Borba, 24. 04. 1976., str. 7

(Лесковац, 23. априла) "пошто је преноћила у, Дуван-' ској индустрији ДИВ у -Вра-

' њу која ове године обележава девет деценија рада. Штафета младости са најлетшим

ту Титу ститла је јутрос “ 6.30

"у Владичин Хан. гле. 10] је

више од пет хиљада грађана,

· омладине и пиомира приредило свечан дочек.

После. Владичинот Хана

Штафета је прошла кроз Сур

' дулицу и. Босиљграћл где су

такође одржани наролни 360-

. рови, а преко Власинског је-

станичку. Црну Траву. која је у току НОБ била сигурна партизанска база. Пре тога Штафету су у Божици тајсрдачније поздравили. градитељи друге фазе хидроенеогетског система „Власина“ Из МЦоне Траве долином Власине Шта фета је стигла у Власотимпе у 11 часова. а у 11.50 лочекало ју је на Тргу мпалости м центру "Лесковца око 30.000 _· нионира, омладине. граћана и припадника ЈНА Пре тога овле је стигло 56 локалних иттафета из школа. радних организација, месних заједница и села. '

(Портозож. = 28:

Данашњи. последњи дан

априла).

југо-

ма и књижара 7 Попторожу.

протекао је 7 знаку Међунаролнот пана књижаоа ·Бпани-

слав Ћелап. пиректор загребач ке „Просвјете“ је рекао да је крајње време ла се књижаре не поистовећују са осталим тр товачким пелатностима. Прода вање књите је културна миси ја. а не пуки начив за остваривање личних лохолака. Књи жари успостављају мост измећу писца и његовог читаопа. _Одњиховог посредовања зависи да ли ће се купац поново појавити да набави нову књиту ; ! "Ћелап се ·заложио за већу

књижарске ралње. редбе, ђекао је он, где књига није потребна. гле она не би нашла своје место. Ако У почетку такав начин продаје књите не би преобоазио књижарство, он би се током времена и те како исплатио пи| саној ђечи.

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА — БЕ-

ће због радова на мрежи остати без електричне енергије:

| 26. 4. 1976. г. у С0 ЧУКАРИЦА: 06,30—12 ч

Олимпијских игара, Бељка Петро вића, од Одимпијских ига до Ни ке-Стругара, Владимира Роловића од Олимпијских итара 72 броја 70, Мике Стругара први лево, Јована Дучића од Миле Јевтовић до Учи теља Стојана Чоле,'"Борђа Тасића од Јована Дучића до Ратка Мит = ровића, Славонских бригада. од 52 до Настићеве, Савничка, ол Ибар

ске магистрале до Космајске, Јо сипа Дебељака, Воловозлска, „од Цвећарске до насеља Рупчине, Бо

тдана Велазлевића, од Јосипа бе, љака до Јеленовог жлеба, Радивоја Ракоњца Џалисадска од Јосипа -Дебељака до Јеленовог жлеба, Ле посаве Вујошевић, Фрање Вулча и нике Стругара. ! , — 11,30—16,20 ч у Владимира Роловића, од Аце Јокж | симовића до Ратка Митровића, Ве шљка Петровића од броја 185 ло Ми лована Челебића.и од Аце Јокси мозића до Бладимира Роловића, Ратка Митровића, Ол Димитрија Авремовићег ло Бладимира -Еоловића, Апе Јоксимовића од Нике ' Стругара до Настићете и од Ми лована > Челебића ло Владимира Родовића, Милољана челсбића од Аце Јоксимовића лес Вељка петровића, Рада Драинца, Љубице Иво шевић — Лимитров, од Аце Јокси мовића до Емила Золе. Шавничка, од Љубише Ивошевић Димитров ло "| Емила Золе. Емила Золе _ не“ парна. страна од' убиле шевић љимитров | до Самнџачке, _Ловћенско. Учитеља сто"јана Чоле, репишка, ол'нике Стру тара ле Ђорђа: Тасића, Трговачка од Оуоја. 27 1 „ Ралитч ка, 37. Мова те; лова. Проова лијекф, мајденека. Гојка Ступића. · Воловодска од“ Мајланске до Ме, кишке. со ЗЕМУН- 06,51—17.30 4 . Јадранска, Ратарска, _Смајилора,

Ивана. Мебжарп, Лазе Лазпревића, Димитрија Туповића. београлска, од Бориса Кидричг о лимитрија Туцовића, Бориса Килричаол Бе огралске де Немањине и железни

ке колоније у Батајници СО ВОЖДОВА И: 06.50—17,30 ч Део Великог Мокрог лута.

. С0 ГРОЦКА: 12—16 ч Болеч, Лештане, Калуђерица и Ра дмиловац. јЦ СО ПАЛИЛУЛА; 13,30—18,30 Насеље Браће Марић и део чевачког пута

рођенданским честиткама лру.

зера Штафета је ститла у у-

словенскот саветовања издава-.

продају штампане речи изван, Нема при-

ОТРАД дбавештава потрошаче да

иво- '

ШТАФЕТА маадОСТИ па __ СВЕЧАНИ ДОЧЕК __ ' ЛЕСКОВЦУ И ПИРОТУ

х Х

Пошто је из руку Драгољуба Масића. радника фабрике „Невена“ примио штафетну палицу. не великом народвом збору о животном путу и револуционарном делу друга Тита као и о резултатима социјалистичке и самоуправне изградње товорио је Милорад

И А Вељковић, председник Скуп-

штине општине Лесковац. , - | В. ВЕЉКОВИЋ

жжож

|“ (Пирот! 23. априла, Танјуг). — Штафета. младости прош-

_ ла је данас кроз Понишавље,

топло поздрављена од грађана белопаланачке, бабуштничке. димитроградске и пиротске општине

У Пироту је вечерас одржан велики народни збор на којем је говорио предселник Скупштине општине Пирот. Деси-

" мир Петровић, ·

-ра

Штафета младости преноћи

ће у Индустрији вуне и ко-

' ' же, а сутрз наставља пут према општини Сврљиг.

_ Књижаре · културни посредници

Последњи дам саветовања издавача и књижара Југославије- био је посвећен књиожарској мрежи,

Маријан _ Подгоршек, антиквар из „Цанкарђјеве заложбе“ тасебнио се заложао на вредности старе. употребљаване и глахал оштећене књиге. Он зје зекао па антиквари нису стаоетинари како се често мисли. већ позмаваоци штампане ре-

чи који помажу да:стара рет-. И

ка зилања стигну у праве руке. као-и У библиотеке.

Бранко Лучев. уредник субо тичког „Напретка“ је нанео да књита у књижари не ужива никакву повластицу. да се она третира као свака лруга роба. Он 1е' поменуо чињеницу да де за последњу деценији“ положај књижара ·није поправио, већ се донекле и погоршао. Књижаре плаћају велику камату на залихе. Џапирнице праве и по четири пута већи промет од књижара што их наводи да моЛепуђу књиге из излога. Мере које се предузимају само чатимично могу да побољшају положај данаштњет „дућана“ за књигу.

с. ЛЕБЕДИНСКИ

~ 174 | . у > 7 | ОБАВЕШТЕЊЕ 26. 27.'28, 29. и 30. 4. 1976. г.

СО ЧУКАРИЦА; 01—1 ч Браће Лукић, Илије Стојановића, Радоја Првуловића м Милована Ћи

рића 21. 4. 1976. Тт.

СО ЧУКАРИЦА: 06,30—10,30 м Кадињачка, од Љубице Ивошевић Димитров до Шавничке, Јабланич ка. од Липарске до Шавничке 0сим од броја 134 до 144, Љубице Ивошевић Димитров од петефијеве до Кадињачке, Мојковачка, од Василија Ивановића до Приштине ке и Приштинска од Петефијеве до Мојковачке.

— 10—14,30 ч

Петефијева. од. Космајске до При

"штинске. Космајска од пПетефијеве

до Кадињачке. Липар, Которска, Василија“ Ивановића. Мојковачка, од Липарске до Василија Иванови ћа, Јабланичка, од Космајске ло Липарске и Кадињачка, од „Космајске до 58.'. МЕ '

СО ЗЕМУН: 06—14,80 ч

Део војног пута, Крањска од Филипа Вишњића до Славише Вајне и Бачки Иловик. у

— 07—13 ч Ј Новосадска, Ускочка, Ђорђа Бојиковића „— Бате, Хајдук Вељкова, Караворђева, Вукова у Батајници,

ПРЕДУЗЕЋЕ БЕОГРАДСКИ водо вод Мм КАНАЛИЗАЦИЈА обавештава своје потрошаче, да ће. због радова па водоводној мрежи остати без воде 27. априла 1076, године од 8—16 пасова следеће улице у на сељу ВРАЋЕ ЈЕРКОВИЋ; Заплањ ска — непарна страна од Јована Бјелића до краја, Заплањеска 1, За плањеска По и Кружни пут у Малом Мокром /Лугу са Молимо цењене потрошаче да ува же ово обавештетње и снабдеју се најпотребнијим количинама _водс. из ПРЕДУЗЕЋА ВЕОГРАЛСКИ во доводи КАНАЛИЗАЦИЈА

5262

СЛУЖБА | РАДНИЧКИ савет Радне заједни-

це у саставу Дирекције за јавне гараже и паркиралишта у Београ ду, Улица 27. марта број 21 рас писује оглас за попуну радног ме ста шефа ве, Услови: средња стручна спре ма са 10година радног стажа и до казима о способности на по

ма у финансијској оперативи Ре гулисана војна 'ебавеза. Да није суђиван нити

Ди а према) Самоуправном споразуму о личним лохоцима рад ника Радне заједнице у саставу Пирекције за јавне тараже иу пар киралишта. Молбе се примају Уе ку од пет дана од дана објављивања огласа на торњу адресу: 6264

прилазима.)

финансијске операти-

слови- |

под истрагом, Лич,

удруживању.

АНДРЕ! ГРАХОР:

Самоуправно организовање основн · организације удруженог рада

Радници, управљају средствима друштвене репрод укције, уређују „међусобне односе у раду, самостал-,

но управљају дохотком и преко

ал "5

"Основна организација удруженог ра- |

да (ООХ. увек је део радне органи-

· зације. То је такав део радне органи-

зације. који чини радну шелину. Резултат заједничко: рада радника у тој разл „ној целини може се самостално изразити као вредност било у радној орга-

низацији ·или на тржишту. Радници у

радној целини која се организује као основна организација, могу остваривати своја друштвено - економска и друта самоуправна права, · |

Део прошзводње односно друтог друштвеног рада у радној организацији чини оадну целину када су“ радниџи У њему непосредно повезани јединственим пропесом рада и томе у раду међусобно зависли и радећи заједничким средстви ма рада остварују заједнички резултат рада. ; ;

Управљање радом ја · и пословима

Њихов резултат рада може се изразити као вредност. ако је тај део радне организације способан цл остварује укупан приход и стиче доходак. било У ралној Није услов за оснивање ООУР да је тај укупан гриход или лоходак одрегђене висине. Постоји, наиме. могућност дт' у моменту оснивања “унутрашњи односи У ' радној организацији не одражавају стваони допринос ове радне целине, или да из било којих других разлога у том моменту изгледа да нова ООУР че може остварити укупан прихол или стећи лохолак ~“ висини која би омогућавала послозањже без губитака. (Ово. свакако зпачајно. питање треба свакако саглелати, али његово петтење није предуслов за сспивање ООУР.

ООУР омогућава радницима да у њој и преко ње заједно и равноправно управљају радом и пословањем како саме ООУР. тако и радне организаџије у чи- | јем' су саставу. Радници управљају и пословима и средствима у пелокупности олноса друштвене репродукције, уређују међусобне односе у ралу. самостално управљају дохотком ООУР који остваре и учествују. преко својих делегаци-

ја и делегата, У остваривању функција

"Сиз. местих. 'зајселница. општина. то

крајина — република и Јутославије. Ако у делу радне организације радници не могу остваривати своја самоупразна права. обавезе и одговорности. на гример. због свог броја. тај део радне организапије не: може бити ООУР.

“За делатности односно послове од. посебног друштвеног интереса можо закон ближе утврдити услове за организовање ООУР. За друте поједине делатности могућ је друштвени“ договор којим се разрађују критеријуми и ме- ! рила за примењивање услова за организовање ООУР. -

Део. радне организације који не испуњава сва три наведена услора, не може бити ООУР. Ако се у току раз-

ПВЛИТИЧНА ШНОЋА РБОВБЕГ_

| покрену

оттанизацији или на тупжишту. ~

ДРУГИ ЦИКЛУС: УДР

4 • у

| /

тај /

'ЖЕНИ РАД _

“а : ;

својих делегација и делегата- учествују у остваривању функција са- у

мосталних интерес них заједница,

витка. радне организације један њен део тахо развије да се стекну сва три услова, радници имају правб и дужност да поступак за „конституисање · ООХР. Истс тако ако се неки од услова за постојање ООУР измене, на при„мер. услел промбна У материјалној. ос-

нови рада. или техничко - Технолошких , произ-

и природних услова рада или водне оријентаџије. или места вршења

доношење статута ООУР и за уређивање мећусобних односа у раду. Радници

та

примају референдумом. већином гла-

сова, Ако је споразум донет. сви радни-

ци

ЈУ року од осам дана дају писмену

изјаву да споразум прихватају. Радни-

ку

који не да такђу, изјаву. престаје

радни' однос у ООУР по сили закона.

На

основу донетог споразума радници

путем референдума доносе статут. би-

делатности. радничи извријавају' реор- рају раднички савет и приступају затанизацију ООУР, на пример. у више кључивању самоуправног споразума о ООУР или утврђују да су престали удруживању у радну организацију.

4 5 . . , .

'услови за њено постојање.

Није правилно организовати ООУР из више делова радле организације; ко ји сваки за себе га: радници организују као ООУР.

Конституисање ООУР има више фаза.“ Поступак почиње иницијативом гру "пе радника. организације синдиката, или органа управљања. који сматра да су У делу радне организације испуњени услови да се, тар део палне организације ортанизује кло ООУР. На њи“ ву иниџијативу заказује се збор радника тога дела радне организације.

Ако радници на збору утврде да постоје услови за организовање ООУР, распишу о томе референдум и на њему донесу одлуку. ,

Мницијатори за сазивање, збора радвика да се донесе одлука о оснивању ООУР могу бити и радниџи неке друге ООУР или другог деда те радне организације, па и друштвени правобранилац самоуправљања и скупштина лруштвено - политичке заједнице. Њихову иницијегтиву проучава раднички савет „радне организације и сазове, з6оо радника да се утврди постојање услова. Ако радници на референдуму одлуче да организују свој део ралне организације као ООУР своју одлуку о. теме достављају свим постојећим ООУР у радној организацији у року ол осам дана од њеног доношења. Ако ле тада у раднсј организацији нема ООУР. одлука се доставља свим раднипима у радној организацији. Они могу у року ол 30 дана од када им је уручена та одлука да покрену споро код суда улруженог' рада уколикомисле,да не постоје услови за организовање ООУР.

У радној организацији у којој нема

ООУР. као услов може, се навести и то да_ нема мотућности да, се ортанмзују „најмање. 2 ООУР. наиме, ако, се један део радне организације сртанизује као ООУР. а остали радници у радној оргтанизацији немају услова да се организују као.најмање јошт једна ООУР, очито је могуће! гарантовати равнопрарни друштвено - економски положај свих радника само док су сви зајелно оттенизовани у радну организацију без ООУР. 6

Када прође рок за спор пред судом удруженогт рада, или када суд донесе правоснажну одлуку ла постоје услови 'за организовање ООУР, радници стекну способност да закључе самоуправни спо разум о удруживању рада радника у ООУР; Овај споразум садржи основе за

испуњава услове да.

У судском регистру сви подаци јавни _

Све фазе обнивања и конституисања

ООУР као и расправе, уколико до њих дође. уписују се у судски регистар код надлежног суда. Смисао регистра је У томе да су сви ти подаци јавни, свако

их

може разгледати. проучити и захте-,

вати да му се изда оверени препис упи-

| са. уписа у службеном листу,

Од објављивања уписа или

УПИС

извода има

правно дејство према трећим лицима.

се

У року од осам данг по доношењу

одлуке о организовању ООУР. формира

комисија која припрема предлог за

распоређивање средстава. проава и обавеза на новоорганизоване ООУР. У комисији учествују лелегати радника свих ООУР. Основе за распоређивање су' — основна средства припадају ООУР,

чији радници

ма

тим средствима раде. м=— обртна средства у сировинама пре плану коришћења или спазмерно ко-

ришпћењу у протеклој годивм.

производњи и нелролатеј зоби — ОСУР

недовотеној

обртна средства у

коју је ту робу гпбомизвела.

— новчана срелства сразмерно до-

„приносу у остваривању дохотка који је претходио расподели ових средстава. > — обавезе из промета преузима ООУТ

За

промет обављен, | потрошње

коју је тај стелства

заједничке

према постојећим самоуправним споразумима о улруживању. а ако ту основа

нема.

према броју радника У свакој

ООУР.

та ВУ

Предлог распореда средстава обухваи распорел права и обавеза по осноминулог рада. Ту треба

права радника који су свој минули рад уложили у о сновна средства која сада.

то

растотеду средстава припадају јед“

ној ООУР.

Уколико комисија не би била фор-

мирана или не успе сачинити тредлог

распопеда

средстава. гтедлот припте-

мају раднипи нове'ООУР м лостављају

та

свим осталим ООУР у радној орга-

низанији.

Акб се не поститне споразум о рас-

пођећивању средстава. товва и обавеза

на

новоорганизоване ООУР, остоме ол-

лутује суд улруженот гада.

» Дајемо стлње према Напрту закона 0 удруженом раду, који даље развија садашњу ситуацију.

| ЕДВАРД КАРДЕЉ: _ Друштвени капитал – минули · рад удружених радника

Вишах рада, као елемент класног односа међу људима, престаје да постоји, јер њиме, као делом укупне вредности коју је про-

А на основу тако стицаног и под нормалним условима стално увећаваног дохотка основне органиЗације удруженог рада, радници затим, увек изнова удружују род и до ходак своје основне организације удруженог реда са'другим основним ор ганизапијама удруженог рада ради ос · тваривања заједничких циљева у раз воју произодниих снага. продуктивности рада и побољшавања радних, жи

"вотних и општих лруштвених усло-

ва радника. је

Тај процес удруживања врши (е на 'основу самоуправних споразума о које су све основне ор тапизаније удруженог рада према Ус таву и закону обавезне да доносе, 4 нарочито, путем „споразума о основама заједничких планова. У том. погле ду закон посебно велику улогу даје средњорочном плану. пре свега зато да би такав процес удруживања учи) тио што стабилнијим и дугорочнијим, · са прецизно утврђеним узајамним 0бавезама и одговорностима за неизвр тштавање прихваћених обавеза.

Централизујући доходак таквим де мократским путем. основне организапије. удруженог рада, односно удру-

"А Предлог питања за

на састанку одељења

1. Која су три недпходна друштвено-економска услова да би

се основала ООУР. 2; Како тече процес

права радника током организовања

3. Зашто није правилно конституисање ООУР из више де-

лова радне организације који сваки 3: као посебан ООУР.

услове да радници организују М »

извео својим радом, располаже сам радцик „

, ке:

бе.

мотититиа 5 51

4 ,

ЕНГЕЛС: 1 Производња „|| и друштвене

промене

Материјадистичко гледа ње на историју полази од |

поставке да је производ-

ња, а уз производњу и ра змепа њених | производа, ) остова сваког друштвеног |

_ поретка; да у сваком дру-

штву које се појавило У

историји расподела производа, а с њом и социјално рашчлањивање на класе и сталеже, зависи од тота шта се и како производи

и како се оно што је про изведено размењује. Према, томе, последње узроке свих друштвених промена и свих политичких превра та не треба тражити у гла вама људи него у промена ма У начину производње и размене; не треба их тражити у филозофији него у економији дотичне епо-, хе.

(ФР. Енгелс: „Развитак сопијализма од утопије до науке") Рад средство за ослобађање људи =.

— Постајући господар це локупних средстава за производњу да би их друштво и плански примењивало, друштво уништава досадашње робовање људи њиховим властитим средствима за. производњу. Друштво се разуме се, не може ослободити, а да се не ослободи ти сваки појединац. Дакле, стари начин производње мо ра из основа изменити, а нарочито мора нестати стаРе поделе рада. На њено место мора доћи таква организација производње У којој. с једне стране, ниједан појединац не може сва лити на другог свој, удео у продуктивном раду, том при родном услову човекове егзистенције; у којој, с друге стране, продуктиван рад, уместо да буде средство за поробљавање, постаје средство за ослобађање људи, пружајући сваком појединцу прилику да „све своје способности, како телесне тако и дуковне, усавршава и примењује у свим правцима, и у којој се он тако претвара у уживање место да буде терет“. '

(Ф. Енгелс: Анти-Диринт)

организовања ООУР. Које су фазе конституисања. ко је иницијатор удруживања и која су

жени рад истовремено га претварају

у заједничку економску снагу удруженог рада којом он ствара услове за отварање нових радних места и за повећање _ продуктивности укупног друштвенот рада. А укупни резултати таквог процеса удруживања рада и дохотка се поново распоређују на основне организације удруженог рада у зависности од доприноса који су оне својим текућим и својим минулим ра дом дале тим. резултатима. Вишак ра да, као елемент класног односа међу људима, у ствари, на. тај начин прес таје да постоји, јер њиме кас делом укупне ' вредности коју је произвео својим радом располаже сам радник.

Та вредност која је представљала вишак рада постаје саставни део дохотка, односно друштених средстава којима управља сам радник у основ-

"ним организацијама удруженот рада.

При томе, су друштвено-економски

одноби између основних организација удруженог рада, у које оне ступа-.

ју када удружују свој рад и доходак у циљу заједничког улагања У друштвену репродукцију и остварива ње заједничког дохотка, "ослобођени не само капиталистичке класне са-

дискусију | | МАЛИ

ООУР. »

за себе испуњава

општих закрнитости

РЕФЕРЕНДУМ

Представља лика непосредне тије где се радни људи и грађани. тајним изјашњавају питањима везаним за њи-) „хов. будући положај и ме

држине већ и економске логике капиталистичког профита. Јер, ти односи се не заснивају на подели профита, већ на специфичном · облику слободне размене рада. И управо је то један од главних разлога што закон о удруженом раду третира друштвени капитал као минули рад удружених радника, то јест као вредносни резул-

тат њиховог рада, који се размењује.

са радом других радника у оквиру социјалистичке робне производње. Наравно, ова размена се не одвија на некаквом- слобод

ном тржишту капитала, већ у слобод |

ној размени. рада на основу самоуправних споразума и друштвених до-

· говора.

Чисти “доходак је у нас нова катеторија наравно, не у теорији, већ у од

'ласти правног регулисања друштве-

но-економских односа у систему социјалистичког самоуправљања По мом шиљењу, та законска категорија нам је потребна пре свега из следећа два разлога. |

Прве, чисти. доходак је онај део.

лохоткао' којем радници у основној и

организацији удруженог рада заиста

самостално одлучују. јер остали део

РЕЧНИК

Пт у ЛА

' ђусобни однос. _Референг тављају да се на њих ис 3 7 ум сазивај скути 2 РЦ пК < а један од 906- ~ вене ЈУ х пи На кључивое одговара са „за“ демокра- друнивеанотнодитинљиљ авг и „против“ а донесена од: једница ради претходног Зи

тласањем 1

54 једин о појединим јединим питањима

изјашњавања грађана 9 по

„је надлежности а такође се сазивају и у радним ор-

дохотка практично је већ предодређен,. било законом, било обавезама ко је су нужне и од којих организације улруженог рада не могу одступити, било обавезама у оквиру слободне раз | мене рада са, лруштвеним делатности ма изван материјалне. производње и другим друштвеним обавезама. Али управо зато ће однос између тог дела дохотка и чистог дохотка бити сталан и веома убедљиви показатељ, рекао бих. лруштвеног притиска на доходак удруженог рада. Као такав, чист доходак ће бити веома значајан фактор у реализацији друштвеног пла нирања и у утврђивању друштвеноекономске политике.

. А дђуги, по мом мишљењу, још Ва жнији разлог је начелљне природе. У "таквој структури чистог дохотка нај доследније долази до изражаја истин ска дрбштвено-еконбмска, рекао бих

# чак. класна садржина дохотка. У чис том дохотку се изражава јединство управљања радом и друштвеним ка питалом у рукама радника.

(Едвард · Кардељ, из дискусије трећој седници ЦК СКЈ)

| ганизацијама. Тада на инипијативу запослених У њој референдум сазива за ' то надлежни орган управљања. Питања се тако сас

лука је обавезна и ниједан самоупђавни орган дотичне радне организације није надлежан за обустављање њеног спровођења. .

из сво