Borba, 18. 03. 1978., str. 13
ЗАШТИТА СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ
ре него што се сруши зесе Сапољанимавн
Ове године заштита културних добара. нали ли. се, према Нацрту плана развоја, култур“
ни делатности у Србији за 1978
дила Ретубличка заједница за културут
ИДУЋЕ ГОДИНЕ ЋЕ, МОЖДА, БИТИ
Према недавно поднесеном Напрту плана развоја културних делатности у Србији за. 1978. годину који се остварује у оквиру Републи чке заједнице културе, са листе при оритетних културних области приликом предлагања износа средстава за њихово финансирање искључена је — заштита културних добара, му зејска и архивска делатност. Један велики део културне баштине _ од вишеструкогт друштвеног значаја остао је тако — за разлику од ликовне уметности, филмског стваралаштва, материјалних основа културе, ме Ђународне, међурепубличке и покра јинске-културне сарадње, који су стављени на листу приоритета — без додатних средстава за реали зацију низа пројеката у врло опсе жном програму заштите. Како се то догодило и чиме је Републичка за једница културе била руковођена ка
да се одлучила да ове године зашти .
ту културних добара не предложи у јавној расправи за листу приоритета, за разлику од ранијих година7 Одмах треба рећи да је у првом разговору — на састанку У Републичкој заједници културе, _приликом подношења Нацрта плана — при мећен овај пропуст. И, чула су се ми шљења да је у овом нашем култур ном тренутку недопустиво да заш тита споменика културе и историје остане без додатних средстава, у вре мену када се ревалоризацији наше културне баштине У најширем смис лу речи поклања изузетна пажња. Било је, свакако, и различитих од овог мишљења: међу њима им такво да „заводи за заштиту споменика ку лтуре нису довољно добро искористили расположива финансијска сред ства ни у годинама када су се налазили на приоритетној листи“. Дру тим речима, институције у служби
заштите споменика културе нису ис,
користиле праву шансу у право вре: ме, коју су им друштво и Републич ка заједница културе пружили. Сре дства су дошла и прошла, и на ред су стигле друге области културе. Колико је то тачно и шта изузи-
мање споменика културе са листе,
ТЕЛЕВИЗИЈА
приоритета практично може да зна
чи
Приликом предлагања износа сре дстава у Републичкој заједници кул туре „водило се рачуна о стању по појединим областима културе, прог
"рамским опредељењима њиховог да-
љег развоја, показаним резултатима у извршењу плана за 1977. годину, напорима који се у појединим облас тима предузимају у циљу рационал није организованости на самоуправним основама и о исказаним интере сима и потребама корисника услута“ лез
За заштиту споменика културе то практично значи следеће: четири ре тиовална и Републички завод за заштиту споменика културе добили су у прошлој години средства која су
— (не) утрошена. ДУ; јој - 2! Пре ма 10 уто на ВЕУА БИ за вода неутрошена средства су заиста минимална, готово зтргаа.
Завод се ангажовао у заштити м санирању различитих објеката на манастеру Студеница, У Расу, манас тиру Милешева, на Карану, Голупцу, Старој Павлици, Гамзиграду, бостињи, пркви св. Петра и Павла, Трајановој табли, Ђурђевим Ступовима, Петисламу. Манасији, Новој Павлици, манастиру Градац, Лепенс ком Виру. Царичином граду, Сопоћанима, Смедереву, манастиру Хила ндар.
Из различитих разлога извесне суме новца остале су заиста неутро шене:
Тако је од одобрених 280 хиљада динара за радове на Расу остало неу трошено преко 37 хиљада, а од одоб рених 150 хиљада за радове на мозаицима и Гамзиграду остало је п хиљада динара; од 700 хиљада за ра дове на архитектури Манасије оста ло је преко 29 хиљада, а од 350 хиљада за Царичин град — није утро шено 57 хиљада... И то су, утлавном, све значајније неутрошене суме, које, опет — имајући у виду вре менске непогодности, недостатак гра ђевинског материјала и релативно малобројан стручни кадар, нису уоп
, ван листе приоритета. — Чиме се при томе руково-
КАСНО; Рестау рација манастира Сопоћана
грих динара! Очигледно је да су дода
Љу '
штте велике. Било је и таквих објека ·
та (снимање и стручна обрада манас
тира Студеница, Старе Павлице, ра,
дови на архитектури Гамзиграда, за тим на живопису Карана и Љубостиње и т. сл.) где су неутрошена сре дства — само десетак хиљада ста-
тна средства: Републичке“ заједнице културе и приоритетно место у зашти ти споменика културе — у највећем броју случајева — добро искоришћени. бар у 1977. години.
„Савест нам никада није дозвоља вала да по сваку цену, у касну јесен, користимо средства која нам је на располагање стављала: Републич ка заједница културе“, каже Вељко Ђурић, досадашњи директор Репуб« личког завода. „Средства смо тако, понекац, преносили у следећу годи-
% Це о њиа ров или непостоја ња потребе или пројеката, већ да би сваки утрошени динар резултирао одређеним _ квалитетом у: заштити споменика културе“.
Између жеља м реалних потреба за санирање и заштиту бројних спо меника културе и историје, као и могућности друштва, програм зашти те је годинама успешно реализован, У овој оцени слагали су се сви заинтересовани. Утолико је заборавља ње ове општедруштвене оцене изне надило све који су у служби зашти те споменика и културних добара.
— У тренутку када се у многим другим земљама ради на заштити“ споменика културе и историје који ни у националним ни у светским раз мерама нису од великог значаја, ка-
да се — понегде — историја и батш- .
тина измишљају и конструишу, тамо где је нема, ми остављамо заштиту наше непроцењиво вредне кул
"турне баштине без додатних средс-.:
тава, додаје Вељко Ђурић. — Било кроз коју призму да ово посматрамо остаје један једини суд: тб је недопустиво. Јер, то може да значи и сле деће: може да падне кров Сопоћана
и да један пљусак задан уништи,
сигурно најлешше европске фреске!
Д. Радовић
Једна победа по глави _ "непријатеља ~
може, осим „часне старине“
Да ли је могуће да нико више не и ТВ, а да га не захвати неумитна плесен телевизијА ( 46
заокружи, свој стваралачки пут на,
"Тешко да који други медиј тако брзо исхаба једном досегнуте вред“ ности и потврђене ауторе, као што тб чини телевизија. Чини нам се да се ту не ради само о хиперпродукцији, брзини рада и великој количини програмског материјала који захтева та бескрајна. трака звана телевизија, већ и о некритичној самоувеђености заснованој на освоје ној популарности. Једном досегнута вредност и популарност третира се као' неприкосновени „жиг квалитета“-који аутоматски штити од про“ машаја, Управо због тога аутори са телевизије чак и нису свесни како често олако и брзо проћердају ду“ то и тешко стечене вредности.
Погледајмо, на пример, „Повратак отписаних“. Нису ли се јунаци ове. некад општепризнате серије пре творили у упрошћену машинерију за добијање битки, и то по строго рационализованом рецепту: по свакој епизоди једна битка, јуче телефонска центра, данас водовод, су
Џ
ског хтабања :..
| тра електрана, Једна пдбеда по гла
ви непријатеља... Једноставност љи кова, јасност идејних опредељења и људских ставова, драматуршка елементарност односа и су , одсуство каприциозне азртифицијелно сти у причању основне приче, до-
принели су да су „Отписане“ лако
гледали и прихватили сви узрасти и социјални профили гледалаца.
Сада се, у „Повратку отписаних“, та елементарна једноставност, бази„рана на животној истини, претвара у упрошћено, испразно драматуршко калкуланство за постигнутим вре дностима и популарношћу код кледалишта. ,
Потпуно одсуство стваралачког чина, убрзаним корацима доводи до хабања управо те популарности! Ли кови, односи, карактери и ситуације, поједностављени до рутинских стандарда стрипа, веома брзо доводе до засићености — ни трага од неке људски и животно сложеније ситуације у којој би засијала не-
Милана Ковачевића, да,
ка нова људска искра у некад. дра-
тим ликовима. Прле и Тихи су коначно и неповратно изгубили душу и топлину на бездушној производној траци телевизијске продуктије.
Погледајмо још један пример: ретко да је ко од телевизијских послеђика добио више признања, 0својио више симпатија гледалишта кад што је то постигао Љубивоје Ршумовић, Било да нам се јавља из своје личне песничке баштице или окрутнот пејзажа норвешког севера, чаробних зора и сутона Шри-
Ланке, Ршумовићеве емисије су У“ ' век биле нова песничка авантура и.
животна спознаја.
А онда се „Ршумовић, као „зачин који гарантује квалитет“, почео да појављује свуда; његово учешће у емисијама „Очи у очи“ зачело је
сумњу у свемогућу заштиту.овог ТВ.
талисмана, Расан песнички инстинкт навео
је Ршумовића да узме дужу пау-.
| · Овај напис је резултат чињенице да је у Југославији било замрло деловање Савеза филозофских
"друштава и да се његови изабрани
органи за скоро пет година нису ви
"вонституисали, а демократска меи-
_цијатива за оживљавање Савеза је на крају.„пробудила“ и духове про шлости, али је, у исто време испољена и чврста решеност да се организација југословенских филозофа окрене задацима данашњег и сутрашњет дана.
Забрињавајућа неактивност
Јучерашњи дан нем је познат.
· Знамо да је југословенска филозоф
ска мисао у то време имала своје успоне и падове, да је педесетих
| и шездесетих година оствариља 0-
громан напредак, отворила низ нових, међу којима и заборављених старих питања марксистичке теорије и подигла филозофску мисао на ниво. тренутка.
Међутим, у исто време се у једном делу југословенске филозофске и социолошке науке и публицистике формирала и погрешна пер цепција властите улоге и задатака и тој перцепцији одговарајућа погрешна политичка пракса: групе фи лозофских аутора осетиле су се као нова „критичка елита“, тако рећи. као нови. историјски субјект. Ове групе са том претензијом ступиле и на политичку сцену и по логици саме ствари дошле су у конфликт са рбалном политичком снагом историјског субјекта, постајући тако фитуре у игри политичких стага којима су се обраћале, било за номоћ, било да су се те снаге активирале као њихови самозвани зашттитнити У расплету је разбијачна позитичка игра тих група онемогуљена. Али, сваком појединцу из тих о љру-
"на остала је отворена могућност -вее
говог стручног присуства у југосло-
"нанском простору, а остао је им за-
датак да се објективно оцети пози-– тивни стручни допринос тих аутора. Угасиљи су се, дакле, рефлектори, ствар је престала да буде узбудљива им сада је требало да се сва паж ња усмери на немир мисли к њи-
· жову мисаону тежину.
Такво резоновање захтева, наравно, да филозофски живот буде нор мално организован, тражи да нормално функционишу _ демократски стручни органи: републичка и покрајинска друштва и њихов савез. У том раздобљу су друштва као таква постојала, развијала и јачала. УЗ пет републичких друштава придру“ жило се и шесто — црногорско. Затим је, настало косовско, а убрзо и војвођанско покрајинско друштво. Повећао се бурој научних истраживачких пројеката и објављених књига, расправа и чланака са филозофском тематиком у свим језицима народа и народности Југославије. , 5
Али, од јуна 1973. нису се котституисали органи Савеза филозофских друштава Југославије. Изабрани председник проф. др Вељко Кораћ, ниједном није сазвао Коорди-
зу, да би се поново јавио изузетно интересантном серијом „Приче о људима и наравима“. Тако су, на бриљантан начин почеле ове путописне-песничке студије наших крајава и људи у којима су природа, историја и човек једно особено, ду"боко јединство,
Но, није ли телевизијско послеништво уклет занат! Ево већ у епи-
НАША ФИЛОЗОФИЈА ЈУЧЕ И
озив на заједничке истраживачке напоре
Упркос свим оргатизационим, „посматрача“ вамредна скутлштина Саве чилља нову странмау у историји 0802 Савеза ту нашој филозофској мисли
ДАНАС
тешкоћама и некомструктивним, поназиањила. – поједитнх
национи одбор пити је, осим чеко-
лико штурих, патетичних писама |
која је упутио републичким друш"твима, било што урадио за активи“ рање изабраних органа...
Збот тога се словеначко филозоф ско друштво, насупрот својој вољи, нашло у улози наследника Савеза и било је приморано да још у 1977. предузме мере да се Савез не би „угасио“, јер његова правила пису била усклађена са важећим прописима, а седиште Савеза од 1973. није правно пренето из Љубљане у Београд.
Забринутост због таквог стања У Савезу, почели су листом да изражавају угледни филозофски радници — комунисти у репубљикама, а ништа мање ми у. Словенији где се окупио актив филозофа при Марксистичком центру. Због тога је при Председништву ЦК СЕЈ формиран актив који је прерастао у иницијативну групу за оживљавање рада Савеза у складу са уставном улотом СК да се мора посебно ангажовати тамо тде не функционишу 06љици самоуправног организовања,
Онемотућавање политикантских интрира
Упркос свим организационим теш коћама м неконструктивном понаша њу „посматрача“ из Хрватског и Српескот филозофског друшттва, ван редном скупштином је Савез филозофских друштава Југославије окре вуо нову страницу у својој историји. Јасно се показало да у нема места за потитикантске интриге м да су интереси филозофије и њеног развоја примарни. За своју платформу Савез је усвојио став да се „од друштава м њихових активних језгра очекује да дају стваралачкти догЕржиењо како сагледавању
Усвојен је и уводни реферат у којем је записано да су основни задаци филозофске мисли данас у раз вијању метода (дијалектике) кроз когкретно разматрање ковторетног предмета „чиме филозофија битно доприноси ежшватању света м друштва у којем живимо м у делатно сти усмереној ка револуционарном преображају света. , у
Те своје гљавне задатке треба да остварује разоткривањем кључњвих противречности м указивањем на пу теве њиховог разрешавања да кроз друштвену синтезу удруженог рада и кроз непосредност демократских форми отвара пут напред. Проучавање „човека“ (појединца у друштву) теоријски утемељује услозе им облике отеловљења слободе м среће као м превазилажење атомизираности коју је створило класно дру штво.
Задатак филозофије је трасирање хоризираности коју је створило класно друштво. Задатак фило-
зофије је трасирање хоризона-
У,
зоди о „Буњевцима“ Ршумовић, чуп кајући један овећи грозд, репортер ски уопштено и олако приказује тек кроки једне средине и њених житеља — више ни трага од оне особености и студиозности!
Да ли је могуће да нико више не Може, попут „часне старине“ Ми лана Ковачевића, да заокружи свој стваралачки пут на телевизији та-
за филозофских друштава Југославије озна-
та | едетобавик. каснот катитализма ми етатизма: у оквиру истраживања немарксистичке мисљи посебан задатак марксиста је да се сачува стварни садржај им створи новом који та филозофија доноси и да не допусти никакво сектатко о-– споравање м негаторско одбацивање унапред,
Без стечених правг и секташтва
Констатовано је, такође да треба. избегавати грешке које у минуљом раздобљу нису биље ретке, када се филозофија ограничавала искључи во ва сферу друшттва, кад је расправа 9 природи потпуно искључзивана или је остајала у раздобљу пре појаве марксизма, Исто тако, не може се заобићи ни чињеница да је једнострано поимање марксизма зна чило и запостављање инструментал них облика мишљења и да је антро пологизам замагљивао поглед на пи тање логике, кибернетике, итд,
ТУз све то у прошлости су сувиште запостављана и истраживања историје филозофије која је у ства ри, третирана само као некакав увод у Филозофску културу. И као штте је својевремено догматизам нанео штету марксистичкој филозофи ји. тако је и зантропологизам до краја разводнио филозофску проблематику м створио многе: празњине, а у исто време је из савремене немарксистичке филозофије једноставно преузео готове одговоре на многа питања без им најмањег напора за марксистичко осветљавање проблема. Такво позајмљивање није од говарало ни целини саме немаркси стичке мисли, нити је било маркси стички плодно.
Све то говори.да је у Филозофском животу потребно уравнотожено разматрати све проблеме, заједничким истраживачким напорима попунити празнине у теорији м истовремено питањима такозване практични филозофије која су иначе значајна, даћи одговарајуће место не допушта јући да засенче нељину филозофске проблематике.
Мошода није сувте рискавтла претпоставка да су управо описани трезвени ставови, то јест позив на уравнотежено разматрање филозоф ских питања, призвали на вмдело дана духове дојучерашњег секташтват Ти ставови су, наиме, угрозили њихово „стечено право“ на проглаштавање једног бучно рекламиранот правца за „зенит југословенске филозофске мисли, а све што је изван те групе представља само планету која је видљива толико БЕО лико су је обасјаљли сунчеви зраци.
Жемократски сабор филозофских
друштава је, међутим, усвојио став
који признаје сву ширину напора
јутословенске филозофије и жели да интегрише и поменути „зенит“, наравно, у његовим реалним димензијама. Са тиме се, свакако, треба помирити. М тај лист у историји
· југословенске филозофске мисљи је
коначно окренут.
Проф. др Божидар Дебењак
ОД УСПЕХА ДО НАИВНОСТИ: Сцена из „Повратка отписаних“
ко што ће његово име м заглавље његових емисија увек бити проверени знак квалитета.
Да, опредељујући се у програму за гледање досад драгих емисија и аутора, не стрепимо, док укључујемо телевизор, да их већ није захватила неумитна плесан познатог телевизијског хабања.
Милутин Милић
С