Borba, 28. 02. 1992., str. 3

DISKUSIJA U SKUPŠTINI SRBIJE

Ponovljeni stranački stavovi

Predsednik radio u granicama mogućnosti i u interesu Srbije i srpskog naroda & Lakše je braniti Beograd braneći Knin 6 Srbija je nacionalno ponižena, kobno podeljena i ekonomski uništena e Vlast se ne ruši ulicom, jer to za posledicu može da ima samo fašističku dikta·

turu

Posle izlaganja predsednika Republike i polučasovne pauze, usledila je diskusija poslanika, kojoj je i predsednik prisustvovao:

Prvi je govorio Aleksandar Prlja (SPS) i založio se za poštovanje principa demokratije, veću ponudu tolerancije, pledirajući da se dijalogom, a ne nasilničkim rušenjima rešavaju problemi.

Rekavši da je ekspoze predsednika Republike odraz stvarnog sta-

Neprijavljeni televizori

Odgovarajući Milošu Bojoviću na kritike zbog stanja u Televiziji koje je u svojoj diskusiji pominjao, Mihajlo Kovač je pitao: „Pa kud baš ti. Supruga ti je advokat koji naplaćuje kazne za neprijavljene televizore“.

nja i realnih činjenica, Batrić Jovanović (SPS), je ocenio da je „predsednik radio u granicama mogućnosti i u interesu Srbije i srpskog naroda u celini“. Najveći deo svog izlaganja posvetio je obrazloženju potrebe stvaranja federacije Srbije i Crne Gore, „dviju starih srpskih država koje su stvorile prvu i drugu Jugoslaviju“. Ukazao je na komplementarnost srpske i crnogorske privrede i srpskom izlasku na mo-

izazvao je negodovanje ı žamor u sali, upozorenje predsedavajućeg da poštuje dostojanstvo skupštinskog doma, a potom i nekoliko replika. Ukazujući da je „hiljade mladih grobova posejano Srbijom, kojom tumaraju invalidi“, Horvan je rekao i to da je Srbija nacionalno ponižena, kobno podeljena i ekonomski uništena, „jer pred vratima je glad i mnogi su na rubu prosjačenjea“ (na ove reči usledilo je glasno neodobravanje u sali). Horvan smatra da su tvorci parole „svi Srbi u jednoj državi“ hteli da ostvare cilj da žive na Dedinju. Horvan je posebno „portretišući“ politički lik Slobodana Miloševića ukazao na nedoslednosti u njegovoj politici spomenuvši Kosovo, zatim plave šlemove — prvo kao agresore, a zatim dobrodošle.

— Rat se nije vodio da bi se branili Srbi i njihove teritorije, već da bi se sačuvala vlast — rekao je Horvan, ističući i to da je Srbija u ovom času kobno zavađena oko jednog čoveka, uputivši pritom predsedniku „savet“ da se povuče, ili da od Srbije stvori demokratsku državu i bude predsednik svih njenih građana.

Vojislav Šešelj (SRS) bio je mišljenja da ima razloga za zadovoljstvo postignutim, zalažući se, „kao srpski nacionalista“, za koncept sužene Jugoslavije i neminovnost očuvanja njenog međunarodnog i pravnog kontinuiteta. Rekao je da predsednik Srbije ima određene greške (pomenuvši u tom kontekstu dopuštanje da se izabere Stipe Mesić za predsednika Predsedniš-

Lukava Crna Gora

„Srbija je nacionalno ponižena, kobno podeljena i ekonomski uništcna“, rekao je, na početku svog izlaganja Zoran Horvan (SPO) ističući da je pred vratima glad, da je oko 2.000 mladih pobeglo u inostranstvo, te da su prosvetni i zdravstveni radnici na rubu prosjačenja, a štampanjem bezvrednog novca kupuje se socijalni mir. O savezu Srbije i Crne Gore, Horvan je mišljenja da „Srbija, za razliku od mudre i lukave Crne Gore u ove aranžmane ulazi ne pi-

tajući građane“.

re preko Crne Gore. Kao najvećeg protivnika ovoj koncopciji prozvao je Slavka Perovića, kojeg je nazvao agentom Vatikana i Tuđmana, iza kojeg stoji šačica rasrbljenih Crnogoraca. Uputio je poziv „zemljakinjama i zemljacima“ da 1. marta izglasaju novu federativnu Jugoslaviju — zajedničku državu Srbije i Crne Gore.

Milan Paroški (NS) jučerašnju diskusiju u Parlamentu ocenio je konstruktivnim razgovorom o sudbini srpstva i Srbije, rekavši da ukupna nacionalna situacija zahteva jedan nacionalni ugovor svih Srba. Po njemu nije problem u integraciji Srbije sa Crnom Gorom, već je problem u nužnoj integraciji sa srpskim krajinama i srpskim narodom u BiH. Zamerio je članovima Predsedništva zbog povlačenja vojske iz Makedonije. Rekavši da je „odbrana Krajine odbrana Srbije“, zamerio je Borisavu Joviću zbog „nedozvoljene intervencije protiv Milana Babića, jer, po Paroškom, „lakše je braniti Beograd braneći Knin“. Zatražio je formiranje profesionalne srpske vojske i pozvao Miloševića da nad njom preuzme vrhovnu komandu. e

Nastupajući izuzetno emotivno i, kako je rekao „uzbuđeno“, Dragan Jovanović (SPS), upitao se da li je SPS krivac za rat kao što tvrdi opozicija, smatrajući to potpuno neopravdanim optužbama.

— Ne dozvolimo našim neprijateljima da ostvaruju maksimu „divide et impera“ („zavadi po vladaj“), odnosno devizu „Srbe na Srbe“. Plašim se 9. marta, ne za svoj život, već zbog toga da ne padne bratska, srpska krv i ne dođe do gradanskog rata rekao je Jovanović. Istup Zorana Horvana (SMPO)

Sloboda(n) ili smrt

Naglašavajući da je protivnik kulta ličnosti Miladin Tošić saopštio je juče kolegama poslanicima i predsedniku Miloševiću kako je video parolu koja će se nositi 9. marta.

— Piše — „Sloboda ili smrti“. A jedan moj mladi prijatelj rekao mi je da će i on nositi tu parolu, zašto ne, ali će prvoj reči dodati samo jedno slovo, N „Slobodan ili smrt“. =–—c”–U0=>=&z=Xc0,0 =O tva Jugoslavije i da se EZ meša u našu unutrašnju politiku). „Ali se vlast ne ruši ulicom jer to može da ima za posledicu samo fašističku diktaturu“.

Antonije Isaković (SPS) kritikovao je, kao je rekao „nedoslednost nekih delova opozicije i nizak nivo istupa Zorana Horvana“. Replicirajući Isakoviću, Zoran Horvan je re-

DNEVNIK

PETAK, 28. FEBRUAR 1992. GODINE 3

Koja je uloga opozicije

Osećajući se prozvanim zbog kritičke žaoke Horvana da neki iz opozicije, u stvari, nisu opozicija, Vojislav Šešelj je rekao da je uloga opozicije da poštujc vlast, da se s njom takmiči i da je konstruktivno kritikuje. „Opozicija ne služi za to da se dogovara sa šiptarskim separatistima oko podele Kosova, niti da зе dogovara sa ekstremnim mađarskim nacionalistima, a ni sa Izetbegovićem

oko Srba u Bosni“.

Podsećajući na prošlogodišnji 9. mart, Šešelj je rekao da je Tuđman spremao haos u Srbiji i da bi se, po zapadnim instrukcijama scenario sada trebao ponoviti, „pa da nam Tuđman u takvoj situaciju otme Bosnu. Ako Srbija ostane složna i jedinstvena, sačuvaćemo sve srpske teritorije“.

kao da Srbiji želi boljitak, ali da je žalosno da se izvesni „opozicioni poslanici tako predstavljaju, a i iz njihovih izlaganja se ne može videti da su opozicija. Nadam se da će mladi znati opoziciju vrednovati na pravi način.

— Kada se govori o odgovornosti sadašnje vlasti trebalo bi mnogo više argumenata. Ali ja mislim da tih argumenata nema, rekao je Bogdan Trifunović, poslednji govornik u prepodnevnom delu naglasivši „kako se zna kakve su unutrašnje i spoljne snage znale razbiti Srbiju“.

U popodnevnoj raspravi prilično jasno je do izražaja došla stranačka podeljenost Parlamenta — opozicioni poslanici su skoro bez izuzetka govorili o brojnim greškama Miloševića, njegove politike i Vlade dok predstavnici vladajuće partije nisu štedeli reči hvale. Tako, po Halitu Trnavciju (SPS) deo opozicije ne bira sredstva da nelegalno preuzme vlast a vreme u kome planira demonstracije je nepodobno. Podržava Miloševića kako je rekao zato što je пеutralisao međunarodnu blokadu Srbije i dao doprinos dolasku mirovnih snaga, a što se zalaganja opozicije tiče — Trnavci smatra da će „srpski narod znati da razlikuje žito od kukolja“.

Radomir Urošević (SPO) nazvao je Miloševićev ekspoze „izbornim govorom“ kada se pred očima javnosti „i porazi mogu pretakati u pobede“. On, rekao je, nije za preke sudove ali svaka vlast mora da podnese račune za svoj rad, posebno za megalomanske programe. Predložio Je da Slobodan Milošević pre 9. marta·organizuje razgovor sa predsednicima poslaničkih grupa i liderima vodećih stranaka jer nema razloga da taj susret izbegne. Predložio je i da se Milo-

•šević jednom mesečno ubuduće

obraća parlamentu. Šandor Pal (DZVM) insistirao je na dijalogu o manjinskim pravima, ne samo ljudskim već i kolektivnim, za šta se njepova stranka „već godinu dana uzaludno zalaže“. Milomir Babić (SPS) deli mišljenje onih koji smatraju da je neophodno češće prisustvo Miloševićevo u Parlamentu, napomenuo je da Srbima nedostaje dogovora šta im valja činiti i podsetio na Miloševićev govor u Kragujevcu „kada je obećavao

SRPSKA RADIKALNA STRANKA O MILOŠEVIĆEVOM EKSPO-

ZEU U SKUPŠTINI

Poklapanje stavova

Beograd. — Ekspoze Slobodana Milošcvića je, u celini gledano, prihvatljiv, a njegove ocene opštih političkih prilika se poklapaju sa stavovima Srpske radikalne stranke, rekao je Vojislav Šešelj, predsednik SRS, na jučerašnjoj konferenciji za štampu, održanoj u pauzi skupštinskog zasedanja.

Za „rešenje nezaposlenosti i ozdravljenje srpske privrede“ Šešclj je svojim ranijim predlozima (bescarinska zona, iznajmljivanje Ratnog ostrva, kanal Dunav — Morava — Vardar) priključio zahtcv za izgradnju auto-puta Niš-So-

lun i Beograd-Crnogorsko primorje.

Pod parolom „nijedna parcela ne sme ostati nezascejana“ vođa radikala jc od Vlade Srbije zatražio da poljoprivrednicima olakša nabavku goriva i đubriva, uz napomcnu da bi otkupne ccnc poljoprivrednih proizvoda ubudućc trebalo vezivati za konvertibilnc valute, a isplaćivati u dinarima kao i do sa-

da.

M. M.

.

promene na bolje, a privreda je

zapala u ćorsokak“ Ukazujući na propuste Mahmut Memić (BS) govorio je o vaninstitucionalnom odlučivanju navodeći da je Milošević „dobrim delom sam odlučivao a mi u Skupštini to verifikovali“. Zamerio je Vladi što je preuzela na sebe neke skupštinske nadležnosti, na primer teritorijalnu organizaciju Republike. Slobodan · Unković (SPS) pozvao je kolege poslanike da pokažu „više tolerantnos-

REGIONALNI KRALJEVO

• Zelja za

~“ 2» vlašću Kraljevo. — Slobodan Milošević je juče u Skupštini rekao kako je za Srbe korisnije postojanje nekakve Jugoslavije, nego suverene Srbije. Kad je nedavno gostovao u Rumuniji nigde se nisu mogla primetiti srpska obeležja. Sve to odaje njegovu želju da postane suveren kakve-takve Jugoslavije, kaže Stojan Marković, predsednik Regionalnog odbora Demokratske stranke na jučerašnjoj konferenciji za štampu. Dr Bratislav Čeperković, potpredsednik ovog odbora kratko

je prokomentarisao da „u govoru predsednika Republike nema

ničeg pametnog“. ЕД M. MILIŠIĆ

ODBOR DS

ti, međusobnog poštovanja i kulture dijaloga, vodeći računa o interesima Srbije,srpskog na roda i građana koji su nas birali“ posebno istakavši vrline diplomatije Srbije.

„Priča se da je 9. mart simbci mladosti i demokratije. Ako je demokratija razaranje SOpSstvene zemlje i žrtve vlastitog naroda — onda je to strahokratija najgore vrste, rekao je Živorad Igić (SPS). Zamolivši na trenutak Bakočevića za dozvolu da.se obrati lično Slobodanu Miloševiću, Igić je predsedniku Republike „preneo podršku koju on i rukovodstvo Srbije imaju na Kosovu“, rekavši da mu Srbi sa Kosova poručuju „da ne podlegne pritiscima ni spolja ni iznutra da ne bi obrukao pretke i razočarao potomke“. Zoran Đinđić (DS) zamerio je Slobodanu Miloševiću što su ga građani Srbije osam meseci čekali da im se obrati, a naročito posle rata očekujući da čuju o ranjenim i poginulima, o tome šta da radi Srbija i šta je očekuje. Do sada smo slušali samo obećanja danas slušamo isto i pitam se možemo li u to poverovati, a svaki dan sa Miloševićem, rekao je Đinđić je izgubljen dan za Srbiju. Uz punu podršku predsedniku Srbije Redžep Hodža (SPS) pročitao je i telegram podrške kojim Miloševiću stanovnici novoformirane opštie Gora žele „da i dalje pošteno ı mudro vodi Srbiju“

„pBritka“ sablja“

Ocenjujući rad Slobodana Miloševića i podsećajući na prošlogodišnje ak tivnosti (razgovore sa predsednici ma ostalih jugo-republika i nastupc u Hagu) Antonije Isaković (SPS), bez namere, kako je rekao, da se udvara predsedniku, istakao da „ponosni trebamo biti na našeg predsednika, jer je odgovarao i nastupao kako niJedan predsednik nije, odgovarao je precizno kao britka sablja“.

Govorio je i premijer Radoman Božović — o ekonomskim ı socijalnim programima, vlasničkim promenama, cenama i pla tama. Po njegovoj oceni za poslednje dve-tri godine privredni i drugi rezultati u Srbiji su rela. tivno povoljni u odnosu na re zultate u republikama sa des nim režimima gde su — pogub. niji. iz analize ekonomskih programa opozicionih stranaka, po Božovićevim rečima, „ne vidi se ništa od pragmatičnog modela“ Za vlasničke promene rekao Je da se ne mogu sprovoditi dekre tom, za privatni sektor vladin koncept je njegova potpuna slo. boda ali i razdvajanje privatnog, i špekulantskog sektora. Naja vio je prilagođavanje poreskog sistema realnim privrednim ı socijalnim prilikama i neophodnost usklađivanja nivoa zarada sa mogućnostima privrede.

Jožef Kasa ukazao je na ka tastrofalnu ekonomsku situaciju, upozorio da u višenacional nim sredinama ima sve više pritiska na nacionalne manjine i da se „posredstvom Radiotelevizije Srbije, njene ispostave u Novom Sadu i izdanja „Politike“ unosi nemir i tamo gde ga do sada nije

bilo“. Ministar inostranih poslova Vladislav Jovanović je u podužem govoru razjasnio, kako je naveo, neke nedoumice u vezi sa izlaganjem Slobodana Miloševića — oko plavih šlemova, kontinuiteta Jugoslavije, nacionalnih interesa Srbije. Rešenja za krajine nisu u tome kada će se i kome priključiti već kada ı kako će ostvariti legitimna pra va, rekao je Jovanović.

Dotadašnji mir u sali narušio je Mihajlo Marković (SPO) pod sećajući na neispunjena obeća nja predsednika Miloševića i vladajuće partije uz nekoliko citata iz Miloševićeve knjige „Godine raspleta“. Srbija je tada krenula za vama, a gde se danas nalazi“, pitao je Marković i uka zao „na raspad ekonomskog, de viznog i carinskog sistema, položaj desetine hiljada izbeglica, desetinu hiljada svežih humki širom Srbije“. Od predsednika Skupštine zatražio je da „SPS zaštiti od predsednika Socijalis-b tičke rezervne stranke, zvane staljinistička“ jer se „tužba ne podnosi protiv vola koji je napravio štetu već protiv njegovog, gazde“. Pavić Obradović (SPS) pridružio se grupi svojih partij skih kolega koji su dali bezre zervnu podršku Slobodanu Mi loševiću i istakao da je „OVO 1878, 1918, 1941 i 1945. godina u novom izdanju jer se donose ıs torijske odluke o budućnosti srpskog naroda“ i apelovao da se prestane sa svađama. Mirko Petrović (DS) pitao je „da li Je neko izjavio saučešće porodica ma poginulih dok se izdajicama proglašavaju svi koji ne dele mišljenje režima“

— Sve što ste rekli, druže predsedniče, ishodište je vašc političke mudrosti, objektivnos ti i poštenja. Demokratiju kom promituju oni koji ne poštuju ustav tražeći ostavku predsedni ka jer to — ne postoji u Ustavu, oni koji jeftino flertuju sa naro dom sakupljajući potpise Jer nec maju šta drugo da ponude kao rešenje, rekao je Miloš Bojović (SPS).

(Nastavak na 4. strani)