Borba, 06. 03. 1976., str. 6
6. СТРАНА — БОРБА — 6. МАРТ 1976,
СКкУПШТИНСКИ ЖИВОТ 5 ___________ а инннннинниннинниниииниивнииннннивиннии инв Е : Н и
СКУПШТИНА СФРЈ
Ава предлога апсте "делатности од
заједничког интереса
Седница Одбора Већа република т покрајина за друштвени рад и развојну
"
У цестру пажње јучерашњег наставка усаглашавања ставова о Нацрту првог дела средњорочмоогт плана. У Олбо-
"ру Већа република и покраји-
на Скупштине СФРЈ за друштвени план и развојну политику _ (прелселник _ Боглан Црнобрња) била је листа хелатности од зајелничког ичтереса које би у слелећих пет година имале приоритет у развоју. Савезно извршио веће је пре дложило шест делатности: е-' нергетику. _ агроиндустријски комплекс. производњу сировина. машинотрадњу и бродоград њу, магистралне саобраћајни-
це и инострави туризам Пред
лог је образложен захтевима и потребама да се отклоне Узроци нестабилмости. осигура стабилније снаблевање ломаће производње и потрошње. побољша платни биланс. шире укључи наша земља У мећунаролну поделу рада. подстак не извоз и смањи увоз
Делегација Словеније. међутим није прихватиле овај, већ је дала свој предлог како ла изгледа листа, Неспорно је да би енергетика, агроиндустријски комплекс и магистралне саобраћајнице требало да буду самосталве 1елатности од зајелничкот интереса, али — изјавили су прелставлици ове Репућлике — за земљу 5и мото корисније кад би производња сировим на. машиногпалња и брологра дња и инострани тудизам би-
зило
Стабилнији
Делегати у, Одбору Већа ре публика и покрајина Скупштине Југославије за тржиште и цене прихватили су јуче предлог делегације Словеније према коме у наредном раздоб љу ваља осигурати услове за стабилвији пораст срелстава за животни стандард. Рачуна се да ће на основу самоуправ них одлука удруженогт радг и “У скпалу са прихзптеним 00 литичким смерницама брже
политику ли јединствен, четврти комплекс делатности. и то само
одај њихов лео који обезбеђу је повећање извоза и супстипију увоза Ово је неопхолно због ситуације у платном билоаасу земље. чији ће лефипит — уколико се нештес битно не промени — бити огрзничавајући фактор у будућем развоју.
Ово. после стопе раста друштвеногт производа, вајважни је питање у нарелпом петотолишњем плану. јуче вије мотло лр побије коначни спилог. Делегације република и покоајива и Савезно извршно зеће поново ће летаљније разматрати оба ова преллога како би већ следећо нелеље листа лелатности од заједничког интереса била прихваћена. У паставку рада делегације су размотриле | прелложени разво, поједимлих делатности. У оаспоави о проценту оазвоја одрећених области упозорено је. ла то нису коначне 5001 ке. пошта ће о развоју ових гриврелних области бити постита“ти пруштвени лотовори који ће бити | усатлашавани приликом распоаве о трећем лелу средњорочнот плама. кра јем априла, Због тота су појелини тооценти условно прихгаћени, 5
У оквиру пољопривредне ппоизволње — о којој је, такеће ћило досто товора — У следећих пет“ година предвића се ла ратарска и сточарска производња расту просечно по 5 одсто. Тежиште раз-
воја у ратарству биће ва повећању производње индустриј ског биља. кукуруза и поврћа. а у сточарскру на производњи говеђет и свињског меса и млека. Производња меса подмитивала би ломаће потребе и обезбећивала извесне копучине за извоз.
Произволња тшенице и кукођуза полмириваће до 1980. топлине потребе наше земље и залихе а моћи ћемо ове пољотоивбелне културе и ла из возимо. Рали божет ослобаћата оп увоза тлећепа и уља ло ктаја матетнот спелњорочног пазвмја ттетвића се осетно веБа птоизвотња тпећетле 7репе, суптокоета и друтих уљазипа Пћомзвоетња соје такоће би била порећама. а луван би се произвопио у“ складу са мозоћмастима пласмата, посебно извоза.
У. прехрамбеној индустрији приоритет у“ развоју имаће про изволтња тплећепта уља. конзерви меса. прераћевине млека, производња воћа и поврћа, то тових и полототових јела и сточмте хране.
Олбовг за прупттреви плани развојну“ политику јучераттњом сеттипом завошио је највећи пео свог посла на усагла мтавању ставова о плану, Од ипуће среде па ло краја непеље лелетапије ће разматрате плео со инвеститтиијама. и Усавошавати ттпилесетак аманд мана који су лати на већ преЂеми текст. а олносе се ва још неусклађене делове плана,
И. ТОРОВ
ра ст ИВОоОТНоОгГ стандарда
Седница Одбора за тржитиште ти цене 8
расти средства за друштвени стандард, а спорије средства за личну потрошњу.
'У образложењу овог предло га истиче се да повим друшт звеним планом Југославије тре ба утврдити критеријуме о расподели друштвеног производа на акумулацију и"потрошњу. а да нема потребе одређивати квантификацију распо деле друштвеног производа на
Енергија из домаћих извора
Седница Одбора за удруживање у привреди
Одбор за удруживање у при вреди Већа република и покрајина усаглашавао је јуче ставове о питањима развоја производње енергије и разво ја саобраћаја. али, потпуна са гтласност није постигнута.
Најважније о чему су се ле пегати сложили је да се развој производње елергије мора у највећој мери ослањати на домаће изворе, а да се при то ме мора водити рачуна о рационалности производње и ко ришћења енергије.
Предвиђен је укупни · раст производње енергије од око 9 одсто. У оквиру овог процента, за енергетску – потрошњу предвиђа се раст по просечној годишњој стопи од најмање 7 одсто, а за технолошку око 28 одсто. Тежиште у политици развоја енергетике треба да буде на изградњи ка пацитета за производњу елек тричне енергије који се корис те домаћим изворима. на изградњи и комплетирању мреже за пренос и трансформаци ју електричне енергије, изград њи капацитета рудника угља тамо где је производња рацио нална, на истраживањима и изградњи капацитета за експлоатацију сирове нафте и зе мног гаса, капацитета за прераду нафте и изградњи“ југо словенског нафтоводног и гасоводног система. Тежиште је такође и на истраживањима и производњи нуклеарних горива, као и истраживањима ПА и геотермалне енерги е.
Развој производње електрич не енергије засниваће се на „максималном коришћењу постојећих термо и хидро потен цијала уз интензивнију изград њу термоелектрана. Производ ња Угља усклађиваће се. у првом реду, са потребама про изводње термоелектричне енер
гије, а повећаваће се око 95 одсто годишње. Рационалном експлоатацијом домаћих изво ра производња нафте повећа ваће се за око 5 одсто годиш ње, а увоз и укупна прерада нафте за око 6 одсто.
У тексту нацрта стоји да У
области саобраћаја треба обез бедити бржи развој основне саобраћајне. инфраструктуре, а посебно магистралних саобраћајница. Предложену допуну да тај развој треба да бу де територијално и по грана ма саобраћаја усклађенији, прихватиле су све лелегације осим · лелегације Србије. која ће се накнадно изјаснити,
Што се тиче предлога деле гације Црне Горе да и лукеу изградњи које се налазе на ма гистралним _ саобраћајницама уђу У приоритете, све делегације су резервисале свој став док се СИВ не изјасни о овом предлогу, као и о питању одбора да ли луке уопште улазе У приоритете.
За сада остаје да ће носиопи политике развоја саобраћа ја осигурати приоритет модер низацији железница. _реконструкцији и изградњи основне мреже магистралних путева и реконструкцији и изград њи основне мреже телекомуникација. Повећање превозних и прометних капацитета поморског. речног и ' ваздушног саобраћаја _ усклађиваће се са укупним развојем и раз војем саобраћаја.
Председник Одбора Нешет Жжуби позвао је делегате да у времену које предстоји до сле деће седнице, заказане за сре
ду 10. марта, покушају да при-
ближе ставове о спорним пи-
тањима. Јучерашњој седници
Одбора, присуствовао је и пред
седник Већа република и пок
рајина Зоран Полич. Р •#
(Танјуг)
поједине облике потрошње, ка
ко стоји у Нацрту.
Делегати Одбора су се сагла сили да о делу текста Нацрта друштвеног плана који се односи на развој јединственог ју гословенског тржишта заузму став на наредној седници, док У међувремену делегација Ср бије сачини нов и прецизнији текст. :
Одбор наставља рад у уторак. ,
Разговор председника
Јуче је председник Већа ре публика и покрајина Скупшти не СФРЈ Зорав Полич обаве стио новинаре да у свих шест одбора овог Већа усаглашава ње ставова скупштина соција листичких република и покра јина о Нацрту првог дела тек ста лруштвеног плана развоја Југославије од 1976. до 1980. гтолине тече. према очекивању, са доста успеха Неки одбори су у међувремену привели крају свој посао на усаглаша вању делова текста из своје надлежности, док се нешто ду жи и обимнији рад очекује у Одбору за план и развојну по литику. У
, СУ евидентирали оне
· Договор о темпу развоја неразвијених
Седница Одбора Већа република ч покрајина за питања развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина.
Усаглашавјући ставове о На црту првог дела текста друш твеног плана Југославије од 1976, до 1980. године делегати у Одбору за питања развоја привредно недовољно развије них република и аутономних покрајина, под председништвом Душана Секића, јуче делове текста поводом којих су испољени различити ставови и за чије су усаглашавање резер висане консултације у делега
'цијама и скупштинама репуб
лика и аутономних покрајина.
Пред почетак седнице представник делегације СР Црне Горе је подсетио на став ове Републике, изнет претходног дана на седници истог Одбора да критеријуме за одређивање степена развијености репу блика и покрајина треба изграђивати у току овог планскот раздобља. а не по њего вом истеку. како је иначе би ло објављено. Посебну пажњу делегата је затим задржао став
'у делу текста о неразвијени "ма који гласи:
„Бржи развој сваке привре дно неразвијене републике. а посебно Косова. од просечног развоја пеле земље и смањива ње разлика у нивоу њихове развијености у односу на ни
а ви 336. Колике су | разлике #
Током седнице Одбора за питања развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина члан СИВ Вајо Скенџпић је изнео занимљи ве податке о степену разви јености наших републикаи
покрајина.
Према тим подацима, до којих су дошли институти, СР Хрватска заостаје у развоју за најразвијенијом републиком. СР Словенијом. за 5,8 година, САП Војводина за 7,3 године ужа Србија за 9,3 године, Шрна Гора за 15,5 година. Македонија за 1458 година. Босна и Херцеговина за 16,3 године а САП. Ко- | сово чак за 18 година.
М
Тим поводом он је запазио да у процесу усаглашавања има доста отворених питања која углавном садрже полити
"чке ставове, и за која треба ·
у ' наћи одговоре. Баш због тога може се очекивати да ће тежиште дебате све више прела
зити на делове текста који У ствари „дају живот плану“. као што су друштвени догово ри и самоуправни споразуми, који треба да буду веома чвр ста обавеза за све.
Иначе, доста смета што се у неким одборима понекад за државамо на ситницама, додао
научни |“
во развијености земље у цели
ни, један је од битних циље
ва друштвеног и економског развоја у наредном периоду“.
Дебата је наиме, почела поводом амандмана делегације САП Војводине, која је пред ложила да се овај став брише из текста пошто ·је то „слаба и неприхватљива интерпретација циљева и задата ка који су иначе боље форму лисани у претходном делу тек ста“. На захтев представника делегације СР Црне Горе" да се образложе мотиви предлагача амандмана, одговорио је председник овог Одбора Душав Секић, члан делегације САП Војводине: „Није наш основни циљ ·да се смањују разлике између неразвијених и развијених. Прави циљ је да ликвидирамо неразвијеност.
И представник делегације САП Косово је приметио да је формулација: „Бржи развој сваке привредно неразвијене републике а посебно САП Косова...“ у многоме неодређе на Јер, да би САП Косово пра тило развој земље у целини морало би да.се за 30 одсто брже развија, па да ипак и та да стоји на истом нивоу. Слич но мишљење изнео је представник лелетације Црне Горе који је подсетио да је један од циљева економске политике да се смање разлике између развијених и неразвијених, да је то опредељење целе земље са којим смо се уосталом иу свету афирмисали. Тим пово дом представник делегације СР Хрватске је изнео мишље ње да у суштини, нема диле
ме око тога да је наш циљ да,
се неразвијени развијају брже од развијених, јер без тога нема ни бржег релативног ра звоја читаве Југославије.
У даљем току дебате већина представника — делегација је сматрала да у основи треба за држати предложени и текст
У Нацрту плана, па је дефини
тивно. заузимање ставова. одло жено за наредну недељу, после консултација у делегацијама и републичким и покрајинским скупштинама. Резервисано је изјашњавање и о делу текста којим се опреде љује стопа раста неразвијених, као и о неким другим предлозима за допуну и измену делова текста.
Љ. ЂОРЂЕВИЋ
Успешан ток усаглашавања
Већа република, ц покрајина Зорана Полича са скутиштинским извештачима
је Зоран Полич. Не знам, на пример, шта значи такозвано „стилско усклађивање“. Обично кад се око тога зачне ра справа испадне да су у поза дини принципијелне разлике. Нисам, дакле, за то да у нашем плану буде лош језик. Али. то није ствар усаглаша вања у делегапијама.
Он је на крају обавестио но винаре да се онај изузетно зна чајан посао у Скупштини наставља у среду, 10. марта, и да се може очекивати да ће следећег петка бити приведен крају.
ЕР! „Ф. В.
СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ВЕЋА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Уместо ХЕ Бук Бијела две хидроелектране на Неретви
Тешкоће око финансирања Рударско-металуршког комбината. Зеница.
(Сарајево, 5. марта) — Извр шно веће на седници којој је председавао Миланко Реновица расправљало је између осталог о изменама у с електроенергетском билансу с програ мом изградње преносне и при марне дистрибутивне мреже у Босни и Херцеговини до 1980. године. С обзиром да се нису стекли услови за изградњу хи дроелектране Бук бијела на Дрини код Фоче, која је била предвиђена програмом изградње, Извршно веће је подржало предлог Извршног одбора Самоуправне интересне заједнице- електропривреде БиХ да се уместо овог хидроенергетског објекта граде хидроелект
_ ране Салаковац и Грабовица на Неретви. . | Разматрајући _ реализацију
својих закључака из јула про:
шле године о обезбеђењу сред. става за довршење изградње започетих приоритетних обје-
ката у Босни и Херцеговини, Веће је констатовало да су у протеклом раздобљу инвеститори, банке и други органи ула гали велике напоре и да су по стигнути · значајни резултати. Од укупно 25 објеката за 18 је потпуно обезбеђено финансирање, на пет делимично а за два приоритетна објекта
затварање конструкције фи-
нансирања се припрема.
Посебно је указано на проб лем финансирања _ Рударскометалуршког комбината Зеница. Наиме, како је констато-
„вано на седници, не остварује
се програмирана репродуктив на способност предузећа; јер се постојећи механизам формирања цена производа црне металургије не примењује до следно. Е
Веће је такође разматрало анализу о економском положа ју Југословенских . железница и подржало предлог мера за
побољшање њиховог положаја. · Разматрајући запошљавање радника с пруга уског колосе ка на којима је обустављен са обраћај, Веће је констатовало да је до краја проштле године
распоређено на друге послове
у оквиру ЖТП Сарајево и за послено у другим ортанизацијама удруженог рада 839 желе зничара, док је у току преква лификација, пензионисање и слично још 146 железничких радника. Међутим, и поред ових напора још је остало не решено питање запошљавања 691 радника са уских пруга.
Веће указује на озбиљност решавања овог проблема, по-
себно што предстоји обустава,
саобраћаја на прузи Чапљина — Дубровник и Хум — Билећа. Ради тога Веће сматра да запошљавању ових радника треба дати апсолутни приоритет. А. ХУСАРИЋ
политичких радника
о УДРУЖИВАЊЕ СЛУЖБЕ ОСИГУРАЋ,
У ЦРНОЈ ГОРИ
__ ЈЕДНА УМЕСТО. ШЕСТ ЗАЈЕДНИЦА · ОСИГУРАЊА
Договор представника Извршног комитета ЦК су Црне Горе, Извршног већа и Привредне коморе
"(Титоград, 5. марта) — Раз једињеност службе оситурања имовине и лица у Црној Тори треба хитно превазићи, и тра нисформисањем осигуравају“. ћет завода према потребама У дружене привреде, створити услове за рационално распола тање фондовима заједница 0сигурања. У том циљу акцију на удруживању заједница. оси турања „која се води две последње године треба привести крају. Чим буду готови за-. вршни рачуни филијала, овај посао би требало окончати.
То је закључак данашњег договора представника Изврш ног комитета ЦК ск Црне Торе, Извршног већа и Прив
редне коморе у коме су учес
|У УСТАВНОМ СУДУ СРБИЈЕ | 4 ШКОЛАРИНЕ ЗА ВАНРЕДНО СТУДИРАЊЕ __
Све је више захтева да се шлолљартна '
Да ли је наплата школарине за ванредне студије противуставна или нег По други пут Уставни суд Србије, којем су стигле две представке за оцену уставности наплате школарине, одлучио је да се позабави овом дру штвеном појавом: Први пут би ло је то око школарине за основно образовање одраслих ка да је суд утврдио да је оно бес платно за одрасле као и за мла де.
Помоћ Уставног суда затражио је у новембру прошле го дине Београђанин Илија Козо мара, ратни инвалид, чија ћерв4 није мотла“да се упише као редован факултета у Београду. Другу
представку написала је група |
ванредних студената Правног факултета у Нишу, а заступа је неки Ненад Танкосић за кота факултет тврди да и не постоји. Илија Козомара сматра да је поступак Економског факулте та неуставан и незаконит, у супротности са начелом о праву грађана на школовање под једнаким условима. Његова ћерка једна је од хиљаде ванредних студената који су то постали силом прилика, јер су им одликаши попунили мес та. Али, за 800 динара, уписала се и она на студије. Као ванредни студент још ће мо рати да плаћа сваки пријавље ни испит по 100 динара.
Група ванредних студената Правног факултета у Нишу иде чак дотле у својој представци да школарину назива пљачком недужних студената. Ванредни студент не само да мора да плати уписнину · од 300 динара (У представци се
Па ПалеЕ па пар пена ЛЕЗ Бре и а И На РА АИ
ПОСЛЕ ТЕШКЕ САОВРАЋАЈНЕ НЕСРЕЋЕ“ ЧАЧКУ |
Непраћени поемртин остаци погинулих _
(Чачак, 5. марта, Танјуг) -
Неколико хиљада грађана Ча чка и околине испратило је данас посмртне остатке: 11 пут ника, који су јуче поподне мз
„губили живот у судару локал
ног аутобуса и маневарске
композиције, на железничком.
колосеку који води према фа брици „Слобода“.
У име друштвено-политичких организација Чачка од жртава: се опростио председник Општинске скупштине Ве лисав Богичевић. |
Истрага о овој тешкој несрећи јоп: је у току. Данас је саслушан преживели возач ау тобуса Драган Костић, али ње тов исказ још није познат, До сада се зна да су уређаји за сигнализацију на прелазу пру те преко улице били исправни, па су чак и путници упозоравали возача да наилази воз. Међутим, аутобус је насбтавио пут. ;
Четворо ће повређених већ У току дана бити пуштено на кућно лечење. Истражни ор-
(АХРАЊЕН ЈОЖЕ Копитар – ТРЕО.
(Љубљана, 5. марта) — Да-
нас је на партизанском гроб- Е
љу на Стожицама у Љубљани УЗ војне почасти м у присуству великог броја друштвенобораца у
студент "Економског |
твовали секретари . оду
ских комитета, предст ти извршних одбора су питу УНиЦи општина 'и, филијала
рања. „ан | Конпепција о удруж подразумева __ обједињ свих зпест заједница оси
нав“. а оперативно У послове обављао би преко“ јих филијала у: местима у сада постоје. Зато је закј но да се у општинама хиту предузму све мере за ста · службе оситурања у функу : удружене привреде објелић, вањем постојећих зајежште
У ћи 6 ДЕСПОТОВИТ
0
каже 500), већ, уколико не.
пуни услове за прелазак у в» редну годину, мора поново м упише претходну и,- нарави, поново да плати "исти изноб Осим тога, сваки пријављен испит плаћа 30 динара, све доб га не положи. Још 40 динар плаћа за латински језик, уке лико тај предмет није имао! претходном школовању, за # пит пред комисијом плаћа! динара, а за израду диплов или дупликата још 50 динарљ Али, да би стигао до упимћ ванредни студент, уколико ве. ма одговарајућу школу, поле
| же | за“ аћа 20 | жедан 4 сваки испит. А чињеница је да високошко ске установе не добијају вид нара од републичке заједнит“ образовања за школовање ва редних студената и за постдит“ ломске студије. И сами фел тети сматрају да је школар““ на нужно зло у друштву, је "неко мора да надокнади троше кове наставе, било поједини било радна организација. Све више је захтева у друт“ тву да се школарина укуве. Тим пре што су поједине вис кошколске установе направи“ ле добар бизнис од „пруж помоћи ванредним студент ма“. Ако не може да се а укине, онда бар има места У се разговара о предлогу Ре личког секретаријата за 1 зовање и науку Србије 1а цена ванредног студирање ви под контролу друштва. сваком случају, биће зато во итта ће о плколариви, М друштвеној појави, р ћи Зи ни суд Србије који З чио да то темељно пр (та ај "
гани дамас у подне идете ковали су и последњу рЕ - овот тешког удеса. 10 Је мила Гавриловић (30 Мн из оближњег села Дтениће
Изјаве саучешће
Председник републичке ференције ССРН Србију Широка „упутио је изрво 468 боког саучешћа |" ОНШИ ај конференцији породицама настра /шкој саобраћајној несре аји
Поводом тешке саобр ву несреће у Чачку У којој. ) губило животе П грађ | више тешко повређено ли граме саучешћа предо Скупштине општине на породицама погинулих | ли су: председник 36 штва СР Србије Дре а Марковић, председник 48 | штине СР Србије ИВ сиљевић и председни“ Д ног већа СР Србије Чкребић. ,
' далих, у
=
А
| Ане НОБ и грађама Љубње 1 рањен Јоже Копитар
гор, предратни комуни
· ој рац и резервни мајор у. |