Borba, 06. 03. 1976., str. 5
ск ВОЈВОДИНЕ. Поуке за
предстојећа улагања
у привреди
Извршни комитет о узроцима. заостајања. у инвестицпоним улагањима,
(Нови Сад, 5. марта) — На данашњој седници Извршног комитета Председништва Пок рајинског комитета СК Војводине, која је одржана — под председништвом Нандора Мајо ра, размотрено је остваривање инвестиционе политике у војвођанској привреди од 1971. до 1975. године. »
У том раздобљу, како је истакнуто, уложена је у основна средства близу 31 милијар а динара. У односу на. 1970. улагања су годишње _ расла просечно по 10,7 одсто, што је за 3,8 индексних поена било мање од планираног. Највише се заостајало у улагању у сао браћај — за 18 одсто мање од предвиђеног, а у индустрију за 4,2 одсто.
До повећаног заостајања до "шло је после 1972. године, јер је до 1974. године пуштено у рад 56 нових индустријских 06 јеката. Највише је активираноу прехрамбеној индустрији — 23, текстилној осам и индустрији грађевинског матери јала седам. Током прве две
· тодине протеклог петогодишњег раздобља, као и прошле, динамика пораста производње је успорена, што је утицало на остваривање ниже стопе раста за цео петогодишњи период.
Узроци таквог стања, како је оцењено, пре свега су у спо ром _ спровођењу уставних амандмана и отпорима које су технократске и либералистичке снаге пружале промени про изводних односа... Споро и неадекватно је мењана организациона структура удруженог рада, док је планирање би ло потиснуто тржишном стихијом, што је погодовало одржавању групно-својинских од носа и отуђених центара моћи.
Због такве праксе и недостатка дугорочне концепције развоја осетно је каснило до ношење средњорочних планова развоја, а програми разво~,
ја организација удруженог ра
да нису усаглатавани; + |: |
Такво стање је после пре свега песимистичк „пераја са СК према суштинским мпитањима „дугорочних интереса. радничке класе, потискивању СК на споредан колосек и ли бералистичке тезе о „немешању“ СК у такозвана стручна питања и самоуправна права радника.
Пошто је у току израда новог средњорочног плана развоја, закључено је да су кому нисти у привреди и друштвено -политичким заједницама дужни да размотре и оцене активност у инвестирању у протеклих пет година, како би из вукли ' поуке за предстојећа улатања У привреду. Има још отпора, како је констатовано. пријављивању инвестиција.
Одлучено је да се на једној од наредних седница Извршног комитета припреми инфор мација о току пријављивања инвестиција и размотре улатања у недовољно развијене војвођанске олштине.
Ј) ЋУРЧИЋ
"Дрвени и МЕ
одали Не; г 4 или, ои МЕ ЊУ ки.
“Н СРБИЈЕ
дало а ареала чова ан =
,
_ Раздобље до 1980: време Ка стабилизације, | раста. стандарда ; и еоцијалне сигурности |
Председнивитоо ЦК СКС о идејно-толитичким питањима петогодишњег друштвено-економског. 003 воја СР Србије
,
До ,1985. године, према усвојеној дугорочној пројекцији развоја, треба .удвостручити економску снагу Републике и земље тако да'национални доходак по становнику порасте од око хиљаду долара у 1975. на око 1.400 долара у 1980, односно на две хиљаде долара у 1985. години. Ови подаци изречени су на јучерашњој седници Председништва Централног комитета Савеза комунита Србије као илустрација брзог, усклађеног и стабилног раста производних снага и животног стандарда, а управо такав развој представља полазну основу планова СР Ср-
бије им Југославије.
Оживотворење новог система друштвеног планирања
Разматрајући идејно-поли-
"тичка питања друштвено-еко- .
номског развоја СР Србије у периоду од 1976. до 1980. године, Председиништво је указало на посебну одговорност и улогу комуниста у борби за економски, социјални и
културни прогрес при чему је
друштвено-економски _ развој прворазредно идејно-политичко питање.
У уводном излагању, које је поднео инж. Душан Чкребић, председник Извршнот већа Скупштине СР Србије, као једно од првих идејно-политичких питања друштвено-економ ског развоја назначено је оживотворење новог система друштвеног планирања. „Не може се више говорити о томе, рекао је Чкребић, да нам је потребан ефикасан самоуправни систем друштвеног планирања, већ о томе да брзо треба да развијамо друштвену праксу планирања“.
Реч је дин о томе ЈЕ 1о"
ве! ата основни механизам ње друштвеног планирања, а пре-
узимање“ и' извршавање 'оба=
веза на основу њих — изузетно значајан вид усклађивања материјалних односа у друш-
Оспловни приоритети развоја У период од 1976. до 1980, године били би: произосновних сировина и материјала за репродукцију, развој машиноград ње и професионалне електронике, шире инфра структурне основе привреде, развој магистрал-
водња енергије и хране,
пог саобраћаја и стамбене изградње, шира примена науке. Бржи развој ових делатности пред
ставља, како је назначено
основну стратегију привредног развоја на средњи и дуги рок.
Све то намеће тешку структуру инвестиција. У ситуацији недовољне акумулативне способности удруженог рада државна концентрација аку мулапије за проширену репродукцију, без обзира на то што би се јављала на републичком ни воу, представљала би корак назад у развоју друштвено-економских односа. Томе Савез кому
твеној репродукцији. Наглашавајући да се што пре мора напустити схватање и пракса“по којем је планирање инвестиција малтене цело друш-
. твено планирање, Чкребић је
напоменуо да је свођење друштвеног планирања на планирање инвестиција, на неку хијерархију интереса и планова — „својеврсни израз технократизма у овој области. Самоуправни план је и одлука и обавеза радника у удруженом раду. Са њим престаје пракса да једни доносе, а други извршавају планове.
— Ми видимо обогаћивање облика удруживања рада и средстава управо на заједничким програмима развоја, у којима ћемо имати сваки свој део, фазу рада или део производа, а сви заједно можемо да дамо крупну великосеријску производњу, рекао је у дискусији Душан Алимпић. У таквој подели рада врши се истинска интеграција удруженог рада, јача јединство радних људи и радничке класе и остварују истински предуслови за политичко јединство,
— Извоз производа наше привреде треба да буде основна оријентација у нашим економским · односима са друтим земљама — рекао је у дискусији Милош Минић.
Борба против свих видова социјалних деформација
Др Жарко Папић се заложио за то да научно-истраживачки рад добије право место у систему планирања развоја. Само: 16,5 одсто научно-истраживачких установа у Републици налази се у организацијама удруженог рада. Таква пракса довела је до тога да оне буду аутономне, недовољно. фрристуца Ба удруженом 6) "независне од
Председник Председништва
СР Србије Драгослав Марко"вић нагласио је,да се сада у
планирању више срећемо са жељама у погледу развоја и ·
Приоритети
СР Србији за
УСКЛАЂИВАЊЕ РАЗВОЈА: Иван Стамболић ч Душањ
Чкребић пред јучерашњу седницу Председништва ЦК СКС
инвестирања; а мање се води рачуна о могућностима или потребама. Марковић је посебно указао да планирање развоја мора да обухвати, пре свега, бржи развој енергетике, пољопривредне производ-
ниста мора одлучно да се супротстави и да обезбеди да концентрација акумулације за про ширену репродукцију тече самоуправним кана-
„Своје развојне амбиције, речено је на седпици Председништва ЦК СК Србије, и у подручјима од заједничког интереса у Југославији и у другим подручјима. — треба да учинимо реалистичним. Не може се цело решење структурних диспропорција у привреди сместити у паредних пет година нити се све развојне амбиције могу остваривати истовремено. Савез ко муниста мора одлучно да се бори против нереалних амбиција у развојним оријентацијама ко је постоје и у нашој Републици и које су 06јективно против економске стабилизације“,
у
А ;
ње и прне.металургије, затим
"вапоштавање, и:образовање,
ЈУ дискусији. најучерашњој седници Председништва Централног комитета Савеза комуниста Србије учествовали су и Метар Костић, Душан Ристић и Борисав Сребрић.
— Кад се ради о циљевима
_развоја Републике у наред-
них пет година, онда то подразумева развој друштвено-економских односа у светлу одлука конгреса Савеза комуниста — рекао је председник Централног комитета др Тихомир Влашкалић Стога петогодишњи пероид који је пред нама, треба да буде период стабилизације привреде у свим областима, као и унапређивање животног стандарда, социјалне сигурности грађана и борбе против свих видова социјалних деформација. То такође, требл да буде и период даљег јачања одбрамбене способности наше земље — закључио је др Тихомир Влашкалић. (Танјуг)
СОЦИЈАЛИСТИЧКИ, ан и _ (Само права акција и _ животна питања могу
да окупе и ангажују
радне људе и грађане _ Са седнице Комисије Савезне конференције за 4 |" организационо-политичли развој ССРНЈ
Остваривање улоге Социјалистичког савеза, која је опре дељена Уставом и одлукама Десетог конгреса СКЈ, неће тећи без врло упорне политичке битке, јер такво ангажовање Социјалистичког савеза представља битку за нове односе не само на подручју политичке, нето и друштвених од носа у целини.
Ово је јуче рекао Марјан Рожич на седници Комисије Савезне конференције ССРНЈ За . организационо-политички развој, на којој се расправља ло о деловању Социјалистичког савеза у великим градови ма и индустријским центрима.
Ова активност. рекао је Рожич, треба да буде непосредно везана за животне проблеме радног човека и грађани на, јер само права и конкрет на акција о овим питањима мо же да их све окупи око ССРН
Једна од највећих опаснос-
ти на том подручју, рекао је
он, је мерење успеха само не ким организационим и статистичким показатељима, без до вољно улажења у односе, у по ложај човека.
Има и покушаја да се лан сира схватање и тезе о „два врсте“ Социјалистичког савеза, неком „ужем“ Социјалисти чком савезу и онда Социјали стичком савезу као фронту. Иза те тезе крије се у сушти ни покушај да се настави са паралелизмом у друштвено-
политичком раду да се отупљује друштвено-политичка акција, јединство те акције и усмереност на суштинске про блеме, Те двојности“ нема, јер постоји само један Социјалистички савез и то као фронт.
Понекад и унутар самог Сецијалистичког савеза, код ње гових делова, та свест није до вољно продрла, и тамо где. ње нема јављају се формалистич ка схватања и делегатских од носа у Социјалистичком сава зу и формалистичко схватање фронта,
Догађа се да се став заузет у некој друштвено- -политичкој
"организацији о једном актуел
ном друштвено-политичком пи тању аутоматски сматра, као став фронта неки вид аутоматизма, матског збрајања тих ставова, а не покретање иницијативе, опредељења и остваривање
акције унутар фронта. На седници, којој је предсе давао Душан Ичевић, изнесена су искуства Београда, Оси јека, Приштине, Скопља, „Зени це и других градова. Наглашеа на је потреба да се у месној организацији ССРН људи окупљају на оним питањима с којима се свакодневно сусрећу и која представљају састав ни део њиховог живота у ме сту становања, њихове политике и друштвено-економског положаја у месној заједници, ~ В. В.
СРБИЈА Органи СУП – стручни део самозаштите
Комунисти · Републимлог „СУП о својим задацима,
'Оцене и ставови из интервјуз друга Тита представљају за комунисте и све раднике органа унутрашњих послова трајне задатке и обавезу за још ефикаснији рад — истакнуто је на јучерашњем састанку основне организације Савеза комуниста Републичког секретаријата унутрашњих послова СР Србије.
Говорећи о задацима комуниста У органима унутрашњих послова који проистичу из интервјуа друга Тита, републички секретар за унутрашње послове Славко Зечевић је нагласио да се задаци у области безбедности које је друштво по верило органима унутрашњих послова, морају извршавати са више знања и упорности.
Зечевић је, између, осталог, говорио о улози органа унутрашњих послова у систему друштвене. самозаштите и натласио да су они стручни део друштвене самозаштите
(Танјуг)
ЗАГРЕБ
Новинар мора бити чистог лика и чврстог опредељења _
Са седнице Председништђа Друштђа нођинара
(Загреб, 5. марта, Танјут). —
анови Нредседништва Друштва новинара Хрватске данас су у Загребу, расправљаЈући о својој активности у про теклом периоду и о раду ко мисија секција и актива прецизирали задатке који произилазе из интервјуа друга Ти-
Најживља дебата вођена је 9 тренутно најактуелнијим пи
тањима новинарске организа-.
ције — положају новинара и расподели личних доходака У нервима јавног ипформиса
Председништво је поново апеловало на све активе Друш тва новинара Хрватске да се Најактивније заложе да у самоуправне споразуме издавач
Ких кућа, радија, телевизије И осталих средстава информи сања уђе све оно што је садр жано у договору о јединстве Ким критеријумима за стицање својства радника — нови нара у удруженом раду и о ра Аним условима новинара.
· Новинари — рекла је изме-
ђу осталот председник Друшт
ва новинара Хрватске Дара.
Јанековић, обављају изузетно одговоран друштвени посао и он је — што је медицински доказано итекако тежак. Они за свој труд не траже никакве друштвене привилегије него само адекватан друштвени тре тман, чега нажалост, до сада није било. Управо су стога многи врсни новинари промени ли професију и прешли на друге послове. у
Стога | је — Председништво ДНХ обавезало активе новина ра и њихове чланове да „сру ште“ све акте о процеви радних места и личним примањи
Ма који не допуштају новина Чру да остварује лични дохо-
лак према резултатима рада, или пак који не вреднују оно мајзначајније у овој професи ји — друштвено-политичку од гтовормост. ;
Битка за друштво — као и садашње револуционарне про мене у њему — констатовано је на седници, не може се во дити и добити без средстава информисања и без новинара. Међутим, упозорено је, има проблема и то кључних, који се већ дуго не мичу с места
па је задатак актива новина, ра да их покрену у својим ра дним срединама.
Друштво новинара Хрватске ће све оне своје чланове који се тога не буду придржава ли, односно не буду спроводи ли у живот закључке и ставове двеју последњих скупштина Савеза новинара Југославије, искључити из својих редова. Е
Активи новинара у својим срединама не смеју, на пример допустити да се новинари само извргавају санкцијама, да се њихов рад строго комерци јализује. него је потребно да се заложе за јединствене ус лове у којима ће доћи до сна жног изражаја њихова креативност'и да се у том погледу упореде с осталим структу рама у средствима јавног информисања. Посебно је прецувирано д да новинар мора бити чистог мо ралнот лика, чврстог опредељења и одлучно спреман да се бори за изградњу социјали стичкот самоуправног друштва, за историјске интересе
' но-политичких стручњака на семинару у Кум
СРХ +
радничке класе, независност, интегритет и несврстаност југословенске заједнице, за про грам СКХ, СКЈ и ССРНЈ.
У том, смислу је Председништво друштва новинара Хрват ске обавештено о завршној фази акције за признавање бенефицираног стажа новина ра и о конкретном програму акција које ће ДНХ спроводи ти у овој години.
На седници је било говора и о променама статуса Друш тва новинара ове републике, штампању књиге „Југославија, самоуправљање, свијет данас“ у којој су сакупљени целовити и ауторизовани тек стови излагања мајистакнутијих југословенских друштверадника. и
ровцу којег је организовало Друштво новинара Хрватске.
Чланови Председништва иза брали су и жири за доделу традиционалних новинарских награда. Хрватске за остварења у протеклој години и ус-
војили извештај о раду срон |
да солидарности Друштва 7
протеклој години, у
ХРВАТСКА
ћлаени карактер еманципације жена
Свечана седница друштвено-толитимких организација посвећена 8. РАИ
(Загреб, 5. марта. Танјућ – Само реализацијом уставног преображаја друштва на начелима нашег самоуправног социјализма може да се побољша и друштвени положај же на. Стога борба за равноправ ност жена није борба између полова, за поделу прсва и вла сти, већ је то развој револуци је и уједињења свих радних
' људи са циљем да се изгради
социјалистичко друштво као основа за пуну равноправност жена.
То је истакао секретар Из
' вршнот комитета Председниш
тва ЦК СКХ др Душан Дра госавац говорећи на данашњој свечаној седници друшт вено-политичких организација СР Хрватске посвећеној 8. марту и завршетку обележавања Међународне године же на. % Наглаштавајући, пре свега, класни карактер еманципације жена. Драгосавац је подсе тио на то да је историјска бор
ба наше радничке класе истов
,
ремено и историја борбе за ра'
вноправност жена. Због тога није случајно да су жене пред стављале значајну снагу рево луцпије. радничког и комунис тичког покрета пре рата. у на родноослободилачкој борби. и у активном суделовању,“ из градњи земље. У народнбосло
бодилачкој борби је на разли чите начине' суделовало више од два милиона жена. од тога више од сто хиљада у борачким јединицама, а свака четвр та жена борап дала је живот за слободу наших народа. На родним херојем проглашена је 91 жена-борап.
Говорећи о друштвеном поло жају жена данас, др Драгоса вац је рекао да су. упркос од ређених тешкоћа, постигнути и значајни резултати. Све ве ћи број женске омладине по хађа средње и високе школе, о'чему сведочи и податак да девојке чине преко 44 одсто студената на вишим и високим школама у Републици,
КОСОВО (етваривање
љ
у ,
па се форсира · ауто- '
равноправности
језика и пиема
(Приштина, 5. марта) — По-
литика националне равмоправ- ·
ности народа и народности на.
Косову увек је била и остаје с>
саставни део целокупне политике самоуправног социјалисти чког развоја за чије оствари вање се бори не само СК, већ и све друге прогресивне снаге друштва.
Ово је истакао Неди Гаши, председник Комисије за развој социјалистичких – међунационалних односа Председништва Покрајинског комитета СК Ко сова у уводној речи на данашњој проширеној заједничкој седници ове и Комисије за развој политичког система.
Оцењујући спровођење ставова. СК и уставних докумената о равноправности језика и писама у Покрајини, на овом скупу је констатовано да је идејно-политичка активност СК Косова и других фактора „била усмерена ка остваривању политике националне равноправности, братства и јединства, као и развоју социјалистичких међунационалних односа. У уводној речи Неди Гатија и дискусији речено је да и поред доста добрих успеха на овом плану, у многим срединама има јип пропуста.
— Док су у области регулативе постигнути запажени успеси у погледу равноправног третмана језика, морамо констатовати да у свакодневном животу те норме се не остварују свуда како треба. Ова појава. се запажа у самоуправном механизму ОУР, општинама и другим областима, где се припадницима народности који често чине висок процент или већину становништва не обезбеђују услови за употребу матерњег језика, истакао је Гаши. — Административни апарати неких општина, примећено је даље, комуницирају само на српскохрватском језику, како са радним људима и грађанима из редова народности, тако и 'са правним — лицима, иако је то супротно партијским документима и уставно-законским решењима. Досад, међутим, нису предузете никакве партијске и законске мере против оних који не спроводе: прописе и политичке ставове.
Оштро је замерено неким заводима за запошљавање, интересним заједницама, железници, радним организацијама комуналних услуга, трговинским и још неким организацијама у којима се највише комуницира са грађанима и радним људима, што још нису обезбедили потребне услова за остваривање равноправности језика и писама.
Захваљујући акцијама СК Косова створена је повољна клима за учење нематерњих језика у школама, истакнуто је на седници.
~ МД.