Borba, 20. 01. 1989., str. 3
— ik zr
O e ĆGTK a
a II –_—– –—–——_ IJ – –__ __
NEVNIK ~ .
5 ggtiSENIFPR GQ IIa rar rar i strana
Definitivni razlaz ia pogrešnom politikom
M nferencija će DreGitavijati definitivno raz e nove politike, a ona nam je, prvenstvi ištva u SR Srbiji 0 Ključna tema koja je DečdSti Pin cje odnos prema jedinstvu i zajedništvu u SR Sr nje radnika i radnih ljudi — rekao je Boško Kov. (APV i neposrednim zadacima za prevazilaženje
dituisanj
· Novi Sad, 19. januara) nevna vanredna konferenci-
SK Vojvodine, koja je danas pre i ne počela u velikoj dvorani Mi rtsko-poslovnog centra „Vojvo|| predstavlja, kako se očekuje, struku prekretnicu za SKV: deijivni raskid sa starom politium i akcioni dogovor komunista n,pV da se, odlučnim angažova_.m na ostvarivanju tri reforme li perspektiva boljeg življenja
tu orijentaciju, očito, ukazu„idva ključna pitanja koja su u nevnom redu vanredne konfemncije: „Aktuelna idejno-politička hacija u SAPV i zadaci SK Vojwdine na njenom prevazilaženju i etka aktuelna idejno-politička janja reforme privrednog sisteı i zadaci SKV“. Naravno, na ju dvovdnevnog rada biće izabnn potpuno novi Organi SKV, boi novi predstavnici SKV u CK iji CK SKS. : Uvodno izlaganje o idejno-polijikoj situaciji u SAPV i neposredim zadacima za prevazilaženje ih dosadašnjih slabosti u radu IKV podneo je Boško Kovačević, predsednik Predsedništva PK (KV, A o zadacima vojvođanskih jmunista u sprovođenju privred* reforme, uvodno izlaganje dao dr Stanko Radmilović, član (dsedništva PK SKV.
bila se prelila...
| — Današnja konferencija — nasio je na početku uvodnog izlapnja Boško Kovačević — pred#avljaće definitivno razgraničenje pogrešnom politkom koja je voa u SAPV i — konstituisanje' move politike. Ona nam je, prven#veno, potrebna u oblasti izgrađivanja i jačanja jedinstva i zajendišuSR Srbiji. Njom valja temelji-
| drugačije delovanje predstavnihi Vojvodine i u organima i orgaliacijama federacije. Potrebna su mm drukčija gledanja i na konpt jugoslovenske federacije, na pivredni sistem i potrebu njegoWg menjanja. Nužno je razvijati i imokratske odnose u Savezu ko-
munista i celokupnom političkom lvotu Vojvodine. Ova konferencihbiće i u znaku privođenja kraju |E kadrovske obnove u
· Godina iza nas je iskazala lavim zahteva za promenama. AutoMmaške i birokratske deformaci|, dugogodišnje tapkanje u mestu Inazadovanje, stvorili su opravdaMt naboje gneva. Sve je to kulmiliralo na novodsadskim ulicama om oktobra prošle godine. asceni je raskid sa starom prak-
{
tije, slobode, ravno
~ Danas je sasvim jasno da se _dHmo u dubokoj ekonomskoj ne samo ekonomskoj — krizi i 2 radikalne reforme privredSistema, ili još šire rečeno, priWJ WE i društvene reforme, koja llučuje i reformu političkog sisii i Preobražaj SK, nije moguće i iz krize, To je, kada se govori jedno, opšteprihvaćen stav. Ali, lik, M! je izvesno da će biti mnogo hi Sa pa i otpora, kad se pristuni Provođenjlju svih neophodnih mi i rešavanju konkretnih ; lema i zadataka. Da bismo tigli neophodnu akcionu spoMt u SK, i ne samo u njemu, Phodan' preduslov je da budeSVesni u koliko dubokoj eko_Mikoj krizi se stvarno nalazimo ij Makao je dr Stanko Radmilo"a početku svog uvodnog izlae i O zadacima vojvođanskih pita u sprovođenju privredı _ Orme i dodao: le a MSpešno sprovođenje re-
m
tšmatramo da je ne samo nei-
- | —. ~ — - —-— ——---{e"}}-- Č--dddK'oRRRIČ.—— ——-- __ - ___eh a, 3 TEK
Kada se govori načelno o reforma
lilov je da budemo svesni u Mvoreći o zadacima vojvođansk
t privrednog sistema — a U'
som koja se temeljila na stereotipnom, forumskom, „nestvaralačkom. Takva politika nije samo specifikum nas. Ona se prostirala u velikom delu političkog tkiva zemlje. Među nama je bila izraženija. Bilo bi, zapravo, kobno ne videti u tima događajima nemirenje sa svakom politikom koja ne iskazuje istinske interese najširih narodnih masa, njihova socijalistička, „demokratska stremljenja. Odbacivanjem autonomaške politike, narod je osudio i svaku drugu birokratsku samodovoljnost, isključivost i političku dominaciju nad ljudima.
Dugogodišnja samodovoljnost i opsednutost državnošću na autonomnim osnovama svrstava Vojvodinu u red generatora političke krize u zemlji. Nedefinisanost odnosa u SRS na planu ustavnog ustrojstva, stvara ne male konfrontacije i sukobe, koji, takođe, prouzrokuju krizu. U dugogodišnjoj krizi, koja je postajala sve dublja, umesto da su tražena rešenja postojećeg stanja, počelo je svrstavanje i navijanje za koga smo i čiji smo. Time smo ključne vrednosti ove sredine, ogledane u raznolikostima i otvorenosti, dovodili u pitanje. Iz njih je izostajala stvaralačka dimenzija i demokratska atmosfera. Zamenjivana je direktivama, jednoobraznostima i poslušnošću do nivoa monolita.
Sve ove tendencije su smanjivale prostor za razvojne ideje kojima se jedino može izaći iz krize. Upravo iz sutra, iz perspektive, valja nam rešavati dnevne redove da-
dana. Sa tih polazišta valja razumevati političku scenu Vojvodine od leta prošle godine.
Ovo govorim, upravo, stoga što ne možemo pristajati na logiku da smo sami sebi dovoljni. Treba nam Srbija i Jugoslavija, treba nam svet oko nas, upravo radi boljitka svih nas. Ova politička orijentacija nužno mora polaziti od takvih postulata, kako bi otvarala perspektivu i mogućnost bržeg izlaska iz krize.
Ključni nalog i poziv
Naš ključni nalog je — nastavio je Kovačević — da ljudi imaju pristojnu egzistenciju iz rada, da imaju izvenost, da budu zdravi i da bude manje nesloge, a više poverenje. Na ovim temama, kao članovi SK, polažemo ispite. To je bitka za ljude danas i generacije koje besperspektivno tumaraju ne videći sebe u okrilju ovog društva. Valja nam minimizirati ovu letargiju, učmalost, besperspektivnost. Imamo, naprosto, nalog za reformsku atmosferu, koje nema dovoljno. Reforma će na ovim pitanjima prolaziti ili padati. Nužno nam je da se dešava više rada, odgovornosti i rezultata. Organizacija od fabrike, opštine, pokrajine, republike do federacije je pred promenama. Takav nalog je za državu i partiju, te druge političke subjekte. Podredimo ih ljudskom liku i njegovim mogućnostima.
Ključni poziv se — dodao je Kovačević — temelji na demokratizaciji društva. Ona će oslobađati
Kraj partijske države
„Obnova socijalizma znači kraj partijskoj državi i državnoj partiji i ustavnom sistemu u kojem vlast nije ograničena i nije javno kontrolisana. To je, onda i okvir, smisao i cilj reforme SK kojom će svoj identitet tražiti i dokazati kao mislena i delatna organizacija. Treba se kloniti obeležja samozvane avangardnosti i „venčavanja“ sa državnom strukturom i etatističkim mentalitetom. To je nužan preduslov za veću uspešnost borbe SK protiv sopstvene birokratije“. (Boško Kovačević)
nas. A sve manje smo saznavali šta nam sutra valja činiti. Toj atmosferi forumske optike Vojvodine podleglo se. Zato smo i došli u stanje radikalnog raskida, jer se čaša prelila. Ljudi su, pritisnuti mukama, od porodice do fabrike, naprosto nametnuli zahtev za raskidom sa starim i potrebu za promenama. ...Nije to zahtev samo za novom političkom konfiguracijom Vojvodine, već zahtev da bolje i sretnije živimo, da trajemo zajedno u Srbiji , Jugoslaviji, duže od — jednog
IZG IL AIO JEEDURWEKJI Ee TI = nırieriTO IE" igri 7 ODE i IT Sin ya O
Ne samo normativno
| ~ Ne može se jedinstvo i zajedništvo u SR Srbiji zasnivati samo normativnim sponama i ustavnim skladnostima. Nužan je ozbiljan ''rak dalje koji će pokrajinu radno, privredno i duhovno više vezivati Mptostor republike i Jugoslavije. Dakle, da jedinstvo koje će se postići M normativnom planu, što više pretočimo u život, što će doneti više mokra ravnosti, bolju egzistenciju i perspektivi. Iz tih polazišta nužno je vrednovati sve ono što čini akt, amanMat, paragraf i stav“. (Boško Kovačević).
zostavna nego i najvažnija komponenita da se učini sve kako bi preduzeća zasnovana na društvenoj svojini i samoupravljanju postala visoko efikasna — veoma Je opasno njeno površno shvatanje i opredeljivanje za Lakonska reše-
nja. Ako je tačno da je naš tržišni·
mehanizam, a time i sam privredni sistem u osnovi defektan, a to je očigledna činjenica, onda lakonska fraza u smislu „treba samo da sve prepustimo tržištu“, ništa ne pomaže sve dok je ono defektno. Naprotiv, ovo samo navodi na pogrešan zaključak da Savez komunista ne treba da ima neku naročitu ulogu u sprovođenju privredne reforme, ni u ostvarivanju početnih poboljšanja u tekućim privrednim kretanjima. Naravno, kad se
reforma sprovede, kad se otkloni,
defektnost tržišnog mehanizma, kad u punoj meri zaživi ečkonomska i tržišna prinuda i logika, neće biti potrebno i primereno da SK ulazi u pitanje korišćenja kapaciteta, interne ekonomije i slično. Ali, od toga smo još daleko i treba svi
ma onda su svi — za, međutim, sasvim
llavanj i lema i zadataka. Da bismo postigli neophodnu O Pi koliko dubokoj ekonomskoj krizi se nalazim ih komunista u sprovođenju privredne reforme
stvaralačke, reformske snage. Međutim, govor o demokratiji podrazumeva i odgovorni odnos ne samo za izrečeno, već i za urađeno. Valja nam polagati račune i za neurađeno, a bili smo u prilici. Nije nam, dakle, svejedno hoćemo li iz krize izaći sa više ili manje demokratije, koristeći razne prečice i utabane staze. Osim toga, mislim da moramo razbiti iluziju da uopšte i možemo izaći iz krize bez razvoja demokratije. Naš hod je ka demokratiji koja će se meriti u krajnjem ishodu boljim rezultatima rada i življenja. Njeno ostvarivanje nalaže više tolerancije i dijaloga.
Odgovornost novih „kormilara“
U kadrovskoj obnovi — istakao je Kovačević — moraju prevagnuti sposobni ljudi, ugledni i moralni, sa autoritetom urađenog. Isteklo je vreme u kojem smo se merili samo lepim i plamenim govorima, apologijama foruma i rukovodstva i prisustvom na sastancima. Moramo se početi vrednovati postignu-
da uložimo truda da bismo do te tačke došli.
Naglašavajući da je, pre svega, neefikasnost najveća opasnost za samoupravljanje i samoupravni socijalizam, dr Radmilović je konstatovao: Ukoliko u tom pogledu ne učinimo značajan napredak, neće biti moguće ni savladavanje ekonomske krize, povećanje društvenog
graničenje sa pogrešnom politikom koja je vođena u SKV i konpotrebna u oblasti izgrađivanja i jačanja jedinstva i zaavljala sadržaj diferencijacije u političkom tkivu Vojvobiji 0 Ustavne rasprave i mitinzi su rekli svoj sud i mišačević u uvodnom izlaganju o idejno-političkoj situaciji u svih dosadašnjih slabosti u radu SKV
tim rezultatima. Šta smo konkretno radili? Koliko je naš rad menjao stanje i.odnose u sredinama na bolje? Zato izražavam poverenje u svaku sredinu koja je dostojanstveno i argumentovano izvršila kadrovsku obnovu, radi izlaska iz krize. li
Procesima koji su u SKV otvo-
VANREDNA KONFERENCIJA SAVEZA KOMUNISTA VOJVODINE
Crvena nit ravnopravnosti
— Nacionalno tkivo Vojvodine se različito tumači — rekao je
koristi radi svojih uskih političkih, ekonomski
emu: Dugo smo čekali na
i socijalnih interesa.
Nacionalna raznolikost nije negativna odlika već, naprotiv, značajan kvalitet u svim povezivanjima i integracijama, pred kojima se nalazimo. Zato suženi vidici nacionalne kompozicije, koji se koriste za ove ili one pretenzije i aspiracije, ne mogu trajati dugo. Moramo odlučno kao SK odbiti takve manipulacije, jer nas one mogu odvesti u nesagledive. borbe oko dominacije ove ili one vrste. Učili smo decenijama, da ne kažem vekovima, da živimo zajedno. Izgrađena je crvena nit ravnopravnosti i zajedništva. Ona traži nove sadržaje i bogaćenja sa ljudskim
likom.
reni u demokratizaciji kadrovske politike nisu otklonjene i sve vrste monopola u ovoj oblasti. Ali onim što je dosad postignuto načinjen je odlučan korak ka silasku sa ključnih političkih položaja onih koji su dugi niz godina stvarali i nosili pogrešnu politiku.
...Oni kojima ćemo od sutra poveriti kormilo vojvođanske partijske politike, moraju biti svesni toga da najšira javnost posebno ljudi koji su i dosada živeli, na žalost, sve siromašnije, jednostavno ne žele da pristanu na to da svaki funkcioner u SK može da ostane na položaju do kraja mandata, ako se stanje u. društvu ne menja na bolje. Sve više će dolaziti vreme u kojem se prema odgovornosti niko neće moći odnositi kao prema nekoj apstraktnoj kategoriji. Moraćemo se svi stalno, u hodu, prestrojavati ili odlaziti, kako bi dolazili bolji, sposobniji za obavljanje najvažnijih funkcija u SK i društvu. Klasičnu personalnu politiku mora zameniti kadovska politika kao pokret nosilaca sposobnosti, znanja i programa akcija, koji najviše obećavaju za rešavanje nagomilanih problema u ekonomskom, politikom i kulturnom životu. Kovačević je, takođe, posebno istakao da je „ključna tema“; koja je, uostalom predstavljala i sadržaj diferencijacije u političkom tkivu Vojvodine odnos prema jedinstvu i zajedništvu u SRS. Ustavne rasprave i mitinzi su rekli svoj sud i mišljenje radnika i radnih ljudi. Očito je da su otpori rođeni u forumima. Takva politika, odbačena od naroda, direktno se protivila ustavnom konstituisanju republike kao jedinstvene države i samoupravne zajednice na celoj svojoj teritoriji. Vodila je podelama, dezintegraciji, osamostaljivanju, zatvaranju u sopstvene okvire. Sve je to neminovno vodilo, konzervativnom, birokratskom i dogmatskom. Kovačević je, posebno, istakao da je, kao nikad do sada, u Vojvodini ispoljen zahtev za slamanje kontrarevolucije na Koso-
blagostanja, a samim tim ni afirmacija samoupravljanja socijalizma. Moramo energično odbaciti svaku pomisao da postojanje samoupravljanja, samo po sebi, čini mogućom soluciju neefikasnog i siromašnog socijalizma. A da bi se potvrdilo da samoupravljanje. ne znači negaciju nego potvrdu Vvisoke efikasnosti, mora se ne samo dozvoliti, nego insistirati, na tome
Iluzije o reformi
Članovi SK su dužni da se bore protiv dosta rasprostranjene iluzije da se privredna reforma sastoji samo u donošenju određenog, broja zakona i da ćemo veoma brzo doći do stabilizacije i prosperiteta. Ovakvo pogrešno shvatanje se izvodi iz, inače, tačne ocene da bez reforme privrednog sistema ne možemo savladati ekonomsku i društvenu krizu, Međutim, da bi se reforma, uopšte, počela ostvarivati, nužno je da se merama ekonomske politike ostvare određena početna poboljšanja. Ako to ne bismo uspeli, ako bi se zadržala stagnacija i ubrzavala inflacija, sasvim je izvesno da bi reforma propala, pre nego što bi se počela i ostvarivati“. (dr Stanko Radmnilović)
BEF pLR: ja :fĆ;aPr IS a ara ONE: ZK Per ETO TURU: Puma IT: O grip BSK: HE ik UA ri a BT ai
vu. Sa ogorčenjem i velikim gnevom partijsko članstvo, radni ljudi i građani Vojvodine su osudili odnos otišlog vojvođanskog rukovodstva prema stanju na Kosovu. Teško je opisati raspoloženje ljudi u Vojvodini zbog dugogodišnjeg
Odgovornost Srete Stajića
Podnoseći izlaganje o radu Statutarne komisije SK Vojvodine Sava Stojković, posebno je naglasio da je od 50 OO SK u Vojvodini, treći mandat na funkciji predsednika bio ponovljen u 14 OK SKV, što je bilo — suprotno Statutu. Među onima koji su tri mandata bili na čelnoj funkciji je i Đorđe Stojšić, bivši predsednik PK SKV.
Tek kada je postavljeno pitanje kako to može, koje su pokrenuli komunisti iz Apatina, predsednik Statutarne komisije Sreta Stajić, je informisao Komisiju da je Predsedništvo PK SKV, zauzelo politički stav sa obrazloženjem da je funkcija predsednika Predsedništva različita od funkcije predsednika komiteta, te da se ponovljeni mandat predsednika Predsedništva, posle funkcije predsednika Komiteta SK, ne smatra trećim mandatom. Međutim, naglasio je Stojković, tumačenje Statutarne komisije SKS i Statutarne komisije SKJ, nedvosmisleno govore da je ipak reč o — trećem mandatu, što je protivno statutima SK.
prenebregavanja tragičnog položaja Srba i Crnogoraca na Kosovu, koji se iseljavaju pod pritiskom. Oštro je kritikovan pristup da se doprinos Vojvodine svodi, pre sve-
ga, na pružanje ekonomske pomo-.:
ći a bez nedvosmislene podrške promenama ustava republike, kao jedne od bitnih pretpostavki za trajno stabilizovanje stanja na Kosovu. Partijsko članstvo Vojvodine osuđuje pojedine sredine u Jugoslaviji koje iščekuju rasplet na KoSOVU. iz krize samo radikalnim reformama
je izvesno da će biti mnogo teškoća, otpora kada se pristupi akcionu sposobnost SK, i ne samo u njemu, neophodan predo — rekao je dr Slobodan Radmilović u uvodnom izlaganju
da se u okviru samoupravnog koncepta — ne kao njegova negacija — u punoj meri afirmiše preduzetništvo, čiji bi subjekt bio radni kolektiv, a poslovodne i stručne strukture kreativni izvršioci preduzetničke funkcije.
Da bi se zadaci iz privredne reforme uspešno počeli ostvarivati, dr Radmilović je predložio da se na nivou pokrajine formira posebno koordinaciono telo koje će podsticati i objedinjavati raznovrsne delatnosti oko ostvarivanja reforme. Pri tome je, posebno, naglasio: . — Moramo, međutim, biti svesni da se značajniji rezultati u reformi ukupne društvene nadgradnje i smanjenju relativne opterećenosti privrede ne mogu ostvarivati u stagnaciji. Znatno su veći izgledi za ostvarivanje značajnih rezultata ukoliko uspemo naći način da
“ostvarimo početak jednog stabilni-
jeg izlaznog trenda, makar on i ne bio u početku — spektakularan.
| a | , DI NOM OON i 3 NAROD JE REKAO SVOJE MIŠLJENJE I SUD: Slobodan Milošević dolazi na vanrednu konferenciju SK Vojvodine
BORBA 20. januar 1989.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ, PREDSEDNIK PREDSEDNIŠTVA CK SK SRBIJE
rasplet
krize
Politika i ideje sa kojima smo startovali, počeli da gradimo svoje društvo pre mnogo godina, nisu večno mogle da budu mlade, progresivne, avangardne e Kao i sve ideje, kao i svaka politika izloženi promenama koje nosi vreme počeli su da dolaze u sukob sa vremenom 6 Dugogodišnja jugoslovenska kriza počela je svoj rasplet, ali se na njega dugo čekalo
(Novi Sad, 19. januara) — Dugogodišnja jugoslovenska kriza počela je svoj rasplet. Na njega se dugo čekalo. A, to je na izvestan način i logično. Rasplet krize nije moguć bez likvidiranja onih interesa i uklanjanja sa političke scene onih pojedinaca koji su krizu proizveli i kasnije održavali — istakao je Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva CK SKS na početku svog izlaganja na vanrednoj konferenciji SKV i dodao:
— Politika i ideje sa kojima smo startovali, počeli da gradimo svoje društvo pre mnogo godina, nisu večno mogle da budu mlade, progresivne, avangardne. Kao i sve ideje, kao i svaka politika izloženi promenama koje nosi vreme, počeli su da dolaze u sukob sa vremenom. Odsustvo sluha za prilagođavanje politike vrema i političkim i društvenim promenama koje ono nosi, bilo je uzrok krize.
Logično je što je razumevanje za promene imala više široka javnost, nego rukovodstva. Građanima, narodu uopšte, bile su potrebne promene da bi bolje živeli u ekonomskom, političkom i kulturnom smislu. Birokratizovanim rukovodstvima promene ne samo što nisu bile potrebne da bi bolje živela, već bi naprotiv, sa promenama živela gore. Izgubila bi materijalne privilegije, politički uticaj, socijalni status koji im je omogućavao dugo, visok i stabilan položaj u društvu. Sukobljeni su, dakle, interesi. Naroda, koji bi da
To je suština krize i objašnjenje za sukob koji je letos nastao između rukovodstva i naroda. Mitinzi
bratstva i jedinstva, koji su se održavali letos povodom Kosova, personifikacija su tog sukoba.
Milošević je, zatim, dodao da je vojvođansko rukovodstvo otišlo sa političke i društvene scene zbog neosetljivosti koju je pokazalo prema žrtvama nasilja na Kosovu. Ali je otišlo i zato što nije imalo sluha za nužnost ekonomskih, socijalnih i političkih promena u sopstvenoj sredini. Tako je Vojvodina upalila crveno svetlo za birokratiju, za konzervatizam, za vreme koje ostaje za nama.
Štiteći svoje interese, nastojeći da bar produži život politici koju je vodila, vojvođanska birokratija je učinila sve što je mogla da uplaši građane od promena, pre svega, od promena u političkom sistemu.
Promene Ustava, koje su u toku, a koje imaju, kao što je poznato, za jedan cilj, uspostavljanje jedinstva Srbije kao Republike, trebalo je po tumačima, iz redova vojvođanske birokratije da dove· du u pitanje ekonomsku egzistenciju i ekonomske perspektive Vo-
Nova stranica: Boško Kovačević podnosi uvodno izlaganje
jodine. Kao da bi Srbija mogla da eksploatiše deo teritorije svoje sopstvene Republike i deo svog sopstvenog naroda za čije se jedinstvo toliko zalaže.
Pored toga, po njima bi promenama u političkom sistemu, navodno, trebalo da loše prođu mnogobrojne narodnosti u Vojvodini, a pre svega Mađari. Kao da bi u
bez obzira na nacionalnu pripadnost. U ovom trenutku, kao što znamo, nije tako na Kosovu. Srbi, Crnogorci, Turci, Muslimani i Romi, i drugi koji su u manjini, ugroženi su u svojim građanskim i uopšte ljudskim pravima. Zato se promene Ustava, koje imaju za cilj da izjednače sve građane pred zakonom, ne mogu istovremeno ko-
Događaji brži od tumača
Događaji u našoj zemlji odvijaju se brže nego što mnogi mogu da ih prate, a pogotovu brže nego što ih mogu da tumače. U krajnjoj liniji oni se kreću ka razrešavanju krize, u korist naše zemlje, u korist socijalizma, u korist interesa radničke klase i građana Jugoslavije. U takvom ishodu krize morali smo da se suočimo i sukobimo sa interesima i pojedincima koje će takav ishod ugroziti. To suočavanje i sukobljavanje donelo je već postojećoj krizi dodatne teškoće. A, i to je breme koje oni, koji žele da menjaju svet u kome žive, moraju poneti (Slobodan Miloše-
vić)
Sve karte u igri
Kao što zajedno vidimo sve su karte bile u igri — da posvađaju ljude. Pa koja prođe, a najbolje bi bilo da prođu sve, da svi budu uplašeni za sebe, da niko nikome ne veruje, da se svi između sebe posvađaju. Trebalo je da bude primenjeno staro provereno iskustvo: zavadi pa
vladaj
Četiri aplauza
Za izlaganje Slobodana Miloševića na vanrednoj konferenciji vladalo je veliko interesovanje. Njegov izlazak za govornicu bio je propraćen snažnim aplauzom. Isto tako i tokom izlaganja u dva maha bio menja, i rukovodstva koja to ne bi. je prekidan snažnim pljeskom. Aplauz ga je ispratio i kad je odlazio s
govornice.
e a Š
bilo kom delu naše zemlje danas, a pogotovo u međunacionalnoj Vojvodini, mogla da prođe politika nacionalne diskriminacije, a da pri tome računa na podršku sopstvenog naroda. I zaista, niti će Vojvodina sa promenama Ustava gubiti ekonomski, niti politički. Naprotiv, stagnacija u privrednom razvoju, a pre svega, u oblasti poljoprivrede i agroindustrije, odnosno pogrešna politika na štetu poljoprivrede, koju je vodilo dosadašnje rukovodstvo na konceptu dogovorne ekonomije i autarhije i time ovu bogatu Pokrajinu razvojno unazadilo biće otklonjena sa društveno—ekonomskom ·#preformom koja počinje da se realizuje u Srbiji, a koja između ostalog menja njen društveno—ekonomski položaj u odnosu na druge republike i Jugoslaviju uopšte. Istovremeno, smisao promena u političkom sistemu, pre svega promena Ustava, imaju za cilj da obezbede jednak pravni, materijalni, politički i kulturni položaj svih građana na teritoriji Srbije,
ristiti kao argument da uvode neravnopravnost i diskriminaciju.
Milošević je, takođe, istakao da je svim jugoslovenskim narodima neophodna reforma u društvu, koja će omogućiti brži i uspešniji ekonomski, politički i kulturni razvoj. Pri tom je, posebno, naglaSIO: — Ali osnovni uslov za njeno izvođenje su tzv. kadrovske promene u svim sredinama, i na svim nivoima od radne organizacije do federacije. Da budem sasvim jasan, želim da naglasim da treba, zaista, iz političkog života da odu oni koji su posvađali jugosloveske narode, naše ljude. Izgleda apsurdno da narodi koji su zajedno izveli jednu od najblistavijih revolucija savremenog doba, u znaku či-
- jeg bratstva u ratu je počeo da se
ostvaruje san o društvu bez eksploatacije i poniženja, budu posvađani u miru. Kao da su danas otkrili da govore različitim jezicima, da su imali različite istorije, da su se molili u različitim crkva-
ma. Kada su zajedno sa zanosom i.
gnevom krenuli na svoj revolucionarni put 1941. i na njemu proveli četiri teške i drugarske godine, znali su da su jedni pisali ćirilicom, a drugi latinicom, da je jednima lektira bio Gundulić, a drugima Janko Veselinović, znali su da su jedni videli mnoge evropske gradove, a drugi nisu makli iz svog. Te im razlike onda nisu bile
„značajne.
Sada, međutim, i na žalost, u miru i u društvu za koje su se borili, te razlike postaju značajne. To nije samo apsurd, nego je i sasvim nemoralno. Onaj ko je zaslužan za tu mržnju među jugoslovenskim narodima, ne može da prođe nekažnjeno. Onaj ko je pokušao da zavadi Srbe i Crnogorce, odnosno Srbiju i Crnu Goru, ta dva oka u glavi, da se slikovito izrazim — nc može izbeći ni sudu istorije, ni sudu dva naroda.
Ke ______________ __-_—--- - - — --- K- — - ---- —-- — -------- -—MM3|— ——— U Č|Lluizir--TTLCr————