Borba, 17. 07. 1992., str. 13

Krka

DR SVETISLAV KRSTIĆ, PREDSEDN NJIMA U SELU HRTKOVCI

5555

KO IH JE PODELIO: Komšije (Mađari, Srbi i Hrvati) pred kućom Martina Tiurkalja u Hrtkovcima

(Snimio: Imre Sabo)

IK VOJVOĐANSKE SKUPŠTINE O ZBIVA-

| | ee ~; » | Vlast nije nemoćna Nedopustivo je da pojedinci, sa bilo koje strane i iz bilo kojih razloga, narušavaju

· dobre međunacionalne odnose u Vojvodini 0. Prema takvim se preduzimaju i preduzimaće se energične mere pravne države

„Uzroci događaja koji se u poslednjih godinu-dve dana dešavaju na prostoru bivše Jugoslavije imaju svoje duboke korene u prošlosti našeg društva. Mi danas, na žalost, inamo uglavnom posla sa posledicama. Međutim, često nije jednostavno, pogotovo u situacijama gde emocije dominiraju, razlučiti šta je uzrok, a šta posledica. Dešavanja u Hrtkovcima i još nekim mestima Srema se zato ne mogu posmatrati izvan konteksta celokupnog društva — političkog

stanja koje egzistira na našim.

prostorima“, kaže za „Borbu“ dr Svetislav Krstić, predsednik Skupštine Vojvodine, a 'DOVOdom zbivanja u selu Hrtkovcima. A na pitanje, da li je dopustivo da mjere „kolaboracije“, ili saradnje sa hrvatskim režimom, određuju samozvanci u Hrtkovcima, te da se organi vlasti u svemu tome osjećaju nemoćni, Krstić kaže:

— Pojava iseljavanja pod pritiskom nailazi na osudu javnosti u Vojvodini i celoj Republici. Iako nemaju širi karakter i usko su locirane, ove pojave su predmet sankcionisanja nadležnih državnih organa. Svim građanima, bez obzira na nacionalnost, mora se obezbediti zaštita prava i materijalnih dobara, te omogućiti uslovi za život i rad. Nedopustivo je da pojedinci, sa bilo koje strane i iz bilo kojih razloga, narušavaju dobre međunacionalne odnose u Vojvodini. Prema takvima se preduzimaju i biće preduzimane energične mere pravne države. Ove mere već daju rezultate u smislu smiriva-

nja cele situacije. Zato ne stoji ocena da se organi vlasti u svemu tome osećaju nemoćni.

e Smatrate li dopustvim da se u 17 dana, kako svjedoče najodgovorniji u Hrtkovcima, izmjeni etnička struktura mjesta od (prije) dvadesetak odsto Srba, na (sadašnjih) osamdeset odsto Srba u Hrtkovcima? Kako, inače, gledate na proces etničkog preseljavanja stanovništva, kao i prijetnje koje se usmjeravaju ne samo na račun Hrvata?

— Ne može se reći da se vlasti oglušuju na događaje u Hrtkovcima i nekim drugim mestima u Sremu. Takođe, smatram da su opasne i brzoplete reakcije organa vlasti, koje se ne bi bazirale na tačnom činjeničnom stanju. Tako nešto bi

moglo biti kontraproduktivno. .

Nije lako utvrditi pravo stanje stvari, upravo zbog velike doze ostrašćenosti koja prati mnoge pojave kod nas.

Ne odobravam, niti iko dobronameran to može učiniti, nikakve pritiske bilo koje vrste na poštene građane. U tom kontekstu i iznuđeno iseljavanje zaslužuje najoštriju osudu. U Vojvodini u kojoj žive 26 naroda, narodnosti i etničkih grupa i sama pomisao na proces etničkog preseljavanja stanovništva deluje nesuvislo. Ako se tome doda da sve nacionalnosti žive već stotinama godina zajedno, da su izgrađeni dobri međunacionalni odnosi, prijateljstvo i brojne rodbinske veze, onda postaje jasno da je tako nešto malo verovatno i teško izvodljivo. Međutim, individualni slučajevi

preseljavanja u druge delove bivše Jugoslavije ili inostranstvo, zbog izbegavanja nekih zakonskih obaveza ili iz drugih ličnih razloga, ne mogu se podvesti pod termin etničkog preseljavanja i vrlo je nedobronamerno i štetno manipulisati time u bilo koje svrhe.

0 Što se namjerava poduzeti, posebno nakon iznošenja prijedloga da Hrtkovci promjene naziv, da se izdvoje iz općine Ruma, kao i prijetnji koje nisu sada upućene samo Hrvatima ili Srbima koji se protive iseljavanju, već i predstavnicima organa vlasti kao i organima javnog reda i mira? .

— Predlogu za promenu naziva mesta, ili onom za izdvajanje iz opštine Ruma ne treba pridavati prevelik značaj. Ovi postupci su zakonom regulisani i ne mogu se ostvariti bez odobrenja nadležnih „državnih organa. Možda postoje inicijative građana, ali to su ipak samo inicijative, a ne i definitivna rešenja. Euforiji koja prati događaje u Hrtkovcima, doprinela su i pojedina sredstva informisanja. Dovoljno je da neki pojedinac na ulici, ili pak u seoskoj kafani, kaže bilo šta, pa da se o tome pišu feljtoni u štampi. Od takvog neodgovornog odnosa posle svi imaju štete i nepotrebno se komplikuju i zamagljuju stvari. Što se tiče pretnji predstavnicima organa vlasti, ukoliko ih je bilo one neće pokolebati organe javnog reda da obavljaju efikasno svoje nadležnosti.

J. PARIPOVIĆ

DILEME OKO GLAVNOG GRADA CRNE GORE

· Prestonica opet pod Lovćenom?

Sve su glasniji zahtjevi da se Cetinju vrati prestonica, koja je posle drugog svetskog rata, ondašnjom partijskom voljom „prenešena“ u Titograd, odnosno Podgoricu

U Nacrtu novog ustava Crne Gore, kojeg je ovih dana parlamentu ponudila radna grupa inicirano je da glavni grad Republike i dalje ostane Podgorica, ali se, kao alternativa, nudi i Cetinje — grad gdje je bezmalo pet vjekova bila državno-duhovna predstonica Crne Gore. Ukoliko se ponuđena alternativa pretoči u praksu, Cetinju bi se opet vratila stara prestolnička glava, a Podgorica bi ostala republički administrativni centar.

Mada u Nacrtu novog ustava, nema detalja o tome šta bi na Cetinju bilo izmešteno, izvjesno je da bi se osim predsjednika Republike, pod Lovćen preselile

i neke od državnih institucija,

CANU, možda i Filozofski fakultet iz Nikšića... Naravno, na Cetinju bi zasijedao i parlament.

Bilo kako bilo, poslednjih mjeseci, a naročito nakon prcimenovanja Titograda u Podgoricu, među političkim svijetom, a i u običnom narodu, sve su glasniji zahtjevi ča se Cetinju vrati prestolnica, koja je nakon drugog svjetskog rata, ondašnjom partijskom voljom, „prenešena“ u Titograd. |

lako bez zvaničnog imidža glavnog grada, po istorijskim, duhovnim'i drugim osobenostima, Cetinje je i dalje ostalo prestonica Crne Gore. U gradu podno Lovćena, ostali su — nakon ubrzane kamionske selidbe po-

sle rata u Titograd — muzeji, galerije, dvanaest zgrada poslanstava ili ambasada, Cetinjski manastir, Dvor i Biljarda. U njemu je ostala u stvari državno-duhovna prepoznatljivost Crne Gore.

Većina opozicionih lidera u Crnoj Gori ne spori ideju da Cetinje bude cnogorska prestonica. Lider Narodne stranke prof. dr Novak Kilibarda kaže za „Borbu“ da ovu ideju treba podržati. „Narodna stranka je za to odavno, međutim, ekonomski momenat u kome se trenutno nalazimo velika je smetnja da se sada na Cetinje preseli prestonica,“ veli Kilibarda.

Lj. MUDREŠA

era —.—

РЕТАК 17 ЈГ. 1992. СОМЕ 9

POSLE BORAVKA TIERI DE BOSEA NA KOSMETU

Odškrinuta vrata

za dijalog

Potpredsednik Skupštine Srbije Vukašin Jokanović re-

kao „da se dijalog može voditi o svim pitanjima, s tim.

da se poštuje integritet i suverenitet Republike Srbije i SRJ“ e Sa albanske strane izostalo uslovljavanje razgovora priznavanjem nezavisnosti i suverenosti „re-

publike Kosovo“

Nakon boravka Tieri de Bosea, ličnog izaslanika lorda Karingtona na Kosmetu, mirno razrešenje kosovskog problema dobilo je izgleda prvu veliku šansu. Prema onome što je saopšteno, ili što je procurilo iz De Boseovih odvojenih razgovora sa albanskom i srpskom stranom, jasno se vidi da su ı albanski i srpski predstavnici izneli svoja polazišta, ali to sada nije ličilo na ranija uslovljavanja dijaloga.

Tako je, recimo, potpredsednik Skupštine Srbije Vukašin Jokanović rekao „da se dijalog može voditi o svim pitanjima, s tim da se poštuje integritet i suverenitet Republike Srbije i SRJ“. Na drugoj strani, Ibrahim Rugova, koji je predvodio predstavnike političkih partija Albanaca, prema onome što je izjavio nakon tog susreta, samo Je upoznao De Bosea sa rezultatima prošlogodišnjeg referenduma za nezavisnost i ovogodišnjih slobodnih izbora, ne zahtevajući, kako saznajemo, kao u ranijim prilikama da se van toga ne može razgovarati. Preciznije, izostalo je uslovljavanje razgovora priznavanjem nezavisnosti i suverenosti „republike Kosovo“.

Sam Tieri de Bose je, prema onome što saznajemo od svedoka njegovih razgovora sa obema stranama, bio dosta kratak i jasan. Tražio je da prestane svaki vid represije, pre svega da se stvore uslovi, bez ikakvih uslovljavanja, da dijalog između Albanaca i Srba što pre otpočne. Izrazio je spremnost da te razgovore nadgledaju predstavnici Mirovne konferencije o Jugoslaviji. Takođe je ponovio okvir u kome razgovori mogu da

se odvijaju; Albanci treba da dobiju autonomiju, pri čemu secesija i menjanje granica ne dolazi u obzir, a srpska strana mora da ispoštuje sva međunarodna prava koja pripadaju nacionalnim manjinaта. 1 ne samo da ispoštuje, nego i da ih obezbedi i garantuje.

Prema onome što saznajemo, albansku stranu je posebno interesovalo šta je sadržaj autonomije koju Albancima nudi međunarodna zajednica u predstojećim razgovorima. De Bose je rekao „da će ta autonomija garantovati izražavanje političke volje, obezbeđivanje osnovnih prava, kao i slobodu kulturnog i verskog izražavanja, dakle podrazumeva jednu istinsku autonomiju na osnovu međunarodnih postulata“.

Rugova je zahtevao da Albanci dobiju pravo direktnog učešća na Mirovnoj konferenciji o Jugoslaviji. Da li je dobio potvrdan odgovor, nismo uspeli da saznamo.

Srpska strana je De Boseu — uz pristanak na razgovore sa Albancima, kao dokaz njene spremnosti da će albanskoj nacionalnoj manjini garantovati sva prava koja joj pripadaju po međunarodnim dokumentima — ponudila pripremljeni prediog Statutarne odluke za Kosovo. De Bose je obavešten o formiranju posebne vladine komisije za praćenje ostvarivanja prava nacionalnih manjina i uvođenju posebnog ministarstva za ta pitanja na nivou Jugoslavije.

Sve u svemu, napravljen je prvi iskorak ka dijalogu. Treba očekivati da će on vrlo brzo i otpočeti.

M. ANTIĆ

KAKO ALBANCI U LISTU „BUJKU“ OCENJUJU SUS-

RET SA DE BOSEOM

Ohrabrujući

iskorak

Ibrahim Rugova razgovore sa De Boseom ocenio pozitivnim i ohrabrujućim, jer se dijalog pokreće bez uslovljavanja, uz učešće treće strane

Potpredsednik mirovne konferencije o Jugoslaviji Tjeri de Bose izjavio je juče prištinskom listu na albanskom jeziku „Bujku“, nakon razgovora sa predstavnicima kosovskih Albanaca, da je njegov zadatak da se neposredno uveri u stanje i da pomogne „kako bi dve strane uspostavile dijalog i ostvarile istinsku i pravu autonomiju Kosova“. „Ovakva autonomija je jedini način za obezbeđivanje trajnog mira među građanima ove zajednice“, rekao je De Bose.

Na pitanje da li takva autonomija znači i priznavanje prava na samoopredeljenje Albanaca na Kosovu, De Bose je, prema „Bujku“, izjavio „autonomija znači garanciju izražavanja slobodne političke volje, garanciju za elementarna prava, znači slobodno izražavanje kulture, religije, to jest realnost jedne istinske autonomije u okviru poznatih međunarodnih granica“.

Ibrahim Rugova je susret sa De Boseom ocenio pozitivnim i ohrabrujućim zbog same činjenice da se dijalog pokreće bez uslovljavanja, uz učešće treće strane, u kome bi

svi mogli da iznesu svoje poglede kako bi se došlo do prihvatijivog rešenja.

Albanci su, prema pisanju štampe, u razgovoru sa De Boseom potencirali navodno „etničko i istorijsko pravo Kosova“ da se izjednači sa svim drugim republikama bivše Jugoslavije i tražili da međunarodna zajednica arbitrira u tome. Umesto tog zahteva, De Bose je rekao da će u ovom dijalogu učestovati u ulozi nagledanja.

Sudeći prema pisanju „Bujkua“, mnogo radikalniji u zahtevima bili su predstavnici humanitarnih ı sindikalnih udruženja Albanaca, koji su od gostiju tražili posredovanje međunarodnih faktora u rešavanju socijalnih problema svojih sugrađana. Ti problemi bi se, kako su rekli, ublažili putem pomoći koja bi na Kosovo dospevala pod nadzorom međunarodnih organizacija. Tražili su i uspostavljanje humanitarnih nadzornih misija i na Kosovu, jer pod tutorstvom Srbije ı sa Srbijom više ne mogu zajednički živeti. (Tanjug)