Borba, 20. 04. 1991., str. 4

4 SUBOTA-NEDELJA, 20-21. APRIL 1991. GODINE

ali DNEVNIK

EKSPOZE PREDSEDNIKA SAVEZNOG IZVRŠNOG VEĆA ANTE MARKOVIĆA U''SKUPŠTINI SFRJ

SVIJET I JUGOSLAVIJA

Evropa gradi, mi razgrađujemo

U svijetu danas preovladava procjena da je Jugoslavija najkritičnija točka stabilnosti u ovom području pa i u Evropi. Veoma se strahuje da bi nastavljanje krize, eventualna upotreba sile ili građanski rat i raspad, otvorili novu balkansku dramu koja bi zaustavila procese koji su posljednjih godina u toku u Evropi. Osnovna poruka iz svijeta je da je opstanak Jugoslavije na demokratskim osnovama jedino rješenje, da su opstanak i demokratska opcija nedjeljivi. Naglašava se da se dezitegracijom zemlje problemi ne mogu riješiti i da partner može biti samo reformirana i demokratska Jugoslavija. U porukama se ukazuje i na neophodnost održavanja saveZnih višestranačkih izbora, kao i na potrebu neophodnog — svuda u svijetu prihvaćenog položaja vlade, bez čega ne možemo računati ni na kredibilitet ni na partnerstvo.

Međunarodni faktor i njegove jasne poruke ne možemo niti smijemo zanemariti. Razumije se, o sebi ćemo odlučivati sami. Ali, svaka odluka mora biti zasnovana na činjenicama. Mi ne možemo težiti integriranju sa pozitivnim procesima u Evropi i zatvarati oči pred porukama te iste Evrope.

Mi ne možemo u Evropu podizanjem graničnih prijelaza između republika i stavom da možemo samo koepgzistirati jedni pored drugih. To bi bilo rav-

no feuđalizaciji Jugoslavije i, de facto, onemogućavalo cirkulaciju ljudi, robc ı kapitala.

Evropa se, i Jugoslavija, Još u Helsinkiju opredijelila za пеpovredivost granica, a kod nas se to pitanje postavlja na unut-

rašnjem planu i postaje jedan od ~

najtežih elemenata međusobne konfrontacije!

Razgovori koje smo prilikom svečane inauguracije BERD-a imali u Londonu sa više istaknutih evropskih državnika jasno su pokazali da se EZ definitivno opredijelila da otvori proces asocijacije Jugoslavije sa Zajednicom. S tim u vezi dogovoreno je da početkom maja Jugoslaviju posjete predsjedavajući EZ Santer i predsjednik Komisije EZ Delor. Zajednica je sa svoje strane otvorila vrata za naše pridruživanje. Svoju podršku je konkretizirala parafiranjem Trećeg financijskog protokola i Sporazuma o saobraćaju.

Ako želimo u Evropu, a barem na riječima svi to želimo, sada je pravi trenutak da Joj pokažemo da smo ozbiljan partner koji je spreman da premosti sve prepreke koje stoje na tom putu... Evropa nam je jasno poručila da ne može zamisliti odnose sa šest posebnih jugoslavenskih entiteta i da nitko ne može očekivati da nekom prečicom stigne prije drugih u evropske integracije: U kontekstu našeg uključiva-

nja u Evropu, unutar koje nema

granica, i granice među nama

REFORMA NA NAJKRITIČNIJOJ TAČKI

Prihvatiti minimum uvjeta

U ovom izuzetno teškom, rekao bih kritičnom vremenu u kojem se nalazi naša zemlja, želim da ovom domu i našoj Javnosti poručim:

6 Nalazimo se u najkritičnijoj točki reforme. Njeni protivnici, iako potpuno različiti po motivima i razlozima, faktički su se ujedinili i pitanje odlučujuće bitke je upravo pred ovim domom. Nacionalni sukobi su takvih razmjera i sa takvom žestinom i motivima da se javnost stalno drži na ivici građanskog rata. Ta javnost, a pri tom najviše mislim na građane ove zemije, bez obzira na još uvijek prisutne medijske blokade, mora biti upoznata

sa svim aspektima sadašnje krize — njenim uzrocima i posljedicama i šta tko nudi za izlazak iz nje — da bi mogla shvatiti da je nastavak reformi jedini uvjet za širenje i produbljivanje demokratizacije društva i zaloga budućeg bogatijeg i srećnijeg života. Zbog toga bitka za reformu mora da pređe granice institucija i rukovodstava i da postane bitka svakog čovjeka za njegovu osobnui egzistenciju.

e Pretpostavka za nastavak prekinutog procesa provođenja reformi jeste prihvaćanje minimuma uvjeta za funkcionisanje

- sistema u prelaznom periodu,

dobijaju sasvim drugi kvalitet.

Tada se ne zatvaraš i utvrđuješ svoje granice, nego nastojiš da se što kvalitetnije ı brže uključiš u evropske tokove.

Nama je sada veoma važan sporazum sa MMF-om. Generalni direktor MMF-a nam je u

· Londonu osobno potvrdio da

Fond u potpunosti podržava program Vlade ı da potpisivanje novog stand by aranžmana ovisi o spremnosti republika da prihvate taj program i davanju nužnih kompetencija Vladi da ga može provesti. To bi otvorilo put da u ovoj godini od međunarodnih financijskih institucija dobijemo oko 4,5 milijarde dolaга = Naš je poseban interes da ub-

· rzamo proces našeg prijema u

Savjet Evrope i u OECD kao i razgovore sa EFTA-om.

Evropa je spremna da pruži konkretnu i neposrednu podršku jugoslavenskim reformama u čijem uspješnom ostvarivanju vidi realnu mogućnost očuvanja Jugoslavije.

Poruke iz Luksemburga, Vašingtona, Londona, Pariza, Rima i Moskve, kao i iz drugih dijelova Evrope, više su nego jasne — samo jedinstvena Jugoslavija, u okvirima sadašnjih grani-

ca i uz dosljedno provođenje po-|

litičkih i ekonomskih reformi, ima svoje mjesto u ujedinjenoj Evropi. Ne samo da nam Evropa pruža ruku da izađemo iz krize, nego nas i razumno podsjeća gdje leži naš vlastiti interes, a i njen. i

koji su elaborirani u našem programu poznatom kao „11+ 3“. Bitni element ovog programa su konvertibilnost dinara kao jedinstvene jugoslavenske valute, koju mi od danas ponovo uspos-

· tavljamo. ·

6 Кагмјет svijet nam nudi podršku i pomoć za naše reforme, a EZ nam otvara svoja vra-

ta. To je šansa koju ne smijemo |

propustiti. Naravno, da bismo ušli u Evropu mi moramo u naš unutrašnji razvoj uvesti sva potrebna evropska mjerila. Mora-

'mo europeizirati Jugoslaviju, a najbolji i najbrži put, je ostvari- |vanje reformi na osnovu progra- | ma Saveznog izvršnog vijeća. · |

ATMOSFERA U SKUPŠTINSKIM KLUPAMA

Aplauz za predsednika

Kraj gotovo dvočasovnog izlaganja saveznog premijera ·delegati su propratili aplauzom. U prvi mah ne baš jednodušnim, da bi se koji sekund docnije proširio svim kiupama Velike dvorane saveznog parlamenta. Uobičajena slika koja še i u ranijim prilikama ponavljala. Hoće li to biti samo kurtoazni gest ili stvarna podrška programu i najnovijim merama savezne vlade pokazaće već rasprava u radnim telima 23. aprila odnosno diskusija koju će članovi Sayeznog Veća voditi dan kasnije, a Veća republika i pokrajina 26. aprila. U „intermecu“, 25. aprila, delegati oba skupštinska doma saslušaće izlaganje predsednika Predsedništva SFRJ dr Borisava Jovića o

„.političko-bezbednosnoj situaciji

u zemlji.

Zasedanje je inače počelo sa "desetak minuta zakašnjenja, jer je predsedavajuća Bogdana Glumac Levakov (predsednica Saveznog veća) izvestila da delegati Veća republika i pokrajina nisu utvrdili dnevni red (ekspoze predsednika SIV-a o aktuelnoj društveno-ekonomskoj i političkoj situaciji, ekonomskoj reformi i makro ekonomskim politikama u 1991.) pa je zarnolila da to učine u drugoj sali. Uz komentare, u opuštenoj i rekli bismo, ne preterano ozbiljnoj atmosferi, VRP-ovci su se povukli da bi se kroz koji minut vratili obavivši ovaj kraći zadatak. Prethodno je Levakova „svom“ domu predočila dogovor da se saто зазјиза екзроге i o njemu ne

„уоф тазргауа. (=

SIV-a I izlazak na skupštinsku govornicu Ante Markovića delegati su pozdravili aplauzom. Atmosferu strpljivog i s pažnjom praćenog izlaganja u dva momenta prekinuo je žamor. Prvi put kada je premijer pomenuo

„kako je od četiri republike do-|-

bio saglasnost, pred sam istup, da će zamrznuti neustavne odluke (s tim što je pomenuo da je jedna izjavila kako nije kršila Ustav, te je ostala samo-još jedna da se izjasni). „Koja“, začulo se iz mnogih klupa. Zamor se čuo i u momentu kada je predsednik SIV objavio devalvaciju dinara. Poluglasni komentari i komešanja. međutim nisu 5е mogli odgonetnuti,.da li je pre: mijer zadovoljio delegate noVim

_ kursom dinara.

SKUPŠTINB SFRJ

ODBOR ZA PRAVOSUĐE SAVEZNOG VEĆA O PREDLOZIMA SIV ZA IZMENU ČETIRI ZAKONA

Propisi bez pokrića? .

Beograd. — O ustavnom 'os-

'novu za četiri zakona čije Je iz-

mene. odnosno dopune predložio SIV ponovo će se, zbog primedbi iz Slovenije i Hrvatske, izjašnjavati Zakonodavno-pravna komisija Skupštine SFRJ. Reč

je o:pravnoj „restauraciji“ Zako-.

na o parničnom postupku, Za-

'kona o Saveznom sudu, Zakona

o izvršnom postupku i Zakona o prekršajima. Ovo je, uprkos ranijoj Oceni Komisije, da pomenuti propisi imaju „pokriće“ u najvišem pravnom aktu zemlje, odlučio Odbor za pravosuđe Saveznog veća.

Osnovne zamerke upućene iz

Skupštine Slovenije i Sabora Hrvatske tiču se navodnog jačanja uloge federacije, prekorače-

·nja njene nadležnosti, kršenja ·

saveznog i republičkog ustava odnosno. ingerencija federalnih jedinica. Zbog toga su juče predstavnici „jugoslovenskog. zapada“ zatražili da se ovi zakoni povuku iz procedure ili ih, kako je rečeno neće primenjivati na SVOjoj teritoriji. Podsetimo, Savezna vlada zatražila je hitan postupak u izmeni četiri propisa u kojima je, između ostalog, predviđen i način izvršavanja odluka Ustavnog suda Jugoslavije.

B.

ODGOVORI NA DELEGATSKA PITANJA

JNA neće tolerisati napade

Beograd. — Kako SSNO ocenjuje stanje blokade i izolacije pojedinih garnizona u Hrvatskoj od strane nelegitimnih naoruža-

· nih ekstremista (u Kninu i Vukovaru) kao i barikade na pute-

vima, miniranje pruga ı mostova u blizini kasarni i šta će JNA

Predlozi za nove članove Ustavnog suda

Predsedništvo SFR] dostavilo je juče Skupštini Jugoslavije predlog za izbor trojice članova Ustavnog suda Jugoslavije. Savezni parlament treba da razmatra i usvoji predlog za izbor za članove Ustavnog suda Jugoslavije iz Crne Gore dr Slobodana Blagojevića, predsednika Ustavnog suda te Republike i redovnog. profesora Pravnog fakulteta u Titogradu, iz Hrvatske 'Vladimira Šeksa potpredsednika republičkog Sabora i iz Srbije dr Ratka Markovića profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Predlog će biti razmatran na

sednici Saveznog veća koja je.

zakazana za 25. 1 26. april.

preduzeti da se stanje normali-

zuje, pitanje je koje je Zlatko Grabar postavio na prošlomesečnoj sednici Saveznog veća. SSNO u odgovoru dostavljenom juče konstatuje sledeće:

__ Povodom sve učestalijih pojava inspirisanih od strane različitih političkih stranaka, pa čak i

· nekih organa vlasti, stavljamo

jasno do znanja da JNA ne može i ne sme tolerisati napade па

svoje pripadnike, vojne objekte i sredstva. SSNO takođe podvlači da će u sopstvenoj odbrani i izvršavanju svojih zadataka upotrebiti sva raspoloživa sredstva u skladu sa zakonom i propisima. Posledice koje iz toga mogu proistaći snosiće oni koji stoje iza takvih napada na JNA, bez obzira o kome se radi, upozorava SSNO.

Savezni sekretarijat za narod-

'nu odbranu dostavio je i odgo_ vor na delegatsko pitanje Zeljka

Feketa (Hrvatska) koga intereзије — Како su pripadnici Srpske demokratske stranke naoružani oružiem domaće : strane proizvodnje koje je, kako primećuje, video u sastavu JNA. Feket se poziva na nedavne barikade u selu Borovo ustvrđujući kako oružje nije nabavila Republika Hrvatska.

SSNO ne raspolaže podacima da li su i na koji način pripadnici SDS iz sela Borova naoružani i kojim naoružanjem, naglašava SSNO. U odgovoru se takođe podvlači da, budući da Predsedništvo SERJ nije prihvatilo predlog neophodnih mera za Sprovođenje sopstvene naredbe od 9. januara ove godine, JNA ne moте snositi punu odgovornost za dalje eventualno nelegalno naoružavanje građana i njihovo мојno Organizovanje na bilo kom delu jugoslovenske teritorije.

Savezni sekretarijat za pravosuđe i upravu nije nadležan da preduzima bilo kakve radnje u vezi pokretanja krivičnog po„stupka, podizanje optužnice

БН o _V.V.

ODBOR ZA SPOLJNU POLITIKU SAVEZNOG VEĆA

Podrška EZ

Beograd. — Koliko nas svet "razume, da li je podrška koja se čuje sa strane u našim, jugoslovenskim sredinama primljena sa istom težinom? Koliko daleko odvojeni možemo otići u taj isti svet i koliko taj isti svet insistira na jedinstvenoj Jugoslaviji?

To su samo ncka od pitanja koje izdvajamo sa jučerašnje sednice Odbora za spoljnu politiku Saveznog veća Skupštine SFRJ na koja je, već po običaju, odgovarao Milivoje Maksić, pomoćnik saveznog sekretara za inosirane poslove.

Na sednici Odbora — koja je, inače, imala obiman dnevni red, i pored toga što su, kako nam se čini, svi očekivali poslepodnevno izlaganje predsednika SIV čula še' oćena da predstavnici Evropske zajednice pružaju punu podršku svakom mirnom i demokratskom rešenju jugoslo-

venskc krize. i

_ Na sednici se čulo i pitanje upućeno predstavniku SSIP kako oceniti posetu predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića Grčkoj. Odgovor Milivoja Maksšića je bio rečit predstavnik SSIP je rekao kako –se nada da će i pored intervjua 'koji je predsednik Republike Sr· 'bije dao televiziji, i.u kome je objasnio rezultate svojč posete Grčkoj, javnosti ipak bili saopšteni širi dometi te posete.

” Odmah potom smo čuli i io da je u poslednje vreme došlo do više poseta republičkih predsednika inostranstvu. Pomenut je, recimo, odazak Alije Izetbegovića u Libiju i njegova najavljena poseta Iranu, pomenuto je ii to da Franjo Tuđman boravi u Mađarskoj, rečeno je da” Kiro

' Gligorov treba uškoro da DOseti

ј 7:

Kanadu. ' - Z. MANĐZUKA

UJACAOLVAPUIININIGAEIIGSA

S нијанси

TE