Borba, 07. 05. 1991., str. 20
20 УТОРАК, 7. МАЈ 1991. ГОДИНЕ
КУЛТУРА
СА РЕДИТЕЉЕМ ДИМИТРИЈЕМ ЈОВАНОВИЋЕМ, ПРЕД ПРЕМИЈЕРУ ДРАМЕ „КНЕЗ ПАВЛЕ“ СЛОБОДАНА СЕЛЕНИЋА
Уништити принципе или народ
Поступивши по својој савести и определивши се да сачува народ од погибије, Кнез Павле је постао синоним издаје код истог
Вечерашња премијера најновије драме Слободана Селенића „Кнез Павле“, на сцени југословенског драмског позоришта, очекује се са посебним интересовањем у београдским театарским круговима. Зато смо се обратили редитељу Димитрију Јовановићу не би ли сазнали основне смернице његове сценске поставке.
Селенић своју драму „Кнез Павле“ већ у поднаслову прецизира као комад са тезом. Да ли се ваша представа такође придржава те жанровске одреднице, односно која је њена теза2
— Као доследном ученику др проф. Хуга Клајна, било који драмски текст када би ми дошао у руке за мене је његов наслов прво и најважније одредиште драме. Код врсних писаца, а Селенић је то свакако, наслов не: само да сугерише тему него је тесно везан и за оно што би се могло назвати основном идејом дела. Ако њему поверујемо, ни једна друга одредница не може битно утицати на оно што би се поједностављено могло одредити као основна идеја представе. Конкретно за мене и за ансамбл представе „Кнез Павле“, одредница „комад са тезом“ мање је важна од што прецизнијег лоцирања лич ности из наслова драме у средиште наше представе.
Брисањем сцене са правничким шпекулацијама око неких уставних недоречености када су у питању наследници престола, вероватно сте хтели да избегнете нека понављања из драматизације Селенићевог романа „Очеви и оци“. Како су прошле и не-
КНЕЗ ПАВЛЕ — ПОГРЕШАН Ч
Зи: Димитрије Јовановић
ке друге очигледне сличнос ти са ранијим Селенићевим рукописом2
— Изостављање појединих сцена или делова текста, сасвим је нормално у процесу који се зове рад на конкретној представи, и то ретко када може нашкодити самој драми.
Тачно је да сам изоставис
разговор др Корошеца са "проф: Михаилом Илићем, али сам на други начин поставис и неке друге сцене вршећи значајна скраћења у оквиру појединих призора који су ос тали у представи. Уосталом, да то нисам радио, пред нама би вечерас била представа која траје пуна четири сата. Но,
ОВЕК У ПОГРЕШНОЈ УЛО-
народа, изгубивши подршку и раз умевање готово свих својих савезника и пријатеља
важније је да напоменем да по неки пут идеју аутора представе чак боље дефинишу та његова опредељења шта да изостави из представе, него нека накнадна објашњавања. .
У својој драми Селенић понајвише простора троши у одсликавању различности Кнеза Павла у односу на средину у којој је присиљен да бивстује и улогу коју је присиљен да игра. Тек у завршници је отворена и најдраматичнија дилема и драме и Павлове личности: да ли се определити за „гест за песму или живот без гусала“, односно да ли уништити принципе или народг2
— Што се тиче лика Кнеза Павла то је прича о погрешном човеку на погрешном месту, окруженом погрешним људима, човеку који је погрешном политиком великих
- сила био присиљен да потпи-
ше погрешан пакт са погрешним савезником. У овој једној реченици о том несретном чо-
веку има материјала за неко-
· лико људских и позоришних
драма. Поступивши по својој савести и определивши се да сачува народ од погибије, он је постао синоним издаје код тог истог народа изгубивши подршку и размевање готово свих својих савезника и пријатеља. Чини ми се да се у животу и драмској историји ретко среће трагичнија ситуација.
Колико су простора у ватој представи добиле проти-
· вуречености Павловог окру-
жења, понајпре континуитет трагичног раскола између хрватског и српског народа2
— Мислим да сам у првом одговору делимично одговорио и на то. Мене директније бављење. политиком у театру никада није интересовало.
Пре човек појединац, а у овом случају и поједини народи као жртве политике. А раскол између хрватског и српског народа је реалност која нам, на жалост, једино преостаје. Проучавањем времена које драма обухвата човека ухвати језа када утврди колико се-баш ништа није променило од тада
па до дана данашњих. Једино нам остаје нада, и то све мања, да се још једном неће поновити све оно што се у међувремену збило.
Првобитно сте датум премијере заказали за шести април, претпостављајући да се управо у том тренутку понајбоље могу уочити одређене коинциденције. Но, померање датума праизведбе у ове мајске дане као да још више актуелизује нека својатања одређених територија, ства-
рајући у гледалишту утисак _
да се Селенићева драма исписује управо у овом тренутку. — То само посведочује да ни један аутор не може избећи времену у коме живи, драмама које га окружују. Може само покушати да подсети људе са којима дели исту судбину на континуитет примитивизма глупости и острашћености са којима граде своју историјску судбину и затиру људе и људскости. Једино се надам да би ме нека тамо будућност могла демантовати.
Милутин МИШИЋ
КАКО ПИСЦИ МАКЕДОНИЈЕ ОЦЕЊУЈУ ПРОГРАМ НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ У ТОЈ РЕПУБ-
лици
Ослобађање од кључева
Тодор Чаловски: У избору из југословенске књижевности морамо бити критичнији, бирати вредне ауторе, а не писце по кључу, као што је чиње-
но до сада -
На последњој Скупштини Друштва македонских писаца, која је одржана пре неколико дана, разговарало се између осталог и о критеријуму избора литературе у оквиру предмета Македонски језик и књижевност. Шире објашњење потражили смо од Тодора Чаловског, председника поменутог друштва:
— Став Друштва је, да се настава мора ослободити свих идеолошких и политичких интонација. Такође, оценили смо да је неопходно уградити и националну компоненту у садржај наставе књижевности, али и то треба урадити с мером. У избору из југословенске књижевности морамо бити критични, треба бирати вредне ауторе, а не писце по кључу, као што се то раније радило. У садашњем програму има доста анахронизама и стереотипа од пре двадесетак година, и то се мора променити и прилагодити модерним токовима. ·
— У том смислу, наставља Чаловски, формирали смо и комисију Друштва која треба да разради комплекс обавезне наставе, комплекс текстова у
читанкама и лектире за основ-
ну и средњу школу. Комисију чини осам-девет људи који су неспорни ауторитети и као писци, и као књижевни критичари и професори, а води је Гане Тодоровски.Она ће ускоро припремити материјал и тада ћемо одржати расправу само о том питању где ће се, највероватније, заузети став о процентуалној заступљености македонских писаца у програму у односу на остале ауторе.
— Друштво треба да буде консултовано по том питању, наш глас мора да се чује, али ми не можемо да будемо коначан арбитар. Ми нисмо плаћени стручњаци за то, јер при Републичком заводу на унапређивање васпитања и образовања постоји Комисија која се бави овом проблематиком. Не улазећи у то по каквом су кључу бирани њени чланови, наш је став да тамо има доста случајних људи. Ми смо, као Друштво, за радикалне промене и подржавамо сва настојања у овом правцу, тако да сарадњу са Заводом треба и даље унапређивати. | С. КОСТИЋ
ПРЕД МЕЂУНАРОДНИ СКУП „КА ЗАЈЕДНИШТВУ У ЕВРОПИ И СВЕТУ УЛОГА РЕЛИГИЈА“ У МЕДЛИНГУ (КРАЈ БЕЧА)
Од искључивости ка миру
Расправа коју 9 — 12. маја. организује Светска конференција религија за мир, окупиће осамдесетак учесника различитих вероисповести из целе Европе, укључујући и госте из Југославије
„Ка заједништву у Европи и свету — улога религија“, тема је скупа у Медлингу (крај Беча) 9—12. маја који организује Светска конференција религија за мир. На скупу ће бити око 80 учесника различитих вероисповести, из свих делова Европе, укључујући Источну
Европу и Југославију. Уводно .
излагање треба да поднесе кардинал Франц Кениг. Главн тема панела другог дана скупа биће „Релгијско наслеђе Европе у дијалогу европских народа и света“, а биће речи о друштвеним, духовним, еколошким и економским аспектима ове теме. Рад у секцијама биће посвећен практичним и образовним аспектима садашње ситуације у Европи. Једна од специфичности оваквих скупова Светске конференције религија за мир јесу и заједничке, интеррелигијске медитације — молитве свих учесника, које од елемената властите традиције састављају Јевреји, хришћани, Муслимани, будисти, хиндуисти, итд. Ова пракса, усмерена на јачање осећања заједниш-
тва, није у супротности са једним од основних принципа Конференције — да не тежи да успостави неку нову религију уједињавањем постојећих, него да окупи што већи број људи различитих вероисновес-
ти зарад јачања мира, разуме-_ вања и духовног интегритета,
заједничких акција у заштити човекове средине, увећавању економске и културне добробити, помоћи у случају природних катастрофа, или сукоба на верској основи.
Дакле, реч је о томе да религије не буду уплетене у јачање антагонизама и сукоба, већ да буду чинилац који ће допринети мирном решавању спорова и сукобљених интереса.
Идеја да се оснује Светска конференција религија за мир (МСЕР) зачета је на скупу у Њу Делхију 1968, а оснивачки састанак је одржан у Кјотоу 1970. Данас она окупља представнике дванаест религија, а има огранке у више од двадесет земаља. У међувремену, одржана су четири светска заседања, као и више регионалних, на којима су усвајане дек-
ларације о задацима чланова - ~
и огранака у вези са конкретним тешкоћама и жаришним ситуацијама, а нарочито кад прете, или избију сукоби заоденути религијским разлозима, или реториком.
Могло би се рећи да је далеки претходних Светске конфе-
-ренције религија за мир била
Скупштина светских религија, одржана 1893. у Чикагу, у време Светске изложбе, организоване да се обележи 400—годишњица открића Америке. Као једно од најновијих научно— техничких открића представљени су тада свету и главни Теслини патенти, посебно електрично осветљење, које је спектакуларно примењено у организацији изложбе. На тај начин — са девизом „Нека буде светло“ — нашу епоху су инаугурисала два велика открића: примена електричне енергије и свест о другом, односно религијска толеранција. Четрдесет година пре тога, у збирци народних пословица коју је објавио Вук Караџић, налазила се и ова: „Брат је мио, ма које вере био“.
. ~ = = "Душан ПАЈИН
а
- - --{-— mea e