Borba, 12. 02. 1990., str. 3
ПК СК КОСОВА УСВОЈИО ОЦЕНЕ И СТАВОВЕ О КАРАКТЕРУ И ЦИЉЕ:
ВИМА ПОСЛЕДЊИХ ДЕМОНСТРАЦИЈА
Нема дијалога с разбијачима земље
Соња Шћепановић: Охрабрује што с ли закључке идентичне оценама П
Покртајински комитет СК Косова на јучерашњој ванредној седници је увојио оцене и ставове о карактеру и циљевима јануарских и фебруарских непријатељских демонстрација албанских националиста и сепаратиста. Учинио је то, иако је на прошлој седници, кад је о томе расправљао више од 12 сати, тај посао поверио Председништву ПК које је, међутим, због важности оцене одлучило да оцене и ставове ипак усвоји Покрајински комитет.
Образложење овог докумената дала је члан Председништва ПК Соња Шћепановић, која је најпре одбацила неке тврдње да је СК Косова неблаговремено реаговао, а затим додала:
— Посебно охрабрује сазнање да су и делегати Скупштине СФРЈ усвојили закључке који се ослањају на оцене готово идентичне оценама ПК СК о стању на Косову. То је добар знак да постоје реалне могућности за коначно успешно заједничко решавање тешких косовских проблема. Надајмо се да је разум победио у Југославији и да није реч само о написаним закључцима и да ће држава на Косову радити свој посао.
Соња Шћепановић је затим додала да се у протеклим демонстрацијама видело как се албанска народност нашла на великом искушењу пред претњом да је регресивне снаге хомогенизују на националистичко-сепаратистичкој платформи, гурајући је у колективну конфронтацију, до ратног сукобљавања са другим народима и народностима, са републиком Србијом и Југославијом. Не треба сумњати, рекла је она, да ће се албанска народкост одупрети опасној игри животима и земљом у којој живи. Она то већ показује.
— СК Косова неће прихватити дијалог са представницима тзв. алтернативних савеза, удружења, партија који програмским опребељењима и конкретним
ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ФОРМИРАЊУ ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА У МА-
КЕДОНИЈИ
(транка са 20 чланова
Пред делегатима Собрања Македоније наћи ће се ускоро Предлог документа о начинима формирања партија и од воље делегата зависи да ли ће се на изборима крајем марта алтернативна удружења грађана појави-
акцијама позивају на рушење уставног поретка, интегритета и суверенитета СФРЈ, на отцепљење делова територије Југославије, на крв, насиље, тероризам, међунационалне сукобе. Деловање постојећих нелегализованих савеза на Косову је сада такво. Они подстичу и одобравају националистичко и сепаратистичко деловње, рекла је Соња Шћепановић и додала да је време које долази на страни оних који Косово виде у Републици Србији и Југославији. И овог пута, на-
Веи ривер ва Зашто
тероризам
Има појединаца који инсистирају на питању зашто „тероризам“. Не заборавимо да је овде реч о оружаној побуни, о освајању територије, о насиљу, о покушају свргавања легално изабраних органа. Поред саме употребе оружја и убачених обучених терориста, под тероризмом се подразумева и деловање оних који би хтели застрашивањем и претњама да дођу до остваривања својих политичких циљева. Због употребе те речи нико ко не жели тероризам, не треба да се осећа угроженим. (Соња Шћепановић) ставила је, поручујемо свима да под плаштом наводне демократије и плурализма, нећемо пристати на дијалог о разбијању СР Србије и Југославије, као и са онима који шире неистину, нуде нетрпељивост, мржњу и прекрајање граница, са онима који прете крвљу и који мисле да демократија подразумева рушење Југославије. Дијалога неће бити са онима који желе да тргују Југославијом и да се играју државника. Она је затим нагласила да покрајинско руководство подржава све мере које предузимају
ти као политичке странке
Скопје. — Политичке партије у Македонији могу да имају по 20 чланова. У њима свој политички интерес може да удружи било који пунолетан грађанин, потписивањем приступнице. Те партије ће бити равноправни политички субјекти и моћи ће да имају своја гласила, новине, радио-телевизијску организацију и издавачку кућу.
Извршно веће Собрања СР Македоније, у најједноставнијем законском предлогу досад, на овај начин је предложило највишем органу самоуправљања у Републици да озваничи и регулише вишепартијски систем у Македонији. Овај радни текст
Рредлога закона о партијама на-
и ће се ускоро пред делегатима рања Македоније и од њих Зависи да ли ће се на изборима крајем марта алтернативна удружења грађана са политичким амбицијама појавити као политичке странке. Поред Савеза ко-
муниста Македоније и најављене странке омладине, на политичку сцену су ступили и „Свемакедонска акција“ — МААК, „лига за демократију“ и социјалистичку партију. Уколико се закон о партијама усвоји, оне ће морати под хитно да се региструју. По новом закону, уколико буде усвојен, партије ће моћи да започну са радом на дан уписивања у регистар политичких организација. Тиме постају правна лица. Као политичка партија може да се региструје било која организација која се као таква определила у свом статуту у сагланости са законом.
Предлог закона о политичким партијама СР Македоније предвиђа и извесна ограничења. Избрисаће се из регистра све политичке организације које стреме ка рушењу Уставом утврђеног поретка, угрожавању независности земље, кршења слободе и права човека и грађанина,
у делегати Скупштине СФРЈ усвојиК СК о стању на Косову
диште партије, Хрватске
Загреб. — Никаква дисквалифицирања и оптужујуће етикете неће нас скренути са демократског и реформског курса — рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре предсједник ЦК СКХ Ивица Рачан, завршавајући краћу уводну бесједу у којој је образложио ставове усвојене на суботњој сједници ЦК која је, због утврђивања изборне платформе комуниста, била затворена за јавност.
Рачан је подсјетио да је ЦК усвојио приједлог документа „СКХ — странка демократских промјена: увод у изборни програм“ о коме ће се у наредних двадесетак дана изјашњавати све основне партијске организације, да би га потом коначно верифицирана Конференција СКХ.
Из овог документа, иначе писаног свјежим и без политичких фраза лишеним језиком, издвајамо пасус у коме пише да: „СКХ неће више бити доктринарно утемељена политичка организација чији програм за основу не-
Председништво СФРЈ, Скупштина СФРЈ, СИВ и државни органи СР Србије и САП Косова, на заштити земље, имовине, уставног поретка и интегритета Републике и земље. Неопходно је, наставила је, да надлежни органи у Покрајини у сарадњи са одговарајућим органима СР Србије што пре открију вође и организаторе последњих непријатељских демонстрација. Националистима и сепаратистима, нагласила је Соња Шћепановић, отворено поручујемо да ће се свим средствима штитити слобода и интегритет земље и да се неће допуштати да се остварују сепаратистичке намере за отцепљење овог дела земље од Југославије. Не допуштамио да се замењују тезе ширењем гласила о злоупотреби милиције.
Нису у праву бни који данас тврде да се неосновано оптужују поједина републичка руководства за трагедију на Косову и да на тај начин они који су наводно немоћни да среде стање на Косову желе да пребаце одговорност на друге. Није тачно да се досадашње решавање косовских проблема показало погрешним и да треба преиспитати досадашње оцене о стању на Косову. Најединство у земљи, неспремност да се помогне у решавању косовских проблема, најразличитије тенденциозне изјаве појединаца и руководстава о Косову и о наводној угрожености Албанаца у Србији увек су изнова отварале старе проблеме и потхрањивале наду сепаратистима да могу доћи до свог јединог циља — до Косова без Срба и Црногораца и до такозване Велике Албаније, рекла је Соња Шћепановић, која је у наставку говорила о својеврсној медијској кампањи од појединих јавних гласила из Словеније и Хрватске, посебно апос-
„трофирајући „Данас“ и „Младину“ зивизам, чиме и марксизам престаје бити једино теоријско и идеолошко исходиште партије“. У овом документу записано је такођер да ће се као политичка странка љевице СКХ програмски темељити на потврђеним вриједностима модерне знаности и културе, опште теоријске и политичке баштине социјализма, те на искуствима самог европског социјализма.
У име ЦК Рачан је најавио и организационе програме у СКХ који ће бити спроведени наредних мјесеци, а за промјене у садржају рекао је да ступају на снагу одмах. У контексту организационог престројавања донесена је одлука о рационализирању Стручне службе и професионалног апарата, те одлука о смањењу чланарине за 30 одсто.
Новинари су информирани да је на сједници било ријечи и о односима у СКЈ, те да је ЦК закључио да ће СКХ наставити на' реформском курсу, учествујући
После излагања Соње Шћепа- при томе у договорима (ва југос-
нвовић почела је дискусија. 6 Милош АНТИЋ Радојица БАРЈАКТАРЕВИЋ
затим угрожавању мира и равноправне међународне сарадње. Неће бити дозвољене ни партије које подстичу на националну, расну и верску мржњу или нетрпељивост и пропагирају насиље или рат. Партија ће престати да постоји и ако има мање од 20 чланова, или ако се у року од једне године не изаберу партијски органи.
Значајне новине су права партија да имају своја средства јавног информисања, па чак и радио и телевизијске станице и издавачке куће, затим право да сразмерно броју посланика добијају буџетска средства за финансирање своје делатности. По-
Загреб. — Суботњом обновитељском Скупштином, којој је присуствовало око 200 чланова, пријатеља и гостију након готово две деценије поново је почео рад СКУД „Просвјета“, чије се дјеловање практично угасило 1972, формално 1980. године. Усвојен је програм и статут, а за предјседника је изабран Душан Старевић из Бенковца, за секретара др Станко Кораћ, професор из Загреба.
Иако је на претходним састанцима Иницијативног одбора па
ће имати идеологијски ексклу-.
ловенском нивоу) који воде у. ја има. ·
литичке партије у Македонији радиће јавно, на територијалном принципу, а имаће и право да се удружују са другим политичким организацијама у Југославији и да буду чланице сродних међународних организација.
(Танјуг)
ПРЕД УСВАЈАЊЕ ЗАКОНА О УДРУЖИВАЊУ ГРАЂАНА У БиХ
Регистрација у суду
Уколико за петнаест дана суд не региструје странку, како предвиђа докуМент који ће се 19. фебруара наћи пред делегатима Скупштине, сматраће се да је она регистрована Ф Захтев за оснивање новог удружења треба да потпише најмање 10 чланова
Сарајево — Уколико Скупштина Босне и Херцеговине 19. бруара изгласа закон о удрувању грађана озваничиће се слободно политичко организоВање У овој републици. Дакле, отварају се врата легалном дјеловању нових политичких удру5 ња, партија и странки. Према = коначној верзији закона за „Ихову регистрацију надлежан |: суд, а не СУП. Прецизирано је Захтјев за регистрацију нових Олитичких организација треба 4 потпише најмање десет члаова, приложе програм и статут У року од петнаест дана Суд је Лужан да их региструје. О регисо чији одлучује судско вијеће А тројице судија. Занимљива је
Клаузула да уколико у овом
ћ Д
и
року, од петнаест дана, суд не донесе одлуку сматраће се да је ново удружење регистровано.
С обзиром да су у овој репуб-
лици избори већ расписани, јед-
ним чланом закона направљен је изузетак, па оне странке које желе да изађу на ове прољетне изборе судови су дужни да им одобре захтјев за регистрацију у року до три дана. Јер, угледа ли свјетло дана закон о удруживању грађана на овој наредној сједници републичке скупштине доњеће се у посљедњи час и мало ко вјерује да алтернативци могу озбиљније ускочити у изборну утакмицу, а не треба заборавити да они, иначе, нису „јаче загазили“ на политичку сцену у Босни и Херцеговини.
и на самој Скупштини наглашавано да „Просвјета“ неће бити политичка организација и да, како је нагласио др Станко Кораћ, остаје надаље културно друштво као што је Статутом и програмом предвиђено, далеко највећи дио расправе имао је ипак политички призвук, па би се могла оцијенити реалном теза Душана Старевића да „Просвјета“ нема политичких амбиција, али да ће на свој начин бити присутна у политици, да ће покренути свој лист, те низ активности које ће својим дјеловањем представљати политички чин. Према његовим ријечима „Просвјета“ је нестала „у невиђеној кампањи СК на начин који
ће ући у странице хисторије којих ћемо се срамити“. Ни једна од форумских комисија које су требало да утврде да „Просвјета“, није организација српских националиста није пронашла за то аргументе, па их је требало исфабрицирати. Поздрављајући скуп у име ЈАЗУ др Душан Чалић изразио је наду да ће „Просвјета“ наставити добре традиције и бити отворена за све народе посебно Хрвате који желе да учествују у њеном програму, док је академик др Душан Мацура у поздравној ријечи, у име САНУ, изнио да ће датум обнове бити златним словима записан у хисторији Срба, са жељом да се створи моћна и
Пажњу завређује и податак да се овим законом изричито забрањује оснивање и дјеловање политичких удружења, партија и странки у предузећима, задругама, установама и државним органима. И наравно, биће забрањено свако удруживање које би својим дјеловањем ишло на рушење уставног поретка, кршило зајамчена права и слободе људи, те распиривање националне и вјерске мржње.
Изгласа ли се закон о удружи-. вању грађана наредне седмице нове странке, по изборном закону ове републике, могу се бори-
ти за своје мјесто у друштвено- : ; политичком вијећу Скупштине, дјелотворна организација Срба у у Хрватској која ће попунити по-
М. ЛУЧИЋ | стојећу празнину.
правцу успостављања бар минимума јединства, као елемента обнове СКЈ. Уз то, разговарано је и о писму Милана Панчевског, упућеном члановима ЦК СКХ (које је објављено у новинама) те је оцијењено да дописивање није најсрећнија пракса а што се тиче ставова ЦК СКХ о прекиду рада Ванредног конгреса — они и даље остају на снази.
Подметање кривице
Напокон, ЦК СКХ је расправљао и о нападима на руководство СКХ, те разним видовима неслагања са његовом политиком. У том контексту, ЦК је одбио свако сваљивање кривице за прекид 14. конгреса на руководство СКХ, коме се још подмеће и одговорност за стање на Косову, што је такођер одбачено.
Након тога, Ивици Рачану и секретару Предсједништва ЦК СКХ Борису Малади постављено је више питање у којима су превладала она која се тичу актуелне ситуације у СКХ, у свијетлу недавних критика упућених руководству. У том смислу предсједник и секратар упитани су како ће се према тим критикама поставити руководство.
Малада је одговорио да се на критике, чак и ако нису утемељене, а поготово ако у њима има и аргументираних сугестија (а има и тога), неће одговарати по логици партије, чију праксу СКХ жели да напусти. Укратко, потребан је дијалог који ће их
повезивати на реформским пи-.
тањима и процесима, а никакав обрачун са онима који другачије мисле не долази у обзир. Упитан зашто не тражи партијски референдум о повјерењу, Ивица Рачан је новинару који је поставио то питање захвалио на идеји и рекао да многа дисквалифицирања његове личности долазе изван Хрватске. Што се тиче критике у СКХ, Рачан је рекао да не бјежи од одговорности, али му је неприхватљиво да се одговорност истјерује по националној линији, а таквих покуша 5
Говорећи у име Удружења књижевника Србије, Јован Радуловић је подсјетио на тешке ратне дане кад је „Просвјета“ настала на згаришту глинске цркве, те да је и сам прије 20 година био члан њезиног Пододбора у Задру.
— Једноумници и творци „Бијеле књиге“ хтјели су „Просвјету“ заштитити од српског народа рекао је Радуловић, али џелат се није усудио да каже „вечнаја памјат“ и зато, сада, заиста треба клицати „на многаја љета“.
Скуп су још поздравили у име СКУД „Зора“ Јован Дмитровић, те представници Матице српске и ССРНХ.
У исцрпном извјештају о раду Иницијативног одбора, др Станко Кораћ је изнео између осталог отвореност „Просвјете“, наводећи да је у карловачком Пододбору на 700 чланова било 300 Хрвата.
— У тренутку кад оснивамо „Просвјету“ морамо поћи од стања и положаја српског народа и политичког тренутка у коме на-
'стајемо, а нити један од та два
елемента не иде нам на руку рекао је Душан Старевић. Дугогодишње ћутање и сузбијање сваког покушаја да се мирно и разложно разговара о положају српског народа, има за посљеди-» цу његово садашње стање и однос према њему. Политички, тренутак за српски народ у Хрватској је пун неизвјесности, пријетњи и страха. Разапет између домољубља и родољубља, између хрватске домовине и припадности укупном српском народу, који је од рата везан за КПЈ, са којим је преживио гено-
УЗГРЕДНИ РАЗГОВОР СА ХРВОЈЕМ ШОШИЋЕМ: Ивица Рачан
Потом је услиједило питање због чега је СКХ дозволио да Фрањо Туђман наметне тему утврђивања истине о Хебрангу. Одговорио је Малада, рекавши да су историчари прије свих позвани да непристрасно истражују то раздобље, тадашње увјете, па и улогу самог Хебранга. ЦК не жели априорно да даје, нити превреднује политичке оцене.
Дио штампе из СР Србије ствара слику о међунационалном расколу у СКХ, о тешком положају Срба, а све се чешће СКХ идентифицира са Туђманом и његовом ХДЗ, иде се чак дотле да се успостави контакт СКХ са НДХ. Да ли ће ЦК СКХ реагирати на оваква и слична питања2
Из ширег одговора Маладе карактеристичан је став да напуклине у међунационалним односима постоје, али постоје и напори да се оне још више продубе и исфорсирају. Данас се воде расправе у Хрватској о привредној заосталости, а она није карактеристична само за претежно српске крајеве, него такву судбину деле и многи крајеви у којима живе Хрвати.
Суштина раскола, према ријечима Маладе је посљедица једне погрешне развојне политике, која није омогућена-тим крајевима (српским и хрватским) да-у раз-
ОБНОВИТЕЉСКА СКУПШТИНА СКУД „ПРОСВЈЕТА“
Моћна организација Срба у Хрватској
„Просвјета“ нема политичких амбиција, али ће на свој начин бити присутна у политици. Биће отворена за све народе, посебно Хрвате који желе да учествују у њеном програму. Политички тренутак за српски народ у Хрватској пун је неизвјесности, претњи и страха.
цид, српски народ с невјерицом! прати садашња политичка кретања. Појаве многих политичких странака и опција у Хватској које нуде српском народу у Хрватској рјешења његових националних проблема у оквиру хрватског националног програма, или грађанских права, као и смијешна удварачка улога СКХ у свему томе, не остављају никог мирним и стварају осјећај код Срба у Хватској да су се нашли сами на вјетрометини неконтролираних политичких догађаја рекао је Старевић.
Четверосатна расправа покренута о многим проблемима језика, о чему би се могла навести готово јединствена констатација да су уставне одредбе у језику донесене класичном мајоризацијом и да их српски народ у Хрватској није прихватио као своје, надовезала се на приједлоге да се мијења амблем Друштва, да се макне звезда, или постави мања, или да се умјесто ње угради манастир Хиландар.
Посебну пажњу изазвала је
"дискусија Николе Миланова
који је рекао да нитко од Срба у Хрватској није прихватио тезу о геноцидности хрватског народа, те да се они од ње ограђују, да она није никад написана и да је
то манипулирање које се при-
шива једном академику. Присутни су позвали на недјељну оснивачку скупштину Југословенске самосталне демократске странке у Војнићу и на оснивачку скупштину Демократске странке 12. фебруара у Книну. И. ТОМЉАНОВИЋ
БОРБА Уторком ЗЕЛЕНА БОРБА
Еколошки подлистак Заштитимо сопствену будућност
до армије, милиције, тековина Р. СТЕВИЋ — М. БУКВИЋ
БОРБА, понедељак 12. фебруар 1990.
воју достигну остале дијелове Републике, а истовремено владајућа државна партија својом организацијом није у стању да покрене реформе и отклони блока-
1 де бржем развоју тог дијела Ре-
публике. У том контексту, гене-
| рирање националних подјела,
није ништа друго него израз немоћи старе партије да покрене и спроведе реформу.
Допуњујући овај одговор, Рачан каже да је прекид Конгреса показао сву немоћ партије у кризи да учини даље реформске искораке. Тој кризи увелико су кумовале и националне партије (унутар СКЈ) које су се национално хомогенизирале по линији националних окупљања. СКХ није ишао том линијом и противи јој се и данас иако га многи покушавају управо гурнути на националне позиције. Свој програм СКХ не жели национално обојити, он је југославенски због тога што је демократски и реформски, и СКХ неће пристати на националне аршине, без 06зира на све притиске а и притиске оних који СКХ сада замјерају, и то са оних позиција које нису прошле на 14. конгресу. То су позиције које покушавају да створе' дојам како се на Конгресу ништа није догодило, како треба створити „нови кворум“ у СКЈ и при тому се не либе да форсирају формирање и стварање трабантских организација. О критичарима који данас насрћу на руководство Рачан је рекао да добар дио њих уопће није прочитао документе СКХ него су инспирирани осудом тих докумената која су се појавила у појединим гласилима и од стране појединих новинара, који својим прилозима дају значајан допринос међунационалним подјелама у Хрватској и СКХ.
На питање да ли се СКХ разликује од странке словенских комуниста, Малада је рекао да разлике постоје и да оне нису без значаја. СКХ жели бити у југославенским увјетима самостална и равноправна организација, али не форсира националне програме "и неће их форсирати и да-
~
3
страна
НАКОН ЗАТВОРЕНЕ СЈЕДНИЦЕ ЦК СК ХРВАТСКЕ — РАЗГОВОР СА НОВИНАРИМА
Промјене без одступања
СКХ — странка демократских промјена — неће више бити доктринарно утемељена политичка организација чији програм за основу неће имати идеологијски ексклузивизам, чиме и марксизам престаје бити једино теоријско и идеолошко исходио је изборног програма о коме ће се наредних двадесетак дана изјаснити све партијске организације
ље. Полазиште СКХ јест да се економском и политичком реформом, економским, културним и социјалним развојем могу у Хрватској решити сви проблеми, укључујући и националне. Нема аутоматске сугласности
Допуњујући га, Рачан је споменуо и став СКХ у вези са словенским амандманима. Тим поводом, рекао је да је СКХ осудио методе које је ЦК СКЈ примјенио према комунистима Словеније, али се СКХ није аутоматски сугласио са свим словенским амандманима. На неке од њих СКХ је имао примједбе, у појединим случајевима чак врло битне, као што је рецимо случај о амандманима на ЈНА.
Рачан је на крају одговорио и на питање у вези његових „преговора“ са др Хрвојем Шошићем (познати активиста такозваног маспокрета), и рекао да се са Шошићем и сличнима није преговарао, и да никакве званичне разговоре није водио. На жалост, каже он, један узгредни разговор са Шошићем послужио је некима као повод за манипулирање. Постоје и друге врсте манипулирања, рекао је и обавијестио новинара како је ових дана видио некакав летак у коме се говори „о округлом столу“ у Штутгарту и спомиње се његово име (Рачаново), као једног од учесника. Позив да учествујем на таквом округлом столу нисам добио, а није ми познато ни о чему се ради, рекао је Рачан, али овај примјер илуструје докле се све може ићи са различитим инсинуирањима и манипулирањима. Но, без обзира на то СКХ је отворен за разговор, мора бити спреман да чује свако мишљење, па и оно са којим се дубоко не слаже. Затварање пред супротним мишљењима, закључио
је, било би погубно за једну де-
мократску партију. х С. ВРАНИЋ
«
ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИ _АКТИВ СЕЛА
ДАРДА
Смјенити Рачана!
Због континуираних грешака партијско руководство Хрватске мора да поднесе оставке Ф За-
бранити рад Туђманове уноси само раздор
Бели Манастир. — Челници партијског руководства, ЦК СКХ и дио државног руководства Хрватске у последњих нешто више од годину дана, воде политику отуђену од народа, нема потврду у бази, сва је окренута форумском раду а често појединци узимају право да говоре у име цјелокупног чланства, народа и у име Хрватске. Ово је речено на састанку Друштвено-политичког актива Дарде, највећег барањског села у коме живи више од 8.000 становника.
Досадашња неповољна друштвено-политичка кретања нису се неповољно одразила на овдашњи живаљ, и може се рећи да су она још више збила наше редове за јединствену федералну Југославију, јединствен СКЈ и све оно што треба да нас зближава у Југославији. Сада добијам дојам да руководство Хрватске почиње полако да се дијели и да дијели народ, да се ствара одређена несигурност и то на најосетљивијем мјесту — међунационалним односима. То је опасно и то морамо зауставити. Мора и овдје да превлада југославенска опција и југославенски модел и ничим то не би смјели да доведемо у питање, рекао је Адам Грубор.
Готово сви учесници у дискусији истакли су да подржавају ставове Општинског комитета СК Бели Манастир, који су за наставак 14. конгреса, јединствени СКЈ, јединствену Југославију. Међутим, за ове њихове ставове републички партијски врх неће ни да чује.
— Наш СКХ чак нам и упућује критике што ставове спуштамо у базу, што значи да их не интересира што ми мислимо, а мислимо да је ЦК СКХ потпуно преокренуо ставове 11. конгреса, а појединци су се на 14. конгресу понашали како је њима воља, као да делегати могу напустити рад Конгреса а да не питају оне који су их изабрали. Прекид рада Конгреса није ништа друго него неприхватљив и самоубилачки чин за СКЈ, оценио је Шпиро Левнајић.
Сада је присутна не теза већ велика акција алтернативних покрета и појединаца да се баш све оспорава у овој земљи, од СК
партије чија дјелатност
НОР-а, као да је све то био промашај, а свједоци смо сви да то није истина — рекао је Јеремија Илић. То, на жалост, чине и поједини комунисти, високи функционери. Видите, молим вас, како наш ЦК СКХ, као и дио републичког државног руководства у једном дужем континуитету чини грешке, почев од оне преваре на 11. конгресу, везане за плуралистичко отварање, па до низа других већ нама добро познатих одлука и саопштења која су иритирала не само комунисте већ и радне људе. Марко Дмитровић је додао да Рачан чак треба и да буде искључен из СК због низа изјава и поступака који немају покриће у бази а он и не може да буде на челу ЦК СКХ јер јавно каже да је он социјалиста. И Милан Кнежевић је рекао да су партијско руководство и ЦК СКХ истрошили одавно кредит и да мора да оде са положаја због срамног дизања руке за словеначке амандмане, понашања на Конгресу, изјаве о Косову. Пожурио је наш ЦК и да нас што пре регистрира као странку, а за то нас није питао. Сада видимо и да нас је Рачан, као и цијелу југославенску јавност, обмануо и у вези понашања Милана Панчевског на 14. конгресу, јер није било онако како је интерпретирао Рачан. р
Многи учесници у дискусији су рекли да немају ништа против страначког организирања, али да су енергично против оних који су окупљени на националној основи, и у свој суштини дјелују по правилу националистички. — Не може бити плурализма са онима који већ праве црне листе из најмрачнијих дана наше историје и за такве у Барањи не може бити мјеста пошто би посљедице биле кобне. Некритички се односећи према свему У друштву а посебно према СК те странке желе да добију поене у јавности и да лакше дођу до власти рекао је Перо Матић и додао да Барања мора по сваку цијену сачувати свој идентитет заједничког живљења и рада свих народа и народности.