Borba, 29. 08. 1983., str. 2
СТРАНА БОРВА — 20.. АВГУСТ 1983,
2
Излаз. из ћорсокака
~ У Драган Вукобратовић
ест која је уочи протеклог викенда стигла из Москве добила вВ је одмах истакнуто место на првим страницама свих светских дневника: Совјетски Савез као једна од водећих нуклеарних сила спреман је да уништи део свог зуклеарног потеспцијала. у : | Чињеница да је такав „уступак Западу“ изнео лично шеф совјетске партије и владе Јуриј Андропов у интервјуу „Правди“ била је, и за проверене скептике према свему што долази из Москве, догађај достојан највеће пажње, у 2.
Само десетак дана Дакле, после позива упућеног председ-.
нику САД Регану на „часно споразумевање“ у Женеви Андропов је отишао корак даље: први пут у току дугих, али јалових 18 месечних женевских преговора о разоружању. Москва пристаје. наравно под одређеним убловма, да уништи „знатан број“ својих нуклеарних ракета средњих домета СС-20. ;
Практично, Совјетски Савез је спреман да на европском тлу задржи само онолико ракета колико их укупно имају Француска и Велика Британија (162). „Вишак“ тога опасног оружја не би био пребациван „иза Урала“, како је раније предвиђано, већ би био уништен, у ; Без обзира на јасне прагматичне политичке циљеве (излажење усусрет захтевима који стижу из западно-европских 3емаља и побољшање односа са азијским суседима. НР Киџпом чи
•
„видети искрену тежњу да се у наставку женевских преговора. (6 септембра) коначно изађе из ћорсокака и да се „спречи отварање новог круга у наоружавању“, које је заиста већ добило неподНОШЉИЕО опасне размере. | '
5 О тој готово незапамћеној ескалацији хладног рата веома убедљиво говоре подаци изнети на регионалној конференцији о разоружавњу која је управо ових дана, под окриљем Уједињених нација, одржана у Њу Делхију. У тренутку када велике силе располажу арсеналом од 50.000 нуклеарних бојевих глава чија
је разорна моћ милион пута већа од разорне моћи бомбе бачене ·
на Хирошиму, издаци за нова оружја попели су се на 800 мили-
јарди долара годишње, док сви дугови неразвијених земаља и '
земаља у развоју износе 600 милијарди долара.
~ Са таквим сазнањима „жеља човечанства да опстане“ постаје. заиста, из дана у дан све већа,' Израз те жеље су и све активнији антиратни и антинуклеарни покрети за мир који су у Западној Европи већ најавили „врућу политичку јесен“ са циљем да се осујети план САД и НАТО о претварању старог континента у још већи магацин нуклеарног оружја.
_ Али, ту жељу могуће је остварити. како је закључено и на поменутој конференцији у Њу Делхију. само општим И потнуним разоружањем до кога „кад тад мора доћи“ Х . и
та Јасно је да ни после ове заиста добре вести из Москве не треба гајити превелике илузије. На такав закључак упућују и прва реаговања из западних метропола. Већина зампалних званичника, истина, „поздравља“ предлог Андропова, многи га оцењЊУЈУ као „позитиван и добродошао“. Али све је то помешано им Са добро познатом скепсом и сумњом у совјетске предлоге иза којих многи и даље назиру тежњу Москве да у Европи задржи пуклеарни монопол. . . Већина посматрача у свету ипак сматра. чини нам се, ла је највовији совјетски предлог велико охрабрење за све оне који
се залажу за мир за наставак преговора у Женеви. бар. за одлагање инсталирања нових америчких ракета на западно-ев-
ртпском тлу. Чак и у СР Немачкој 75 одсто. грађана · одлучно се противи инсталирању тих ракета. '
Укратко. совјетски предлог примљен је у светској јавности
Јапаном, узнемиреним вестима о пребацивању ракета у близини као уступак Западу преко кога ни војни стратези америчког њихових граница) у најновијем предлогу Москве тешко је не Пентагона и НАТО неће моћи тако олако да пређу. да се једноставним агитовањем и административним сузбијањем високих цена могу постићи неки озбиљнији резултати. Овакве
Узроци по страни
Милан Бајец
очела је велика акција за сузбијање претеће експлозије
цена и њихово враћање у договорене оквире. Прозвани су
сви друштвени фактори који треба да понесу овај задатак, с тим што је тежиште. наравно. на организацијама удруженог рада које су непосредно и одговорне за цене. Углавном, засад се све своди на то да се обезбеди безусловно поштовање законских одредби и договора о начину утврђивања цена и да се у том погледу онемогући свако самовољно повашање.
Реч је, дакле. 0 нечему што се на самом почетку спровођења Дугорочног програма економске стабилизације намеће као ствар ноторне друштвене лисциплине..као неизоставни услов да би се. уопште. могла покренути борба која прелстоји. Стабилизација би, заиста, унапред била осуђена на неуспех ако би се у њу
кренуло. са општим утркивањем у повећавању цена. какво се, Миди:
12, И распламсало последњих недеља, очигледно у тежњи да,се, по тој основи обезбеди. што повољнија стартна' позиција. Али, ето. у многим случајевима „кренуло“ се управо овако. о чему сведоче хиљаде поскупљења, ад и низ нових која се тек најављују. Утолико је и на месту све што се сада предузима им по административној и политичкој линији, како би се одржала договорена кретања у овој области.
Сасвим је. међутим, друга ствар да ли се и колико дуго друштвена активност може вртети око самог питања цена. У ствари. „ни за тренутак се наше друштво не би смело препустити илузији
Кратког |даха
Верица Петковска
,
ледећи канда нашу већ устаљену традицију да се нека
| наоко инспиративна решења брзо покажу као импрови-
зације кратка даха и. један културни концепт, који се у
протекле две године најавио као веома успело решење летњег
културног мртвила, ове године као да је изненада, без. видљива разлога, потпуно замро. О чему је реч
Дугогодишњи скептици који су већ повероваљи да је културна летаргија у летњим месецима урођени део нашег менталитета имали су прилике да претпрошле тодине са занимањем открију. а прошле дефинитивно и констатују. да је остварено је"дно веома занимљиво разрешење овог комплекса.
Наиме, у те две године не само, у традиционалним летњим фестивалским центрима већ и у низу мањих места у унутрашввости, од Битоља. Обреновца и Херцег Новог до Грачанице и Прибоја на Лиму. вреле летње месеце освежили су занимљиви културни програми. Додуше. они нису имали професионалну ерфекцију врхунских гостујућих уметника али су били њихоБИ: сачињени сопственим снагама, углавном аматерских посленика; и ентузијаста који живе у тим срединама. Уместо уметничке ексклузивности понудили су непосредност, присност и мотућност' да далеко већи број посматрача поставе. и директни учесник па су. не ретко. ове приредбе у каснијим сатима прерастале у општу забаву. Исто тако низ мањих средина користио је прилику што.им се у летњим месецима. враћају њихови школарци — а међу њима је и оних који студирају неке уметничке вештине или познају друге забавне ствари — па су, уместо лет-
илузије биле би утолико штетније, уколико би више одвлачиле пажњу од правих потеза и задатака. 6 , Мада, свакако, у ечи да је у оквиру свега што је досад речено поводом прекомерног подизања цена понајмање било говора о стварним узроцима који овакво понашање омогућују, па и намећу. Некако се нерадо помиње да су у првој половини године издапи за опгишту м зајелничку потрошњу норасли за 27, а за иввестимије за 15 одсто, док је производња углавном стагнирала. Ни за пораст личних доходака од 25 одсто није било покрића у порасту продуктивности рада и продуктивног запошљавања. Било би право чудо да под оваквим притиском трошкова и 'непокривене потражње цене не екеплодирају. Овоме треба додати им цео инфлаторни набој који настаје услед неопходности да се у условима недовољне производње и извоза отплаћују дугови мностранству, у
' које се својевремено улазило олако и без правих рачуница.
У ствари, никоме не треба допустити да убира политичке поене у вербалном иступању против превисоких цена, а да притом ћутке прелази преко суштинских питања инфлације. Сваком нивоу друштвеног одлучивања — од основних организација удруженог рада и општина до федерације — треба наметнути обавезу да се поводом садашњих ексцеса у области цена конкретно изјашњава 0 стварним узроцима. Онда. ћемо брзо истерати. на чистину
места питања која се засад још затаикавају; у вези са преко-'
мерним трошковима производње, разним регионалним и другим монополима, фиктивним дохоцима, неоправданим инвестицијама и неодрживо високим издацима за државу. јавне службе и друштвене делатности, као и издвајањима. заразне. видове обичне социјале м свакојаког друштвеног раситњиштва. а Зи и
“Добро је што се тежиште садашње активности у вези са ценама преноси ма организације удруженог рада. Најзад, од њих, пре свега, и зависи судбина Дугорочног програма економске стабилизације. Но, не ради се, ипак, о томе да се радници мобилишу само на сузбијање неоправданог повећавања свих, паги сопствених пена. Ради се о нечему много важнијем. Широка подршка радниха логоворевој политици цена треба, заправо, да доведе до тога ла се они — најпре у сопственој средини — почну одлучно обрачунавати са стварним узроцима инфлације.
њег ленчарења, у приредбама насловљеним „Млади своме граду“ тдиказали по нешто од тога што са мање или више талента изучавају у великом граду. По свему судећи сви су се лепо забављали а за далеко мање паре него што је уобичајено када су у питању познатији летњи културни центри. =
Према томе и прва помисао да је овогодишња већа беспарипа, кресање средстава за све па и културу, била разлог и ове својеврсне осеке летњих културних збивања у мањим местима у унутрашњости, отпада. Такође и сумња да је дошло до помањкања интересовања, квалитета и понуде аматерских програма. Чак постоје подаци да су се на почетку сезоне одговорне плруштвенополитичке организације и аматерски колективи договорили о предстојећој сарадњи. Али се дешавало, да извођачи наиђу на затворена врата дворана непосредно пред одржавање заказаног концерта, односно приредбе, Значи потпупу незаинтересованост непосредних реализатора ових програма, особља домова културе и сличних сала Кажу. не би им се исплатило. И тако лолазимо до праве истине, Наиме поменута брижљивија рачуница када су у питању сви трошкови, па и култура, у овој. сфери се изгледа манифестовала повратком оне старе крилатице да СУ естрадни програми једини који доносе новце.
Јер. тачно је да поменути аматерски програми не захтевају велике издатке али њихов популистички карактер условљава да се и од гледалаца узима тек симболична свота за улазницу. Док се За гостовање им већ извиканих звезда естраде у посној летњој сезони може узети добра лова.
Сигурно да је и то разлог што су аматери ове године, упрКос посведодених резултата и постигнутих договора, најчешће „пољубили врата“ затворених домова културе. Док су естрадни концерти, попут избора „Мис бања и језера“, на чије смо бучне мајаве наилазили од Аранђеловца до Приштине, опет освојили искључиву љубав летњих „културних посленика“. А ти путујући естрадни вашари, осим изанђалих новокомпонованих певачких нумера и мало младалачке једрине разних „мисица“ не нуде чишта више. -
Тако смо нешто што је иначе присни део културне свакодмевице одређених средина, лети'поново отиснули у ексклузивне фестивалске просторе. Па аматери и њихови програми ево лакше постану обавезни а, ове године се потврдило, особено вредни део и Дубровачких љетних игара и Сплитског љета, док у мањим срединама провинцијални духови и даље кроје своје културне аршине. Е
ПпРЕНОСИМО: „ДЕЛО“
„дивови“
на пиједесталу
Танјуг је објавио вест о десет највећих југословенских извозника. Према Танјугу, то су: „Енергоинвест“, „Унис“, „Искра“, „Шипад“, „Црвена застава“, „Прва петолетка“, Рударски комбинат „Трепча“, Инидустрија. каблова „Моша Пијаде“, Светозарево, „Раде Кончар“ и „Уљаник“, који су остварили, према по дацима Привредне коморе Југославије и Института за спољну трговину из Љеограда, 17 одсто од укупног југословенског извдза. .
Можда је мање значајно, а ипак вре ди записати да је ред ових „дивова“, које наводи Танјуг. према истом извору (привредна комора Југославије и београд ски Институт за спољну трговину. наша напомена) ипак нешто друкчији. На првом месту јесте „Енергоинвест“. на друтом „Искра“, трећем „Унис“, а следе још
„Шипад“, бродоградилиште „Сплит“, „Цр
вена застава“, „Прва петолетка“, „Трепча“, Индустрија каблова „Моша Пијаде", удружени произвођачи стројне опреме Љубљана... Ових десет је, заиста, детварило 17 одсто укупног југословенског, извоза, а уједно увезло за 10,54 одсто од укупног југословенског увоза. Зна чи, ову десеторицу (заједно) треба, без сумње, похвалити; али уз' то: не смемо заборавити и критички, упоредити и дру“ ге брујке. У еуфорији због извозних резултата. десет „дивова“, Танјуг је 3аборавио прочитати податке о увозу у другој келони, а нарочито је превилео податке о конвертибилном извозу који је, као што је познато, од изузетног значаја, јер извозити морамо тамо где смо се највише задужили.
Наши „дивови“ се у том случају ређају сасвим дручије. „Енергоинвест“, који у југословенском извозу учествује са 4.558 одсто, доста потроши и за себе и његов увоз достиже 5.28 одсто од укупног југословенског увоза. Другим речима: „Енергоинвест“ више увози џего из-
вози. Сасвим исто важи и за „Црвену за ставу“, и скоро једнак је случај и са „УНИ
"зећа
« сом“, који све што извезе и сам потроши. Ако би се прихватили ови критеђији, онда би требало на врх списка хваљених | извозника ставити сарајевски „Шипад“, мако знамо да се ради о дрвној индустрији, а дрва не увозимо баш много. 3 Такав нешто критичнији и мање ву. форични,. приступ, наравно, неке ствари наглавачке окреће. У сарајевском „Осло бођењу“ писац не би дошао дб сумњиве тврдње да је „Енергоинвест“ мање „трешио“ него други (о чему би требало да сведоче резултати). „Зато чуди штдб не уважавају његов („Енергоинвестов“, наша напомена) глас када усвајају девизне прописе“. , Коментатора „Ослобођења“ још више чуди што и после доношења кабинет ских' прописа не уважавају примедбе оних који добро раде, који се домаћински понашају и доносе држави девизе, Сасвим се слажемо са његовим мишљењем ако у мислима нема само „Енергоинвеста“. =. #79 Потпуно смо свесни да је 244 милиона долара извоза „Енергоинвеста“ (иако само 92. на конвертибилно тржиште) зид тан допринос наџем „болесном“ девизном билансу. Свесни смо и тога да је сасвим нормално ако „Рнергоинвест“. (и не само „Енергоинвест“) брине о куповини сировина, репроматеријала и несме таној производњи. Свесни смо и да је „Енергоинвест“ на врху списка предукоја врше инвестиционе радове у иностранству, што у последње, време куп ци слабо плаћају. Али, ипак, требало би проматрати и разматрати привредна достигнућа наших радних организација, од носно наше привреде, уопште, више кри тички и много више објективно. Извозној· усмерености наше привреде нећемо. ништа помоћи ако ћемо Постављати на високе пиједестале оне који то, у ствари, не заслуже или још не заслуже. |
Припремио А. ДВОРШАК
Милош Милосављевић:
«“
| Са начела — на дела.
4" Висок раст цена и тро" шкова. живота ставио је
са свом озбиљношћу на дневни ред питање наше социјалне политике, Не-
опходно је на свим нивоима разматрати положај радних људи и грађана са најнижим примањима, ко ји су изразито скоком трошкова живота. То, пре свега, морамо учи нити у већим градовима и индустријским центрима. Не недостаје нам начелно опредељење, већ конкретна разрада мера социјал не политике. На томе морамо што пре организова ти рад или га довести кра ју где је раније започео, у организацијама удруженог рада, публици. Није неопходно чекати социјалну карту. Неопходно је што пре деловати. Суочени са високим рас том шена, пре свега пољо привредних и прехрамбених производа (у односу на исти'период прошле го дине, крајем јуна биле су веће за више од;50 одсто), са падом животног стан-
погођени.
општинама и Ре'
нарда, а полазећи од неоп хбодне коректуре одређених цена, која нам предстоји, стекли су се услови да се у нашим договорима о политици задовољавања заједничких потреба у овој години нађе простор за повебање дечјих додатака, социјалне помоћи, да се размотри ни во заштитних пензијских додатака. То би биле оба везе органа у Републици. „Организације удруженог рада разрадиће своје мере социјалне политике.
На једној од наредних селница ЦК СК Србије. како је предвиђено, треба да буде потпуније р:зматрана наша социјална политика, Социјална диференцијација је добила нелопустиво велике разме ре. У укупним примањима становништва, лични дохоци смањују своје уче штће, док исплата за испо ручене производе и услуте бележе раст од 58 одстао у односу на исти период прошле године. Исто времено. ол око 1.520 хиљада запослених; 594 хи-
љаде или око 39 одсто за послених прима месечни чист лични доходак испод просека за Републику, од носно испод 13,6 хиљада ди Нара. Ових неколико по датака указују на сву те ту овог проблема. Ре“ публички органи ће, пола „зећи од ових чињеница, 50 почетка септембра припре мити одговарајуће предлоге. (Из уводног
на седници
штва БК СЕ
излагања Председни„Србије) Миодраг, Секерезовић
ратовић, Мушав Гачвик. Славва Георгијева — Анлрејевић и Мармнавић Филоменка Михајлова Халрије Морина _Гипор
ИЗЛАВАЧКИ САВЕТ: дутан Богданоз Сепко (председник), Мнохраг Богаанокић. Слоболав Бујмца. Драган Букоб Заравњо Чолић. Јава Ширка. пр мијат
китхаа. шугав Вражић. Бошко Љукић, Грпе Јанонлевсви. Јовав Јаужовић, Геолора Конрал. Божо Ковач. Мирко при тоа Ра. КЕ Бранко Павићевић. Шедељке Папић, Радмила Повалић. Првољуб Пејатовић, Ратко Релић, Раби" Реџепи. Мвап Горов. шуковкћ. о Ч и у и у
5 ТА У РЕПУБЛИКАМА и ПОКРАЈИНАМА: СР Бесна и Херпџеговина Милав Пумар. СР Макелонија ПРЕЛСВАВИОМ КОКАН ои СР кравњена Мраго Аугуштив. СР Шрша Гора Фитип Пророковић САП Војволина Боглап Тапкосић САП Косово Иса
· „Своје мјесто у #84. БО - . тпем систему информиса- РБ А | | ња „Борба“ треба још ви- |
не да потврђује свако- , дневним ангажовањем на
чр Мзав Катарџијег. СР Словенија иво
Мустафа. осутћ. Бранко Јова“
Указом аа ТА. фебруара 1962. Предеелник Републике оллио
" – _ вао је „Борбу“ аоволом #0-годио ; 5 и ЛЕГИЈУМ: Мхе Б нокић 'помоћиве славаог тредчиња), Боглап Лечермић («спољна политика). Розап Јауковић груковопнјаџ · Б' ко дитнија Пиувкима РАКА њипе излажења Орлепом заслуга У РИр Уа РВ иа Ваикосака дувив Каран «Трибина» на ина БррАу лав ПИ СНа мреи ИН Моја ин ЋЕ марбе)Е Мен они они НОУ
ног човје- 3 . нај ; Раловававић ипеф Лесав) Слободап Станић (заменик тефа, Лесна). Блалимит гтанлов 'евортћ. таитри % 6 РГ ћи на у опао сова ДМ и Паки» РНАНИ Ран ОРИ вина олић (ртаапни = опговорпи урелник) цушан Чучић, треднеце репућлијких а покпајинских“ пелактија“ Бар а ивин
Мззв Торов (унутрашња политика). Заравке 0 : нонтја). Јовар Пјевиђ (СР Словенија) Шраган Миколићђ (СР Маке Лачи (СА Косово), Тони гриховић
душа Пражић (ср Србтја) Крете Бијељић (СР Хрватска), Славко (секретар оедањтпнјећ,
ремакимјаћ. «. =, (СР босва и Херпеговива). 4 (СВ приг Гора) Слободан Станојевић (САП Војзодина) и муртеза
коса « Кптелел 7. телефони: 334-51 м 344-201 (по 19 линија), степографи 558-УП мо 33:-372. телевс: У пе чиси еа ме враћају. ; у ·
форк. Њу Мелха. Шекивт. Праг ом Рим. „Борба“ Трг Мапеса и Фигезеа 1.
указом ољ 18 марта 1972 'аоводом 50-голитњипр листа Орлеом братства те јепинотва еп зла тим венпем.
са, да критичким прила-о зом проблемима и ас“рмисањем резултата лоприноси јачању југословенске социјалистичке зајелнице
и 11408, Телефон"
ЗАЈЕНВИЧКА РЕДАКНИЈА „БОРБА“ — Веограл, Тр: Мар отенељве бербе": 98636) мо 385-381. повала: МЗ а аде. Рузо
једатп мегеп
ЛОПИСИТНУТВА 7 СВЕТУ: Атата. Берлип. Варшава. Москва. њу. · ћа 10
У раднии. анмитистравија и штампарија тететански ах 582 Ппеттплатиз пепг 38
аеноправни и - ћ маваје то штамта Ралхна оргатимзапија „Борба“ З це претилате тиљичитћи = меттригу твоструња. авнопска тоштарилпа се пла ) у : пр 5.060. чимава. За жмострапство на пр народности Ју олавије | оабни. пина не Па пива жачиц У 646 гриау ерој Пејн "390.349. број вепизног рачуна 60511-628-16-101-257300-60730 кол Београдска банхе. Тито