Borba, 29. 08. 1983., str. 7
· Јордана и 1402
Амански шеф дипломатије
СТРАНА
_ф • 25. АВГУСТ 1983, — БОРБА
БЛИСКОИСТОЧНА КРИЗА '
(онова контаката
руку краља Хусеина
(Ккамро, 28. августа, Танју) — Најновији сусрет у. Тунису лидера ПЛО Јасера Арафата и јорданског министра иностраних послова Ал Касема предмет је живог интересовања посматра ча на Блиском истоку. Мада се мало шта зна о том сусрету, осим да је Ел Касем предао Арафату личну поруку краља ЖХусеина, претпоставља се да су њих двојица разменили мишљења о понуди америчкот председника 0 оживљавању његовог плаша, као и о евентуалном обнављању палестинско-јорданског дијалога који је прекинут у априлу ове године,
Што се Регановот плава тиче, који иначе предлаже палестинску аутономију у Тази и на западној обали
МАРОКО ЗА САСТАНАК МАТРЕБА
(Рабат, 28. августа) — Мароко се залаже за организовање проширеног састанка 3зема. л Магреба и обележавање текуће године као „године ве ликог арапског Магреба“. У
· интервјуу саудијском дневни
1
у „Ал Ђезира“, који преноси МАП, марокански премијер Буабид је нагласио да би циљ Мароко и Алжир) покренуо је недавно марокански краљ Ха оваквог окупљања на било ком нивоу био „озување духа арапског Магреба“ и оживља вање сарадње свих арапских земаља, слично као што чини Савет за сарадњу земаља залива“.
Идеју о организовању сас-
· танка земаља Магреба (Тунис,
сан П.
Јордана, али у некој врсти асоцијације са Јорданом ПЛО јето у неколико наврата одбио, не затварајући потпуно врата да се са Јорданцима о томе разго вара али уз неминовне измене плана.
Јорданци су се према Ретановом плану дуго понаали у стилу „чекати м видети“. Међутим, управо у последње време-има знакова да се јордански прилаз том питању поприлично мења. Пре неколико да= на јордански премијер Бадран је изјавио да садашња америчка политика на Блиском истоку, „која је чак у супротчости са резолупијама УН“ гура цео ретион у рат. Из те изјаве могло би се закључити да су се м Јорданци уморили чекајући и гледајући и да се поново окрећу према арапском плану из Феса, којег подржавају и Палестинци, Египатски амбасадор се не враћа у Јерусалим (Камро, 28. августа, АП) — Египатски министар иностраних послова Камал Хасан Али, је изјавио да ће одлука о поновном упућивању египатскот амбасадора у Израел зависити од напора које та земља буле уложила у процес очувања мира у региону. Он је прецизирао да — Египат одбацује израелску“ политику на окупираној западној обали Јордана и у Гази.
Али је нагласио неопходност израелског повлачења
Ал Касем предао Арафату личну по-
из Јерусалима и са Голанске висоравни и сматра да делимично: повлачење изрелских трупа у јужном Либану месо бити остварено складу са утврђеним програмом потпуног и коначног повлачења снага из. Либана.
Каиро је повукао — свог амбасадора из Израела септембра прошле године У знак протеста због израелске инвазије на Либан и масакра у палестинским логорима у Бејруту.
Бон хоће да очува односе са Арапима
(Каиро, 28. августа) — Западнонемачки канцелар Хелмут Кол је изјавио да СР Немачка жели јачање односа са Израелом, али не по цену угрожавања својих односа са арапским земљама — јавља МЕНА. Кол је ово изјавио у интервјуу каирском недељнику „Акбар ел јом“, пред посету Израелу следеће седмице а затим и Египту, Јордану и Саудијској Арабији почетком“ октобра.
Кол је нагласио да се СР Немачка залаже у својој блискоисточној политици за поптовање три принципа: безбедности Израела, права Палестинаца на самоопредељење и уздржава ње од употребе силе. Он је подсетио да, упоредо са побољшањем односа са Израелом, СР Немачка не заборавља да њене везе са арапским земљама трају већ стотинама година и да „немачка култура има корене У грапској и исламској цивилизацији“, ГРЧКА ИНИЦИЈАТИВА ЗА ДЕНУКЛЕАРИЗАЦИЈУ. БАЛКАНА
Први скуп.
крајем
године
У порукама државницима балканских земаља Атина је сугерисала да се најпре одржи састанак стручњака а затим виших владиних функционера који би завршили припреме за сусрет шефова држава или
влада
(Атина, 28. августа, Танјуг) У званичним грчким круговима се очекује да ће се крајем ове године у Атини одржати први сусрет владиних експерата балканских земаља који би размотрио могућности за почетак процеса денуклеаризације Балкана.
У порукама које је почетком овог лета упутила државницима балканских земаља, Грчка је сугерисала да се најпре одржи састанак стручњака, а затим заседање на нивоу виших владиних функционера с циљем. да се на тим скуповима изврше припреме за сусрет шефова држава или влада и иницирају путеви за постепено претварање Балкана у подручје ослобођено нуклеарног оружја. Иницијативу владе у Атини подржале су све балканске земље, осим Албаније, и изразиле спремност да учествују на предложеним састанцима.
Влада у Атини ће, како је речено у поруци премијера Папандреуа, настојати да се Грчка што скорије ослободи нуклеарног оружја. Владајућа партија ПАСОК и њена влада сматрају да нуклеарно оружје ста пионирано у Грчкој не спада у домен било каквих преговора, да се ово питање тиче будућности и суд-
бине грчког народа и да је за то једино одговорна и надлежна влада у Атини. Суштина грчког предлога је „споразум балканских земаља о денуклеаризованом полуострву“. Ако се све владе не сложе с таквим документом, свака земља би задржала право да једнострано почне процес денуклеаризације, мада Грчка тражи „мултилатерално нуклеарно разоружање као искључиву гаранцију за мир у региону“.
Званична Грчка сматра да Европа може да изврши одлучујући утицај на почетак стварног процеса разоружања постепеним стварањем денуклеаризованих 30 на — на њеном северу, У Средњој и Јужној Европи. Стварањем подручја ослобођених нуклеарног оружја, према мишљењу грчке владе, европске земље би дале значајан подстицај јачању међусобног поверења и стабилности у Европи, У духу завршног документа Хелсиншке конференције о европској безбедности и сарадњи. Грчка подржава све инипџијативе усмерене ка стварању денуклеаризованих зона у уверењу да су такве акције посебно значајне данас у време изузетно сложених и отежаних политичких и економских прилика у свету.
ПОСЛЕ НАЈАВЕ БЕ-
_ ТИНОВЕ ОСТАВКЕ
Уздржапо |
реаговање
САД
| |
| |
| |
| КЕ
|
| у )
|
ђ | |" [
' финитивном
"иза Бегина.
(Њујорк, 28. августа, Тан ју) — Стејт департмент је врло уздржано реаговао на могућност "оставке израелског премијера Бетина. Званични став САД је да је то „унутрашња ствар“ _ Израела, али уз изражавање с" уверења да ће, без обзира на евентуалне. промене у израелском кабинету, нови специ јални изасланик председ ника Регана за Средњи ис ток Мекферлејн бити до бродошао у Израелу и наставити своју мисију.
Израелски амбасадор У САД је у неколико телевизијских интервјуа подвлачио да евентуална промена премијера — што он иначе, још не сматра деодлуком Бегина — неће значити и било какву битнију проме ну израелске политике, нарочито спољне. Амбасадор је наглашавао да су У кључним питањима, _као што су споразуми из Кемп дејвида на пример, или израелска интервенција у Ли бану, све групације у изРраелском _ парламенту великом _ већином _ стајале Амбасадор је орицао и да постоје икак ве битније разлике — изме ђу САД и Израела у кљу чним стратегијским питањима, „допуштајући да има разлика у гледањима на који начин најбоље остварити заједничке круп-' не циљеве.
Председник Реган је, ме ђутим, у редовном недељ НномМ говору преко радија изнео · критички став пре ма израелској политици Насељавања окупираних територија, оценивши то Као „препреку миру Средњем истоку.
ХРОНИКА ___-
ЈУГОСЛОВЕНСКА | делегаЧија на конференцији Уједи | Њених нација 0 палестинсКом питању, коју предвоДИ председник. Савезногдру Штвеног савета за међунаРодне односе Нијаз . ДиздаРевић, _ допутовала је сиЧОћ у Женеву. У делегациЈИ се такође налазе — југосЛовенски. стални _ представ= при европском _седимн“ У УН у Женеви Кази-
р Видас и начелник упра
в за Ру ССИП Душан Литвино
мирске летилице „Челенџер“ које ће се, у окви-
„Шатла“ обавити пре сва нућа у уторак, 30. августа, биће срушена још једна баријера у дугој исто рији свемирских истражи вања у Сједињеним Државама. Наиме, америчка Агенција за истраживање свемира (НАСА) одлу чила је да у петочлану "екипу која Бе у уторак полетети у свемир, уврсти и првог астронаута црнца 40-тодишњег пилота ваздухопловних. снага САД Гаја Блуфорда. Време када је у НАСА част да се отисне у истра живање свемирских пространстава била резервисана искључиво за младе, снажне мушкарце ко же беле боје, заувек је прошло. Први „уљез“ У елитном клубу астронаута била је Сели Рајд која је боравила као прва же на јуна ове године, у оквиру претходне мисије „Шатла“ у свемиру заје дно са колегама астронаутима. . Чињеница да је она прва Американка У свемиру није јој сметала, колико је познато, да ве ома успешно обави поверену јој мисију, као што је огроман публицитет (који је окруживао и лет Сели Рајд) сада једина ка рактеристика која првог црног астронаута издваја
од осталих астронаута предстојеће мисије. : На „Челенџеру“ ће У
уторак полетети У свемир још један рекордер — до сада најстарији =мерички астронаут. Биће то 54-тодишњи доктор Вилијем Торнтон, стручњак за свемирску медицину који ће испитивати утицај свемирске болести на људски организам, Поред Блуфорда и Тор нтона, на пут У свемир полазе и Ричард Трули као командант мисије, ко пилот Данијел Бранденстин и „геније“ у екипи. физичар Дејл Гарднер ко ји по својим стручним квалификацијама веро-
(Кејп Канаверал, 28. ав густа) — Лансирањем све
ру наредне, осме мисије
ИСТРАЖИВАЊЕ СВЕМИРА
Сутра полеће „Челенџер“ |
У петочланој екипи и први дрнац Гај Блуфорд. — Главни задатак летелице је лансирање индијског сателита. — Опити са „свемирском медицинском машином“
СПРЕМНИ ЗА ПОЛЕТАЊЕ: Блуфорд и Бранденстин У свемирском центру
ватно представља својевренот рекордера међу астронаутима. Уз помоћ те екипе, гла вни задатак „Челенџера“ — лансирање индијског сателита за комуникаци-. је — требало би да прође без икаквих проблема; < ' На летилици ће, током штестодневног лета бити обављепи и експерименти усађивања живих ћелија у бестежинским условима и уз помоћ тзв „свемирске медицинске маши не“. Циљ овог експеримента је да се размотре могућности да се на 0оболелим од шећерне болес ти врше трансплантације живих ћелија које би производиле инсулин. |
Астронаутима у свеми-
ру чиниће друштво и шест пацова 'затворених у кавезу-модулу. Научни ци желе да докажу да у будућности у свемир моту ићи и животиње у кавезима које неће ометати радче и животне услове астронаута — и 06-
ратно. ба Када се петог септембра – „Челенџер“ спусти
(уколико све буде текло по плану) под окриљем ноћи на песак исушеног језера у Калфорнији, круг куриозитета који прате овај лет биће затворен. „Челенџер“ ће, наиме, бити прва свемирска летилица која је лансира на и приземљена по мраку. « ! њ
"лијарди долара,
ћорак ка
новим |
уступцима
(НАСТАВАК СА 1. СТРАНЕ)
се, наравно, рачуна на Незадовољство јавности на За паду због одлучности Вашингтона да у децембру ове године почне размјештање „першинга“ и крстарећих ракета у Западној Европи. Малтене, сваки про тест у Западној Њемачкој, Француској, Италији, Грчкој и другим земљама се биљежи.
Како'се више ближи „вру ћа јесен“ у којој ће се „сучелити“ на више мјеста (од УН до Женеве) совјетски и амерички аргументи и погледи на међународну ситу ацију, Москва све мање подгријава наде у брзо сов јетско-америчко попуштање. Она чак многе међупотезе, ако се тако могу наз вати трговински споразуми и америчко укидање еко- , номских санкција према Ис) току, назива илузијом, од- | носно америчком тактиком за остваривање потпуног престижа над СССР.
Москва инсистира на „ча сном споразуму“ на једнакој основи, али исто тако упозорава да ће, уколико САД не промјене садашњу позицију у Женеви, одговорити контрамјером. Међу тим, нова совјетска иницијатива за излазак из „ракетног ћорсокака“ у Женеви може представљати основу за наставак преговора што значи да би се на преговарачки сто могли изнијети и допунски приједлози који би водили компромису. Драган ВУКЧЕВИЋ
театра њима илити БРОЈКЕ:
ИЗВОЗ кокаина ч марихуа не доноси трепродавциљма 7 Колумбији више од 200 ма што је гднажо | укутнам дугови"
земаља Латинске Америке, Кокацн се узгаја на · по-| вршини – од 50.000, а мариауама на 75.000 хектара. Ко, лумбија није само велики извозник, него и вељики по трошам дроге. У последњих
тридесет месеци затљењено
је 76.910 тона марихуане % 2.363 килограма кокацна.
ЧЕТВРТ МИЛИОНА ЉУДИ У „МАРШУ НА ВАШИНГТОН“
|Двадесет година _ без промена
Сан Мартина Лутера Кинга о изједначавању свих људи у основним људским и грађанским правима се није остварио — тврде говорници, чак се положај мањинских групација и погоршао
ПОСЛЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА: Удовица др, Кинга Корета (у средини) у првом
о
ре-
ду марша окружена црним конгресменом Валтером Фонтројем, потенцијалним демократским председничким кандидатом Џесом Џексоном и Мартином Лутером
Кинком млађим
(Вашингтон, 28. августа, Танју) — На данашњи дан пре 20 година, 28. августа 1963. у историјском „маршу на Вашингтон“ учествовало је око четврт милиона људи. Предводио их је тадашњи истакнути црначки вођа и борац за грађанска права и. равноправност др Мартин Лутер Кинг.
У историји и енциклопедије ушле су тадашње речи др Кинга да „сања“ дан када ће сви у Америци, белци и црнци, Јевреји, католици, протестанти, људи свих раса и вера бити изједначени у основним људским и грађанским правима. Пре све та у праву на посао, слободу и мир.
Двадесет година касни-
је, у суботу 27. августа, на истом месту у Вашинг тону, код споменика великим председницима Вашингтону и Линколну, на шло се поново око четврт милиона људи. Дошли су на „марш рада, мира и слободе“ у Вашингтон, и формално, да би обележи ли 20. годишњицу ранијег марша. Суштински, да „провере“ што је од оног сна др Мартина Лутера Кинга остварено, и неост варено.
Овог пута дошли су такође предвођени некадаш њим ученицима или млађим сарадницима др Кинга, али и у далеко ширем
саставу и оријентацијама. Овај „марш рада, мира и слободе“ био је дело широког распона од око 700 разних организација које су своје чланство довеле из близу 350 америчких градова и села.
На овој свакако једној од највећих послератних демонстрација и манифестација у главном граду САД. четврт милиона уче сника дошло је да поново, само у савременој фор ми, постави питања која је пре двадесет година пе стављао и др Мартин Љутер Кинг. Питања о раду, слободи и миру.
На питање о раду, говорници су износили оптужујуће оцене да је ту „сан“ др Кинга далеко од остваривања, јер црнци и уопште мањинске групаци је у САД, данас су, како је истицано, чак у лошијем положају него пре двадесет година. Данас их је 17 одсто незапослених, према 11 одсто пре две деценије.
О „сну“ о слободи, посебно слободи од свих вр сти насиља у специфичзом, развијеном друштву каквс је америчко, говорници су такође истицали да то и даље остаје само велики сан.
Ипак, централно питање на овом суботњем „мар шу рада, мира и слободе“ на Вашингтон, било је пи тање мира. Учесници тог
четвртмилионског _ скупа ту су се, изгледа, још нај више разилазили са званичном политиком садаш ње администрације.
Сви су. наиме, истицали да је основна филозофија администрације да Америци и њеним савезницима највећа опасност прети од могућног нуклеарног удара друге суперсиле, и да је због тога јачање америчке војне си ле — више „М-икс“ ракета, више „Б-1“ бомбардера, милитаризација чак и космоса, и слично, нај-
бољи пут да се сачува мир.
Учесници јучерашњег „марша на Вашингтон“
преко својих представника и предводника, готово једнодушно су изражавали став да стварну и највећу опасност за Америку, Па и свет у целини, не представља совјетска претња нуклеарним ратом. већ економски и социјални поремећаји, неза посленост и једна врста моралне кризе која нагри за развијена друштва.
Тај велики митинг одржавао се тако рећи у дворишту Беле куће, али његове гласове и поруке председник Реган није мо тао директно да чује. Он се у то време налазио у Калифорнији на комбина цији одмора и предизборних активности.
односи ИНДИЈЕ и БАНГЛАДЕША
Брштад критикује Делхи
Генерал сматра да ће жичана ограда, коју Индија намерава да подигне дуж границе, погоршати односе две земље
(Њу Делхи, 28, августа, Танјуг) — Председник Бантладеша генерал Мохамед Ершал критиковао је индијски "план да подигне жичању ограду дугу 3.300 километара _" дуж границе двеју с“седних земаља.
Говорећи на скупу у Даки, генерал Ершад је изнео мишљење да би реализациј- таквог индијског плана могла да „штетно утиче на доб: осуседске ст тасе“ Бангладеша и Индије.
Индијска новинска агенција ПТИ јавља да је Ершад такође пекао да „наш народ живи у миру и складу, а бољи су и услови за живот, тако да нема разлога да се прелази граница да би се суочило са неизвесношћу и недаћама у другој земљи“.
Званични Делхи, пак, тврди да на десетине хиљада становника Бангладе ша сваке године илегално прелази 'границу, што је сматра се овде — један од разлога за садашње недаће у Асаму.
Овде, се, иначе, сматра да би реализација плана о жичаној огради могла да кошта око 500 милиона долара. (Балгкок, 28, августа, Танју — Влада Демократске Кампућије упозорила је становништво да се чува да не буде регрутовано од стра бе окупационих трупа јер би могли бити послати У Вијетнам на границу према Кини.
У емисији радија Демократске Кампућије тврди се да су вијетнамске власти већ послале известав број Кампућијаца на војну обуку у Вијетнам, затим на кинеску границу. Радио наводи да је на тај начин Вијетнам у стању да одвоји више својих војника за Кампућију. где су суочени са све већим отпором патриотских снага које окупља коалициона влада Демократске Кампућије.
Такође се тврди да је известан број војника Кампућије већ погинуо у суко-
Вијетнам регрутује Кампућијце
бима дуж вијетнамско-кинеске границе. Радио, међутим, не наводи о коликом броју кампућијских војника је реч и где су ста„циснирани., Најновије саопштење Демократске Кампућије долази у време појачаних пропагандних напора пред јесење заседање Генералне скупштине УН на којем ће се поставити питање кампућијских пред ставника и страних трупа у тој земљи.
Вијетнам тражи да се место у УН да маг нетском режиму Хенга Самрина, док кмерска козлиција коју предводи принц Нородом Сиханук и коју признаје већина чланица УН инсистира на безусловном повлачењу вијетнамских трупа и омогућавању самоопредељења кампућијског народа,
+
Отет авион
Ер франса
Отмичари присилили пилота да се спусти у Техеран и упутили захтев Паризу да „ослободи затворене Либан-
це“ и да престане да пружа и Чаду
(Техеран, 28. августа, Танјуг). — Отмичари француског „боинга 727“ упутили су захтев француској влади да „ослободи затворене Либанце“ и да престане да пружа војну помоћ Ираку, Либану и Чаду Ако ти њихови захтеви не буду усвојени за 48 часова — како су запретили — они ће динамитом разнети авион.
То је један од отмичара изјавио представнику иранског Министарства иностраних послова. Отмичари су се представили као Либан-
војну помоћ Ираку, Либану
ци. Они очекују подршку Ирана или бар да им се омогући допуна резервоара како би могли да наставе лет. Претпоставља се да се У звиону налази 17 путника, који су се јуче укрцали на редовној линији „Ерфранса“ Беч — Париз. Ирански премијер Мусави је данас изразио наду да ће представници Мини-
старства иностраних послова успети да нађу решење за ослобађање путника и посаде отетог авиона.