Borba, 22. 06. 1992., str. 18
18 ПОНЕДЕЉАК, 22.
1992. ГОДИНЕ
КУЛТУРА ___
POSLE SKUPA U SANU „SRPSKI NAROD NA POČETKU NOVOG DOBA“
Srpstvo u duhovnom ramu
Ма огпоуџ rečenog, moglo bi se govoriti da je perspektiva srpskog |
naroda limitirana zbog nerazumnih i pogubnih odluka njegove vlas-
ti. Besperspektivnost sadašnjeg sistema dokazivana je i na ovom skupu, ali pre svega od pozvanih gostiju
Po nekoj višoj volji ili slučaju, kako to reče Dobrica Ćosić dok je prošlog ponedeljka pre podne bio predsednik Organizacionog odbora, a već popodne predsednik države — o Srbima na početku novog doba razgovaralo se u najdramatičnijim časovima novije istorije ovog naroda.
Na osnovu izlaganja akademika i stručnjaka, u jednoj ravni, a ona je bila veoma vidljiva, moglo bi se govoriti da je perspektiva srpskog naroda limitirana i da ju je teško sagledati zbog nerazumnih i pogubnih odluka njegove vlasti, „polulegalno ustoličene od. tog naroda, što nacionalne izglede u perspektivi ne čini ništa boljim“. Slobodan Selenić će nakon ovih reči literarno zaključiti da je „cela Srbija protiv sebe“, dok je Irinej Bulović tu sasvim precizan: „Dijagnoza današnjih Srba i srpstva na žalost, ne može se svesti na tvrdnju da je kod nas posredi raskol sa nama samima“. Srpski poraz kao neminovnost
Ako je reč, dakle, o srpskom porazu koji je postao neminovnost, Predrag Palavestra, kaže da za tu neminovnost „budućnost neće optuživati samo pore» dak nego i rasulo i raskol u dušama koje su ostale bez jasne ideje opstanka i bez državničkog i nacionalnog programa; bez svesti o sebi i svom okruženju, odbačena od sveta i potisnuta na rub golog održanja i preživljavanja“.
Da li je u pitanju samo politički, ili kulturni, nacionalni poraz Srba? Zoran Obrenović zahteva da se sačuva svest O nepravdi ultimativnih zahteva svetske zajednice, jer se time čuva politički i moralni integritet ovog naroda. „Tek ova svest, po njegovim rečima, je pretpostavVka da politički poraz ovog naroda ne bude njegov kulturni i du-
KONCERT RAMBO AMADEUSA U BEOGRADSKOM SAVA CENTRU
Medvedi i leptirovi, ili oproštajni koncert od sadašnje (prošle) vlasti, tako nekako su najavljivani nastupi Rambo Amadeusa u Sava centru. Vrhunac medijskog angažmana R. Amadeus je doživljavao upravo ovih dana. Mladi, gnevni čovek, oštar jezik, britka (ponekad smušena) misao, рзоуаnje onih koji pevaju dok se ruše gradovi (što i sam čini), doveli su i njega i publiku u pomalo perverznu situaciju. Publika od njega očekuje skandale i incidente, on bi samo da svira i peva (ali, ruše se gradovi, ima li to smisla?), zatim pokušava da bude uljudan i pristojan, što sve zajedno dovodi u sumnju autentičnost cele stvari.
I publika je bila donekle razočarana (ne svirkom, koja Je odlična, Rambo ima sjajne muzičare), već nedostatkom verbalnih efekata. Kada te jednom proglase zanimЊу уабет vlasti, nekom | rskog polit — komeokenrol, umetnost, i
ка , ta snost preti nnog ovde, nikoga Vi-
še ne zanir ploče i kasete, OVO
je doba čitanja intervjua i izjava. I |
11] 5 пеко угете 7а rokenrol,
hovni poraz“. Zaloga za taj duhovni opstanak bio bi, kako sugeriše Palavestra, slobodan pojedinac u obnovljenoj porodici. Ili, duhovno jako srpstvo koje je, u interpretaciji Miodraga Jovičića uslov za rešavanje držaVnopravnog pitanja srpskog naroda. Takvo srpstvo koje bi imalo budućnost podrazumeva nekoliko atributa: reformu školskog sistema, jaku porodicu i poštoOvanje uloge crkve. Na pitanje kakva nam je škola (srednja) potrebna, čuo se ovakav odgovor Nikše Stipčevića:
— Zalažem se za školu koja bi se držala liberalno-demokratskih načela koja su vladala i u kneževini i u kraljevini Srbiji, pa i u Jugoslaviji pre II svetskog rata. Današnja matematička i filološka gimnazija najbolja su potvrda tog načela...
Može li se duhovna perspektiva o kojoj je reč ostvariti u sadašnjem društvenom i političkom uređenju koje kontinuirano nudi ideologiju „za jednokratnu upotrebu“. Besperspektivnost sadašnjeg sistema dokazivana je i na ovom skupu ali pre svega od ljudi koji su na njega pozvani a nisu članovi Akademije. Stručnjak za naciju i demokratiju, akademik Ljubomir Tadić, opredelio se da predstavlja teze iz svojih knjiga i objavljenih radova da bi na kraju zaključio: Humana sprega
— Desničarski kosmopolitizam koji se sada širi u Srbiji nije nikakva alternativa postojećem stanju, kao ni delirantni malograđanski nacionalizam. Snagu obnovljene srpske (jugoslovenske) države vidim u humanoj sprezi srpske nacije i demokratije. Naravno, kako doći do tog ustrojstva koje bi omogućilo ovu „humanu spregu“, pitanje je na koje Tadić nije dao odgovor. Nešto bliži toj mogućoj budućnosti bio je Svetozar Stojanović kada
Rambo se, stoga, na koncerti-
centru pokušao distan-
kuće politike (jedino je ı stidljivo ižjavio, da се o eograd, valjda, doći mir i bogatstvo), a po o je i studente, koji su besplatno mogli da uđu na balkon dvorane. Kako ovi koncerti
ukazuje na činjenicu da je vlada- |
juća partija, delom prerušena komunistička, a delom sa novim ljudima, zauzela pozicije pre no što je došlo do institucionaliza-
cije političkog pluralizma. Soci- |
jalistička partija, tako insistira na formalnoj proceduri tvrdeći da je izbore dobila legitimno, a zaboravlja pri tom na ogromne institucionalno-strukturne prednosti koje je imala kada su ti izbori bili raspisani. .
Ako je Dobrica Ćosić izbegao da se sa svojim najavljenim predavanjem obrati ovom skupu, sada u svojstvu predsednika SRJ, Svetozar Stojanović, kao njegov specijalni savetnik, je u svojoj replici Radomiru Lukiću stavio do znanja da sebe ne identifikuje sa političkim stanovištem vladajućeg režima, ali se ujedno i distancirao od opozici-
je. Moglo bi se naslutiti da on vi- |
di šansu u prodoru nekakve autentične socijaldemokratske struje koja bi ponudila rešenje sa umerene levice, doduše drugačije definisane gde bi pretenzije bile na demokratiji i slobodi više nego na socijalnoj pravdi. Još jednom tvrdnja da najveću odgovornost za postojeće državno stanje srpskog naroda snosi politički režim u Srbiji, omogućila je njenom autoru Slobodanu Samardžiću i da odgovori na pitanje:
kako bi srpski politički režim | mogao da postane deo legitim- |
nog, stabilnog i demokratskog poretka? Taj režim mora najpre pristati na vladu narodnog, poverenja koja bi imala potporu i legitimnost u nacionalnom konsenzusu a koja bi istovremeno bila i vlada međunarodnog po-
verenja. Bez takvog obrta nema |
nikakvih šansi da se izađe iz režima koji nije ni stabilan, ni demokratski. U suprotnom, stoji tvrdnja Miodraga Perišića da su to „režim i stranka na vlasti koja svoj ideološki karakter zamagljuje dnevnim pragmatizmom i pukim vršenjem vlasti...
dolaze vrlo brzo nakon uspešnih nastupa u SKC, sada se sa sigurnošću može reći da je, sa muzičke strane, Rambo okupio odličnu
ekipu. U Sava centru nije lako |
zvučati dobro, a to je ovoj postavi
uspelo (bilo bi, inače, vrlo zanim- |
ljivo čuti klavijaturistu Loknera kako svira džez, jer se primese tog interesovanja mogu naslutiti
u njegovom sviranju). Ipak, Ram- |
bo daleko bolje scenski deluje u klupskim prostorima, i zbog toga su ovi koncerti, iz tog ugla, delovali siromašno, a Sava centar, ta nezasita neman, guta sve Što stigne. Pesme su i dalje iste, dakle, standardan repertoar, ali, bavio se čovek i drugim stvarima. Za njega, bar što se tiče inspiracije,
nema zime. Njegova rokerska mi- | sija oduvek je zavisila od okruže- |
nja i konkretnih događaja (da ne
kažemo od rada drugih), odakle |
se gotovi materijali preuzimaju i pretvaraju u nešto novo, duhovno i originalno. Vreme, možda, i nije za rokenrol, ali za Rambo Amadeusa svakako jeste. Sa OVOlikom količinom gluposti, mraka,
kiča i tragikomedije oko nas, naj- |
lakše je biti Rambo Amadeus.
I. PETROVIĆ
ALISR U JERIHONU
ponovljena |
Imamo а петато!
Piše: Slobodan Novaković
eto je došlo u Jerihon, a | hladno nam je oko srca.
Alisa se probudila na Univerzitetu. . I prvo što je videla bilo je da
| su svi studenti izašli na ispit, u
ovome roku — svi, svi, svi! pa čak i njihovi profesori koji su se kolebali da li da i oni izađu ili ne. Jer, ima ispita za koje su studenti spremniji od profesora. Videćemo, sad, ko će pasti? — Ja mislim — rekla je Alisa — da niko ne može da obori či-
| tavu jednu generaciju!
Ispitni rok još traje, a ostali rokovi sve su kraći. Pa, ipak, ono što je trebalo da se dogodi juče, odloženo je za nedelju dana i dogodiće se na Vidovdan.
Mnogi veruju da će Vidovdan biti Spasovdan.
A ima i onih koji, posle Vidovdana, očekuju — Kosovo.
Šta će „biti ili ne biti“, ne bi znao ni Hamlet, koji je uvek bio spreman na najgore i koji je govOriO: — Ako to bude sad, neće biti posle. Ako ne bude posle, biće sad. Ako neće biti sad, ipak će biti posle. Biti spreman, to je sve! i
A studenti su, izgleda, spremniji sad, nego 1968!
Spremaju se, međutim, i ostali: u Skupštini se, recimo, užurbano spremaju i Vlada i opozicija, a lekari i pacijenti prozivaju se međusobno, sa skupštinske govornice, citirajući pesmice či-
_ | ка — Jove Zmaja srpskoj deci Radmila STANKOVIC |
kao što je ona o proždrljivom patku i poslušnim žabama — i
| rugaju se jedni drugima.
. Za razliku od gospodina
| Šešelja, koji izbegava gradski
Najlakše je biti Rambo |
taksi, novi predsednik države gospodin Dobrica Ćosić, doveza
| se u Skupštinu — taksijem.
Taksimetar još kuca.
Do Vidovdana! ·
Hoće li gospodin Panić, ako ga izaberu, doći u Skupštinu bi-
IZLOŽBA
Izložbe „Portreti Karađorđevića” Bograd. — U Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije Kolarca, OtVorena je samostalna izložba dela Dobrile i Dragoljuba Zamurovića. Reč je o postavci „Portreti Karađorđvića“, koju su u: subotu, 20. juna, otvorili akademik Mića Popović i princ Tomislav
Beograd. —! Igrani program
|: Televizije'Beograd privodi kraju
snimanje TV drame „Prvi put s ocem na jutrenje“, prema istoimenoj pripoveci Laze Lazarevića. Televizijsku adaptaciju i Scenario riapisao je Zvonimir Kostić, a reditelj je Dejan Corćković.
Glavne uloge tumače Branis-
ciklom? Pa, bio je biciklista!
Patrijarh se, za to vreme, vozi gradskim saobraćajem, po zemaljskoj Srbiji.
— Postali smo skromna država! — rekla je Alisa. .
Više nemamo, nego što imamo. Imamo srpsku zastavu sa zvezdom petokrakom, koju niko neće. imamo srpsku himnu koja nas poziva u boj, a mi hoćemo mir. Imamo novi srpski grb koji nema ono što bi trebalo da ima.
Tako, imamo i nemamo — i zastavu, i grb, i himnu.
Srbija je, stvarno, postala velika tajna!
Imamo državu i nemamo je, imamo pasoše i nemamo. ih, imamo rat i nemamo ga, imamo ministra za. kulturu i nemamo ga, imamo i ministra za omladinu i sport i nemamo ga — ali, zato, imamo- inflaciju najveću na svetu, a nemamo nikakve šanse da živimo kao ostali svet... I Alisa je pošla među studente. | Krenula je peške — jer, taksi joj je bio preskup, bicikl nije imala, a gradskog saobraćaja se plašila. Najbolje je, zbog toga, uzdati se u sebe.
Alisa je to rekla i studentima.
— Uzdajte se samo u sebe i u svoju pamet. Jer, kad se završi predstava, glumci će se razići po svojim pozorištima, a političari po strankama... Ali, kad ste već izašli na ispit, nemojte lako ni odustajati. Pitanja jesu teška, ali su odgovori laki!
... Mada se svi Srbi nisu našli u istoj državi — svi Srbi su se našli u istoj nevolji.
Država nam je таја, а пеуоlje su nam velike.
Ne možemo nikud iz ove kože, kao što ne možemo nikud ni iz ove države — valja nam, nekako, iz ove nevolje.
Carstvo zemaljsko teže se OSvaja, nego — carstvo nebesko. A najteže se osvaja vlast: svaka vlast brani se do poslednjeg jarka, kaže Šekspir.
Alisa je, gledajući u nebo, rekla: — Leto je tek počelo, a biće dosta padavina!
Ko se probudi idućeg ponedeljka, šta li će ugledati oko sebe? To više niko ne zna, pa ni Alisa.
Portreti Karađorđevića
Karađorđević, izjavivši da su portreti tako verno urađeni da je pomislio da se nalazi u Amsterdamu među Rembrantovim ostvarenjima.
Publika će portrete Karađorđevića moći da razgleda do 30.
juna. 5.Ј.
„Jutrenje“ na ТУ
lav Lečić, Ljiljana Đragutinović, Dimitrije Vojnov, Ivan Bekjarev, Dušan Golumbovsku, Tanasije Uzunović, Bogdan Diklić i Radoš Bajić. Muzika pripada Margiti Stefanović, scenografija Slobodanu Rundo, a kostimi Suzani Tanasković.
кс _