Borba, 07. 05. 1991., str. 21

ME ARE AA МИР ЕМИР НМВ

ŠTA UMETNIČKA UDRUŽENJA ZAMERAJU NAJNOVIJEM PROGRAMU MINISTARSTVA KULTURE SRBIJE

Uopšteni propisi

Ovih dana, umetnička udruženja Srbije dobila.su, u dva dela, programe rada Ministarstva kulture. Prvi deo tog materijala tiče se zakonodavne aktivnosti, dok je drugi deo nazvan Program rada Ministarstva kulture za 1991. (sa elementima za izradu dugoročnog programa razvoja kulture). Pisani i rađeni bez saradnje samih umetnika, pomenuti programi su izazvali dosta negativnih reakcija. U oblasti donošenja novih zakona, verovatno je najlošije prihvaćen Nacrt zakona o prestanku važenja Zakona o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture. Ili, iz budžeta Republike se više ne-

_ će finansirati socijalno i penzij-

sko osiguranje samostalnih umetnika.

U Udruženju filmskih umetnika Srbije u ovakvom potezu vide izjednačavanje sa estradnim umetnicima, koji čine većinu samostalnih umetnika ı koji, za razliku od drugih, sami mogu podneti teret ovih dažbina. Pored primedbi na pomenuti Nacrt zakona, ovo Udruženje u dopisu koje je dostavilo Ministarstvu kulture smatra da je neophodno doneti potpuno nov Zakon o kinematografiji, uz aktivno učešće filmskih radnika. Takođe, smatraju da sve uopštene formulacije treba konkretizovati i utvrditi rešenja koja bi optimalno pokrenula filmsko stvaralaštvo i proizvodnju u našoj republici.

Svojim zamerkama, ali u mnogo oštrijem tonu, javilo se i Udruženje književnih prevodilaca Srbije koje, čak, smatra oba dokumenta neupotrebljivim. Opravdanje ovakvog stava potkrepljuju time da „žalosni administrativni jezik i umorne fraze, koje Ministarstvo kulture bez zazora preuzima iz bivših epoha našeg kulturnog i drugog razvoja, do kraja ogoljuju odsustvo svakog ozbiljnijeg sadržaja u ovom programu. Sasvim u trendu dnevne politike, sva krivica za propast baca se na saveznu vladu i na bivše strukture koje su, donedavno, rukovodile kulturom. Spas se, samouvereno, traži u centralizaciji. Ali, zato u čitavom programu nema niti reči o tome odakle Ministarstvo misli da nabavi novac za preporod kulture, o kojem toliko govori, i na koji će se način taj novac raspoređivati. Ne afirmiše se ni jasan sistem vrednosti ni nedvosmislen sistem vrednovaпја“. |

I. PETROVIC

IZLOŽBE

reno vajarsko delo

Društvo srpskih (likovnih) umetnika „Lada“ 05 postoji. To je ono glavno što „poručuje“ izbor izloženih radova ovog društva u Galeriji ULUS. Ali, dobro je, pa i više od toga, što bar negde postoje segmenti koji drže do tradicije i čuvaju je. U svom dugom veku (osnovana 1904. godine) logično, „Lada“ je proživljavala razne, što spoljne što unutarnje krize, ali opstojavala je ı opstala je do danas. Taj, sa povremenim zamiranjima, poštovanja vredan kontinuitet, svedoči na svojevrstan način i o kulturnom identitetu srpskog naroda, i

redstavlja nešto više od uvida u likovno stvaraaštvo kroz epohe.

Ono što je posebno vredno pažnje na ovoj, šezdeset prvoj redovnoj izložbi „Lade“ — dela su devedesetgodišnjeg vajara Mihajla Đ. Tomića. Ovaj pariski đak čuvenog Burdela, uz sve sjajne, predratne najave kakvih su dostojni samo izuzetni stvaraoci, nakon 1945. „pada u zaborav“. Ni umetnost, ni kriterij stručnjaka nisu tom „zaboravu“ kumovali. Jedan izuzetno vredan vajarski opus sklonjen je od pogleda javnosti „boljševičkim“ smislom za „lepo ponašanje“. Tomić je, inače, prvi put izlagao još 1927. na Jesenjem salonu u Parizu, zatim 1930. na Jugoslovenskoj izložbi u Londonu, kao i na svim jesenjim i prolećnim izložbama u Beogradu do 1939. godine. Na svu sreću pokoljenja, Mihajlo Đ. Tomić je i za vreme izolacije bahatog poretka nastavio rad. Ali, treba znati — vajar, umetnik ipak ne stvara sam za sebe i zbog sebe, pa ostaje pitanje hoće li, još za njegova života, uslediti pokušaj da se njegovo delo celovito predstavi javnosti, da se pravično vredпије ı postane opšte dobro. S. POPOVIĆ

Beograd. — Izložba „Realni svetovi fantastike“, koja je u toku u Etnografskom muzeju Srbije, ponudila je poređenje odnosa prema nepoznatim ı zamišljenim svetovima u tradicionalnom seoskom, i u savremenom, pre svega, gradskom životu ljudi. Verovanje u postojanje paralelnih svetova, realnost je i za jedne i za druge. Razlike se ogledaju u njihovim materijalizovanim predstavama i društvenom priznavanju.

Tradicionalna, seoska društva, sve do danas, sačuvala su određene obrede i magijske radnje kojima se društveno priznaju i ostvaruju kontakti sa tim, alternativnim, zamišljenim svetom, pre svega onim, u kojem egzistiraju pokojnici i preci, ali i bićima koja nastanjuju prirodu. U određenim intervalima, ovi svetovi komuniciraju putem obreda ili magijskih radnji. Ovi kontakti na izložbi su predstavljeni maskama koje se koriste u pokladnim obredima, a i fotografijama „Rusalja“ (poznatog obreda iz istočne Srbije), dodolama, kraljicama... Tako, fantastični svet u određenim periodima za stanovnike seoskih zajednica postaje realnost.

Različiti obredni rekviziti, poput poskurnika za ukrašavanje obrednih hlebova, ili cvetni venci, kao i zanimljive lutke koje personifikuju bolesti, oslikavaju dvojni odnos prema tom drugom svetu, koji može da bude i neprijateljski raspoložen

| prema pripadnicima ovostrane zajednice.

KULTURR

Tradicionalna godišnja izložba Društva srpskih umetnika „Lada“ sa petnaestak skulptura devedesetogodišnjeg Mihajla Đ. Tomića predstavlja značajno a zanema-

MIHAJLO DJ. TOMIĆ: Nadežda Petrović, skica za spomenik

Fantastika kao realnost

Uz postavku „Realni svetovi fantastike“ priređenu u Etnografskom muzeju Srbije

Bića, poput ala, bauka, vila i vilenjaka, u kolektivnim predanjima dobila su sasvim jasne opise koji se prenose sa jedne na drugu generaciju. Ti opisi bili su inspiracija likovnom umetniku Rastku Ciriću, čiji su grafički listovi deo ove izložbe. Napuštanje tradicionalnog načina života u seoskim zajednicama nije umanjilo ljudsku potrebu za postojanjem paralelnih svetova. U urbanim sredinama fantastične predstave dobijaju nove oblike. To su slike savršenih civilizacija, najčešće mnogo većih tehnoloških moći od realno dostignutih, a žanrovski se određuju kao naučna fantastika. Za razliku od seoskih zajednica, fantastični svet u gradskom stanovništvu, društveno je nepriznat i ostaje u sferi intimnog verovanja pojedinca. Ipak, njihove ilustracije nisu ništa manje slikovite. Autor izložbe nudi nam deo bogatog stvaralaštva nastalog kao posledica večne ljudske potrebe za postojanjem drugih, paralelnih svetova. Tema izložbe „Realni svetovi fantastike“ u Etnografskom muzeju je nova, a način na koji je obrađena drugačiji od uobičajenog prikazivanja narodnog stvaralaštva i zato je publici prepuštena zanimljiva izložba, praćena i katalogom njenog autora, etnologa Ljiljane Gavrilović.

Lidija JOVETIĆ

UTORAK, 7. MAJ 1991. GODINE 21

NEUOBIČAJENI „„PAKET PROGRAMA“ OD SEPTEMBRA NA DRUGOM KANALU HTV

S се još bliž

Na Drugom programu HTV, dogovoreno je da se otkupe nove epizode „Alo, alo“, „Mućke“, dokumentarna serija Dejvida Etembora i veliki paket programa koji će se prikazivati od septembra ove godine.

— Četvrtinu našeg programa čine serije koje smo sami kupili, a ostale drugi TV centri. Naše sudjelovanje u JRT serijskoj razmeni, ravno je približno onome što smo nekad imali dok je trajao „Program plus“, kaže Đelo Hadžiselimović, urednik Dru#08 programa HTV.

ema je podložna promenama, ali zato gledalac zna da na ovom kanalu može od ponedeljka do četvrtka da prati serijski film za koji je rezervisan i dodatni termin u sitnijim satima. Subotom, tako, gledamo „Zakon u Los Anđelesu“, nedeljom „Poziv u ponoć“, svakog dana komedije. — HTV je zajedno sa TV Beograd otkupila 52 polusatna nastavka animirane produkcije Stivena Spilberga koja će uskoro početi da se emitira, najavljuje Hadžiselimović, siguran u dalje poslovne poduhvate, jer — kako kaže — kvalitet nije teško zadržati pošto je to stvar tradicije bivših noćnih programa. — U poslednje četiri godine u Jugos-

·laviji se u svim TV centrima vrlo

dobro profilirao princip mini serija, i uspjeli su otkupiti ono najkvalitetnije što se u svijetu nudilo. Nije u pitanju — kako smo čuli — samo „Tvin Piks“: HTV je prva u svetu posle Bi-Bi-Si-ja otkupila „Mućke“, a serija „Alo, alo“ gledana je istovremeno kad i u drugim zemljama.

Na Drugom programu HTV više se ne prikazuju filmovi, već serijska, dokumentarna i domaća proizvodnja koja je izuzetno visoka u srazmeri 60 odsto domaćeg materijala prema 40 odsto stranog. Gledaoci ocenjuju da je domaća produkcija najbolji deo programa upravo zbog raznolikosti.

Pitamo u čemu Je tajna uspeha: — Prudukcija serijskog filma koja se kod nas vidi na ekranima je izuzetno kvalitena i brza, veli Hadžiselimović. — Riječ Je o vrlo dobroj suradnji sa mnogim kućama u svijetu i o ·ljudima koji su prisutni na svim važnijim sajmovima, u kontaktima sa velikim producentskim centrima pravodobno reagirajuа. J. VUJADINOVIĆ

U MADRIDU IZABRANO TRIDESET NAJBOLJIH FILMOVA „STAROG KONTINENTA“

Evropski film bez Jugoslovena

Na upravo saopštenoj listi koju je radio žiri sastavljen od eminentnih evropskih reditelja i kritičara nije se našlo niti jedno ostvarenje jugos-

lovenske kinematografije

Madrid: — Na inicijativu pradskih vlasti Madrida, grupa od petnaestak evropskih režisera, filmskih kritičara i glumaca, odabrala je 30 najboljih filmova dosadašnje evropske kinematografij. U tom „žiriju“, pored španskih „režisera Bardema, Herlange i Gutijeresa Dragona, bili su Džon Šlezindžer iz Velike Britanije, Elem Klimov iz Sovjetskog Saveza, Jugosloven Aleksandar Petrović, Manuel de Oliveira iz Portugala, Jirži Menžel iz Češkoslovačkc, Federiko Feli-

ni i Đulijeta Masina iz Italije, Kžištof Zanusi iz Poljske, Francuzi Danijel Kinj i Klodin Ože i drugi.

Shvatajući da se prihvatio odgovornog i nezahvalnog posla, „žiri“ je u poslednjem trenutku odlučio da taj svoj izbor naslovi drugačije „30 najboljih evropskih filmova“, nego „30 filmova koji su udarili pečat evropskom filmskom stvaralaštvu“.

Među izabranim filmovima nema ni jednog jugoslovenskog. Najviše je francuskih — 11, zatim slede šest italijanskih, četiri

nemačka, dva španska, dva sovjetska i po jedan švedski, danski, češkoslovački, poljski i mađarski. Listu od 30 najboljih evropskih filmova čini sledeći spisak, pravljen po azbučnom redu prezimena režisera: Robert Breson — „Dnevnik seoskog popa“, Marsel Karne — „Deca raja“, Rene Kler — „Slamni šešir u Italijić, Abel Gans — „Napoleon“, Žan — Lik Godar — „Kraj bekstva“, Maks Ofils — „Lola Montes“, Žan Renoar — „Velika ilu-

zija“, Alen Rene — „Noć i magla“, Žak Tati — „Letovanje gospodina Iloa“, Fransoa Trifo „Žil i Džim“, Žan Vigoi — „Latgalante“, Bernardo Bertoluči „Konformista“, Vitorio de Sika — „Čudo u Milanu“, Federiko Felini — „Amarkord“, Ermano Olmi — „Zaposlenje“, Roberto Roselini — „Rim, otvoren grad“, Lukino Viskonti — „Gepard“, Fazbinder — „Brak Marije Braun“, Fric Lang — „Metropola“, F. V. Marnau — „Nosferatu“, Josef fon Sternberg — „Plavi anđeo“, Luis Bunjuel — „Viridija-

na“, Sergej Ajzenštajn — „Krstarica potemkin“, Andrej Tarkovski — „Andrej Rubljov“, Ingmar Bergman — „Fani i Aleksander“, Karl Drajer — „Jovanka Orleanka“, Miloš Forman „Ljubavi jedne plavuše“, Andžej Vajda — „Pepeo i dijamanti“, i

Dejvid Lin — „Kratak susret“. Svi ovi filmovi biće prikazani na posebnom festivalu u Madridu, idućeg proleća, povodom kulturne manifestacije „Madrid, kulturna prestonica Evrope 92“. (Tanjug)