Borba, 17. 02. 1988., str. 1

oazu na n CUO

Direktor Milan Rakas

NW '+u01 -BPBKA |} \R MARE

. +»

Glavni i odgovorni urednik

Stanislav Marinković

Branko Mikulić se vratio iz Nanade

Velike mogućnosti

đb I Jugoslavija i Kanada zainteresovane da unapređuju sveukupnu bilateralnu saradnju, posebno ekonomsku |

(Beograd, 16. februara, Tanjug). — Predsednik Saveznog izvršnog veća Branko Mikulić vratio se danas posle podne u Beograd, posle višednevne zvanične posete Kanadi.

Predsednik SIV i kanadski premijer Brajan Malruni razgovarali su o mogućnostima unapređenja ekonomske i druge bilateralne saradnje. Posebno je bilo reči e povećanju obima robne ra zmene, razvijanju specijal:zacije, kooperacije i drusih viših oblika ekonomske saradnje i zajedničkom nastupu na trećim tržištima.

To su bile osnovne feme raagovora Branka Mikulića i sa drugim kanadskim rukovodiocima i biznismen1ma. Rečeno je da su i Jugoslavija i Kanada zainteresovane da unapređuju sve ukupnu xbilateralnu saraUJnju. Domaćini i gosti razgovnrali su i o aktuelnim među-

narodnim problemima. Tom prilikom je naglašeno da dve zemlje, iako imaju različite međunarodne pozicije, podjednako gledaju na DOjedine probleme iz međuna-–rodnog života.

Obostrana je ocena da će poseta Branka Mikulića Kanadi, koja je ostvarena na inicijativu kanadske strane, doprineti proširenju bilateralne, a pre svega ekonomske saradnje.

Na kraju zvanične posete Branko Mikulić je, «ao gost organizatora, prisustvovao ofvaranju Zimskih oliimpijskih igara u Kalgariju.

Zajedno sa predsednikom SIV Mikulićem u Beograd su se vratili savezni sekrear za spoljnu trgovinu Nenad Krekić i drugi članovi jugoslovenske delegacije.

Na beogradskom aerodromu njih su dočekali potpredsednik SIV Janez Zemlja-

rič i druge ličnosti. kao i predstavnici kanadske amBasade. Dopisnici „Borbe“ iz svel javljaju

MAROKO: Dušica Petković

imeđu protoka i 21. Ve

LIBIJA: Dejan Lukić

GRČKA: Jelka Đurić

Koplin bačena U imje FRANCUSKA: Aleksandar Đukanović

Polilika nije iSMIjUČena SSSR: Tomislav Milinović

Driinjelisivo ir:TiW00 probu VIemćnii

ORGAN SOCIJALISTIČKOG: SAVEZA RADNOG

AuSIrijt Boslijć

(Beč, 16. februara, Tanjug) — U reagiranjima dvije vladine partije na sinoćnji govur predsjednika Kurta Valdha, ma produbljene su podjvic u gledanjima na ličnost šefa države, koje bi mogslc poprimiti razmjere krize Rkoalicije. Dok su vicekancelar i pred siednik Narodne partiie Aloiz Mok i generalni sekretar Helmut Kukacka ocjenili Valdnaimov govor kao »DO zilivan«. centralni „sekretar Socijalističke partije Hajnrik Keler je izjavio da je si noćnji istup šefa države »ra– zočarao sve prave demolra-– lee

Predstavnici Narodne partije naglašavaju da bi sada i vlada “trebala da „preduzme

6 Narodna partija naglašava da bi s ne čela države od »neopravdanih optužb »razočarao sve prave demokraie«

NARODA

Valdh?jmovon 00VOY

odiele sve

ada i vlada irebalo da preduzme korake radi obrai«. — Socijalisti ističu da je istup predsjednika

korake radi odbrane šefa države »od neopravdanih opfužbi«, i đa ie šef države upu tio apel da se u ime »zaiedničkog interesa prevladaju partijsko-politički sudari«.

Naprotiv, sekretar Sociiali stičke partije Keler iznio je ocjenu da je Valdhaim svojim govorom stvorio »daiinja opterećenja« za Austrilu. a da nije otvorio »nikakve per

uz—_I«——_orZ__ČA_A+—AI_IA__—IJ_IIA_ČA——KZDI eu uuu

(Hklonjena kriza vlade

(Beč, 16. februara, Tan

jug) — Ausirijski kancelar

Franc Vrasicki reagirao je umjercno na sinoćni BOVOr Ššecfa države Valdba,jma. Time je otkloniena neposredna opas nost krize vlađine koalicije, pošto su Socijalistička i Narodna partija, partneri u vladi, sinoć i jutros reagirale sasvim

suprotnim ocenama.

Vlada je odlučiln — kako je islakao Vranicki — da nastavi obavlianje svojih bitnih zadataka o ćemu postoji i saglasnost vicekancelara, predsjednika koalicione Narodne

partije Alojza Moka.

JUGOSNLAVIJE,

spektive« za rješenje problema »u i oko Austrije« Kkoii su stvoreni u vezi 5 »njezovom ličnošću«.

Valdhajm je — Do riiečima Kelera — pozvao na »DOinirenje«, ali tome sam niie ni šta pridonio. On je, naproliv, odbacivši mogućnost svale svoje greške, produbio bolprizaciju u zemlji, ı sve one koji ukazuju na štete koje iz njegovog držanja proizlnze za zemlju, »strpao je u isti koš«, diskreditiravši ih kao »klevetnike i lašce«. rekao je Keler. '

U takvoj situaciji, dijamct ralno suprotnih reagiranja dvije vladine partije, pri če mu se u štampi olvoreno ana liziraju i pitanja hoće li do ći do krize vlade i „novih izbora (koje je u jednom In tervjuu za »Salcburger mahrihten« već prognozirao pred sjednik bečkog rukovodstva Narodne partije Rirhard Đusek), ključno je reagovanje sa veznog kancelara Vranickog.

Keler je izjavio da ne vicruje da bi se Austrija »mog la odreći Vranickog, ako bi se mogla odreći Valdhajmace, a pozvao je Narodnu partiju da se »ne postavlja slijepo iza Valdhajma«, nego da zajednički sa Sociialistićčkom partijom razmisli kako bi kriza mogla biti orevladana i kako bi se suradnia mogla nastaviti »nakon eventualne Valdhajmove ostavke«.

Član komisije historičara Manfred Meseršmit, u izjavi za zapadnonjemački rađio od bacio je Valdhnjmove ivrdnje đa se izvještaj zasniva na »hipnotezama i sumniarnae, a najavio je da će se sa svojim kolegama savjetovati o »od-

UMJERENO REAGIRANJE: Kancelar Vranicki (ireći s lijeva) na konferenciji za štampu govoru« komisije,

Predsedništvo CK SMJ o sprovođenju Taključaka 9. setnice CH 0 Mos0vu

Odgovorno i organizovano

e U proteklom periodu realizovano je niz mera, ali je politička i bezbednosna situacija u ovoj pokrajini i dalje teška i složena

(Beograd, 16. februara, Tanjug). Predsedništvo CK SKJ, na sednici koiom je pređsedavao Boško Krunić, razmotrilo je informaciju o aktivnostima na ostvari vanju Zaključaka 9. sednice CK SKJ o razvoju socijalis tičkog samoupravljania, brat

stva i jedinstva i zaiedniš-

tva na Kosovu. Konstatovano ie — kako

je saopšteno — da se spro

vođenju Zaključaka 9. sedni ce CK SKJ prišlo odgovor-

9 STRANE 6. I 7; no, blagovremeno i organizo

predsedništvo RK SSRN Slovenije o pisunju „Miadine“ ·

Grubnapadna JNA

bez vlastitog stava miji

mule Etiopiji

(Ljubljana, 16. februara) Đredsedništvo Sociialištičkog saveza Sloveniie · osudi lo je na današnjoi sednici i uvredljiv i grub način Ppisanja »Delovog« dopisnika iz Nairobija i pre svega »Mladine« o JNA i saveznom sekretaru za opštenarodnu od branu Branku Mamuli. Isto vremeno se zahtevaiu i tač ne informacije o poseti admirala, Mamule pBtiopii,. i gradnji supersoničnog aviona kako bi se predupredile raž ne špekulacije i prekinule razne polemike u iavnosti. Članovi frontovskog Predsed ništva odlučno su odbacili i tendencije koje se javljaju,

n ”PD–SDDPPpBIpop—II

IVO TOMINC: Vulgarni, PETAR NOVAK: Traži

MILE ŠETINC: Zašto iz JN CIRIL ZLOBEC: Treba javno progovori

pre svega u štampi iz drugih krajeva Jugoslaviie da se sve rasprave u Sloveniii o daljem razvoiu JNA odmah prozivaju kao napad na Armiiu.

Ovo su, najkraće rečeno, osnovni zaključci do kojih su došli članovi Predsedništva posle duže polemične rasprave, koju je započeo Jo že Šteh predlogom da se Predsedništvo ogradi i 'osudi takvo pisanje u »Mladini«, napominjući još da to očekuje i od Predsedništva RK SSO Slovenije i Izdavačkog saveta »Mladihnhe«.

— Povod za neprihvatlji vo pisanje o JNA i spolj-

JOŽE ŠTRH: Nedopuslivo objavljivanje komentara iz stranih časopisa rušilački i potcenjivački odnos prema Arti potpunc informacije o poseti admirala Ma-

A dolaze šablonska reagovanja ti i o našem izvozu oružja

noj politici bila je poseta admirala Mamule Mtiopiji. Dopisnik »Dela« iz Nairobija je osnovni naglasak u svom izveštaju dao na Ppisanje strane štampe O toj poseti (da među onima koji donose pomoć nema naše zemlje, ali da je došao jugoslovenski ministar odbrane da prodaje oružje, da smo među vodećim izvoznicima oružja«). Kome služi objavljivanje takvih komentara iz stranih časopisa. bez vlastitog stava i komentara, istakao je Šteh. Za tekst u poslednjem broju »Mladine«

NASTAVAK NA 3. STRANI

vano i da je, na osnovu Ope rativnog programa sopstvenog angažovanja, Predsedništvo CK SKJ u proteklom periodu preduzelo i realizo valo niz mera i aktivnosti. Opsežne organizacione i dru ge idejno-političke mere za sprovođenje Zaključaka 9. sednice preduzete su. pre svega, u SK Srbije i SK Ko sova, a značajne aktivnosti odvijale su se i u drugim re publikama i pokrajini Vojvođini, kao i u organizaciji

SKJ u JNA i u organima i organizacijama federacije.

Naglašeno je, međutim, da je politička i bezbednosna situacija na Kosovu i dalje teška i složena, što upućuje na potrebu intenzivnije aktivnosti, posebno na Koso vu, na sprovođenju svih ut vrđenih zadataka i Zaključa ka 9. sednice CK SKJ.

U skladu sa obavezama da svakih šest meseci informišu Centralni komitet o reali zaciji stavova 9. sednice CK SKJ, Predsedništvo će ovu

informaciju tralnom komitetu na razmat

dostaviti Cen-

ranje na 13 sednici CK SKJ, koja je zakazana za 29. feb-

ruar ove godine.

Predsedništvo je razmotri

lo tok priprema, kao i pr-

ve nacrte „dokumenata za

predstojeću konferenciiu Sa

veza komunista Jugoslavije. Na sednici je razmotren i

program obeležavania značaj nih jubileja SKJ — 40. godišnjice 5. kongresa KPJ i 30. godišniice donošenia Pro

grama SKJ.

PROLETERI SVIH ZEMALJA

UJEDINITE SE

Sreda, 17. februar 1988. GODINA LXVii

BROJ 48

BEOGRAD

Cena 300 dinara

Polrajife na Nioscima „Borbe“ nuše novo specijalno izdanje

Dramdlično svetočansivo

0 BOMOIjU 11.219 (070

Tačke deco

ž -

~-za

specijalno izdanje —-–- n"C—

dokumenti

imenoslovnik 11.219 | kozaračke dece čije su | živote od 1941.do 1945. na najsuroviji način | ugasili hitlerovi vojnici ' i pavelićeve ustašc |

e »REDNI BROJ SMRTTI« je jedinstveno istorijsko svedo-

čanstvo, lična karta sa imenima, roditelja, godinom rođenja,

prezimenima, inienom mesto ı godinom smrti 4.854

devojčice i 6.348 dečaka iz 227 kozaračkih sela i gradova

0 »REDNI BROJ SMR 'TT« sa više od 200 fotografija ubije-

ne dece

e Prosečna starost pokošenog naraštaja — šest godina i sedam meseci, među njima 2.120 beba

NARUDIBENICA

Ovim neopozivo naručujem specijalno izdanje: »REDNI BROJ SMR'TI« — cena 2.000 din.

Ime i prezime:

Puna ađresa:

Potpis i broj 1. k.

Uz narudžbenicu priložiti dokaz o uplati (prvi prime= rak uplathice) na žiro=-račun 60801-602-70/027 RO »Borba* OOUR »Borba«, 11000 Beograd, Trg Marksa ı Engelsa “, sa naznakom »REDNI BROJ SMRT1«.

Tzdanje možete naručiti: i na telefone (011) 355-246 i

341–151,

Feć DIUS Milan Radujević, direktor Poslovne rnjednice robnih kuća }ujoslavija

Viski „.ljušti“ prepečenicu

đ) »Ne ireba nam nikakvo odobrenje nadležnih sekreta rijala da uvedemo kupovinu naše robe i za devize, samo se moramo bolje organizovati i sporazumeti sa ovlaš ćenim bankama«

Prodaja domaće robe u našim radnjama i za devize dilema je stara nekoliko godina. O njoj su se prošle ne delje, na iznenađenje mnogih pre svega u državnim organi ma, uoziPlivno izjasnili članovi izvršnog odbora Udruženja trgovine „Jugoslavije i svo? predlog upulili SIV-u. Tragom ove micijative »Borba« je u dva maha objavila izjave poznalih privrednika i ekonomista, sa argumentima »zac i »protliv« predloga iz Komore. Zanimljivo je da su svi naši sagovornici u Ovoi anketi imali na umu da za sada, po Ustavu, kod nas ne postoji mogućnost trgovine i za dinare i za devize.

Po mišljenju Milana Radujevića, direktora Poslovne za jednice robnih kuća Jugosla

vije, to nije nikakva prepre ka. Roba se, kaže on, može kupovati i za devize. Kako?

— Predložiću našim člani cama, robnim kućama u zem iji (a ima ih 160) da se samo bolje organizuju i povežu sa poslovnim bankama pa će »ovaj problem biti rešen« ivrdi Radujević. Za takav po tez nisu nam potrebna nikak va odobrenja nadležnih sekre tarijata. Potrebno je samo utvrditi određenu proceduru, pa ćemic se, recimo, sporazu meti sa ovlašćenim bankama da nešto bolje i drugačije » ganizuju menjačke usluge, da ih primaknu kupcima. Ovo je, zapravo, tehničko pitanje koje se lako može rešiti. Mo glo bi se odrediti da jedna ka sa u robnoj kući opslužuje sa

se razlikovao od dinarskog. a blagajnik bi čak mogao da bude. ako je to potrebno službenik banke· Stranog turistu ili našeg građanina ko

mo devizne kupce. Račun bi ji je rešio da kupi robu za

devize ne treba da interesuje cela procedura „zamene novca. Važno je da on dođe do robe, a država do efektiv nih valuta. Ostalo je naš po sao.

* Da li će robne kuće prih valiti ovaj predlog?

— Verujem da hoće. Jer, ništa gore za zemlju i privre du nego odbiti devize kada ti se one već nude. Mi sada kao da proganjamo vlasnike stranog novca , pa čak i stra nce. Ako hoće da kupi neku sitnicu teramo ga da traži menjačnicu po zabačenim uli cama i gubi vreme. Pa i kala zameni neku sumu za di nare nije siguran da li će i u šta sav novac potrošiti, Zbog toga se i ne odlučuje lako da promeni devize. Oni na proputovanju pogotovu. A

kupili bi makar neku sitn:cu, suvenir, nacionalno piWEI ı * Da li bi to, ipak, bilo uvo đenje dvojnog „sistema pia+ ćanja? · — Ni govora. Nije reč ni Q kakvim deformacijama u pla ćanju, već o elastičnosti trgo vine i banaka da prikupe deč vize. Zašto naš promet ne bi bio u funkciji deviznog prili va, izvoza kao što je to slučaj sa našim turizmom? Otkud to da se trgovini tako malo veruje? Zašto dozvolja vamo diskriminaciju naše ro be u našim radnjama? Deviz ni kupac u specijalnim prođa vnicama može dobiti viski, ali ne i »staru proepečenicu«, To su neshvatljive stvari.

Milica DAPČEVIĆ