Borba, 06. 04. 1992., str. 28

~

96 Та O: 28 PONEDELJAK, 6. APRIL 1992. GODINE PISMA BORBA

„ĆAĆA NAM JE UMRO BEZ ОРОЕЏКЕ“ („ВОКВА“, 27. МАКТ)

Ćiftice zdrave pameti

U „nakani“ da opravda, pravničkim jezikom kazano, secesiju, što ju je HDZ „iza leđa istorije“ i po cijeni strahotnih žrtava bratskih naroda, ili preciznije, njihovih „prekobrojnih“ dijelova, na žalost, revitalizacijom nečeg kao „industrija smrti“ ostvarila, gospodin Antun Vrdoljak na način mrzovoljne usjedelice suprotstavlja ideju bratstva — ideji jednakosti, koje, bar kod tzv. civilizovanih, pa

u Klod Levi—Štrosovom smislu riječi „divljih“ ljudi i naroda, svagda idu zajedno i jedna drugu demokratski osnažuju. No, na sreću, nikada nije bilo da se povijesni učinci ljudi i naroda, pa i onih što se „u malograđanskom obliku uzajamno negiraju“ (Krleža) cijene po onom što njihovi aktuelni stvaraoci građanskih zakona o sebi umišljaju. Takođe, kao borac „za hrvatsku samostalnost“, filmski i građansko-zakonodavni stvaralac g. Vrdoljak zacijelo bi morao znati, da su vaskoliki zločini, na „braći i nebraći“, od pamtiveka sve do „pet tisuća mladih ljudi koje smo izgubili“, počinjeni, „u ime” nckakvih „zakona“ i domoljubno — „svetih” celji.

S obzirom da je blagoizvolio da sa stanovišta „zdrave pameti“ glagolja i o tom: „Da li neko misli da jc Kol fašist? Genšer da je fašist“, reći ću da nc mislim da su Kol i Genšer fašisti (oni su po mom skromnom sudu samo cinički izvoznici smeća koje ma gdje bačeno „svejedno smrdi“?), ali bi se, svakako, s onu stranu „propagandnih svrha“ (čijih?) konačno trebalo zapitati nisu li to, eventualno, oni silni privatno-askerski odrodi „rajc“ i „domobrančetine jeftinije od prasctinc“” što su u poslovima skupljanja harača i danka u krvi inspirisani pcrsonama koje svoj politički „Icgitimitet“ izvodc iz OsjcCćaja „hrvatstva“, odnosno „srpstva“?! Ukoliko se ne odgovori na ovo pitanjce, sa svojim unutrašnjim proroštvima i političko-zoološkim prorocima, Hrvati i Srbi do u nedogled će vitlati „sa sjekirama na dvorištima i poljima“, a gospoda Kol i Genšer, baš kao u Hogclovo ı Getcovo vreme, dok sc tamo dolc narodi kolju, maziće bradu i „zahvaljivati bogu što jc mir kod nas“ (Faust).

Na kraju, budi rečeno da je ncukusno asocirani „ćaća“ dobro znao da sc humanost po svojoj prirodi sastoji u tomc što ona nastoji na saglasnosti sa drugima, i da njena cgzistencija prcdstavlja ostvarenu saglasnost mnogih svijesti, za razliku od ćiftica kojc samo što nas nisu vratile „u prašinu, u društvo kukaca i njima sličnih živih bića“.

Ljubo KRALJEVIĆ Titograd

„TREĆI VUK U FINOM DRUŠTVU“ („BORBA“, 30. MART)

Kad general generalizuje

Gospodine S. Mirkoviću, pročitao sam Vaš odgovor na intervju Vuka Obradovića u kome dva živa Vuka poistovcćujete sa legendom izdajstva srpskog naroda u njegovim najtežim trenucima. Ncmam nameru da branim ovo dvoje živih Vuka: znaju se oni sami odbraniti. Ali, nekim Vašim stavovima i te kako je potreban komentar.

Prvo, da se razumemo: pisac ovih rcdaka je bio nemački logoraš, vojni invalid, bez ikakvih beneficija, čak i nopriznatog staža. Toliko da se zna. A ako se ne varam, Vi ste bili načelnik Generalštaba dve godine pre nego što su započeli procesi raspadanja Jugoslavije?!

Kao najodgovornije lice u Armiji, neторисе је da niste znali da je blagovremena informacija pola dobijene akcije, intervencije ili sprečavanja negativnih procesa koji su vodili ka raspadanju ove zemlje. Nije moguće da ne znate da je informatika sila broj jedan, a ne moć armiJe. Nije moguće da niste raspolagali tim najpotrebnijim informacijama. Da Vas podsetim na Vaš intervju u NIN-u, gde navodite da „Slovenci nisu amateri”, a neko je ovde iz vrha Armije ipak ispao

amater, kada ni toliko nije znao šta se sprema u Sloveniji. Jedna Armija sa svojom kontraobaveštajnom službom morala je bar toliko da zna šta joj se sprema već 1988. godine. Niko ovde nije zatečen „na spavanju” već na nespremnosti ili na ukorenjenom verovanju u svoju nepobedivost. · Tu imaginarnu moć, dakle iluziju, Vi i dan danas sejete među čitaocima „Borbe“. Jer, doslovce velite: „Sramota Je, takođe, blatiti svoje dojučerašnje starešine i kolege koji su danas u penziji. Ti ljudi su pola veka čuvali SFRJ i očuvali je. Krivce za ovo što se danas događa u SFRJ i JNA treba tražiti među onima koji tom zemljom i vojskom rukovode“. Nikada, ama baš nikada, srpska voJska nije imala u svojim nedrima izdajnike svog naroda ili vojske. Imala je, a ima i danas ona ne koga da se osloni. Ali to svakako nisu oni servilni vazali „velikog i genijalnog vođe”, zbog čijeg idelopoklonstva i dan danas srpski mladići u stavu mirno odaju poštu u Kući cveća. Velite da ste čuvali i sačuvali Jugoslaviju. A da li ste i Srbiju? Srbija je svoj identitet i svoju naciju sačuvala u petvekovnom turskom ropstvu i još toliko u noprekidnim borbama za svoj nacionalni opstanak, a za pola veka koji prohujaše sa vihorom prepolovljena je. Miodrag DIMITRIJEVIĆ Prokuplje

TV INTERPRETACIJA „DEMOKRATSKOG GESTA

Opozicija govori kineski

Telcvizija Boograd je 29. II 1992. godine u drupom dnevniku javila, uz sliku, da je Demokratska stranka u Nišu organizovala tribinu uz učešće predstavnika drugih stranaka, uključujući i vladajuću. Demokratski gost Domokratske stranke kao doprinos razvijanju političko kulture, zar no?

A kako jc telovizija Boograđ postupi!la prema svojim gledaocima i prema predstavnicima stranaka? Prikazala je deo skupa (nc daj bože da se vidi da je sala bila puna, a bila jo puna) kao i govorniko — vođoe opozicionih stranaka i narodnog poslanika Pavića Obradovića, koji je predstavljao vladajuću partiju. Međutim, dok su govori opozicionih prvaka propričavani, jor su svi bez izuzetka govorili „stranim jezikom“, dotlc govor Pavića Obradovića nije prevođen, jer jo čovok govorio srpskim jezikom. To sc desilo u univorzitetskom gradu Nišu!

Ра li odgovorni ljudi drugog dncvnika tolcvizijo Boograd u komo jc ovaj „doprinos” demokratskoj kulturi prikazan, zaista misle da smo mi — gledaoci, posle poedosct godina mraka, izgubili svaki smisao za occnu šta jc vaspitanje, a šta to nije?!

Đura PAOVIĆ — Alcksinac

KOMUNISTI NA SRPSKOJ СЕВАСЛ

loši pofezi Dva puta je srpski narod doživeo zlosrećnu sudbinu sa komunistima na grbači. Prvi put 1945. godine kada su zataškani zločini, zabetonirane jame i kada Je došlo do pomirenja i zaboravljanja ustaških zločina pod Brozovim komunistima. Nemam ništa protiv pomirenja ali Je zataškavanje i zaboravljanje zločina dovelo do potiskivanja istih u kolektivnu podsvest naroda. To je, na žalost, dovelo

do recidiva nakon 45 godina.

- Da zlo bude veće time nesreća Srba nije završena. Kao i 1945-te na vlasti su ponovo komunisti, doduše druga garnitura i sa drugačijom nacionalnom ideologijom. Njihova zlosrećna uloga danas je dakako potpuno drugačija nego 45-te. Ja, naravno, ne sumnjam u njihove dobre namere da sačuvaju srpski narod od zla u Hrvatskoj i da spreče raspad JugoslaviJe, ali su njihovi potezi izazivali sasvim drugačije efekte. -

Jugoslavija se raspada, a što se Evrope i Sveta tiče iluzorno Je očekivati da posle pada komunizma u Istočnoj Evropi neko ima razumevanja za srpski narod čija je matična republika „poslednji bastion komunizma” na Balkanu. (Sve učestalije tvrdnje iz tabora SPS-a da Srbija nije boljševička to samo dokazuju).

Na žalost, Evropa Je bila spremna da žrtvuje srpski narod u Hrvatskoj i da razbije ovaj narod na više država (oko tri miliona Srba je ostalo izvan srpsko-crnogorske federacije). Šta je time Zapadna Evropa dobila? Komunizam Je „sateran” u srpsko-crnogorsku federaciju, a raspadom Jugoslavije stvoreno Je nekoliko državica, podložnih ekonomskom i političkom uticaju. Zato Evropa ostaje gluva, slepa i nema na sve informacije koje dolaze iz Srbije. To je i razlog potpune IZoOlacije Srbije i poniženja kakvog nije doživela u svojoj istoriji.

· __Dušan NIKOLIĆ _ Subotica

„KRSTITELJI“ SE PLAŠE KRALJEVA

„13, Još od prve sednice“

Beograd ima ulice careva: Dušana, Jovana Crnog, Lazara, Uroša i (da li još?) Haila Selasija, zatim. carice Milice, pa kraljeva: Bodina, Vladimira, Dragutina, Milutina i Ostoje, i kraljica: Ane, Jelene i Katarine (o Kraljeviću Marku da ı ne govorimo), no niko od tih vladara i vladarki nije ni blizu toliko opasan po svetlu budućnost komunizma u svetu kao što

su to kralj Petar I i, pogotovo, kralj Mi-

lan Obrenović. O tome najbolje svedoči

PISMA SA ODGOVOROM

Ne saltanizujemo Nemačku

Molim Vas da mi odgovorite na sledcća pitanja:

1. Ko je napisao izveštaj iz Helsinkija u „Borbi“ od 24.3.1992. (str. 1. i 13); 2. Da li redakcija „Borbe“ stoji iza toga izveštaja;

3. Šta je svrha uključivanja „Borbe“ u kampanju satanizacije Nemačke?

S poštovanjem

Laza Čović akcionar Borbe Novi Sad 1. Pisao ga je izveštač Tanjuga.

2. Ne stoji i samim objavljivanjem ne znači da ga prihvatamo kao svoj stav. „Borba“ ga je objavila jer je to jedini izveštaj koji smo mogli dobiti, a već plaćamo generalni servis Tanjuga.

3. „Borba“ nije uključena ni u kak-

vu kampanju „satanizacije Nemačke“,

kao ni bilo koje druge države. Međutim, kako takve atmosfere trenutno na ovim prostorima ima nije isključeno da objavljeni tekstovi i izveštaji mogu da podsećaju na tako nešto. REDAKCIJA „BORBE“

cirkus koji ovih dana priređuje Komisija za određivanje imena ulica.

„Krstitelji“ su najpre predložili da Ulica najvoljenijeg sina svih naših naroda i narodnosti promeni ime u — Terazijska, no kada su uznemireni građani počeli da se bune, negde je odlučeno da im se omogući! da i sami glasaju o novom

imenu Ulice. Mada novine Javljaju kako”

Je 95 odsto građana tražilo da se Ulici

vrati nekadašnje ime — Kralja Milana —

podaci o ishodu ovog izjašnjavanja čuvaju se kao najveća vojna i državna tajna. Sve to, razume se, ni najmanje ne uzbuđuje Komisiju, koja se javlja sa još dva „morska“ predloga: najpre, da Ulica dobije ime Svetog Save, a zatim, pred samo odlučivanje u Gradskoj skupštini, da lakrdija bude potpuna, pojavljuje se i naziv Starogradska. Tako je stvar dovedena do besmisla, pa se odluka odlaže i ulica, na opštu radost svih bivših i sadašnjih boraca za najpravedniji sistem na svetu, Zadržava Brozovo ime.

Sve je to nekako kao u onoj pričici o Lali koji je u monarho-fašističkoj Jugoslaviji putovao u Sloveniju, pa, plašeći se da nije seo u pogrešan voz, kad god bi u hodniku ugledao konduktera zbunjeno ga pitao da li njegov vagon ide do Ljubljane. Učtivo se zahvaljivao na svaki potvrdan odgovor. Posle četvrtog ili petog susreta, kondukteru su malo popustili živci, pa je uzviknuo: „Lalo, izgleda da me ti zavitlavaš!” „Ta, Još od prve stanice!“, osmehnuo se Lala dobroćudno.

Vojislav STANOJČIĆ Beograd

VOJSKOVOĐE SRPSKOG PORAZA |

Вештепт, bezelasni narod

Stara latinska izreka „Voks populi voks dei“ (Glas naroda gas bogova) doživela je svoju tužnu transformaciju Još. u Brozovim vremenima pa već decenijama glasi: Glas bogova glas naroda.

Da je Srbija doživela poraz, svima je jasno, međutim, poražen ne mora u isto vreme da znači i ponižen, jer u istoriji ima mnogo primera da je neko izvojevao, kako se to kaže, Pirovu pobedu, dok je fizički pobeđeni ostao moralni pobednik. Kako bismo svi, iz sveg srca, želeli da se to ovoga puta može reći za Srbiju. Na žalost, vojskovođe srpskog poraza nastavljaju, kao da im je sve nedovoljno kada treba Srbiju uništiti u njenoj biti.

Srbija već u maju, u zajednici sa Crnom Gorom, treba da stvori novu Jugoslaviju i da nastavi njen kontinuitet, koji je nekome veoma potreban. Završena je izrada novog ustava, kao i drugih akata za funkcionisanje te buduće fantom — države.

Međutim, ne postoje krajine, niti bilo koji deo (ma i najmanji) gde žive Srbi (naravno, oni izvan matice) a da taj deo srpskog naroda nije izrazio svoju slobodnu volju putem referenduma. Legalno ili ilegalno, svako je dobio pravo da kaže „svoju reč“, svako osim — Srba u Srbiji. Zašto?

U ustavu Slovenije piše da je to republika Slovenaca, u Ustavu Hrvatske, Hrvata, samo u Ustavu Srbije stoji da je to republika nekakvih građana. A prirodno bi bilo da su to Srbi i grupacije manjinskih naroda. Jer, da su građani Srbije Srbi, bila bi najprirodnija stvar na svetu upitati ih (pa makar se njihov odgovor. i ne usvojio) da li žele da, sa još nekim (u ovom slučaju Crnogorcima) stvaraju neku novu, treću Jugoslaviju. Naravno, pitale bi se i manjine, ali je 05novno da se pita višemilionski narod.

Uopšte nisam protiv zajednice sa Crnogorcima, koje najposle smatram Srbima, naprotiv. Međutim, protiv toga sam da samo jedan deo Srba (onaj iz Crne Gore) bez obzira što ima izraženu

državnost kao i Srbi iz Srbije, odlučuje u ·

ime ostalih desetak miliona. Veoma volim Crnogorce ali se zgražam od pomisli da nas razbijači srpstva, bez pitanja, sateruju (kao u obor) u jednu novu zajednicu u kojoj bi Srbi iz Srbije imali prava da kažu: zašto su samo Crnogorci odlučivali o našj zajedničkoj sudbini?

I na kraju: zašto je potreban kontinuitet Jugoslavije. Kratko i Jasno: U jednoj snažnoj i svesnoj Srbiji sadašnja vlast ne bi imala šta da traži. Prašina, koju baca u oči i Srbiji i svetu, počela je već da se sleže, pa je stoga potreban paravan nove Jugoslavije. No, igra Je dostigla koban i dramatičan vrhunac!

Dragoslav NIKOLIĆ MICKI Beograd