Borba, 24. 04. 1992., str. 28
28 ПЕТАК, 24. АПРИЛ 1992. ГОДИНЕ
СПОРТ
БОРБА
У ФО (ЈОШ ЈЕДНОМ) ОДАХНУЛИ
„Плави“ нису спорни 92.
УЕФА није довела у питање учешће Југославије на европском шампионату у Шведској, односно могућност ускраћивања права није ни поменута на састанку у Бриселу
Београд. — У Фудбалском савезу Југославије јуче је дежурао генерални секретар Бранко Булатовић. Седео је као на иглама и очекивао позив из Брисела, где је Душан Маравић, секретар Међународне комисије нашег савеза очекивао „пресуду“ о (не)учествовању наше фудбалске репрезентације на финалном турниру првенства Европе у Шведској. А онда, после разговора са Маравићем, изашао је са повољним вестима пред новинаре:
— Ленард Јохансон, председник УЕФА говорио је само о акцијама које се постављају пред европску фудбалску федерацију у светлу најновијих геополитичких подела у Европи, почео је разговор са новинарима Булатовић. — Разговарало се о систему такмичења у сва три европска купа, али ни једном речју није, у било ком контексту, поменута Југославија. Заправо, између осталог, расправљало се и о захтеву три балтичке, бивше совјетске републике и Словеније и Хрватске о пријему у чланство УЕФА. Истиче Булатовић да је вероватно и последња могућност о елиминацији југословенске репрезентације са „ЕУРО '92" овим састанком дефинитивно отпала.
— Чланови Комисије за међуклупско такмичење у европским куповима, Швајцарац
УЧЕШЋЕ ИЗВЕСНО: Непознаница је састав тима, „плави“ пред меч са Аустријом у квалификацијама за ЕШ 92
Карата још има
Стокхолм. — Љубитељи фудбала у Шведској, који на време нису купили карте за Европски шампионат који ће се у овој земљи одржати од 10. до 26. јуна, изненада су добили прилику да ипак обезбеде места на стадионима.
Према речима Микаела Салцера, задуженог у шведској фудбалској асоцијацији за расподелу карата, фудбалске федерације Југославије и Заједнице Независних Држава вратиле су организаторима 28.000 карата. Салцер сматра да је до овога вероватно дошло због високе цене улазница, јер за утакмице у групама оне коштају од 17 до 75 долара, а за финале од 20 до 95 долара.
Фреди Румо, Турчин Сенеш Ерзак и Немац Гинтер Шнајдер, као радна група, обавезни су да до 20. маја предложе УЕ-
ФА начин играња у еврокуповима. Како ми је рекао Мара-
__ вић, нико ни у једном тренут-
ку није помињао,
односно
стављао на дневни ред, питање Југославије. Оно што још више храбри, и нас уверава да је дефинитивна хајка са Југославије скинута са дневног реда је чињеница да ни на конференцији за штампу, на којој је било много новинара, ни једно једино питање није било упућено Јохансону о томе да ли ће Југославија учествовати или не на највећем сајму европског фудбала у јуну месецу у Шведској. Булатовић даље истиче утисак Душана Маровића да се размишља и о смањењу броја клубова у професионалним лигама европских земаља. Зашто2
— Чињеница је да је календар такмичења пренатрпан, објашњава _ Булатовић, јер осим купова, ове године почињу и квалификације за СП у Америци, па је то нов контингент мечева за које треба пронаћи слободне термине. Ово вам све говорим зато што ми је пао камен са срца оног тренутка када сам чуо да нисмо били на тапету УЕФА на овој серији састанака. У прилог томе да нас неће брисати иде још и чињеница да смо ушли у компјутер, да се примају редовне акредитације, а у најновијем билтену Европске уније представљена је наша фудбалска репрезентација, и посебно на седам страна, Дејан Савићевић. Све то јасно казује да су наше позиције веома чврсте.
С. СТОЈАНОВИЋ
|
CyTPA BEOTPAJ JOMAЋИН ЉУБИТЕЉА ТРЧАЊА
Маратон за цео свет
На окупу ће се наћи такмичари из више од 30 земаља, са четири континента
Београд. — Припреме за пети Београдски маратон улазе у своју завршну фазу. У суботу, 25. априла, од 10 до 15 часова Београд ће поново бити центар ·с" љубитеља трачња. Страховања организатора се нису обистинила, у наш град долазе најелитнији светски маратонци из преко 30 земаља, са четири континента. Разлог су свакако и добре награде (фонд је 52.000 долара). Победник трке на 42 км моћи ћеу своју земљу да се врати са око 20.000 долара у џепу, другопласирани са 4.000, трећи 3.000.
Промотер Београдског маратона је Швеђанин Патрик Сјеберг, светски шампион у скоку увис, бивши светски рекордер (2,42 м).
Међу тркачима ће се на ста-
зи београдског маратона наћи ·
и они који су досад победили на 62 маратона широм света, али ће ову фешту својим присуством обогатити и два занимљива маратонца. Реч је члановима Гинисове књиге рекорда, Американцима. Дејвиду Винсенту Џонсу и Стиву Едвардсу. Џонс је био први рекордер по броју истрчаних маратона (42,195 км) у једној сезони — 74. Актуелни светски рекордер је Едвардс, који је Џонса надмашио за четири трке — укупно 82 маратона у једној сезони! C. IH.
СПОРТ И МАРКЕТИНГ: СПОРТСКО ДРУШТВО „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА“
Свако за себе и сви заједно
Ми не личимо ни на „Генекс“, ни на „Инекс“, који ће се убрзо разбити као дулек јер су централизовани — каже Милан Томић, генерални директор СД Ф Још има људи који мисле да су људи који раде у спорту обично мангупско друштво
Београд. — Ниједан клуб Црвене звезде се неће угасити, али је сигурно да заједно са свима преживљавамо можда најтеже дане од свог оснивања. Ако буде тоталног рата у Босни, ако нас инфлација и даље буде опседала, сужаваћемо облике финансирања само на клубове који су најјачи — започео је своју причу Милан Томић, генерални директор Спортског друштва Црвена звезда, куће која под својим кровом тренутно има око 6.000 спортиста у 20 клубова, 60 тренера који раде са између 300 и 500 врхунских спортиста.
По речима Томића, Спортско друштво се ослања на три носећа стуба: клубови (десно крило), фирме (лево крило) и центар (сервису, који опскрбљују и једне и друге). Игре на срећу, продаја топлотне
енергије (СД има своју топлану), издавање просторија под закуп основни су извори финансирања овог спортског гиганта. — Ми не личимо на „Генекс“ или „Инекс“, који ће се убрзо разбити као дулек јер су централизовани. Звезда је живи организам, на време смо се осамосталили и направили корпорацију и менаџмент Црвене звезде која је сада добра компанија, без великог ризика да због тешке друштвене ситуације пропадне. Ризик смо отклонили по систему да сва јаја не би требало да иду у исту корпу, из простог разлога што постоји опасност да корпа падне. Овако, свако живи за себе, али смо ипак сви заједно.
СД партиципира део функција за клубове преко личног дохотка, стипендија, припрема, објеката. Клубови Црвене звезде су релативно префосио-
Титула до титуле
У прошлој години спортисти Црвене звезде освојили су на великим међународним такмичењима (СП, ЕП, Медитеранске игре, Балканске игре, Светски куп) 82 медаље. Јуниори су донели још 17 медаља. Такође, у прошлој сезони спортисти Звезде су освојили укупно 17 домаћих титула: шест првенстава Југославије и четири Купа (сениори), као и пет шампионских титула и два Ку-
па (јуниори).
нализовани, неки чак до те мере самостални да су са Скупштином СД у вези само преко свог делегата (то су клубови у спонзорском односу, нпр. АК Црвена звезда Југоскандик). Део клубова егзистирају као секције СД, а неки су „суви“ профитабилни центри.
Новац је у врхунском спорту, који је нама главно опредељење, проблем број 1. Другог излаза није било сем да се окренемо сами себи. Почели смо 1983. године оснивањем Агенције за маркетинг, која и данас добро функционише иу својој бранши је једна од водећих у Југославији. Имамо још две независне фирме чији је оснивач — СД — Туристичку агенцију „Црвена звезда“ и фирму „Стар трејд“ — каже Томић, наглашавајући да је недостатак кадрова велики проблем са којим се „црвено-беле“ фирме сусрећу.
Томић, међутим, није могао да сакрије огорчење због тоталне небриге друштва, или боље рећи државе Југославије, државе Србије и самог града Београда када је врхунски спорт у питању. Илустровао је то податком да је само у прошлој години 150 „црвено-белих“ спортиста носило дрес Југославије на такмичењима
широм света, а да је терет припрема, финансирања путовања и смештаја, углавном падао на клубове, односно Спортско друштво:
— Пре 10 година врхунски спорт је од средстава предвиђених за физичку културу добијао 25 одсто, данас мање од 6 одсто. Сва уверавања Министарства за спорт Србије да ће се врхунском спорту законски омогућити да сам дође до средстава нису поткрепљена конкретно у пракси. У спортским институцијама града и републике Србије још увек постоји чиновничко-бирократски приступ, који не улази брзо у проблеме самог спорта. још има неке бољшевичке линије коју су им подарили врли политичари, а која се огледа у мишљењу да су спортисти и људи који раде у спорту (напишите то) мангупско друштво, да је њима лако да живе јер имају пуно пара, па што би њима још и друштво морало да финансира. Сви знају каква је компанија Црвена звезда, код нас се тачно зна ко, шта, зашто и како ради. Велика привредна предузећа покушавају да од нас преузму рецепт доброг пословања, прилагођавања тржишту. Још само да поме-
ТРИ НОСЕЋА СТУБА: Милан Томић
нем да у Звезди сада има око 150 стално запослених људи, да је просек ЛД прошле године био око 800. ДЕМ, сада је спао на око 80 ДЕМ.
Људи из Црвене звезде имају великих примедби и на пореску политику Србије, о чему Томоћ каже:
— Спорт нема никаквих пореских олакшица, па ми, као и сви остали, из нето ЛД издвајамо чак 160 одсто пореза. Такође морам да упозорим и на чињеницу да у овим тешким економским временима тек
свака стота фирма може да из- |
двоји део средстава за улагање у спорт. Таква фирма која жели да део свог прихода утроши на спонзорисање, ослобођена је пореза за минимални проценат од 0,5 одсто.
Снежана ПАНТОВИЋ