Borba, 29. 08. 1983., str. 5

СТРАНА ер) 29. АВГУСТ 1983, —

НАГЛИ РАЗВОЈ ТЕЛЕ ФОНСКОГ САОБРАЋА. ЈА У ТУЗЛИ

Телефони стижу н у села

Захтјеви за увођење нових линија, и централа све бројнији, али на тр-

жишту нема довољно каблова а

Радови на централи на предују пуним темпом и | биће завршени на врије- | ме: Аутоматске централе | уведене су и у мкжоге |

|: друге градове сјеверо- | | источне Босне које „по- | крива“ ПТТ Тузла. На!

примјер, раније је Сре-

Централе по општин- | зким центрима имају по | три хиљаде прикључака | што је засад сасвим до- | вољно за потребе локалног становништва. мање телефонске централе | стигле су и у мања мје- | ста као што су центри | мјесних заједница Тиња, | Шпионица, Дубоки Поток, Сладна и друге. У„скоро ће се монтажа ма“. њих централа обавити и у многим другим приградским мјестима и селима. Већ крајем идуће године, када ће се заврштити започета централа од 14 хиљада прикључа- | ка, телефони ће стићи и у многа села око Тузле, која уназад неколико Шо дина нису ни „сањала о телефону.

н. СМИЉИЋ

4 аи

НОВА ФАБРИКА У кикинди

| _ Керамичари штеде девизо

Ј (Кикинда, августа) — У | жикинди се завршава из| градња фабрике фрите, пр | ве те врсте у земљи. Сред|: _ ства су обезбедили произвођачи керамичких плочи| ца из Кикинде, Кањиже, __- Новог Бечеја и Беле ЦркНЕ: ве. У фабрици ће се годиш 34 ње производити 13.500 тона _____ фрите, неопходне сировине ЈЕ." за глазуру керамичких пло Џ' чица. ' Производња је највећим делом заснована на

| коришћењу домаћих сиро-

; вина,

ДЕ. ' Изградњом сл фабрике » четири војвођанска прои

ј вођача керамичких плочи | " ца више неће морати да У“ " возе фриту. а део произ-

| · _ внодње биће намењен и и=возу Фабрика треба да бу де пуштена у Рад до краја | ове године, а У њој ће, због највећег степена аутоматизације, бити посла за

само 60 раднука. т.К.

БОРБА

Уз ИНДУСТРИЈЕ СИНТЕТИЧКИХ ФИЛАМЕНАТА У ПРИЗРЕНУ

Потрошачи

обезбеђују учешће _

Одобрена средства у водњи 4

(Призрен, августу — У колективу Индустрије синтетичких филамената „Про грес“ у Призрену, који тре нутно има 2.100 запослених радника, бије се битка за већу производњу и. нова радна места. Ово је један од водећих колектива при зренске привреде који до 1986. године треба да запос

ли још: 2.000 нових радника. Давни планови

колектива — отклањање уских грла успроизводњи — у на-

редне три године биће остварени. У оквиру ове индустрије пре десетак година подигнут је грађевински 06 јекат и . инфраструктура за производњу 15.000 тона веома тражених синтетичких филамената за потребе текстилне и гумарске ин дустрије. Међутим, због не достатка инвестиција ови планови нису реализовани. Како је потражња синтетичких: филамената све из раженија на домаћем и на страном тржишту, потреба је наметнула брзу изградњу планираних објеката. у „Прогресу“.

На бази планова, предви Ђени капацитети у „Прогре су“ треба да се заврше до краја 1986. године. Комплет на грађевинска инфраструк тура је изграђена раније. За опрему машина и освајање производње полиамид них филамената уложена је 3,1 милијарда динара, што ће омогућити да се про изводња повећа са садашњих 3.100 на 7.500 тона.

КАКО КОРИСТИМО ИНДУСТРИЈСКЕ ОТПАТКЕ

(Од проблема М – пословни подухват

Фабрика алкохола у Црвенки прона шла је начин како да не само спречи загађивање већ и да од истих от падака створи нови производ

(Црвенка, августа) — Познато је да је пораст индустријске производње довео и до прогресивног загађивања човекове средине. У свету већ постоје фабрике чији је једини задатак да уклањају и искоришћавају 'отпатке. И наши велики

_ ФРАБРИ

"произвођачи наилазе на тешкоће ове врсте које врло често доводе у питање и само повећање продуктивности и проширивања обима рада. Међутим, ми фабрику отпадака — немамо.

ООУР Фабрика алкохола, која послује у оквиру ПИК „Црвенка“ из Црвенке, највећа је творница вештачког алкохола. У Југославији. Повећана произво-

дња није само омогућила ве

ћи доходак, већ и створи-.

ла опасност од загађења подземних и каналских вода, и ваздуха, „течном џибром“ (отпатком У производњи алкохола и квасца, који сем штетних хемијских особина, има и неподнош“ љив мирис). Пошто је тај

њих 2.100 на 4.000

износу 220 милиона динара за отклањање уских грла у произ-

Одобрена су средства у износу од 220 милиона динара за отклањање уских грла у произвбдњи полиесс тера. Увешће се и нова ли нија за производњу ФИОА филамената — јединствени производ у нашој земљи капацитета 1.800 тона годи шње. Овог производа се тодишње увози 500 тона. Зао круживањем друге. фазе, са дашњи капацитети за производњу текстилног филамента са 3.200 повећаће се на 6.000. тона годишње. Из градњом друге линије за производњу техничких филамената капацитета 8.000 тона. дошло би до ослобаЂања увоза полиестера и по лиамидног чипса за 50 одсто. Потрошачи производа при зренског „Прогреса“ прихва тили су да обезбеде учешће од 60 одсто путем удру живања средстава. Тренутни је проблем у обезбеђивању девизних средстава пу тем удруживања јер, сем Босне и Херцеговине која је дала сагласност о удруживању девиза, од ·осталих потрошача таква сагласност није добијена, што не значи да ово питање не ће бити успешно решено.

— (Сви ови послови биће окончани до краја године, а реализација програма почеће наредне.

Тако ће индустрија синтетичких филамената „Про грес“ у Призрену, након проширења удвостручити број запослених од садашрадни- ка у 1986. години.

Ј. МАРКОВИЋ

проблем узимао све веће ра змере, на његово решавање више није могло да се чека. Извршена су испитивања у сарадњи са Институтом Технолошког факултета у Новом Саду. са намером да се не само спречи загађивање, него и да се од

КА БЕЗ ОТПАДАКА: Творница алкохола у Црвенки

тих истих отпадака створе нови производи, који чак замењују неке увозне компоненте. ;

Први производ, „Беви-: прот“, настао је као нуспроизвод у дестилацији алкохола. Замењује увозни натријум-казионат, који се користи као адитив у кланичној индустрији, и од кота је више од три пута јефтинији. Данас његова потрошња износи 100 вагона, што омогућује девизну Уштеду од два и по милиона динара. Њега од ове године користе све војвођанске кланице, као и неке из Сла

воније и Подравине.

Док није откривен, и дру ·

ти производ. — „Мелавит“ (такозвана „ретка џибра“) био је отпадак. Сада је он

„т'

ПОТРАЖЊА ФИЛАМЕНАТА СВЕ ИЗРАЖЕНИЈА: Детаљ из „Прогреса“

основна сировина из које се добија протеинска материја за сточну храну, и то знатно боља од оне коју је предвидео ЈУС. „Мелавит“, као сточно храниво, замењује сунцокретову сачму и пшеничне мекиње, којих је сва мање на тржишту, а

два и по до три пута је јефтинији од њих, мада У исхрани стоке постиже исти ефекат. Замењује још једну важну сировину У производњи квасца и алкохола — меласу — које не само да нема, него је и врло скупа. Најзад, његовом употребом у исхрани стоке остају слободне велике количине резанца ше- ,

ћерне репе, који је веома тражен на светском тржишту, посебно у Италији и Јапану. Сада се производи 8.000 тона, а тежња је да се достигне 15.000 тона. Један пословни проблем тако је претворен у пословни подухват — и то уз ми- Е нимална инвестициона ула- .|

гања. С. БАКИЋ

1: дних организација

па Љ

ћ РАГУЈЕВАЦ „застава“ нуди 252 стипендије

(Крагујевац, ООУР заводи „Црвена застава“ објавила је конкурс за стипендирање 252 ученика ПГ и ЈУ степена усмереног образовања. ООУР „Каросерија“ и „Површинска заштита“ Фабрике аутомобила стипендије по 3.000 динара, а „Пресерај“ фабрике ауто мобила и ООУР „021“ фаб-

| рике наменских производа

2.000 динара. „Пресерај“

| по ће сносити трошкове смеш "таја у Дому за оне ученике

који нису из Крагујевца. с.Ј.

ватрени ние г ствети селен са ст стит ии

У ЗРЕЊАНИНСКОЈ општини

Нодижу ее 52 мини · фарме

(Зрењанин, августа)

| Удруженим средствима „разрења- „Серво Микредита У износу

нинског ИПК "хаљ“ и уз помоћ „зеленог плана“

4. од око 140 милиона динара,

"у. селима зрењанинске опуштине: индивидуални _ по' љопривредни произвођачи тренутно подижу 52 мини„фарме за робну произво·"дњу свињског и јунећег ме са и млека.

То је први пут да друштвени сектор пољопривре де из највеће банатске оп-

штине у толикој мери: помаже индивидуалним пољопривредним _ произвођачима, а до краја године изградиће се и десетак фарми за тов живине и патака. Ова инвестициона улагања усмерена су за стабилизацију сточарства у овом уделу Баната и треба да о|безбеде већу производњу,

меса и млека. Сл. П.

28. августа)

додељују

ПАНЧЕВО: Произвођачи скроба из Панчева и представници 41 колектива из разних крајева земље потписали су самоуправни споразум о удруживању рада м средстава за производњу скроба и прерађевина од скрдба; Предвиђено је да се обезбеди 100 милиона динара из

сопствене акумулације за проширење и модернизацију

капацитета у. Индустрији скроба у Јабуци, недалеко : Панчева, Реализацијом овог подухвата производња скроба повећаће се са досадашњих 30 на 60 хиљада тона го-

дишње, (Г,. К.) Г Њ. ·

. „ + ="

ПРИЗРЕН: За потребе мале привреде, у Призрену је почела изградња два занатства центра. У центру града, на бившој пијаци „Ћћуљан“, гради се занатски центар са 27 локала, а у непосредној близини аутобуске ста градиће се други занатски центар који ће имати 50 лока ла. Оба центра биће изграђена до краја ове године, (Ј. М)

« „ “ “

Х“

ПРОКУПЉЕ: На подручју прокупачке општине у току је слектрификација засеока Видојеваче, До краја године извешће се радови у Јабучеву и Обртинцу, као и засеоцима Горње Бејашнице, Магарињу и Крушкару. Остварењу овог програма допринели су и мештани ових села активним радом и новчаним учешћем, Радове изводе ООУР „Електродистрибуција“ Прокупља и ООУР „Топлица“. (Б. Ц.) ђ

» »„ “ '

БРУС: Фабрика трикотаже „Брусјанка“ из Бруса градиће у копаоничком селу Блажеву нови погон у којем ће се годишње производити 12 хиљада комада горње трикотажне одеће (мушке кошуље, полувери, џемпери, женске јакне и комплети урађени од вуне). Добар део производње намењен је извозу на конвертибилно подручје, (В. С.)

. » “ 4

ЋЕВЂЕЛИЈА: Са плантажа ПИК „Винојуг“ из Ђевђелије у Аустрију и Чехословачку досад је извезено 350 тона грожђа раних сорти „краљица“ и „кардинал“. До краја бербе биће пласирано још 400 тона грожђа. Иначе, у општини је у прном јеку откуп грожђа. „Краљица“ се откупљује 12 динара по килограму, а „кардинал“ по 20 динара, (Т. К,)

# » "

ЧЕЛАРЕВО: Текстилни комбинат „Дунав“ из Челарева, код Бачке Паланке, планира да годишње оствари готово три милиона долара извозом контејнер врећа. Производња овог траженог артикла креће тек сада јер су недостајале специјалне шиваће машине, (Ђ. К.)

= » »

КАВАДАРЦИ: У кругу радне организације „Жито југ“ у Кавадарцима завршени су радови на изградњи нове парне пекаре, Објекат ће производити 1.300 килотрама хлеба на час. Тиме ће бити отклоњени проблеми који се јављају при производњи и снабдевању грађана хлебом. Целокупна опрема пекаре је из домаће фабрике „Гостол“ из Нове Горице и за њену изградњу потрошен је 51 милион динара. (И, Л.)

СЛАВОНСКИ БРОД: СОУР „Славонија“, дрвна индустрија из Славонског Брода, у првих седам месеци ове године остварила је извоз у вредности 315,324.459 динара што је у односу на прошлу годину више од 44 одсто. Највећи пласман робе по вредности реализује се у земље копвертибилне валуте и то Италију, СР Немачку, Француску, Швајцарску, Аустрију, Белгију, Финску и друге, затим у земље клиринга ЧСССР и СССР, (Н. Д)

. |] .

ПРИЈЕПОЉЕ: Радна организација „Елан“ из Пријепоља, која послује у саставу индустрије боја и лакова „Дуга“ из Београда, на тржишта Шпаније, Пољске, Португалије, Египта и Бугарске извезла је тридесет тона разних производа, а највише лепила. „Елан“ планира де до краја годипе извезе још 210 тона робе и, како кажу у „Елану“, бројна ће бити и пеемашена, (Р. М.)

__РОБЕТТЕ

___ЈЕ5БЕМЈ _ МЕБОМАВООМ ерабјка уејез

= 7-15.9.1985.