања је претпос
УСРЕГ (А
Своју серију дијалога са истакнутим представницима несврстаних с латинскоамери чких земаља, председник Тито започиње данас разго вором у коме ће му партнер бити Фидел Кастро, први сек ретар Централног комитета кубанске Комунистичке партије и председник револуцио нарне владе ове земље. Друг Кастро долази данас на Бри оне— у радну и пријатељску посету СФР Југославији — У посету која је временски оме ђена са два дана, али веома богата темама о којима ће разговарати два истакнута револуционара и државника.
До трећег сусрета између Јосипа Броза Тита и Фидела Кастра (претходна два била су у седишту светске органи зације и на алжирској Конференцији несврстаних, 1973) долази у периоду веома интензивираних и проширених односа између Југославије и Кубе. Односа међудржавних и партијских, који све више почињу да одговарају потребама двеју земаља.
Социјалистичке и несврста ,
не Југославија и Куба — сва ка на свој начин, зависно од геополитичких и осталих ус лова — граде и изграђују со цијализам у својој средини, борећи се, истовремено, за
КАСТРОМ |
Слободан Павловић
периоду завршних припрема за Пету конференцију шефо ва држава или влада несврс таних земаља. За састанак на врху једног покрета чији су Југославија и Куба истак нути чланови, и чијој идеји и племенитој мисији наше две земље, свака са својих позиција. лају све запаженији допринос.
" Разговори на Брионима от вориће, нема - сумње, нове перспективе за сарадњу наше две земље, које се, зајед но са осталим члановима све бројније и све снажније породице несврстаних, припремају за скуп у Коломбу. Би латерални односи и широка размена мишљења о најакту елнијим питањима међународ ног радничког покрета. тако ђе ће добити своје место У овом сусрету Тита и Кастра, који привлачи пажњу најши
ре светске јавности.
Југословенско-кубанска са радња, кад јео билатерали реч. проширена је последњих година на бројне оквире друштвеног, политичког,
привредног, културног и спортског живота. Трговинска размена између
две земље, на пример, до-
у друштвено-економских односа и остварење жељене
Представници . шездесет највећих организација удруженог рада који су учествовали на саветовању у Приврелдној комори Југославије. а како се сматра и остала привреда. сагласни су у оцени да што хитније треба раш чишћавати дужничко-поверилачке од носе и свођење дохотка, преко наплаћене реализације. на реалну меру. Фиктивни доходак, који је стваран на основу фактурисане реализације у својој вишегодишњој влада-
вини створио је неразмрсиви сплет
билансних ставки предимензионирану потрошњу и утицао-на општу нелик-
видност привреде.
Недовољан је само списак дужника
Међутим, истичу привредници, ла-
ности, чето спровести у живот Закон о утврђивању укупног прихода и За кон о обезбеђивању средстава плаћања. Не само, како је наглашено, због кратких рокова и замршене књиго-
технике. већ и због насле-
водствене између
ђених материјалних односа организација удруженог рада. све области дугују. како је рекао Анточ Полајнар, директор СДКЈ. Чак имају веће дуговање од потраживања а повереници су банке које имају позитивни салдо од 13 милијарди дивара. Број организација удруженог рада које неће до првог априла измиу рити своје обавезе, није мали, нити
су средства која дугују мала.
Ма РА 2 | Просша реОродукција Говорећи на. састанку пре
АРМИА СПОСОБНИХ
Готово,
На такво стање указује и мишљење да мултилатерална компензација није дала очекиване резултате, а остаје да анализе покажу због чега су пријављена дуговања и потраживања мања од очекиваних. Према про писима „до 10. марта сви корисници друштвених средстава треба да сачине усаглашене програме. да би се у следећем року обим неизмирених и непријављених обавеза свео на најмању меру. До краја месеца организације удруженог рада требало би да нађу и одговарајућа средства плаћања. Овај период. како је нагласио Илија Вакић, председник Привредне коморе Југославије. треба максимално да се искористи за међусобно спо разумевање. а оно што се не може у том року решити, треба да се измири најкасније до 30. септембра.
Привредници се слажу да применом ових прописа треба да се искорене паразитске организације које су живеле на терет туђег рада. али постав љају и питање; Како све то учинити а да се не наруше пословни односи између организација удруженог рада. Ти нарушени односи већ се осећају у сфери промета. На то упућује податак да је свака организација У“ лруженог рада добила списак пријављених обавеза. тако да је лако могла да утврди дужнике који су „затајили“ — па ипак. та могућност није искоришћена.
У производњи, пре свега У индустрији, постоји, чини се, бојазан да би се коришћење принудних средстава лоше одразило на пословне односе, пре свега због опадања промета који, како се истиче, већ стагнира. Тр-
· средстава. смањује
говина. која нема довољно обртних поруџбине од про изводње. отворено говорећи да не жели на терет својих средстава да лагерује робу.
Представник „Бетекса“ је недостатак обртних средстава документовао и рачуницом. У београдској трговини сопствена обртна средства чине свега 9,2 одсто, дугорочни кредити такође 9,2 одсто. и средства добављача 63 одсто. Као што се види. највећим делом добављачи, то јест производња, кредитирају промет. Индустрија истиче да је већ оптерећена великим" лагерима готове робе коју трговина не преузима.
Ниге реч о књиговодственим операцијама
Анте Марковић, генерални директор „Рада Кончара“. Загреб, истичући да се проблеми не јављају толико у понашању колико у материја ним односима између производње и промета, наглашава да ни производња нема довољно обртних средстава. Машиноградња. на пример, сопственим средствима покрива од 20 до 35 одсто залиха материјала. недовршене производње. и тотових производа. "Тр говина. коју не осуђујем. јер бисмо се можда и ми из производње понашали.тако да смо у њеној кожи, вели Марковић. пребацује залихе из промета у производњу. Промет постаје само транзит, а то није трговина“.
улоге удруженог рада
Такви односи прете да доведу прб. изводњу у стагнацију, ако се не пре. дузму одговарајуће мере и не разрешавају брже односи између ње и
промета. : Постоји, такође, опасност да ће се
сви — банке, производња, промет ~
„затворити“ док не сагледају своју материјалну ситуацију. Исто тако, страхује се и од регионалног затва. рања банака и њихових комитената, Међутим. има и светлијих примера који говоре да разрешавање дужничко-поверилачких односа не мора да' доведе и до стагнације. Мирко Узелац, директор робних кућа „Бер град“ је истакао да његова организација није смањила набавке. Напротив, индекс набавки“ је. према плану
од 102 до 103 у јануару, а у фебруа- |
ру ће још више порасти. Реч је б дугорочним пословним односима заснованим на шестомесечним Или го дишњим уговорима. Проблем је, међутим, у техници фактурисања и пла. ћања и роковима који, према Закону. захтевају плаћање за десет дана. ЗА.
рок помери на 30 дана.
— Хтео бих да нагласим, рекао је Илија Вакић,.да. примена 'обрачунског система и система плаћања, на који упућују одредбе ових закона, нису књиговодствено техничке операци. је. То су претпоставке за даљи развој друштвено-економских односа и остварење улоге удруженог рада и це локупне друштвене репродукције на принципима _ утврђеним _— Уставом СФРЈ и Х конгреса СКЈ.
Д. Стефановић
превазилажење затегнутости у свету. Путеви за које смо се определили у тој борби различити су, понегде нам
се и разилазе, али те специ гућности за даљи развој У
фичности у прилазу поједи- овом правцу. На Куби је, .| по томе што смо изградили ним питањима данас предс- тим поводом. боравила недав читаве генерације људи ко тављају само одраз услова у но једна делегација југосло- ји стваралачки делују и којима се развијају наше две _ венских привредника. чији стално се боре за ново, на-
социјалистичке земље. Одраз услова = “а не препрека развоју све шире и богатије сарадње између наших народа. Колико далеких географски, толико блиских по свом опредељењу да се, ' без обзира на жртве, изборе за победу социјализма у својим срединама и у свету, уопте ну.
Разговори Тито — Кастро имају своју посебну димензи ју у чињеници да долазе У
НЕСПОРАЗУМИ
стигла је у 1975. тодини вред ност од око 70 милиона дола ра, што је најбоља илустрација како успона, тако и мо
разговори, 0 значајним зајед вичким аранжманим» и поду Хватима. наговештавају нове рекордне домете на овом пла,
Радни састанак Тита и Ка стра, који данас почиње на Брионима, допринеће даљем јачању пријатељства и сарад ње СФР Јутославије и Кубе, А то је. разуме се, обострана жеља и интерес.
Као друштво
ли смо армију образованих
|
5
имамо довољно кадрова. У том погледу смо већ богато друштво. А богати смо нарочито
М кше је сложити се у оцени о хит-
предно. Уосталом, познато "је на имамо можда“ најбо- Л љу квалификациону струк- је. туру запослених у Европи. Од победе у оружаној револуцији до данас створиспособних, људи струка и профила. Невоља је што нисмо увек водили повољно рачуна о стварним потребама праксе. па и давас још школујемо људе за пеке струке у којима се тетр ко може добити посао. (Ма рин Цетинић. у НИН-у)
дставника _ консултативних организација Босне пи Хер цеговине, један од учесника, — чије име цч институцију нећемо помињати — рекао је ц ово: ;
— Од 16 пројеката које смо радила то тпоруџбинт имостранихг партнера, чак девет су нам обезбедиле сто "љниотрговинске 'организалми“
— "Што се-бумиш као да и. знање не: коже бити пред кет спољтотрговинске разкенпе„ добаци неко.
— Алма, не буним се ја због тога, него хоћу ово да кажем. Кад смо свелц 6% лансе п кад смо платили тровизију спољнотрговимским организачлјама. мистало је да смо паше знање чновчили то систему — тро те ретродукитје! Му
А Ае
свих
__кОСВЕ БРИНЕ 0 АГРАРУГ
Кад је реч о друштвено!
зашто има дилема шта
Иако смо — рачунајући пољопривредну годину од почетка јесење сетве већ дубоко зашли у прву годину реализовања новог средњорочног програма развоја пољопривреде, Друштвени договор о основним оквирима тога развоја и политици која треба да га подупире, још увек није донесен. Разлог томе. очигледно није само техничке природе. Постоје. истина и извесне несатласности 0 могућем обиму друштвене помоћи планираног развоја пољопривреде али је ипак неупоредиво значајнија дилема Која се јавља пред питањем: шта, кад је управо реч о друштвеној потпори будућег развоја аграра. треба да буде бри та федерације. а шта опет. брига република. покрајина и општина.
По једнима, федерација би неизостав но морала на себе да преузме бригу за развој производње бар неколико најзна чајнијих пољопривредних продуката пшеница, кукуруз, неке индустријске биљке и сточарство — за које се сматра да су од општејугословенског интереса и да тај развој подстиче. пре свега, посредством добро осмишљене' политике цена. По другима опет, федерација треба евентуалнр ла брине једино о производњи пшенице, а све друго зе искључива брига република покрајина и општина. Цене пак треба да се фор-
· мирају под утицајем законитости тржи-
шта, |
Суштина политике
Питање око кога настају главне дилеме није, као што се види, ни мало безазлено. Оно управо задире у саму суштину целокупног вођења аграрне политике у годинама које наилазе.
Треба одмах рећи ла је Резолуција Десетог конгреса СКЈ — кад се управо и_ о тим питањима ради — толико јасна да заиста не оставља ни мало простора за сличне лилеме.
Сувишно је заиста непрекидно упозоравати на већ општепознату истину да се данас ни једна земља у свету, не усуђује да развој производње љуД“, ске хране потпуно препусти стихијном утицају тржишних законитости. Сувишно је зато доказивати и шта би се у Југославији догодило, ако би се прихватила таква политика или, пак, ако би се упорним инсистирањем на сличним предлозима практично паралисало доношење једино могућих решења. Али зато ипак неће бити сувишно да се овом приликом. управо у вези с тим питањем, укаже и. на једну до сада обично неистицану димензију тога проблема. Неистипану очигледно зато што се са њом — бар у главама људи који још увек у поменутим релацијама размишљају никада озбиљно не рачуна. |
Против извоза
Прихватање — али и заиста доследно спровођење — такве политике неупоредиво би више. бар са гледишта тренут них интереса. одговарало пољопривредним него такозваним. непољопривредним подручјима чијим се неким представницима (јер се у том случају доходак не би преливао у друге крајеве) таква перспектива чини привлачном.
Сви добро знамо да су пољопривредно-прехрамбени производи данас у све ту осетно скупљи, него на нашем тржишту. Знамо и' шта би за Југославију значило када би у овоме тренутку могла на светском тржишту да се појави "као значајан извозник пољопривредних производа. Али неки југословенски ретиони — ако бисмо; на све почели да гледамо „регионалним очима“ — имају такве могућности. Војвођанске шећеране су јесенас могле — и то пошто прет ходно обилно подмире потребе Војводине — да извезу преко 80.000 тона шећера. Индустрија уља са тога подручја
“
потпори будућег развога пољопривреде није разумљиво треба да буде брига федерациге, а о чему треба да · брину републике, покрајине и општине
могла би годишње да извози — и то одмах да почне — око 100.000 тона јестивог уља. Произвођачи хлебног жита могли би да сваке године извезу по милион сто до милион двеста хиљада тона пшенице. произвођачи кукуруза но два милона тона кукуруза, итд. Само на извозу шећера — разлика у цени је била око 25 динара по килограму — та индустрија би зарадила толико да би зарађеном сумом новца могла да 0обезбеди не само целокупан свој планирачи развој. него и добар део укупног развоја пољопривреде Војводине у наредних неколико година. Јестиво уље је на светском тржишту такође знатно ску пље негс у нас. пшеница исто тако. кукуруз такође, Све се то углавном односи и на подручје Славоније, на цео Панон-
"ски басен.
Свима нам је, наравно, кристално јасмо; зашто се извести није могло. Тачније — није смело. Јер одмах затим би се ти исти производи — за потребе југословенског становништва — морали о вести и то. дакако. по ценама знатно вишим ол домаћих.
Али ма колико да су јој мотиви блиски здравом разуму. забрана извоза хра не се може схватити и прихватити само ако се прихвати и друга страна истине: да је и производња хране. или бар њених најзначајнијих компоненти — баш као и сама исхрана — такође општејугословенска брига, Јер, каквог би иначе моралног права имали органи федерације да, у име шире сагледаних им тереса Југославије, забрањују извоз хра не ако би истовремено сматрали да према тој области производње и лемима њеног развоја немају никаквих обавеза. Јер без јасно прецизираних и доследно испуњаваних обавеза. ни права не могу да постоје.
,
Васа Рокић.
Уместо паушалних критика и прибегавања зак
онској принуди
“о ди
требало би полазити и од могућности а не само од потреба
(Љубљана, марта) — И критика да неке ОУР немају довољно разумевања за поједине' шире друштвене потребе (на принципима солидарности м узајамности), има две медаље. Реч је овом приликом — то желимо да истакнемо — о објективним околностима У којима раде и послују поједине ОУР и чињеница да радници у ООУР још немају одлучујући утицај на одређивање услова привређивања, формирање и расподелу дохотка и да у таквој ситуацији потписивање различитих договора и споразума за њих најчешће значи допунско. такорећи извансистемско оптерећивање дохотка (најчешће остатка дохотка). На пример, ОУР не праве никакве тешкоће приликом ·потписивања договора и споразума о финансирању васпитања, образовања, здравства и других витова „зајелничке потрошње чије је финансирање раније регулисано законима. Тешкоће искрсавају, углавном, "само тада када потписивањем договора и споразума треба преузети допунске, непланиране финансијске обавезе.
Рани!е је могло без пара
У граду Љубљани такав је случај са самоуправним споразумом о издвајању 3,5 одсто од остатка дохотка за финансирање изградње градске путне мреже. Иако се ради о знатном оптерећењу које немају ОУР у другим местима, „овај споразум је потписао већи део ОУР (90.383 одстд),. али многе нису у стању да уредно плаћају преузете обавезе. ' Уместо да се заинтересују зашто неке ОУР не испуњавају ову допунску обавезу, односно зашто још-нису приступиле споразуму, градски органи су се одлучили за стварање „црне листе“ која треба да пос-
лужи као мера за дисципли- , орга:
новање „непослушних“ низација. .х
Републички и општински ор тани су се тек прошле године када је стање већ постало акутно — и то на инсис-
тирање Савеза комуниста ко-
ји је више од десет година упозоравао на тешку ситуацију радничке омладине, — одлучили за прикупљање средстава за изгсадњу домова за
ђаке и студенте и то, наравно, путем самоуправног и друштвеног договарања. Прихваћено је да се путем самоуправног споразума од ОУР за ове потребе, за почетак, обез-
беди 100 милиона динара и 40.
милиона из укинутих стамбених фондова. Иако је у питању доста велика допунска 0обавеза, више од 70 посто ОУР у Републици су овај споразум потписале. Али, пошто га нису потписале све (а није испитано зашто нису), већ је дат предлог за доношење републичког закона који ће о-
бавезати и ове организације
на плаћање одговарајућег доприноса (најмање 6 одсто од средстава намењених за стамбену изградњу). Док је овај проблем био у надлежности државних органа чекало се десет и више година, а сада када су ствар у своје руке узеле ОУР не може да се че-
ка ни толико колико је свим
· изврше
ношењем посебног републичког закона. Дакле, уместо да
се читава ствар
штире освет-.
ли и осигура самоуправно „е шавање и за преостале проблеме, пожурило се са изрицањем ·неповерења У самоуп“
равни солидарни пути тло“
рификовање законског регу“
лисања.
'
Добра воља — 3а праве потребе
Запело је иу
писивањем самоуправних с:
вези са пој“ 10“
разума о покривању прошло“
тодишњих био случај и за
губитака, 1974.) желе“
(што је
нице и. електропривреде.
овом случају се ради 9 до“ пунским обавезама које. доб“ ровољно треба да преузму "4
У Словенији. писивање не
све привредне Пошто се 107" одвија
плану, ОУР су подвргнуте 9
штрој критици а
већ се чују "
предлози да би и ово "питање требало решити законом. Дакле, не ради се увеб +
само о доброј вољи и разуме
вању ОУР, него
и о знатним
ОУР потребно да сагледају : које (се своје могућности и че понрвокиј ОБАРА НА ; 4 пронађу несинхронизовано (у разли најбоље решење2 тим периодима године) „ #
у по (доприно 'Претерана нетолерантност парна селен према ОУР дошла је до изра- пе морају плађати И а. жаја и приликом обезбеђи- које се врло мало или у вања средстава за решавање поеном тен У тЕрЋИУ иако проблема Козјанског које је у знатној мери директно и средином 1972. захватио јачи ТИЧУ на услове“ привређиве,
земљотрес. Без икакве законске принуде. доборовољно у
оквиру акције солидарности. "радници у ООУР и други рад-
ни људи и грађани Словеније су до краја прошле године за отклањање последица земљотреса обезбедили 2483 милиона динара. Поред тога, хиљаде омладинаца и других грађана учествовали су и у добровољним акцијама на изградњи кућа, школа и других објеката у Козјанском. иначе, најнеразвијенеом делу у Словенији. Пошто је лошле до извесног застоја. пре свега у вези спровођења друштвеног договора о солидарном. прикупљању средстава, Координациони одбор за Козјанско и неки други органи предложи-
ли су да се проблем реши до-
ња ност ОУР:
Уместо паугшалних ка и прибегавања зак принуди чим све по иде ко, код предлагања дого и споразума требало 5 зити и од могућности а Не мо од потреба, претходно Л премити конкретне про
и акумулативну
= способ“
крити“ онско.
глат“ вора би пола“ са“
трама поје“
сагледати последице за Ри
дине делатности
тек након тога (и то: У
или
када се доносе резолуније , други инструменти којима
утврђују услови
ња) ићи у конкретне а Пошто се.за сада тако не
ступа, оклевање пишу
неке договоре разуме, треба схватити
привр
пот“
а ОУРД сло“
че
њихов · протест: против 54
неекономског и ног
приступа „самоуп споразумевању о. разлу
несамоупр
рави ј
читИј #
допунским доприпссима У "
модоприносима“.
]. Пјевт
према“
време
и и кад
· тражено је да се, у прво време, овај |
+
еђиве | Кције 2-8